Научная статья на тему 'ТУРИЗМ ФАОЛИЯТИНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ-ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ'

ТУРИЗМ ФАОЛИЯТИНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ-ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Прочие социальные науки»

CC BY
217
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туризм фаолияти / миллий иқтисодиёт / савдосотиқ фаолияти / туристическая деятельность / национальная экономика / торговая деятельность.

Аннотация научной статьи по прочим социальным наукам, автор научной работы — Абдуллаев Зафарбек Сафибуллаевич

Мақолада туризм соҳаси бугунги кунда нафақат илдиз отган ижтимоий ҳодиса, балки жаҳон иқтисодиёти ва жаҳон тартибига таъсир кўрсатадиган асосий механизм сифатида кўриб чиқилган. Туризм сиёсати нафақат аҳоли турмуш даражасини оширишга, балки аҳолининг ҳаёт сифатининг ёрқин кўрсаткичи бўлишига ва уларнинг эҳтиёжларини қондиришга хизмат қилиши кераклиги таъкидланган. Ўз навбатида, иш ўринларини яратиш имкониятларини берувчи минглаб туризм индустрияси ташкилотларини ташкил этиш учун тадбиркорлик институтини жорий этиш, валютани тартибга солиш сиёсатини жорий этиш, сайёҳлик расмиятчиликларини соддалаштириш роли муҳокама қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЭКОНОМИКО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ НАЛОГООБЛОЖЕНИЯ ТУРИСТСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

В статье рассматривается индустрия туризма в качестве не только укоренившегося социального явления, но и как фундаментальное явление, влияющее на мировую экономику, мировой порядок. Следует отметить, что туристская политика служит повышению уровня жизни населения и служить ярким индикатором качества жизни населения и удовлетворения его потребностей. В свою очередь, немаловажную роль в развитии туризма сыграло введение предпринимательского института для организации тысяч компаний туристической отрасли, которые предоставляют возможности для создания рабочих мест, внедрения политики валютного регулирования, упрощения туристских формальностей.

Текст научной работы на тему «ТУРИЗМ ФАОЛИЯТИНИ СОЛИҚҚА ТОРТИШНИНГ ИҚТИСОДИЙ-ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ»

Абдуллаев Зафарбек Сафибуллаевич,

Наманган давлат университети "Иктисодиёт" кафедраси катта укитувчиси

ТУРИЗМ ФАОЛИЯТИНИ СОЛЩА ТОРТИШНИНГ ИКТИСОДИЙ-ЩУКИЙ АСОСЛАРИ

УДК: 338.48: 336.201

АБДУЛЛАЕВ З.С. ТУРИЗМ ФАОЛИЯТИНИ СОЛИЦЦА ТОРТИШНИНГ ИЦТИСОДИЙ-ЦУЦУЦИЙ АСОСЛАРИ

Маколада туризм сох,аси бугунги кунда нафакат илдиз отган ижтимоий х,одиса, балки жах,он иктисодиёти ва жах,он тартибига таъсир курсатадиган асосий механизм сифатида куриб чикилган. Туризм сиёсати нафакат ах,оли турмуш даражасини оширишга, балки ах,олининг х,аёт сифатининг ёркин курсаткичи булишига ва уларнинг эх,тиёжларини кондиришга хизмат к,илиши кераклиги таъ-кидланган. Уз навбатида, иш уринларини яратиш имкониятларини берувчи минглаб туризм инду-стрияси ташкилотларини ташкил этиш учун тадбиркорлик институтини жорий этиш, валютани тар-тибга солиш сиёсатини жорий этиш, сайёх,лик расмиятчиликларини соддалаштириш роли мух,окама килинган.

Таянч иборалар: туризм фаолияти, миллий иктисодиёт, савдо- сотик фаолияти.

АБДУЛЛАЕВ З.С. ЭКОНОМИКО-ПРАВОВЫЕ ОСНОВЫ НАЛОГООБЛОЖЕНИЯ ТУРИСТСКОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ

В статье рассматривается индустрия туризма в качестве не только укоренившегося социального явления, но и как фундаментальное явление, влияющее на мировую экономику, мировой порядок. Следует отметить, что туристская политика служит повышению уровня жизни населения и служить ярким индикатором качества жизни населения и удовлетворения его потребностей. В свою очередь, немаловажную роль в развитии туризма сыграло введение предпринимательского института для организации тысяч компаний туристической отрасли, которые предоставляют возможности для создания рабочих мест, внедрения политики валютного регулирования, упрощения туристских формальностей.

Ключевые слова: туристическая деятельность, национальная экономика, торговая деятельность.

ABDULLAEV Z.S. ECONOMIC AND LEGAL BASIS OF TAXATION OF TOURISM ACTIVITIES

In the article, the tourism industry is considered not only as a rooted social phenomenon, but also as a fundamental phenomenon that affects the world economy and the world order nowadays. It is discussed that tourism policy should serve to increase the standard of living of the population, and also to serve as a vivid indicator the population's quality of life and the rate of their needs satisfaction. In turn, an entrepreneurial activity introduction to the area played important role. That becomes an istitute for the thousands tourism organizations industry, which provide opportunities for creating jobs, introducing a policy of currency regulation, simplification of tourist formalities.

Key words: tourism activities, national economy, trade activities.

Кириш.

Солик тушумлари хисобидан шакллантири-ладиган бюджет даромадлари МДХ давлатлари уртасида 2018 йилда ялпи ички махсулотга (ЯИМ) нисбатан Арманистонда 24 фоиздан 37 фоиз-гача узгарган булса, Узбекистонда умумий бюджет даромадларида солик тушумларининг улуши 74-87% ни ташкил этди. Бу курсаткич, шу жумла-дан, сайёхлик фаолияти учун хам амал килади. "Жахон саёхат бозори" (World Travel Market) халкаро кургазмаси иштирокчиларининг утказган суровномаларига кура, юкори солик ставкалари ва йиFимлар жахон туризмининг ривожланишига салбий таъсир курсатмокда: респондентларнинг 17 фоизи келгусида соханинг асосий муаммола-ридан бири солик юки булади деб хисоблайди. Тупланган солик тушумлари туризмга тулик кайта инвестиция килинмаслигига туризм вакиллари-нинг ишончлари комил булгани холда, уларнинг 75%, хозирги вактда туризм бюджет камомадини коплаш учун ташкилотларнинг даромад солиFи тушумининг асосий манбаи хисобланишини ва келажакда соликлар купайиб боришини таъкидламокдалар [10].

Экспортга йуналтирилган соха сифатида туризм жахон бозорларидаги бекарор вазият шароитида бошка фаолият турларига нисбатан купрок баркарорликни намоён этмокда. Тарихий ретроспективада, сайёхлик фаолиятидан тушади-ган даромадларнинг камайишидан сунг, салбий ташки омилларнинг таъсири натижасида, деярли дархол сайёхлар келиши усиб бориши кузатилади. Шунинг учун, хорижий мамлакатларда анъанавий тарзда паст соликка тортиш шароитида ривож-ланган ва юкори солик салохиятига эга булган сайёхлик фаолияти молия органлари фаолияти-нинг мухим сохасига айланмокда ва уз навба-тида макола тадкикотининг долзарблигини бел-гилайди.

Узбекистон Республикасида туризмни ривож-лантиришга каратилган тадбирлар алох,ида хусу-сиятга эга булиб, бюджет даромадларига солик тушумлари сезиларли таъсир курсатмайди. Куп ривожланаётган давлатларнинг 80 фоиз даромадлари туризм сох,асидан келиб чикадиган соликлардан ташкил топади ва улар туризм биз-несини ривожлантиришда хизмат килади.

Тад^и^от мавзусининг долзарблиги: Туризм мамлакат ичида ва халкаро микёсда жамиятни уЙFунлаштиришга олиб келадиган маданий салох,иятни саклаб колиш ва ривожлантириш-

нинг асосий механизмларидан бири сифатида намоён була олади. Дунёнинг куплаб мамлакатла-рида айнан туризм х,исобидан янги иш уринлари яратилмокда, ах,олининг юкори турмуш дара-жаси сакланиб колмокда, мамлакатнинг тулов балансини яхшилаш учун зарур шарт-шароитлар яратилмокда. Узбекистан фукароларининг туристик фаоллиги бошка мамлакатлар билан таккосланганда унинг паст даражадалиги аник. Бу хол мамлакат ах,олисининг тулов кобилиятининг пастлиги билан изох^анади.

Хозирги кунга келиб мамлакат ташкарисига чикаётган Узбекистан Республикаси фукароларининг сони йилдан-йилга ошиб бормокда. Узбекистан Республикаси туризмни ривожлантириш давлат кумитаси статистика маъ-лумотларига кура, туризм максадида чет элга кет-ган фукаролар сони 2010 йилга нисбатан 2018 йилда 34 фоизга усди (1 ва 2 расмлар).

Узбекистан Республикасига келган хорижли-клар сони ортиб бормокда. ХХ асрнинг 90-йил-лари бошидан буён Узбекистан миллий туризм бозорини шакллантиришга киришди ва айни пайтда халкаро сайёхлик хизматлари бозори-нинг бир кисми булиб, фаол ривожланмокда. Узбекистан Республикасининг миллий туризм бозори шаклланиб, халкаро сайёхлик хизматлари бозорига узлуксиз кириб бормокда. Узбекистан Республикасининг потенциал имкониятлари туризм инфратузилмасини ривожлантиришнинг тегишли даражасида йилига 10 миллион хорижий сайёхни кабул килиш имконини беради1.

Илмий муаммонинг к,уйилиши.

Мамлакатда иктисодий бекарорлик каби омил-лар; норматив-хукукий базанинг шаклланаёт-ганлиги; таклиф этилаётган хизматларнинг кам-лиги; туризм инфратузилмасини етарли даражада ривожланмаганлиги; транспорт корхоналари-нинг коникарсиз ишлаши; чет элдаги махаллий сайёхлик йуналишларининг чекланган рекла-маси ва бошкалар ички ва кириш туризмининг ривожланишини чеклайди. Бу муаммоларни бартараф килишни давлат томонидан куллаб-кувватламасдан хал килиш мумкин эмас [12-15].

Хукумат томонидан кабул килинган иктисодий усиш концепциясига мувофик давлат томонидан

1 http://cloud.uzbektourism.uz/uzbektourism/ downloads/files/%D0%93%D0%9E%D0%A2% D0%9E%D0%92%20%D0%90%D0%9B%D0%A C%D0%91%D0%9E%D0%9C%20%D0%90%D 0%9D%D0%90%D0%9B%D0%98%D0%97%20 %D0%A0%D0%AB%D0%9D%D0%9A%D0%90.pdf

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 2(138)

Расм.1 Туристик хизматлари экспорти.

ТУРИЗМ-2018 п Асосий курсаткичлар

Чет элдан келган туристлар сони

JL 5346,8 w Ü

МарказийОсиё мамлакатларидан 6614,2 ^ИВЯВТуристик хизматлаР экспорти (млн. S)

UM/XK, 406,1 ~ В 1041

_ _ бошк,а мамлакатлар 326,5

С,

hotel i i

Ф

Ички туризм

курсаткичи (млн. киши) J5 4

4

Жойилаштириш объектлари

E-VISA

соми (2019 йил) v'-Vi'B 983

914 2018 йил

2018 Электрон тарзда берилган визалар сони (2018 йил)

Туроператорлар сони (2019 йил)

142

24000

бозор иктисодиётига аралашишга каратилган солик солиш буйича махсус тадбирлар тизими юкоридаги муаммоларни х,ал килишнинг асосий усулларидан бири булиши мумкин.

Тадцицот мацсади, шундан иборатки, туризм сох,аси жах,он иктисодиётининг асосий тармокларидан бири булган, ах,оли банд-лиги, ижтимоий фаровонлиги ва х,аёт сифатини юкори даражада таъминлашга, шунингдек, дунё-нинг давлатлари ва минтакаларининг ривожла-ниши, иктисодий бирлиги ва маданий хилма-хиллигини таъминлашга кумаклашадиган юкори даромадли, тармоклараро мажмуа х,исобланади. Шуни таъкидлаш керакки, солик коидалари бутун иктисодиётни камраб олади.

Тадцицотда цулланилган услубиёт.

Туризм фаолиятини ривожлантиришнинг миллий иктисодиётдаги урни ва ах,амиятини урганишда куйидаги тадкикот методлари, яъни, тизимли ёндашув, мантикий тах,лил, иктисодий тах,лил ва синтез, статистик маълумотларнинг динамик ва киёсий тах,лили, иктисодий гурух,лар усули, омилларни тах,лил килиш ва эксперт бах,олаш усули каби умумий илмий методлар-дан фойдаланилган х,олда туризм иктисодиётнинг жуда куп киррали ривожланган тармоFи булиб,

у баъзи мамлакатлардаги даромаднинг асосий таркибий кисмларидан бири булиб, уларнинг иктисодиётига ва жах,он х,амкорлигини ривож-лантиришга таъсир килиши тадкик этилди.

Асосий натижалар.

Узбекистон Республикаси Президенти Шав-кат Мирзиёевнинг 2018-йил 28-декабрдаги Олий Мажлисга мурожаатномасининг, саккизинчи бан-дида "туризмни ривожлантириш, сох,ага сар-моя жалб этиш, кадрлар салох,иятини ошириш буйича комплекс чора-тадбирлар курилсин. Биз учун туризм биринчи навбатда кадимий шах,арларимиз, тарихий ва маданий ёдгорликла-римиз билан боFлик. Аммо мамлакатда туризмни ривожлантириш учун катта салох,ият мавжуд -бизнинг ноёб табиатимиз, миллий захирала-римиз, ^ли худудларда дам олиш зоналари. Туризмнинг хар хил турларини, айникса, тиб-бий, зиёрат, экологик туризмни ривожлантириш нафакат иктисодиётни, балки ижтимоий сох,ани х,ам мустах,камлашга кучли туртки беради. Вазир-лар Мах,камаси бир ой муддатда 2019-2025-йил-ларда туризмни ривожлантириш миллий концеп-циясини ишлаб чикиши ва бажарилишини таъ-минлаши керак. 2025-йилга келиб, х,ар йили мам-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 2(138)

Расм 2. 2017-2019 йилларда

6,7

5,3

2,6 ■ ■

■ ■

ш ■ ш

ш................... I

2017 2018 2019

■ Марказий Осиё

■ МДХнинг бошк,а мамлакатлари бошк,а мамлакатлар

лакатга ташриф буюрадиган хорижий сайёх,лар сони камида 7 миллион, туризмни ривожланти-риш даромади эса 2 миллиард доллардан ошиб кетишига эришишимиз керак" туризмни янада ривожлантириш йуналишлари айтибутилди.

Солик муносабатларида сифатли (мух,им) узгаришлар содир булишидан к,атъий назар, тах-минан бир хил мантик,ий ривожланиш йулидан утади. Солик, - солик, муносабатлари тизимининг мах,сулотидир. Солик,ларда давлатнинг ик,тисодий жих,атдан аник, мавжудлиги акс эттирилган. Эсла-тиб утамиз, солик,нинг мох,ияти ушбу муноса-батлар субъектлари уртасида юзага келадиган муносабатларда намоён булади, унинг харак-тери солик сиёсатини ишлаб чикиш боскичида шаклланади ва уларнинг аник шакллари давлат бюджетига соликлар, йиFимлар ва бошка маж-бурий туловларни хисоблаш ва тулаш жараёнида намоён булади [17].

Юкорида айтиб утилганидек, соликлар давлат бюджетини тулдиришнинг асосий манба-ларидан бири булиб, соликларда давлатнинг иктисодий жих,атдан аник мавжудлиги акс эттирар экан демак туризм саноатида кушилган киймат солиFини соликка тортиш тизими таркибида яна бир бор урганиб чикиш зарур булади.

Кушилган киймат солиFи билвосита солик хисобланади. Билвосита соликлар даромадга боFл и к эмас, улар нархлар ёки тарифларга кушимчалар шаклида урнатилади. Товарлар ва хизматлар ишлаб чик,арувчилари ва сотувчилари

келган туристлар сони (млн. киши).

2018 2019

бундай имтиёзларни хисобга олган холда уларга нарх белгилайди.

Ушбу соликни хисоблаш ва тулаш тартиби Узбекистан Республикасининг солик кодексининг махсус кисмда, Х. булимида, 31-боб "кушилган киймат солиFи"да белгиланади. Туристик фаоли-ятни амалга оширувчи ташкилотлар умумий асос-ларда кушилган киймат солиFининг туловчилари хисобланади.

Туризмда ККСни хисоблашни куриб чикамиз, бу куйидаги хусусиятлар билан тавсифланади:

241 -модда. Хизматларни амалга ошириш жойи. Агар: 3) умумий овкатланиш, уйин-кулги, дам олиш ва бошка шунга ухшаш хизматлар, туризм, мехмонхона хизматлари ва турар жой, мада-ният, санъат, жисмоний тарбия ва спорт, таълим шу жумладан малака имтихонлари, семинарлар, малака ошириш курслари, пуллик кургазмалар, конференциялар, симпозиумлар ва бошка шунга ухшаш тадбирларни ташкил этиш буйича хизматлар курсатиш сохалари, аслида Узбекистан Респу-бликаси худудида курсатилади. Ушбу банднинг коидалари электрон шаклда курсатиладиган таълим сохасидаги хизматларга нисбатан татбик этил-майди;

426 - модда. Солик солиш объекти. Ер участ-калари солик солиш объекти сифатида кири-тилмайди: 4) ахолининг маданий ва маиший эхтиёжлари ва дам олишларини (урмон парклари, боFлар, хиёбонлар, майдонлар, дам олиш уйлари, болалар соFломлаштириш лагерлари, оммавий дам олиш ва ахоли туризми, шунингдек, арик

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 2(138)

тармоFининг ерлари); 7) дам олиш максадида-ахолининг оммавий дам олиш ва туризмни таш-кил этиш учун тегишли муассасалар ва ташки-лотлар эхтиёжини кондириш учун берилган ер участкалари;

43-боб. Жами даромад. 302-модда. Хизмат хужаликларидан олинган даромадлар. Хизмат курсатувчи хужаликларга куйидагилар киради: 2) уй-жой коммунал хужалиги объектлари: уй-жой фонди, мехмонхоналар (сайёхлик бундан мустасно), мехмонлар учун уйлар ва ёток,хоналар, ташки ободонлаштириш объектлари, сунъий иншоотлар, сузиш хавзалари, пляж иншоотлари ва жихозлари, газ, иссиклик ва электр таъми-ноти объектлари, участкалар, цехлар, устахона-лар, Гаражлар, махсус машиналар ва механизм-лар, уй-жой коммунал хужалиги объектларини таъмирлаш ва таъмирлаш учун мулжалланган омборхоналар;

54-боб. Солик имтиёзлари. 378-модда. Соликка тортилмайдиган даромадлар. Куйидаги даромад турлари соликка тортилмайди: 2) юридик шах-слар томонидан йулланмаларнинг киймати тулик, ёки кисман компенсация микдори, сайёхлик бундан мустасно: ногиронлиги булган шахслар, шу жумладан иш берувчидан ишламаётган шахслар, Узбекистан Республикаси худудида жойлашган санатория-курорт ва соFломлаштириш муасса-саларига;

ХХ кисм. Товар айланмаси. 66-боб. Товар айирбошлаш солиFини хисоблаш ва тулаш. 464-модда. Солик базаси. Солик, базаси, ушбу модда-нинг биринчи кисмида назарда тутилган ажрат-малардан ташк,ари, куйидагилар учун камаяди: 3) туризм фаолияти субъектлари — туристик хизмат-ларни онлайн-бронлаш ва сотиш буйича дасту-рий махсулотлар ва ахборот тизимларини жорий этишга каратилган маблаFлар микдори [1-7].

Туризм фаолиятини ривожлантиришнинг миллий иктисодиётдаги урни ва ахамияти буйича асосий натижаларни тахлил килиш максадида,туристик фаолиятда ККС билан боFлик айрим солик муаммоларини куриб чикамиз. Кайд этилганидек, Узбекистон Республикасида туризм юксак даражада ривожланмаганлиги мамлакат иктисодиётига уз таъсирни курсатмокда. Туризм ижтимоий сохалардан бири булиб, унинг моли-ялаштирилиши колдик принцип асосида амалга оширилади (хозирги кунда жахон сайёхлик окимининг 1 фоизидан камроFи мамлакати-мизга туFри келади), бу Узбекистон Республика-

сида туризм саноатининг жахон курсаткичларидан сезиларли даражада оркада колишидан далолат беради.

Узбекистонда туризмнинг бундай оркада колишининг сабаблари куйидагилардан ибо-рат: ички (ижтимоий) ва кириш туризмини дав-лат томонидан тартибга солиш сохасида давлат томонидан куллаб-кувватлаш ва протекционизм даражасининг камлиги (ККС буйича имтиёзлар, даромад солиFи, мол-мулк солиFи, Узбекистон Республикаси худудида мехмонхона ва туризм саноатининг бошка корхоналарини куришга сар-моя киритаётган инвесторлар учун имтиёзлар-нинг йуклиги; ижтимоий туризм сохасида хизмат курсатувчи туризм индустрияси субъектларини субсидиялаш механизмининг йуклиги) ахолининг ижтимоий химоясиз катламлари.

ККС жуда долзарб масаладир ва бугунги кунда илмий, сиёсий ва эксперт доиралар вакиллари томонидан мухокама килинмокда. Энг катта карама-каршилик ККС такдиридир.

Ушбу солик такдирига оид учта нуктаи назар мавжуд. Биринчи нуктаи назар Узбекистон Республикаси Молия вазирлиги томонидан химоя килинади: ККС бюджет даромади тизимни таш-кил этувчи солик булиб, у хар кандай нарх шаро-итида бюджетнинг даромад кисмини баркарор равишда молиялаштиришга имкон беради. Агар солик тизимини ислох килсангиз, ККСга таъсир килмайдиган бошка вариантлардан фойдала-нишингиз керак. Иккинчи нуктаи назарни асо-сан тадбиркорлар химоя килади: ККС камайиши керак, уни йитиш соддалаштирилиши керак, аммо солик колиши керак. Аммо ККСни пасайтириш факат бюджет даромадларини камайтиради ва у билан боFл и к барча салбий томонлар сакланиб колади. Муаммонинг учинчи куриниши энг радикал: ККС бекор килиниши керак, чунки унинг камайиши хеч нарсани узгартирмайди.

ККС нинг маъноси ва ролини яхширок тушу-ниш учун унинг пайдо булиши тарихини эслаш тавсия этилади. Бу бозорга утиш режалари билан боFлик эди. Ушанда иктисодчилар утиш даврида инфляция булиши мумкин булганлиги сабабли ушбу соликни жорий этиш керак деган фикрга келишган. Бунинг кераги шундаки, бу нархлар-нинг тез узгаришига боFлик булмаган солик эди. Уша пайтда, ККС купчиликка худди шундай фискал восита булиб туюлди, чунки давлат бюджетига йиFилган тушумлар хажми нархларнинг усиши билан бир вактда усиб борди ва ушбу шароитда

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 2(138)

т^ридан-т^ри соликлар, айникса фойда солиFи инфляцияни ушлаб туролмади.

Купгина давлатларда тадбиркорларнинг ички ва ташки туризм сох,асидаги фаолияти имтиёзлар билан таъминланади, давлат томонидан субсидия-ланади ва кредитланади. Шундай килиб, Швейца-риядаги мех,монхоналар хизматларига ККС атиги 5%, Россияда - 18%. Францияда барча сох,алар учун ККС 22 фоизни, туризмда эса 13 фоиз-дан ошмайди. 1994 йил бошидан бошлаб ушбу соликнинг микдори Европа Иттифоки мамлакат-ларида 10 фоизга туширилди. Табиийки, бундай кучли иктисодий калит тез ва жуда катта фойда келтиради [11].

2011 йилда амалга оширилган Латвияда ККС ставкасини пасайтиришни сайёх,лик фао-лиятида кушимча киймат солиFининг окилона кулланилишини мисол килиб келтириш мумкин. Иктисодиёт вазири Артис Кампарснинг сузларига кура, бу 2 мингта янги иш уринларининг яра-тилишига ва нархларнинг 6-8 фоизга пасайи-шига олиб келади. У мех,монхоналар хизматларига ККСнинг 10% ставкасини жорий этишни куллаб-кувватлайди, чунки бу сох,анинг, айникса Болтикбуйи минтакасида ракобатбардошлигини оширишга ёрдам беради. Латвияда туризм сох,асининг ривожланишига молиявий маблаFларнинг етарли эмаслиги ва ККС 21 фоизли стандартнинг кулланилиши тускинлик килмокда. Иктисодиёт вазирлиги туризм ялпи ички мах,сулотга катта х,исса кушишини таъкидламокда. Хусусан, 2009 йилнинг биринчи ярим йиллигида туризм билан ботлик хизматлар экспорти биринчи ярим йилликда 163,5 млн. Хизматлар экспорти умумий х,ажмининг 17% ни ташкил килди ва 936,6 млн.

Ушбу Латвияда амалга оширилган ККСни пасай-тириш ишларининг натижасини тах,лил киладиган булсак, натижа сифатида куйидагиларни келтириш мумкин: Латвия мех,монхоналари ва ресторанлари ассоциациясининг маълумотларига кура, 2019 йилда Рига ва Юрмаладаги мех,монхоналарда нархларнинг пасайиши 30% ни, минтакаларда эса 2018 йил даражасига нисбатан 50-60% ни ташкил этди. Иктисодиёт вазирлиги х,исоб-китобларига кура, ККС пасайиши туфайли нархлар яна 6-8 фоизга пасаяди. Иктисодиёт вазирлиги Молия вазирлигининг ККС ставкаси пасайишидан 8 миллион доллар як,ин йукотишларни башорат килиш ок,ланмайди, чунки ККС пасайтирилиши натижа-сида саноат тикланмокда.

Хулоса ва таклифлар.

Келинг, ККС ва Узбекистан Республикасида туризмни ривожлантириш билан боFлик муам-моларни х,ал килишнинг баъзи усулларини куриб чикайлик. Мамлакатда туризм индустриясини ривожлантириш истикболлари тутрисида миллий протекционизмнинг асосий йуналиши туризмда кушилган киймат солиFи булиши керак, бу бутун дунёда амал килади.

Юк,ори инфляцияни пасайтириш имкони кел-ганда, унинг пасайишига ККС тусик, булди. Аммо бу х,озир ^ам энг му^им нарса эмас. Иктисодий сиё-сатнинг устувор йуналишлари узгариб бормок,да, ривожланишнинг инновацион усулига утиш маса-ласи кутарилмокда. ККС аслида янада мураккаб мах,сулот ишлаб чикаришни хох,лаганлик учун корхоналарни жазолайди. Технологик конвер-сиялар канчалик куп булса, етказиб берувчилар канча куп булса, ККС х,ам шунчалик куп булади. Натижада, илм талаб киладиган сектор максимал солик юкини олади.

Инновацион трекка муваффакиятли утишга тускинлик киладиган иккинчи муаммо х,ам бил-восита ККС билан ботлик - бу коррупция. Бугунги кунда бизнинг солик тизимимизда бу энг бузилган солик х,исобланади. Агар айблов куйилса, субъек-тивлик энг куп намоён булади: солик, хизматлари, уни объектив мезонлар асосида х,исоблашнинг урнига, купинча туловчилар билан улар томонидан туланган ККС микдори туFрисида "музокара олиб боришади". ККС маъмуриятчилиги билан боFлик катта муаммолар мавжуд.

ККСни коплаш учун х,акикий имкониятлар мавжуд. Улардан бири фойдали к,азилмаларни к,азиб олиш учун соликни оширишдир. Шундай килиб, газ казиб олиш учун солик, нефть казиб олиш-дан олинадиган соликдан пастрок. Нефть ва газ казиб олиш учун соликларни нормал даражага кайтариш керак. Иккинчи вариант - "бойлар" учун соликни ошириш, улар учун жисмоний шахс даро-мад солиFи ставкасини 25% га етказиш [9].

Туризмни ривожлантиришни куллаб-кувватлаш учун туристик корхоналарни инве-стициялар х,ажмидан ошмайдиган доирада шах,ар ва туманларга кушилган киймат солиFи ва бошка соликларни тулашдан озод килиш чораларини куриш зарур. Туризмни бошкариш буйича давлат органларининг асосий вазифалари туристик ташкилотларнинг фаолияти учун самарали шарт-шароитларни яратишни уз ичига олиши керак, бу нафакат конунчилик базасини шаклланти-

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2021, 2(138)

pиш ßa янaдa тaкoмиллaштиpишни, бaлки тypизм cox1acидaги тaдбиpкopликни, aйникca кичик вa Уpтa бизнecни pивoжлaнтиpишни, бaлки кyйидaги чopa-тaдбиpлapни aмaлгa oшиpишни х^м нaзapдa тyтaди:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

- ички вa xopижий инвecтициялapни жaлб килиш opкaли тypизм caнoaтининг мoддий-тexник бaзacини мycтaхкaмлaш;

- xaлкapo бoзopдa мaмлaкaтнинг paкoбaтбapдoшлигини тaъминлaш учун тypизм инфpaтyзилмacини pивoжлaнтиpиш;

- тypиcтик xизмaтлapнинг илFop ycyллapи sa cтaндapтлapини ишлaб чикиш sa жopий этиш;

- ижтимoий тypизмни жoнлaнтиpиш вa унинг acocидa aхoлининг ижтимoий вa иктиcoдий хaëтини yЙFyнлaштиpиш, бу Узбeкиcтoн Pecпyбли-кacи фyкapoлapининг Уз вaтaнлapигa кизикишини кyчaйтиpишгa, тapиxий-мaдaний мepoc вa aтpoф-мухитни acpam мacaлaлapини янaдa caмapaли хaл килишга oлиб кeлaди;

- Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг тypизм учун мaкбyл мaмлaкaт cифaтидaги oбpycини шaкллaн-тиpиш вa pивoжлaнтиpишгa кapaтилгaн фaoл peклaмa вa axбopoт фaoлиятини oлиб бopиш [11].

Узбeкиcтoн Pecпyбликacидa тypизм coхacи миллий иктиcoдиëтнинг кyдpaтли тapмoFигa aйлaниши кepaк. Хopижий тaжpибaлap шуни кУpcaтмoкдaки, хoкимият вaкoлaтигa эгa бyлгaн дaвлaт тyзилмaлapи Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг ижтимoий-иктиcoдий pивoжлaнишидa тypизм poлининг мухимлигини aнглaб eтгaн хoлдa вa тypизм индycтpияcигa ниcбaтaн мocлaшyвчaн, узимизнинг тypизм билaн шyFyллaнyвчи тaд-биpкopлapни химoя килиш cиëcaтини юpитишни бoшлaca, coхaни pивoжлaнтиpиш мумкин бyлaди.

Оптимaл coлик тизимини яpaтиш дaвлaт-нинг acocий вaзифacидиp. Ушбу мyaммoни хaл килишнинг acocий вocитaлapи: coликни тapтибгa coлиш вa coлик мaъмypиятчилигини тaкoмиллaш-тиpишдиp.

Фойдаланган адабиёт руйхати:

1. Узбeкиcтoн Pecпyбликacини 2030 йилгaчa интeгpaциялaшгaн ижтимoий-иктиcoдий pивoжлaнтиpиш кoнцeпцияcи. ID-8839.

2. Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг ^лик, кoдeкcи. 30.12.2019. - https:||lex.uz|docs|4674902

3. Узбeкиcтoн Pecпyбликacининг 2019 йил 18 июлдaги «Тypизм тyFpиcидa» ги УPК-549-coн ^нуни. - https:||lex.uz|docs|4428097

4. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2018 йил 3 фeвpaлдaги "Узбeкиcтoн Pecny-бликacи тypизм caлoхиятини pивoжлaнтиpиш учун кyлaй шapoитлap яpaтиш бyйичa кУшимчa тaшкилий чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa"ги ПФ-5326-coн Фapмoни. - https:||www. lex.uz|docs|3548467

5. Узбeкиcтoн Pecnyбликacи Пpeзидeнтининг 2020-йил 28 мaйдaги "Kopoнaвиpyc naндe-мия^нинг caлбий тaъcиpини кaмaйтиpиш учун тypизм coхacини кyллaб-кyввaтлaшгa дoиp кeчиктиpиб бyлмaйдигaн чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa"ги ПФ-6002-coн Фapмoни. - https:|| lex.uz|docs|4831118

6. Узбeкиcтoн Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2019 йил 5 янвapдaги "Узбeкиcтoн Pecny-бликacидa тypизмни жaдaл pивoжлaнтиpишгa oид кУшимчa чopa-тaдбиpлap тyFpиcидa"ги ПФ-5611-coн Фapмoни. - https:||lex.uz|docs|4143188

7. Узбeкиcтoн Pecnyбликacи Пpeзидeнтининг 2016 йил 2 дeкaбpдaги "Узбeкиcтoн Pecny-бликacининг тypизм coхacини жaдaл pивoжлaнтиpишни тaъминлaш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa"ги ПФ-4861-coн Фapмoни. - https:||lex.uz|docs|3077025

8. Узбeкиcтoн Pecnyбликacи Пpeзидeнтининг 2019 йил 13 aвгycтдaги "Узбeкиcтoн Pecny-бликacидa тypизм coхacини янaдa pивoжлaнтиpиш чopa-тaдбиpлapи тyFpиcидa"ги ПФ-5781-coн Фapмoни. - https:||lex.uz|docs|4474527

9. Алeкcaндpoвa А.Ю. Гeoгpaфия тypизмa кaк нayчнaя диcциплинa || Гeoгpaфия тypизмa I Пoд peд. А.Ю. Алeкcaндpoвoй. — М.: KНОPУC, 2010.

10. Биpжaкoв М.Б. Ввeдeниe в тypизм: Учeбник. — Œ6.: Нeвcкий фoнд, 2011.

11. Бoгoлюбoв В. C., Оpлoвcкaя В.П. Экoнoмикa тypизмa. — М: Акaдeмия, 2010

12. Бpaшнoв Д.Г. Гocтиничный cepвиc и тypизм: Учeбник. — М.: Инфpa-M, 2011.

13. Зорин И.В. Менеджмент туризма: Учебник для студентов. — М.: РМАТ, 2009.

14. Ирэни Н. Туризм, развитие и независимость в Кабо-Верде. Исследования мира и безопасности / Недель, Факультет экономики, Университет Коимбры, № 4, 2010.

15. Основы туризма: Учебник. — М.: КНОРУС, 2011.

16. Leiper N. The framework of tourism: towards a definition of tourism, tourist, and the tourist Industry // Annals of Tourism Research. — 1979. — Vol. 6. — P. 390—407.

17. Theobald W.F. The meaning, scope, and measurement of travel and tourism // Global tourism / Ed. by W.F. Theobald. — Burlington, MA: Butterworth-Heinemann, 2005. — P. 5—24.

18. Морозов М.А. Экономика и предпринимательство в социально-культурном сервисе и туризме: учебник для студентов. - М.: Издательский центр «Академия», 2009. - 288 с.

19. Abdullayev Z.S. /Taxes on the financial stability of the subjects of tourist activities. Nat Sci 2020;18(x): ISSN 1545-0740 (print); ISSN 2375-7167 (online). http://www.sciencepub.net/nature. x. doi:10.7537/marsnsj17xx19xx

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.