Научная статья на тему 'САҲРО ТУПРОҚЛАРИН ШАКЛЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ'

САҲРО ТУПРОҚЛАРИН ШАКЛЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
24
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ / саҳро / она жинс / минтақа / тупроқ типи / қумли тупроқлар / сур тусли тупроқлар. / soil / sandy desert / parent rock / region / soil type / sandy soils / silty soils

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — A. Xayriddinov

Мақолада Қашқадарё вилоятининг саҳро тупроқлари Муборак ва чўл минтақаларида кенг тарқалган бўлиб, ушбу тупроқлар таркибидаги гумус миқдорининг камлиги ва тупроқ структуралилик даражаси сочилувчанглиги билан ажралиб туради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION FEATURES AND MORPHOLOGY OF DESERT SOILS

The main sandy desert soils of the Kashkadarya region are widespread in the Mubarek and desert regions, which are characterized by a low humus content and a degree of fragmentation of the soil structure.

Текст научной работы на тему «САҲРО ТУПРОҚЛАРИН ШАКЛЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА МОРФОЛОГИЯСИ»

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

САХ,РО ТУПРОЦЛАРИН ШАКЛЛАНИШ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА

МОРФОЛОГИЯСИ Хайриддинов Акмал Батирович

^ишлок хужалик фанлари номзоди, ^арши Давлат университити, Агрокимё ва экология кафедраси https://doi.org/10.5281/zenodo.7441718 Аннотация. Мацолада Кашцадарё вилоятининг са^ро тупроцлари Муборак ва чул минтацаларида кенг тарцалган булиб, ушбу тупроцлар таркибидаги гумус мицдорининг камлиги ва тупроц структуралилик даражаси сочилувчанглиги билан ажралиб туради.

Калит сузлар: тупроц, са^ро, она жинс, минтаца, тупроц типи, цумли тупроцлар, сур тусли тупроцлар.

МОРФОЛОГИЯ И СВОЙСТВА ФОРМИРЕВАНИЯ ПУСТЫННЫХ ПОЧВ Аннотация. В статье представленно основные пустынные почвы Кашкадарьинской области широко распространенные в Мубарекской и пустынной областях, которые характеризуются низким содержанием гумуса и степенью разрозненности структуры почвыю

Ключевые слова: песчанная пустыня, материнская порода, регион, тип почвы, песчанные почвы, песчанные почвы, илистые почвы.

FORMATION FEATURES AND MORPHOLOGY OF DESERT SOILS Abstract. The main sandy desert soils of the Kashkadarya region are widespread in the Mubarek and desert regions, which are characterized by a low humus content and a degree of fragmentation of the soil structure.

Keywords: soil, sandy desert, parent rock, region, soil type, sandy soils, silty soils

Мавзунинг долзарблиги. Сах,ро тупроцлари бу сах,ро минтакасидаги автоморф типдаги тупрок булиб, механик таркибнинг ута енгиллиги-кумлилик ёки кумлоклиги ушбу тупрокларни шаклланишида асос булган кумли эол (шамол) ёткизиги махсули х,исобланади [6].

Бир томондан, тупрок х,осил килувчи кумли эол ва аллювиал она жинс катта сув утказувчанликка, иккинчи томондан, нокапилляр говакликка эга булганлиги учун капилляр кутариш баланлигини пастлиги натижасида булади. Бу тупроклар профилининг урта кисмида конденсацияланган сувларнинг тупланиши, доимий нам «марказини» булиши сах,ро минтакасида мослашга айрим усимликларни усиши учун шароитни вужудга келтиради.2,3 Бошкача айтганда сах,ро тупрокларининг 40-50 см чукурлигида фойдали тупрок суви зах,иралари булади ва бу яхши ривожланган усимлик копламини вужудга келтиришга хдмда гумуснинг х,осил булиши учун асос булади.

Тадцищот натижалари. Сах,ро тупроклари алох,ида тип сифатида ажраладиган булсада, кам урганилган. Х,аттоки, бу тупрок типи тузилган тупрок хариталарида бир неча типдаги тупроклар комплексида ёки кумли сах,ролар фонида курсатилади[1,4].

Сах,ро тупрокларида генетик катламлар мустах,кам такомиллашмаган, чунки уларнинг эволюцияси давомида кучли шамол кучкинлари (шамол дефляцияси) таъсирида катта микёсдаги кумли тупроклар (кумлар билан биргаликда) узок майдонларга кайта ёткизилиши мумкин ва бу ерда сах,ро тупроклари узининг «иккинчи» хдётини бошлайди. Лекин шунга карамасдан бу тупрокларда куйидаги генетик катламлар ва улар учун хос

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

булган морфологик белгилар мавжуд. ^умли сах,ро тупрокларининг энг юкориги кисмида колган усимлик таналари ёки атрофида тупланган майда кум заррачаларидан ташкил топган калинлиги см атрофида эол ёткизиги булади ва бу Ао- хдрфи билан белгиланади[2,3].

Бу катлам остида кунгир бош каби эфемер усимликлар илдизи таъсирида яхши чимланган, майда донадор кесакчали, лекин енгил механик таркибли калинлиги 7-12 см ли чимли (А-чим) катлам булади. Бу катлам сур тусли бироз кунгир товланувчи рангда булиб, юмшок, унинг деворлари тез бузиладиган (кучадиган) булади, хдмда бу деворларда сезиларли кат-катлик ва тангасимон каватларни куриш мумкин. Бу катлам жуда секинлик билан В-катламга утади. В-катламида х,ам томирлар мавжуд, бу ерда асосан йирик томирлар булади, ранги бироз окишрок сур тусли, юкориги катламга нисбатан зичрок, айрим лолларда жуда каттик (зич) булади. Бунинг асосий сабаби, бу катламнинг карбонатли булишидир. Бу калинлиги одатда 10-20 см ёки ундан х,ам куп булиши мумкин. Бу катлам остида юмшок сочилувчан кум булиб, у узида сувда эрувчи тузларни, гипсни саклаш мумкин.

^арши-Муборак марказий йулини 45 км, уни унг томонидан 100-150 м. Майда бархонли майдонда казилди. Рельеф-бархонли, улар оралигида текислик мавжуд.

Ао- Атрофдан келтирилган калинлиги 3 см атрофида булган усимлик тана ва томирлари атрофида тупланган, тиник сур тусли бир оз кунгир товланувчи кумлар. А-чимли-0-5 см. Сур тусли кунгир товланувчи, кумли, сочилувчан, курук бирок эфемер усимлик илдизлари билан тулик ушланиб турадиган, майда кесакчали-донадор, бирок тез майдаланадиган усимлик илдизлари коладиган ёрикларда хдйвонот дунёси фаолиятини (унинг чикиндилари, таналари) куриш мумкин, ён деворларида сезиларли кат-катлик ва тангачасимон жуда ёпка ёткизиклар мавжуд, кейинги катламга утиш аста-секинлик билан ранги оркали. А-чимости 5-32 см, окишрок сур тусли, кумли зичлашган бироз намланган, усимлик илдизлари микдори камайган, ён деворларида тип ёткизиклар мавжуд, тупрок хдвйонот дунёси фаолиятини куриш мумкин, катламнинг тахминан 15-20 смдан бошлаб тупрок массасининг ранги янада окишрок булади, бу карбонатларнинг таъсирида булса керак, кейинги катламга утиш ранги оркали сезиларли.

1-жадвал

Сахро тупрокларининг агрокимёвий курсатгичлари.

Чукурлик , см Чиринди % Азот % С: N Фосфор Калий

Умумий, % Х,аракатчан, мг/кг Умуми й Х,арак атчан мг/кг

8а -кесма. 1963. Денгиз сирт ^аршичул. (М.Каримова, Почвы Узбекистана, 1975)

0-10 0,29 0,02 7 6,2 0,09 16,2 1,8 165,6

10-50 0,23 0,02 5 5,3 0,09 14,0 1,9 153,0

50-100 0,16 0,02 0 4,6 0,01 2,2 1,8 90,3

6-кесма. Денгизсирт. ^аршичули (М.Каримова, Почвы Узбекистана, 1975)

БС1ТЖСТ АЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕКМАТЮМАЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

0-7 аникланмаган 0,09 27,5 1,2 212,5

7-40 аникланмаган 0,06 5,0 1,2 225,0

40-80 аникланмаган 0,05 4,0 1,2 212,5

80-95 аникланмаган 0,03 5,0 0,9 50,0

8-кесма. 1972. ^ашкада эё флораси. ( 1очвы Узбекистана, 1975, 1975)

0-7 0,24 0,02 2 6,3 0,10 26,0 1,9 163,8

10-20 0,36 0,02 7 7,7 0,09 10,4 1,9 241,0

30-40 0,25 0,02 3 6,3 0,08 7,2 1,7 96,4

52-кесма. ^ашкадарёнинг чап кирFOFи, Косон тумани.

0-5 0,27 0,02 3 6,8 0,10 аникланмади 2,0 аникла нмади

5-32 -,31 0,02 6 6,9 0,11 аникланмади 1,8 аникла нмади

32-56 0,15 0,01 1 7,9 0,08 аникланмади 1,7 аникла нмади

56-кесма. М уборак тумани.

0-30 0,28 0,02 4 6,8 0,11 аникланмади 1,8 аникла нмади

30-49 0,21 0,01 8 6,8 0,10 аникланмади 1,7 аникла нмади

49-80 0,14 0,00 9 9,0 0,07 аникланмади 1,5 аникла нмади

60-кесма. М уборак тумани.

0-28 0,22 0,01 7 0,08 аникланмади 2,0 аникла нмади

28-50 0,16 0,01 4 0,08 аникланмади 1,8 аникла нмади

50-75 0,10 0,00 9 0,07 аникланмади 1,5 аникла нмади

В-32-56 окиш сур тусли жигарранг товланувчи, намли, кумли, зич, усимлик томирлари жуда кам, факат йирик илдизлар мавжуд, тупрок жониворлари фаолияти юкориги катламларга Караганда паст даражада, жуда куп карбонатли. Бирикмалар, хдттоки онда-сонда гипс профиллари х,ам учрайди, кейинги катламга утиш ранги ва зичлиги оркали сезиларли.

С-56-145 см-саргиш кулранг товланувчи, кум юмшок, намланган, жуда кам сонли усимлик илдизлари ва тупрок хашоратлари, кесма деворларида ёриклар мавжуд, кесманинг 56 см дан 89 см. гача майда кум, ундан кейин 145 см. гача йирик кум булиб, буларнинг таркибида гипс, туз эрувчан туз кристалларини куриш мумкин.

Хулоса. Сах,ро тупроклари узларининг генетик катламларини шакллантиришда жуда мураккаб тупрок х,осил булиш жараёнини утказади. Лекин шуни х,ам таъкидлаш

SCIENCE AND INNOVATION

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

лозимки, купчилик х,олда чулни сах,ро тупрокларини морфологик тузилишини урганиш даврида унинг профилида кумилиб колган 2-чи гумусли (чимли) катламни х,ам учараши мумкин. Бу яна бир марта бу тупрокларнинг шаклланиши, унинг эволюцияси даврида кечаётган мураккаб тупрок х,осил булиш жараёни мавжудлигидан далолат беради.

REFERENCES

1. Орлов М. А О сероземах и оазисно-культурньх почвах. Тр. САГУ,серУИ, вьп. 6. Ташкент, 1937.

2. Панкоа М. А. Почвооброзующие породь В. Почвь Узбекистана ТашкентФАН, 1949.

3. Турсунов Л. Тупрок физикаси. Тошкент, Мех,нат, 1988. 222-б.

4. Герасимов И.П. Гинетические, георафические и исторические проблемы современного почвовидения. М.Наука. 1976. С. 298.

5. Исматов Д.Р. Минерологический состав и физико-химические свойства почв Южного Узбекистана. Тошкент. Фан. 1989. 288 с.

6. Турсунов Л. Бобоноров Р., Вакилов А. Т акырные почвы - как прдукт бассейного осадконакопления и почвообразования . Мит. 3- межденародный конф. "Экология речных бассейнов". Россия. Владимир. 2005. С. 104-107.

7. Умаров М.У. Физические свойства почв районов ноаого и перспиктивного орошения Узбекистана. Ташкент. Фан. 1974. 282 с.

8. Юсупов С.А. Почвы Китаб-Шахрисабзской катлавины, их основные свойства и состаяние плодородия. автореф. канд. биол. наук. Ташкент. 1999. С 23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.