CC BY
31
HEURISTIKA I ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI ZASTITE TAJNIH PODATAKA U FUNKCIJI EDUKACIJE SUBJEKATA SISTEMA ODBRANE
Paun J. Beres
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za obaveze odbrane, Centar MO za lokalnu samoupravu Zrenjanin
DOI: 10.5937/vojtehg62-4696
OBLAST: bezbednost i zastita VRSTA CLANKA: strucni clanak
Sazetak:
Edukacija o zastiti tajnih podataka trebalo bi da bude u vrhu prio-riteta kada je rec o obezbeúenju zastite vitalnih interesa drzave. Neki podaci ne treba da budu dostupni javnosti, jer se uglavnom odnose na nacionalnu bezbednost, te niko ne bi trebalo da dovodi u pitanje potre-bu zastite ove vrste podataka. Ovaj rad namenjen je edukatorima koji se bave zastitom tajnih podataka i posebno onima koji rade ili dolaze u kontakt sa poverljivim podacima, sa ciljem da ih informise o nacional-nom sistemu zastite tajnih podataka u Srbiji i osposobi za primenu va-zece zakonske regulative primenom heuristickog modela edukacije. U radu su navedeni pravni propisi koji regulisu zastitu podataka, kao i propisani standardi i mere zastite tajnih podataka.
Kljucne reci: heuristika, koriscenje informacija, klasifikacija, zastita.
Uvod
H<
;
Ieuristika je „nauka o nacinima iznalazenja novih naucnih spo-znaja" (Hotomski, 1995), a rec koja oznacava taj pojam potice od reci heureka - „nasao sam, pronasao sam" (Beres, 2005).
Heuristicki prilaz problemu je empirijska pretraga ili optimizacioni me-tod koji obicno resava probleme, ali nema nikakav dokaz koji bi matemati-cari i fizicari prihvatili. Niko ne zna da li ce uvek dati najbolji odgovor (rese-nje problema). Dok je metaheuristika shematski metod za pronalazenje dobre heuristike za pojedinacne probleme, to je pojam koji se cesto javlja u evolutivnim (razvojnim) algoritmima ili fazi-logickim aplikacijama:
• „Kakve parametre podesavanja da koristim da bih dobio dobre re-zultate kada primenjujem heuristicku metodu X na problemu Y ? ".
• „Kako da prilagodim parametre heuristike X da bih dobio bolje re-zultate problema Y ? ".
(m>
e-mail: paunberes@gmail.com
<N O
X
O >
o (N
0£ LU 0£ ZD O o
-J <
o
X
o
lu
I— >-
Q1
£
< -j
CD >Q
X LU I— O
o >
• „Koje je bolje, heuristika X ili heuristika Y ? " (Amaldi, Capone, Ma-lucelli, 2003).
Pod heuristickim modelovanjem (Kvascev, 1978) podrazumeva se stvaranje takvog modela koji ima heuristicko znacenje i predstavlja origi-nalna resenja u jednom te istom modelu, tj. taj model omogucava prona-lazenje novih znanja i razvija stvaralastvo zahtevajuci od subjekata ovu ili onu samostalnost uz uvazavanje nivoa predznanja svakog subjekta u svom domenu ponaosob (na primer: u nasem slucaju oblast bezbednosti i zastite vitalnih interesa nase drzave).
Savremenom svetu (postindustrijskom, tehnoloskom, informatickom, globalnom) potrebni su ljudi, obuceni, spremni i sposobni da koriste nova kompleksna oruda, brzo i efikasno usvajaju, izgraduju i primenjuju razno-vrsna znanja, aktivno i odgovorno ucestvuju u slozenim drustvenim i eko-nomskim odnosima i procesima u svakodnevnom zivotu i donose ade-kvatne, racionalne i najbolje odluke, a pogotovo u oblasti bezbednosti i zastite vitalnih interesa drzave kada je neophodno cuvanje i zastita istih pod odredenim stepenom tajnosti.
U svetu, koji se brzo menja i u kojem se znanja svakodnevno uslozava-ju i prosiruju, a izvori informacija iz svih oblasti, pogotovo interesantnih za bezbednost i zastitu vitalnih interesa za drzavu, nesluceno umnozavaju, po-datak, informacija i cinjenica mogu postati bespredmetni i prevazideni i pre nego sto su upotrebljeni, jer nisu zasticeni, sto moze imati negativne posledice, ako neko do njih dolazi nelegalno. Heuristickim pristupom resavanju problema i projektovanjem buducih sistema u funkciji bezbednosti i zastite vitalnih interesa za drzavu tezi se prevazilazenju pomenutih problema.
Postoje razne vrste podataka. Oni mogu biti javni ili „otvoreni" poda-ci, podaci sa ogranicenim pristupom (tajni podaci, podaci o licnosti, po-slovne i profesionalne tajne), a mogu biti u drzavnoj svojini ili u drugim oblicima svojine. Ne mogu svi podaci da budu oznaceni kao tajni. Klasifi-kacija odredenog podatka namece se prevashodno iz njegove sadrzine. Sadrzina ovog tipa podataka opredeljuje potrebu zastite podatka, u odno-su na interes gradana da ostvari uvid u neku informaciju od javnog zna-caja, jer se u praksi ovi podaci odnose na nacionalnu bezbednost.
Uredenje sistema zastite podataka u Republici Srbiji je u toku. Zakon-ska regulativa koja se bavi ovom materijom zaokruzena je usvajanjem:
• Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja;
• Zakona o zastiti podataka o licnosti;
• Zakona o tajnosti podataka.
Zakon o tajnosti podataka predstavlja jedinstven sistem odredivanja i zastite tajnih podataka od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrasnje i spoljne poslove, kao i zastitu stranih tajnih podataka. Ovim zakonom ureden je nacin pristupa tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadleznost organa i nadzor nad sprovodenjem ovog zakona, kao i odgovornost za neizvrsavanje obaveza i druga pitanja.
Tajni podatak po definiciji „predstavlja podatak od interesa za Repu-bliku Srbiju koji je zakonom, drugim propisom ili odlukom nadleznog organa donesenog u skladu sa zakonom, odreden i oznacen odredenim stepenom tajnosti, sa napomenom da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je oznacen kao tajni radi prikrivanja krivicnog dela, prekorace-nja ovlascenja, zloupotrebe sluzbenog polozaja i drugog nezakonitog ak-ta ili postupanja"„. Nacionalni organ za zastitu tajnih podataka u nasoj dr-zavi je Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zastitu tajnih podataka (u daljem tekstu Kancelarija Saveta), koja predstavlja strucnu slu-zbu Vlade Republike Srbije i nadlezna je za zastitu stranih tajnih podataka (Evropske unije, NATO, EUROPOL, ...), usaglasavanje bilateralnih sporazuma u oblasti razmene i zastite tajnih podataka, izdavanje bez-bednosnih sertifikata za pristup nacionalnim i stranim tajnim podacima, kontrolu i strucni nadzor nad primenom Zakona o tajnosti podataka i pot-pisanih medunarodnih sporazuma, kao i edukaciju kadrova organa javne vlasti po pitanju zastite tajnih podataka.
Ministarstvo odgovorno za pravosude odgovorno je i za „vodenje po-litike" zastite tajnih podataka i inspekcijski nadzor nad primenom zakona (Kovacevic, 2013).
Heuristika, edukacija i bezbednost i zastita podataka od znacaja za vitalne interese drzave
Heuristicki model edukacije u funkciji resavanja problema i donose-nje adekvatnih odluka u oblasti zastite tajnih podataka opisan je u svim svojim modalitetima primene u skladu sa vazecom zakonskom regulati-vom (Beres, 2013).
Heuristicki model veoma malo determinise radnje u toku resavanja problema, tako da ostavlja subjektu - clanu tima mogucnost pronalazenja jed-nog ili svih mogucih resenja zavisno od predznanja, stepena samostalnosti i njegovih stvaralackih sposobnosti. Ovakav pristup resavanju problema omo-gucuje svakom subjektu - clanu tima da postigne svoj maksimum, kako sla-bijim, prosecnim, tako i natprosecnim, tj. talentovanim clanovima tima koji rade ili dolaze u kontakt sa podacima od znacaja za bezbednost i zastite vi-talnih interesa drzave. Postavljanje problema heuristickom strategijom znaci da je clan tima stavljen u polozaj da otkrije, primenom starog iskustva u no-vim situacijama, da poznata znanja dovodi u novu situaciju (funkciju), otkriva nove puteve kreativnog resavanja problema u ovoj oblasti.
Heuristicki model edukacije upotrebljen je za resavanje problema frekventnih bezbednosnih situacija u realnom skupu bezbednosnih situa-cija koje se javljaju u svakodnevnom radu, kada se radi o znacajnim podacima i onima koji imaju i stepen tajnosti.
d23>
Slika 1 predstavlja problemsku situaciju u vidu heuristickog algorit-ma, koji prikazuje lepezu mogucnosti i problema koje treba resiti i staviti ih u funkciju edukacije onih koji rade i dolaze u kontakt sa podacima sa stepenom tajnosti (Beres, 2013).
Slika 1 - Problemska situacija - heuristicki algoritam Figure 1 - Problem situation-heuristic algorithm
Na raspolaganje imamo:
I. Pravnu materiju koja je na snazi (Kovacevic, 2013):
1. Zakon o tajnosti podataka („Sluzbeni glasnik RS" br. 104/2009)
2. Uredba o osnivanju Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost („Sluzbeni glasnik RS" br. 12/2009)
3. Uredba o obrascima bezbednosnih upitnika („Sluzbeni glasnik RS„, broj30/10)
4. Uredba o sadrzini, obliku i nacinu dostavljanja sertifikata za pri-stup tajnim podacima („Sluzbeni glasnik RS" broj 54/10)
5. Uredba o odredivanju poslova bezbednosne zastite odredenih lica i objekata („Sluzbeni glasnik RS" br. 72/2010)
6. Uredba o uvecanju plate drzavnih sluzbenika i namestenika koji obavljaju poslove u vezi sa zastitom tajnih podataka u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zastitu tajnih podataka i Ministarstvu pravde („Sluzbeni glasnik RS" broj 79/10)
7. Uredba o sadrzini, obliku i nacinu vodenja evidencija za pristup tajnim podacima („Sluzbeni glasnik RS" broj 89/10)
8. Uredba o nacinu i postupku oznacavanja tajnosti podataka, odno-sno dokumenata („Sluzbeni glasnik RS" broj 8/11)
9. Uredba o posebnim merama zastite tajnih podataka u informacio-no- telekomunikacionim sistemima („Sluzbeni glasnik RS" broj 53/11)
10. Uredba o posebnim merama nadzora nad postupanjem sa tajnim podacima („Sluzbeni glasnik RS" broj 090/2011)
11. Uredba o posebnim merama fizicko-tehnicke zastite tajnih podataka („Sluzbeni glasnik RS" broj 097/2011)
II. Pravnu materiju koja je u proceduri:
1. Zakon o informacionoj bezbednosti
2. Pravilnik o sluzbenoj legitimaciji i nacinu rada lica ovlascenih za vrsenje nadzora nad sprovodenjem zakona
3. Uredba o utvrdivanju kriterijuma za oznacavanja podataka stepe-nom tajnosti „DRZAVNA TAJNA" i „STROGO POVERLjIVO"
4.Uredba o industrijskoj bezbednosti
III. Moguca resenja u oblasti zastite tajnih podataka:
- Odredivanje stepena tajnosti:
Primena zakona o tajnosti podataka kao jedinstven sistem prikazan je na slici 2, kao i uporedivanje nasih standarda sa standardima EU, NATO i drugih (slika 3).
Organi duzni da postupaju po Zakonu
Slika 2 - Zakon o tajnosti podataka - jedinstven sistem Figure 2 - The Law on Data Confidentiality - A unique system
DRZAVNA TAJNA / TOP SECRET
STROGOPOVERLJVO / SECRET
POVERLJIVO / CONFIDENTIAL
INTERNO / RESTRICTED
Nasi standardi
Standardi EU i NATO i drugih
razvijenih demokratskih zemaja
Slika 3 - Standardi u R. Srbiji, EU i u drugim zemljama Figure 3 - Standards in the Republic of Serbia, the EU and other countries
Osnov za odredivanje stepena tajnosti prikazan je na slici 4.
DRZAVNA TAJNA "N
neotklonjive stetne posledice STROGO POVERLJIVO
teze stetne posledice POVERLJIVO
stetne posledice INTERNO
stetne posledice za organ
y
Osnovzac nje stepena tajnosti predstavlja:
- sadrzaj tajnog poda-tka
- znacaj za bezbed-nost Republike Srbije / politicke / ekonomske interese
Slika 4 - Odredivanje stepena tajnosti podataka Figure 4 - Determination of data confidentiality
Ovlascena lica za odredivanje stepena tajnosti podataka prikazana su na slici 5.
Slika 5 - Ovlascena lica za odredivanje stepena tajnosti podataka Figure 5 - Persons authorized to determine the level of data confidentiality
Delokrug poslova ovlasceng lica za odredivanje stepena tajnosti po-datka prikazan je na slici 6.
tajnosti podatka
Potpuno
Delimicno
(deo TP / organ /
1—► lice)
Slika 6 - Ovlasceno lice za odredivanje stepena tajnosti podatka Figure 6 - A person authorized to determine the degree of confidentiality
(ш>
- Pristup i koriscenje tajnih podataka:
> Princip „potrebno je da zna„ („need to know„) - opravdana potre-ba lica za koriscenjem tajnih podataka radi izvrsavanja njegovih poslova, na osnovu izdatog sertifikata ili dozvole za pristup tajnim podacima.
Sertifikat ili dozvola za pristup tajnim podacima - stepena tajnosti „DRZAVNA TAJNA„, „STROGO POVERLJIVO" i „POVERLJIVO" „INTERNO" - pristup imaju svi zaposleni u organu i organizaciji, bez dozvole za pristup tajnim podacima.
>
>
Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere prikazan je na slici 7.
Slika 7 - Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere Figure 7 - Access toclassified data without security checks
Organi nadlezni za vrsenje bezbednosnih provera su (Kovacevic, 2013):
> Bezbednosno-informativna agencija (za stepene tajnosti „STROGO POVERLjIVO" i „DRZAVNA TAJNA"),
> Ministarstvo unutrasnjih poslova (za stepen tajnosti „POVERLjIVO"),
> Vojnobezbednosna agencija (za pripadnike Ministarstva odbrane za sve stepene tajnosti).
Po dobijanju izvestaja o rezultatu bezbednosne provere, od nadle-znog organa za vrsenje bezbednosnih provera, Kancelarija Saveta izra-duje: resenje o odbijanju zahteva za izdavanje sertifikata za pristup tajnim podacima ili resenje o odobrenju izdavanja sertifikata za pristup tajnim podacima.
Ukoliko lice ne podnese zalbu na doneto resenje u roku od petnaest dana, Kancelarija Saveta poziva lice i upoznaje ga sa propisanim bez-bednosnim pravilima i procedurama za pristup tajnim podacima, kao i sa pravnim i drugim posledicama njihovog neovlascenog koriscenja. Po pot-pisivanju izjave, kojom se potvrduje da je imenovani upoznat sa navede-nim bezbednosnim pravilima i procedurama, urucuje mu se bezbednosni sertifikat za pristup tajnim podacima zahtevanog stepena tajnosti. Period vazenja sertifikata je za: „DRZAVNU TAJNU" - 3 godine, „STROGO POVERLjIVO" - 5 godina, „POVERLjIVO" - 10 godina i
„INTERnO" - 15 godina -izdaje se pravnim licima, fizicka potpisuju izjavu.
Koriscenje tajnih podataka prikazano je na slici 8.
Korisnici tajnih podataka
Drzavljani Republike Srbije
Pravna lica sa sedistem u RS
Strano pravno i fizicko lice
Lica iz clana 37 i 38
saglasnost
vlasnika podatka
trece lice / drugi korisnik
Slika 8 - Korisnici tajnih podataka Figure 8 - Users of classified information
Mere zastite tajnih podataka:
1. Fizicka zastita - prostor/prostorija u kojoj se cuvaju, koriste, obraduju ili unistavaju tajni podaci: bezbednosno-zastitni mehanizam na ulaznim vrati-ma (deponovanje podataka), oprema za sigurno cuvanje predmeta i doku-menata, energetski prikljucci (neprekidno i alternativno napajanje), bezbednosni mehanicki sistem za zakljucavanje (ogranicen broj kljuceva).
2. Administrativna zastita.
3. Zastita lica koja rukuju tajnim podacima.
4. Informaticka zastita.
5. Industrijska zastita.
Cl29>
<N o
X
o >
o <N
W 0£ ZD
o o
-J <
o
X
o
lu
I— >-
CC
£
w <
-j
CD >Q
X lu I—
o
o >
Kriterijumi za odredivanje mera zastite tajnog podatka (stepen tajno-sti, sadrzaj, vrsta i forma).
- Administrativna zona je prostor ili prostorija u kojoj je obezbeden nadzor ulaska, izlaska i kretanja lica i vozila. U ovoj zoni dozvoljeno je ru-kovanje tajnim podacima stepena tajnosti „INTERNO",
- Bezbednosna zona je prostor ili prostorija u kojoj je dozvoljeno ru-kovanje tajnim podacima svih stepena tajnosti. Bezbednosna zona, pored opstih, mora da ispuni posebne fizicko-tehnicke mere zastite tajnih podataka.
Bezbednosne zone mogu biti I. ili II. stepena:
- Bezbednosna zona I. stepena:
> DRZAVNA TAJNA, STROGO POVERLJIVO i POVERLJIVO.
> Mora biti vidno oznacena (obavestenje) osim ako staresina organa odredi drugacije.
> Video-nadzor na ulazu i evidencija ulaza/izlaza.
> Vodenje evidencija o pristupu TP (koriscenju i uvidu).
> Zabrana unosenja sredstava za mogucu zloupotrebu.
> Neposredno i neprekidno fizicko obezbedenje/elektronski sistem za protivprovalu (jedinica za intervenciju.)
> Neprekidno tehnicko obezbedenje.
> Obilazenje prostorija van radnog vremena.
> Bezbednosna propusnica/posebna bezbednosna propusnica. - Bezbednosna zona II. stepena:
> DRZAVNA TAJNA, STROGO PO VERLJIVO i POVERLJIVO.
> Mora biti vidno oznacena (obavestenje) osim ako staresina organa odredi drugacije.
> Video nadzor na ulazu i evidencija ulaza/izlaza.
> Ulazak drugih lica u pratnji zaposlenog.
> Zabrana unosenja sredstava za mogucu zloupotrebu.
> Fizicko i protivprovalno obezbedenje kao i povremeno pregleda-nje van radnog vremena.
> Bezbednosna propusnica/posebna bezbednosna propusnica.
Odredivanje bezbednosnih zona prema stepenu tajnosti, kao i ostale aktivnosti staresine prikazane su na slici 9.
DRZAVNA TAJNA STROGO POVERLJIVO POVJERLJIVO
Bezbednosna zona I stepena Bezbednosna zona II stepena Administrativna zona - interno Bezbednosni pojas (procena rizika)
Bezbednosne zone - protivprislusni pregled!!!
Administrativnu i bezbednosne zone odreduje staresina organa resenjem
Slika 9 - Odredivanje bezbednosnih zona Figure 9 - Determination of security zones
Dosadasnja praksa u dostavljanju dokumenta sa stepenom tajnosti prikazani su kao: „Drzavna tajna" (slika 10) i „Strogo poverljivo" (slika 11).
Kurirsko uverenje! Plan cuvanja tajnih podataka !
POtvrde o prijemu dokumenta ili dostavna knjiga
Slika 10 - Dostavljanje dokumenta „Drzavna tajna" Figure 10 - Submitting a document „Top Secret"
(m>
Slika 11 - Dostavljanje dokumenta „Strogo poverljivo" Figure 11 - Submitting a document „ Secret"
Resavanje problema i donosenje adekvatnih odluka
Donosenje odluke je problem koji se pojavljuje u svakoj delatnosti. U kontekstu visekriterijske optimizacije, problem odlucivanja se najcesce posmatra kao problem u kojem se donositelj odluke mora opredeliti za jednu od alternativa, uzimajuci u obzir sve relevantne faktore, odnosno kriterije. Kako su kriteriji po pravilu konfliktni, izbor donositelja odluke ne-ce biti optimalno resenje u tradicionalnom smislu, vec ce biti reci o zado-voljavajucem resenju od kojeg u datoj situaciji ne postoji bolje, a to su he-uristicke metode, u nasem slucaju primenjene u edukaciju stabova za vanredne situacije i svih onih koji dolaze u kontakt sa podacima sa stepe-nom tajnosti pri resavanju problema i donosenja odluka (Beres, 2013).
Clanovi staba za vanredne situacije suoceni su sa lepezom problema (slika 1 i 2), koje treba resavati heuristickim metodama i lepezom mo-gucnosti (slika 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 i 11), koje treba staviti u funkciju re-savanja problema, tj. doneti pravovremenu i adekvatnu odluku (slika 12) po pitanju odredivanja stepena tajnosti, cuvanju i odredivanju bezbedno-snih mera i bezbednosnih zona.
Stab za vanredne situacije cine predstavnici iz:
• lokalnih samouprava (gradova i opstina),
• MUP-a/Sektor za vanredne situacije,
• MO/Uprava za obaveze odbrane,
• javnih-komunalnih preduzeca,
zdravstva/hitne medicinske pomoci, Crvenog krsta, medija i dr.
ReSavanje problema
Identifikacija i defínisanje problema
Odredivanje skupa alternativnili reäenja
Odredivanje skupa kriterijuma za vrednovanje alternativa
OdluCivanje
Vrednovanje alternative
Izbor alternativa
Odluka
Primena izabranih alternativa
Vrednovanje rezultata radi utvrdivanja da Ii je reäenje problama zadovoljavajuce
Odnos izmedu resavanja problema i odluCivanja Slika 12 - Odnos - resavanje problema/odlucivanje Figure 12 - Relation-problem solving /decision making
Zakljucak
Prednosti heuristickog modela edukacije jesu: timski rad u resavanju problema na zastiti tajnih podataka u vanrednim situacijama; vise ljudi donosi razlicite vestine u tim, sto pospesuje efikasnost; vise znanja i in-formacija; heuristicka predvidanja problema; vece razumevanje i posve-cenost problemima u svim situacijama; fokus, usredsredenost na problem; proces odlucivanja po fazama sa odgovarajucim aktivnostima.
Faza odlucivanja predstavlja proces donosenja odluke i obuhvata slede-ce aktivnosti: analizu problema i definiciju ciljeva, analizu rizika, razradu strate-gija, razradu modela i simulacija ponasanja i donosenje odluke i njeno preno-senje na subjekte; primenu heuristickih tehnika na resavanje kombinatornih problema u svim situacijama; primenu heuristickih metoda koja je usmerena na dva pravca : (a) na resavanje slozenih problema koji se mogu predstaviti u
C¿33>
<N O
X
O >
o (N
0£ LU 0£ ZD O o
-J <
o
X
o
lu
I— >-
Q1
£
< -j
CD >Q
X lu I— O
o >
kvantitativnom obliku, ali su toliko slozeni da njihovo resenje nije moguce naci pomocu strogih analitickih tehnika i (b) na probleme koji se ne mogu predsta-viti matematickim modelom, jer su promenljive u modelu kvantitativne prirode. Cilj heuristiceke metode jeste da omoguci nalazenje prihvatljivih resenja slo-zenih problema koji ne mogu da se rese pomocu klasicnih metoda.
Resavanje problema moze da se ostvari na dva nacina: pnmenom he-uristickih metoda (resavanje problema sa aspekta upravljanja podacima) i pnmenom analitickih metoda (resavanje problema sa aspekta upravljanja modelima). Pored toga, potrebno je razvijati modele i metode kojima bi se unapredio kvalitet donosenja odluka kvantitavnim sredstvima (softverska po-drska), a radi racionalnijeg koriscenja resursa (energije, novca, vremena, radne snage, hrane, itd.) u svim, pa i u vanrednim situacijama.
Vazno je predlagati originalna resenja i biti konkurentan vodecim is-trazivanjima u oblasti vanrednih situacija uz primenu propisa o odrediva-nju podataka od interesa za Republiku Srbiju. Takode, potrebno je uklju-civati mlade istrazivace i osposobljavati ih da u buducnosti budu vodeci domaci i svetski eksperti u oblasti vanrednih situacija (Beres, 2013).
Neureden sistem zastite podataka odrazava se na nacionalnu bez-bednost, ali i sve druge aspekte svakodnevnog zivota i rada. Svest zapo-slenih o znacaju postovanja propisa o zastiti podataka i dalje nije na za-dovoljavajucem nivou.
Neophodno je sto hitnije donosenje svih propisa koji ureduju oblast zastite podataka i prakticnu primena u radu sa tajnim podacima.
Potrebno je obezbediti permanentnu edukaciju zaposlenih u oblasti-ma zastite tajnih podataka, a posebnu paznju posvetiti edukaciji lica koja se bave poslovima zastite u IKT sistemima.
Radi sprecavanja kompromitacije tajnih podataka trebalo bi da svi nadlezni organi preduzmu preventivne mere iz svoje nadleznosti:
• redovno pracenje stanja i rada sa tajnim podacima kojima raspolazu;
• u slucaju saznanja o kompromitaciji tajnih podataka pokretanje procedure vanrednog dogadaja;
• u zavisnosti od vrste tajnosti, obavestavanje BIA, MUP-a, itd.,
• prikupljanje saznanja o dogadaju (o kompromitaciji tajnih podataka),
• izrada izvestaja;
• pokretanje disciplinskog postupka i podnosenje krivicne prijave;
• preispitivanje mera bezbednosti i personalnih resenja.
Literatura
Amaldi, E., Capone, A., & Malucelli, F. 2003. Optimization models with power control and algorithm. Preuzeto sa https://www.google. rs/?gws_rd=cr&ei=kz-BUvvEAs-
WatQbT4YGwBw#q=planning+umts+base+station+location+optimization+models+wit h+power+control+and+algorithms
Beres, P. 2005. Heuristicki modeli nastave politehnickog obrazovanja u osposobljavanju kadrova za potrebe civilne odbrane. Zrenjanin: Univerzitet u Novom Sadu, Tehnicki Fakultet.
Beres, P. 2013. Heuristicki model edukacije i prototip sistema za daljinsko aktiviranje sirena u vanrednim situacijama. Vojnotehnicki glasnik, 61(1), str. 46-57. doi:10.5937/vojtehg61-2400
Kovacevic, N. 2013. Zastita tajnih podataka. Preuzeto sa http://www.arhivin-fo. org. rs/radovi-2012/radovi/Zastita%20tajnih%20podataka. pdf 2013 Oct 14. Kvascev, R. 1978. Modeliranje procesa ucenja. Beograd: Prosveta. Hotomski, P. 1995. Sistemi vestacke inteligencije. Zrenjanin: Tehnicki fakultet 'Mihajlo Pupin'.
HEURISTICS LEGISLATION IN THE FIELD OF CLASSIFIED INFORMATION AS A FUNCTION OF TRAINING SUBJECTS OF DEFENSE
FIELD: Security and Protection ARTICLE TYPE: Professional Paper
Abstract
Education on the protection of classified information should be the top priority when it comes to ensuring the protection of the vital interests of the state. Some information should not be made available to the public because it is mainly related to national security, and no one should question the need to protect this kind of data. This paper is intended for educators dealing with the protection of classified information, and especially to those who work with or come into contact with confidential information in order to inform them of our national system of protection of classified information and enable the implementation of the existing legislation applying the heuristic model of education. This article describes the legal regulations governing the protection of dataand shows mandatory standards and measures for the protection of classified information.
Keywords: heuristics; Information use; classification; protection.
Datum prijema clanka/Paper received on: 24. 10. 2013.
Datum dostavljanja ispravki rukopisa/Manuscript corrections submitted on: 15. 11. 2013. Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje/ Paper accepted for publishing on: 17. 11. 2013.
d35>
