Научная статья на тему 'РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРДА ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ СОЛИҒИНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ'

РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРДА ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ СОЛИҒИНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Естественные и точные науки»

CC BY
27
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қўшилган қиймат / таннарх / солиқ ставкаси / истеъмол солиғи / эгри солиқлар.

Аннотация научной статьи по естественным и точным наукам, автор научной работы — Бобир Чариевич Эшкараев

Мақолада қўшилган қиймат солиғи (ҚҚС)нинг айрим ривожланган мамлакатларда солиқ тизимига жорий этилиш босқичлари кўриб чиқилган. Бунда турли давлатларда ҚҚС ставкалари, объекти ва тўловчиларининг белгиланишига эътибор қаратилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРДА ҚЎШИЛГАН ҚИЙМАТ СОЛИҒИНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШ БОСҚИЧЛАРИ»

>q )> d )> :>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №10

РИВОЖЛАНГАН МАМЛАКАТЛАРДА КУШИЛГАН ЦИЙМАТ

СОЛИГИНИНГ ЖОРИЙ ЭТИЛИШ БОСЦИЧЛАРИ

»

utp

Бобир Чариевич Эшкараев

мустакил тадкикотчи https://doi.org/10.5281/zenodo.7296224

' t

% .ж

Аннотация: Маколада кушилган киймат солиги (ККС)нинг айрим ривожланган мамлакатларда солик тизимига жорий этилиш боскичлари куриб чикилган. Бунда турли давлатларда ККС ставкалари, объекти ва туловчиларининг белгиланишига эътибор каратилган.

Калит сузлар: кушилган киймат, таннарх, солик ставкаси, истеъмол солиги, эгри соликлар.

Аннотация: В статье рассмотрена этапы введения налога на добавленную

стоимость (НДС) в налоговые системы некоторых развитых стран. При этом

>

*

обращено внимание на установление ставов, объектов и плательщиков НДС.

Ключевые слова: добавленная стоимость, себестоимость, налоговая ставка, налог на потребление, косвенные налоги.

Resume: The article considers the stages of introduction of value added tax (VAT) in the tax systems of some developed countries. At the same time, attention is paid to the establishment of rates, objects and payers of VAT.

Key words: Keywords: value added, cost, tax rate, consumption tax, indirect taxes.

i1>>fj rid

Х,ар бир давлатнинг солик сиёсатини мустакил амалга ошириш хукуки миллий суверенитетининг ажралмас кисми булиб булиб хисобланади. Истеъмолчига юкланадиган солик турига боглик барча муаммоларга

карамасдан, кушилган киймат солиги (ККС) дунёда кенг таркалган эгри (бевосита) соликлардан бири булиб колмокда. Шунинг учун ушбу соликнинг солик тизимига жорий этилиш боскичларини урганиш ахамият касб этади.

Айрим Европа давлатларида сотишдан олинадиган солик, товарнинг

#

ишлаб чикарувчидан истеъмолчига булган харакатининг хар бир боскичида

Ш

ундирилган. Натижада сотилаётган товарлар нархи анча кимматлашиб, хам истеъмолчилар, хам ишлаб чикарувчилар норозилигига сабаб булган. Шу сабабдан иккита жахон уруши оралигида бу солик бекор килинган.

Иккинчи жахон урушидан кейин солик янгидан кайта ишланиб, жорий килинади: энди солик чакана савдо боскичида бир марта ундирилади. Бундай шароитда ишлаб чикариш ва савдонинг хар бир боскичида давлат тулик назорат килолмасди, бу эса давлат бир кисм даромадларини йукотишига олиб

* Г j*

: * ^ * п>

Щ >

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №10

^ J

келарди. Бу омиллар кушилган киймат солиги (кейинги уринларда ККС) вужудга келишига туртки булди.

Давлат бюджетининг даромад кисмини кушилган киймат солиги (ККС) билан тулдириш гояси ХХ аср бошларида Биринчи жахон урушидан кейин

т j

>

пайдо була бошлаган. Дастлаб Германияда "Siemens" компанияси асосчиси ва рахбарларидан бири Вильгельм фон Сименс томонидан ушбу ташаббус илгари сурилган. Унинг компанияси йирик трансмиллий корпорация булиб, 1919-йилда жиддий молиявий муаммоларга дуч келади. Натижада, компания хориждаги мулкларининг катта кисмини йукотиб, уз капиталининг деярли ярмига тенг микдорда зарар куради. Вильгельм фон Сименс Германия солик тизимини ислох килиш лозимлигини, хусусан, янги эгри солик жорий килиш таклифи билан чикади. Таклиф этилаётган солик "Veredelte Umsatzteuer" (мукаммаллашган оборот солиги) Германия бюджетини сезиларли даражада тулдириш имконини бериб, унинг асосий туловчилари ишлаб чикарувчилар эмас, балки якуний истеъмолчилар булиши керак эди. Лекин, тез орада Сименснинг улими билан бу гоя ривожланмай колади ва ХХ асрнинг 50-

йилларигача ККС хакида хеч ким эсламайди.

Иккинчи жахон урушидан кейин дунёнинг бир катор давлатларида иктисодий ислохотлар утказилди. Утказилган ислохотларнинг натижасида икки

jV г

мухим фискал ислохот кузга ташланади:

- биринчидан, тугри (бевосита) соликка тортишга эътибор каратиш (А^Ш, Австралия, Япония ва бошка давлатлар);

- иккинчидан, эгри (билвосита) соликка тортишнинг ахамиятини ошириш (Европа Иттифоки давлатлари).

1954-йил 10-апрелда француз иктисодчиси, Франция иктисодиёт, молия ва саноат вазирлиги солик ва йигимлар дирекцияси рахбари Морис Лоре янги солик турини таклиф килди. У ^^Снинг хозирги кундаги куриниши буйича схема ишлаб чикиб, хукуматга такдим килди. Уша вактларда бирлашаётган

■м

Европанинг молиячилари аъзо давлатлар ишлаб чикарувчилари учун турли шароитлар номувофиклигини юмшатувчи солик турини излаётгандилар.

Франция хукумати дастлаб ушбу янги солик турини уша пайтдаги француз колонияси хисобланган - Кот-длИвуар давлатида синаб куришга карор килади. Бу тажриба муваффакиятли чикиб, 1958-йилдаёк Франция ^^Сни уз солик тизимига киритди.

1957-йилда Италия пойтахти Римда Европа иктисодий иттифоки (ЕИИ)ни тузиш буйича шартнома имзоланди. Бу ЕИИда ^^Сни жорий килишга туртки булди. ЕИИ иштирокчи давлатлари шартнома доирасида умумий интеграциялашган бозор тузиш максадида уз солик тизимларини такомиллаштирдилар. 1967-йилда ЕИИ Кенгаши кабул килган Директивага

т ^ >ч>>

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №10

асосан ККСнинг Европанинг асосий эгри солиги деб белгиланди. Директива

, , ,

ЕИнинг барча аъзо давлатлари 1972-йилнинг охиригача уз худудларида ККСни жорий этиши ва янги аъзолар хам ККСга утиши зарурлигини кузда тутарди.

Î1VV А * Ж 1 I I Ж Ж L» И Ж Ж Л Л Л Ж Ж HJJ^V/^ll, 1 »■ » V,1 V, V-7 ■ и J 111 LU Ж Ж КЛ,^/ J Ж Ж Ж I Ж Ж Ж I Ж J t J л- ^ ' /-К1 ' •

ККСни Франциядан кейин Дания, Германия каби давлатлар уз солик

ЗИП

тизимларига киритдилар. 1973-йилда Буюк Британия, Ирландия ва Австрия ККСни жорий килдилар. ККС Европа иттифокига аъзо булиш шартларидан бири булгани учун 1980-йилларда Греция, Португалия ва Испания хам ККСни

! Ш-

жорий килиб, ундира бошлайдилар.

Эгри соликка тортишнинг киёслама тахлили шуни курсатадики, хамма ривожланган давлатларда хам ККСга талаб йук. Масалан, АКЩда ККС кулланилмайди, унинг урнига сотишдан олинадиган солик ундирилади.

Япония иктисодиётида ККС таркибий элементлари жихатидан жуда фарк килади. Биринчидан, ККС жуда паст - 5% ставкада ундирилади, иккинчидан, япон ККСи умуман коплаб бериш (зачет) жараёнини кузда тутмайди.

иаЛт ____т_ттт„ П5______

Нефть экспорт килувчи давлатлар (Россия, Никарагуа, Венесуэладан

ташкари) ККСни кулламайдилар.

^озирги кунда 130 дан ортик давлатлар солик тизимларида ККСни куллаб келишади. Барча давлатлар ККСни жорий килишнинг умумий тамойилларидан

iw

m-

фойланадилар, бу эса уз навбатида ушбу солик турининг ракобатбардошлиги ва афзалликларини таъминлайди. Шу билан бирга амалиётда ККСни куллашнинг узига хос хусусиятлари мавжуд булиб, улар хар бир давлатнинг ижтимоий-иктисодий тараккиёти вазифаларидан келиб чикиб турлича булиши мумкин.

Адабиётлар руйхати:

1 Л /Гг, тттгт^п "Г П Г'птттттгтт™ пп -ГАГ,т1.Т...ТГ..Т, пппотлК

1. Маликов Т.С. Соликлар ва соликка тортишнинг долзарб масалалари. - "Академия" нашриёти, Т., 2002, 14-б

2. Ш.К.Гатаулин. Соликлар ва соликка тортиш. Укув кулланма. ДСК.,

Тошкент-1996, 109-б.

3. Налоговые системы зарубежных стран: Учебник для вузов/ Под ред. проф. В.Г. Князева, проф. Д.Г. Черника. — 2-е изд., перераб. и доп. — М.: Закон и право, ЮНИТИ, 1997. - 191 с.

*

4. Тошматов Ш.А. "Кушилган киймат солиги ва уни

Ш

такомиллаштириш йуллари (Узбекистон Республикаси материалларида)". Номзодлик диссертацияси, Т.-2003, УДК:336

5. Алиева Э.Б., "Европейский путь развития НДС: сравнительный анализ" // Журнал "Актуальные вопросы экономических наук". 2014. №38. Стр.153-159

6. Герасимова В., "День рождения НДС: великого и ужасного"

//Г\ л л л __ _ л /~\ Л ЛЛ1 Я IV л Л

//Экономическая газета, 04-2017. Минск.

Ы у

Ы ]>

Европа", 2005. №4 (24)

Talqin va tadqiqotlar respublika ilmiy-uslubiy jurnali №10

7. Вавилова М., "В Европе тоже НДС платят"//Журнал

т

иф

эй* >*

т

Современная

щ*

I'> *

61

Ы >

ц > >

■зН >

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

л ) ^

Ы:>

3 >з*:

Ш > 3 Ж4&

ш >

Ш >

{> *

ц >Р

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.