Научная статья на тему 'RADIOLOGICAL EXAMINATION OF FACE-JAW JOINT WOUNDS'

RADIOLOGICAL EXAMINATION OF FACE-JAW JOINT WOUNDS Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
146
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Face-jaw / trauma / face / brain / bone / neurological / social adaptation / acute / state / world / social problems. / Лицо-челюсть / травма / лицо / мозг / кость / неврология / социальная адаптация / острая / состояние / мир / социальные проблемы. Аннотация: Причиной интереса к проблеме лицевых и челюстно-лицевых травм (ЧЧЛ) является увеличение числа повреждений тканевых структур ли

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Jamolbek A. Djuraev Shukhrat, A. Boymuradov Bakhtiyar, K. Narmurotov Shokhrukh, Sh. Yusupov

The reason for the interest in the problem of facial and maxillofacial injuries (CJS) is the increase in the number of injuries to the tissue structures of the face and brain, which is characterized by uncertainty of consequences and difficulty of treatment outcome. Occurrence of neurological deficits in the post-injury period disrupts patients’ social adjustment. The serious consequences of acute joint facial injuries make it one of the social problems of national and global importance.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

РЕНТГЕНОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ РАН ЛИЦЕВО-ЧЕЛЮСТНЫХ СУСТАВОВ

Причиной интереса к проблеме лицевых и челюстно-лицевых травм (ЧЧЛ) является увеличение числа повреждений тканевых структур лица и головного мозга, характеризующееся неопределенностью последствий и сложностью исхода лечения. Возникновение неврологического дефицита в посттравматическом периоде нарушает социальную адаптацию больных. Тяжелые последствия острых суставных травм лица делают ее одной из социальных проблем национального и мирового значения.

Текст научной работы на тему «RADIOLOGICAL EXAMINATION OF FACE-JAW JOINT WOUNDS»

Oriental Journal of Medicine and Pharmacology

ORIENTAL JOURNAL OF MEDICINE AND PHARMACOLOGY

journal homepage: https://www.suppQrtscience.uz/index.php/oimp

RADIOLOGICAL EXAMINATION OF FACE-JAW JOINT WOUNDS

Jamolbek A. Djuraev

Associate Professor, PhD Tashkent Medical Academy Tashkent, Uzbekistan

Shukhrat A. Boymuradov

Researcher

Tashkent Medical Academy Tashkent, Uzbekistan

Bakhtiyar K. Narmurotov

Researcher

Tashkent Medical Academy Tashkent, Uzbekistan

Shokhrukh Sh. Yusupov

Researcher

Tashkent Medical Academy Tashkent, Uzbekistan

ABOUT ARTICLE

Key words: Face-jaw, trauma, face, brain, bone, neurological, social adaptation, acute, state, world, social problems.

Received: 15.01.22 Accepted: 27.02.22 Published: 5.03.22

Abstract: The reason for the interest in the problem of facial and maxillofacial injuries (CJS) is the increase in the number of injuries to the tissue structures of the face and brain, which is characterized by uncertainty of consequences and difficulty of treatment outcome. Occurrence of neurological deficits in the post-injury period disrupts patients' social adjustment. The serious consequences of acute joint facial injuries make it one of the social problems of national and global importance._

ЮЗ-ЖАГ СОХДСИ ЦУШМА ЖАРО^АТЛАРИНИ РАДИОЛОГИК ТЕКШИРУВ

НАТИЖАЛАРИ

Жамолбек А. Джураев

Доцент, PhD

Тошкент Тиббиёт Академияси Тошкент, Узбекистон

Шухрат А. Боймурадов

Тадцицотчи

Тошкент Тиббиёт Академияси Тошкент, Узбекистон

Бахтияр К. Нармуротов

Тадцицотчи

Тошкент Тиббиёт Академияси Тошкент, Узбекистон

Шохрух Ш. Юсупов

Тадцицотчи

Тошкент Тиббиёт Академияси Тошкент, Узбекистон

_МА^ОЛА ^А^ИДА_

Калит сузлар: Юз-жаг, жарохдт, юз, мия, суяк, неврологик, ижтимоий мослашув, уткир, давлат, жах,он, ижтимоий муаммолар.

Аннотация: Юз-жаг сох,аси жарохдт-лари (ЮЖСЖ) муаммосига булган ^изи^иш-нинг сабаби, юз ва мия бош суяги ту^имавий тузилмалари жарохдтланиши сонининг купа-йиши х,исобланади, у о^ибатларнинг ноанщ-лиги ва даволаш натижасининг муаммолилиги билан тавсифланади. Жарохдтланишдан кейин-ги даврда неврологик ну^сонларнинг юзага келиши беморларнинг ижтимоий мослашувини бузади. Уткир ^ушма юз-жаг жарохдтларининг жиддий о^ибатлари уни давлат ва жах,он ахдмиятига эга булган ижтимоий муаммолар ^аторига киришига сабаб булади_

РЕНТГЕНОЛОГИЧЕСКОЕ ИССЛЕДОВАНИЕ РАН ЛИЦЕВО-ЧЕЛЮСТНЫХ

СУСТАВОВ

Джамолбек А. Джураев

Доцент, PhD

Ташкентская Медицинская Академия Ташкент, Узбекистан

Шухрат А. Боймурадов

Исследовател ь

Ташкентская медицинская академия Ташкент, Узбекистан

Бакстияр К. Нармуротов

Исследователь

Ташкентская медицинская академия Ташкент, Узбекистан

Шохрукс Ш. Юсупов

Исследователь

Ташкентская медицинская академия Ташкент, Узбекистан

_О СТАТЬЕ_

Ключевые слова: Лицо-челюсть, Аннотация: Причиной интереса к

травма, лицо, мозг, кость, неврология, проблеме лицевых и челюстно-лицевых социальная адаптация, острая, состояние, травм (ЧЧЛ) является увеличение числа мир, социальные проблемы. повреждений тканевых структур лица и

головного мозга, характеризующееся неопределенностью последствий и сложностью исхода лечения. Возникновение неврологического дефицита в посттравматическом периоде нарушает социальную адаптацию больных. Тяжелые последствия острых суставных травм лица делают ее одной из социальных проблем _национального и мирового значения._

КИРИШ

Юз-жаг сохдси жарохдтлари (ЮЖСЖ) муаммосига булган кизикишнинг сабаби, юз ва мия бош суяги тукимавий тузилмалари жарохдтланиши сонининг купайиши хисобланади, у окибатларнинг ноаниклиги ва даволаш натижасининг муаммолилиги билан тавсифланади. Жарохдтланишдан кейинги даврда неврологик нуксонларнинг юзага келиши беморларнинг ижтимоий мослашувини бузади. Уткир кушма юз-жаг жарохдтларининг жиддий окибатлари уни давлат ва жах,он ахдмиятига эга булган ижтимоий муаммолар каторига киришига сабаб булади [1-6].

Муаллифларнинг фикрларига кура юз-жаг жарохдтларининг учраш частотасини аниклаш, улар ривожланишининг асосий тенденцияларини урганиш жабрланганларга

ёрдам бериш учун зарур булган даволаш чора-тадбирларининг хджмини режалаштириш имконини беради.

Адабиётларда тасвирланган, юз-жаг жарохдтларининг келиб чикиш сабаби, жойлашиши ва табиатини акс эттирувчи статистик маълумотлар куп лолларда 60-80-йиллардаги даврга тугри келади ва одатда, фрагментар характерга эга [7,8,9].

Тадкикотлар [10] юз-жаг жарохдтлари частотасининг тах,лилини туликрок беради.

Бирок, купчилик муаллифлар юз-жаг жарохдтларининг хусусиятини факат юз сохдси шикастланиши таркибида урганганлар [11-16]. Ушбу муаммони х,ал килишнинг бундай ёндашуви бир томонлама х,исобланади ва травматик жарохдтларнинг тулик спектрини камраб олмайди, бу биринчи навбатда неврологик клиник белгилари кам булган жарохдтларга тегишли. Буни тушунтирса булади, чунки юз суякларининг жарохдти фонида, бундай беморлар одатда мия шикастланишининг ушбу куринишларига эътибор бермайдилар.

Юз-жаг сохдсидаги кушма жарохдтларнинг частотаси хдкидаги маълумотлар уртасида сезиларли фарклар мавжуд. Бир катор муаллифларнинг фикрига кура, ЮЖСЖ билан БМЖ нинг бирга учраши 100000 ахолига 3,2-60 одамга тугри келади [17]. Либерг А.А. 2004 йилда юз суякларининг синиши билан БМЖ бирга учрайдиган кушма жарохатлар частотаси купаяётганлигини таъкидлайди.

Бошка муаллифларнинг фикрига кура [18,19], кушма ЮЖСЖ частотаси БМЖ огир кечиши билан ортиб боради. Уларнинг частотаси ортиб, БМЖ ва узок муддатли кома холатида булганлар орасида 61%га етди, изоляцияланган ёпик БМЖ билан бош мия чайкалиши эса 94% кузатувларда учради.

Бошка муаллифларнинг фикрича [20], ракамлардаги катта фаркларни кузатилган беморлар контингентининг турличалиги ва неврологик текширувларнинг х,ар хил хажмда утказилганлиги билан изохлаш мумкин. Муаллифлар статистик тадкикотлар натижаларини тахлил килиб, юз-жаг ва бош мия кушма жарохатларининг частотаси 6%-86% ни ташкил этишини таъкидлашади. Уларнинг фикрига кура, айрим муаллифлар стоматологик, бошкалари нейрохирургик шифохоналарнинг клиник материалларини, бир катор тадкикотчилар эса хам касалхоналар, ва хам поликлиникаларни урганадилар. Баъзи клиникаларда неврологик текширувлар сони куп булса, бошкаларида текширув невропатологнининг куриги билан чекланади, баъзан эса у хам умуман амалга оширилмайди.

Бошка тадкикотлар шуни курсатдики, пастки жаг синишларида бош миянинг чайкалиш частотаси 20%дан 50% гача ва ундан куп булади [20-23].

Шундай килиб, адабиётларни тах,лил килиш, ЮЖС жарохдтида мия дисфункциясининг мавжудлиги хдкида ягона фикр йуклигини таъкидлаш имконини беради. ЮЖС ва БМ жарохдтланган беморларда кайд этилган саломатликнинг жиддий бузилишлари, уларни уз вактида ва самарали реабилитация килиш мух,имлигини белгилайди. Ушбу муаммонинг мух,имлигига ва юз-бош суяги тукималарининг кушма жарохдтлари сонининг ортиб кетаётганлигига карамай, х,озирги вактгача юз-жаг жарохдтлари юзага келиш частотаси хдкида аник маълумотлар мавжуд эмас. Адабий нашрлардаги кушма жарохдтларнинг таркалиш курсаткичлари уртасидаги сезиларли фарклар, юз-жаг сохдсини ташхислашга муаллифлар ёндашувининг турличалиги, текширилаётган беморлар ёшидаги фарклар, шунингдек, беморларни ихтисослашуви турлича булган касалхоналарда даволаниши натижаси х,исобланади.

Тадкикот ишмизнинг максади юз-жаг сохдси кушма жарохдтларини рентгенологик хусусиятларини урганиш.

АСОСИЙ ЩСМ

Тошкент тиббиёт академияси куп тармокли клиникасининг юз-жаг булимида 2017-2020-йилларда юз сохдсининг кушма жарохдтлари буйича даволанган 120 нафар бемор тадкикотимизда иштирок этди ва кузатув остида булди. Назорат гурух,ини (деярли соглом) 40 та киши (уртача ёш 33,6±4,2 ёш) ташкил этди. Текширилганларнинг ёши 20 ёшдан 60 ёшгача (уртача ёш 30,4±5,0 ёш) булиб, беморларнинг ёшга караб таксимланиши 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвалда келтирилган маълумотлардан куриниб турибдики, куп лолларда пастки жаг жарохдти энг мех,натга лаёкатли 21-40 ёшдаги шахслар томонидан олинган булиб, улар текширилган барча беморларнинг 79% ини ташкил этди.

1-жадвал

Текширилган беморларнинг ёшга караб таксимланиши

Ёш гурухлари

21-30 ёш 31-40 ёш 41-60 ёш

мутлак % мутлак % мутлак %

48 47 31 34 21 19

Пастки жаг шикастидан кейинги жарохдт жараёни факат эркакларда урганилди, чунки купинча - 92,3% лолларда эркаклар юз-жаг жарохдтига учрашади.

Беморлар булимга кабул килинганда анамнез йигилди, унда шикастланиш сабаби, унинг механизми, шикастланиш вакти ва касалхонага ёткизилгунча булган вакт, бошидан утказган ва ёндош касалликлари, зарарли одатларга эътибор каратилди. Бош суяги-мия

жарохатига шубха килинганда, невролог куриги, ёндош патологияни истисно килиш учун - терапевт, травматолог, оториноларинголог, офталмолог, нарколог куриги буюрилди.

Операциядан олдинги боскичдаги текширувда барча беморлар (n =120; 100%) нурли диагностика усуллари - рентгенография, КНКТ, МСКТ ва фМСКТ текширувидан утказилди, у юзнинг суяк ва юмшок тукимали тузилмалари жарохати таърифининг ишлаб чикилган ва кенгайтирилган протоколига мувофик амалга оширилди.

Ушбу соханинг рентгенологик текшируви суякларнинг бутунлигини куйидаги хусусиятларга: синишнинг куринадиган чизиги, суяк контури силликлигининг бузилганлиги ва ёнок-пешона (n =54; 45%), куз ости (n =58; 48,3%), ёнок-алвеоляр сохаларда (n =38; 31,6%) суяк парчаларининг силжиганлигига кура бахолаш имконини берди. Жарохатланган орбита хажмининг катталашиши 21 та холатда (17,5%) кайд этилди. Шунингдек, юзнинг урта зонаси жарохатланишининг билвосита белгилари: жарохатланган томонда (n =29; 24,2%) юкори жаг бушлиги ва юзнинг юмшок тукималари (n =64; 53,3%) сохасида коронгилашиш учради. 4 та беморда (3,3%) юзнинг урта кисмида ва орбитада ёт жисм белгилари кайд этилди.

Рентгенологик усул ёрдамида орбита юмшок тукималарининг холати хакида батафсил маълумот олиб булмади (1-расм).

1-расм. Рентгенограммалар. Юз скелетининг бурун-энгак проекцияси (А), юз - бош

суягининг тугри проекцияси (Б) Посттравматик даврда 120 та беморда (100%) КНКТ амалга оширилди. Юзнинг урта зонасидаги суяк тузилмаларининг жарохати аникланган беморлар сони КНКТда ва МСКТда бир хил булди. 6 та беморда (5%) юзнинг урта кисмида ва орбитада ёт жисмлар учради.

Юкори жаг бушлигига юмшок тукималарнинг кириб колиши 34 та беморда (28,3%) аникланди, аммо бу усулнинг камчилиги юмшок тукималарни тулик фарклаб булмаслиги хисобланади, КНКТда орбитанинг юмшок тукимали тузилмаларини ва юзнинг юмшок тукималарини бахолаш мухим диагностик маълумотларни аниклашга имкон бермади (2-расм).

2-расм - КНКТ, коронар текислик. Юкори жаг бушлиги деворлари ва фронтал синус олд деворининг суяк-травматик жарохати куринади.

МСКТ барча 120 та беморда (100%) юзнинг урта кисмидаги суяк тузилмаларининг жарохатини аниклади.

КТ маълумотлари буйича жарохатланган орбитанинг симметрияси, позицияси ва шаклининг узгариши 35 та беморда (33%) визуал аникланди. 2 та беморда (2%) юзнинг урта кисми икки томонлама жарохатланганлиги туфайли иккала орбитанинг симметрияси, позицияси ва шакли бузилганлиги аникланди.

Орбита пастки деворининг синиши купчилик беморларда учради (n=88; 82%). Орбита латерал (ён) деворининг синиши 59 та холатда (55%), яъни медиал девор синиши -41 та беморда (38%), юкори девор синиши - 21 та беморда (19%) аникланди. Орбита битта деворининг синиши 33 та беморда (31%), иккита деворининг синиши - 27 та холатда (25%), учта деворининг синиши - 22 та холатда (20%) ва барча деворининг синиши 7 та беморда (6%) аникланди (3-расм).

3-расм. Пастки девор. Латерал девор. Медиал девор. Юкори девор. Орбита деворларининг шикастланиш частотаси

Орбита пастки деворининг катта хджмда синиши 20 та беморда (19%) учради. Бошка х,олатларда (n=87, 81%) орбита пастки деворидаги жарохдтларнинг жойлашуви куйидагича таксимланди (4-расм).

4-расм. МСКТ, коронар текисликлар. А - унг орбита пастки девори марказий кисмининг синиши (стрелка), Б - унг орбита пастки девори медиал кисмининг синиши (стрелка), В -куз ости канал деворлари (стрелка) сохасида унг орбита пастки деворининг синиши, Д -чап орбита пастки деворининг тотал синиши (стрелка)

Орбитанинг мухим анатомик суяк тузилмаларининг жарохати куйидагича таксимланди:

• орбита чуккиси -12 та бемор (11%),

• куз ости канали - 65 та бемор (61%),

• бурун-куз ёши канали - 22 та бемор (20%),

• юкори ва пастки куз ёриклари -7 та бемор (6%).

43 та беморда (40%) орбита ичи эмфизема белгилари кайд этилди. 2-жадвалда юз суяклари ва бурун ёндош синуслари суякларининг жарохатига кура беморларнинг таксимланиши курсатилган.

2 -жадвал

Юз суякларининг жарохдтига кура беморларнинг таксимланиши

Юз суякларининг жарохатлари

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Жами

Мутлак %

Юкори жаг, шу жумладан 115 107

юкори жаг синуси, алвеоляр усик, тишлар

Ёнок суяги 82 77

Ёнок ёйи 65 61

Галвирсимон суяк катаклари 63 59

Понасимон суяк, шу жумладан понасимон 54 50

синус

Пешона суяги, шу жумладан пешона синуси 41 38

Бурун суяги 33 31

Бурун тусиги, бурун чиганоги, димог суяги 30 32

Танглай суяги 26 24

Куз ёш суяги 24 22

Пастки жаг 30 32

Купгина беморларда пастки жагнинг синиши (30 та бемор, 32%) кайд этилди. Шунингдек, 115 та беморда (107%) юкори жагнинг суяк-травматик шикасти, шу жумладан, юкори жаг синуси, алвеоляр усик ва тишлар жарохатлари аникланди. Оз сонли беморларда куз ёш суяклари жарохатланди (n =24; 22%). Кузатишлар сони 100% дан ошиб кетди, чунки жарохатлар кушма характерда эди.

3-жадвалда юз урта сохаси юмшок тукима тузилмалари жарохатига кура беморларнинг таксимланиши курсатилган.

Орбита юмшок тукимали тузилмаларининг жарохати

3-жадвал

Юз урта сохаси юмшок тукимали тузилмаларининг жарохатига кура беморларнинг

таксимланиши

Юз урта зонаси юмшок тукимаси тузилмаларининг жарохдти Жами

Мутлак %

Орбитанинг бушликка кириб колиши 73 68

Юз юмшок тукималарининг шишиши 51 48

Кузни харакатлантирувчи мушакларнинг жарохати 44 41

Юз юмшок тукималарининг эмфиземаси 36 34

Курув нервининг жарохати 34 32

Энофталм, гипофталм 29 27

Куз олмасининг жарохати 19 17

Ёт жисмлар 9 8,4

Куз ёш безининг жарохати 4 3,7

Кузатишлар сони 100% дан ошиб кетди, чунки жарохатлар кушма жарохат эди. Юзнинг урта зонаси юмшок тукималарининг жарохатлари орасида орбитал таркибнинг

юкори жаг синусига турли даражада тушиши купчилик беморларда аникланди (n=73; 68%).

Орбита юмшок тукималарининг юкори жаг бушлигига кириб колиши 73 та беморда (68%) кайд этилди, бунда 29 та беморда (27%) юмшок тукималар комплекси, жумладан кузни харакатлантирувчи мушаклар, куз нерви, ёг тукималарини юкори жаг синусига силжиши, 44 та беморда (41%) эса, юкори жаг бушлигига факат ёг тукимасининг силжиши аникланди.

Энофталм 29 та беморда (27%) учради. Куз олмасининг жарохати 19 та беморда (17%), шу жумладан куз олмасининг ёрилиши (n=4; 3%), гавхарнинг силжиши (n=5; 4,7%), шишасимон танага кон куйилиши (n=3; 2,8%) аникланди.

Курув нервининг шикастланиши 34 та (32%) беморда, унинг йулининг кийшайиши (n= 11, 10%), калинлашиши (n=14, 13%) ва юкори жаг синусига кириши (n=28, 26%) куринишида кайд этилди. Курув нервининг узилиши 7 та холатда (6,5%) учради.

44 та беморда (41%) кузни хдракатлантирувчи мушакларнинг шикастланиши кузатилди. Мушакларнинг кийшайиши (n=38, 35%), уларнинг калинлашиши (n=41, 38%), кичик суяк парчалари билан шикастланиши (n=19, 17%) ва юкори жаг синусига кириб колиши (n=42, 39%) кайд этилди. Кузни харакатлантирувчи мушакларнинг узилиши 7 та холатда (6,5%) учради.

Юз урта зонаси жарохати 36 та холатда (34%) юмшок тукималарнинг эмфиземаси, орбита бушлигида ва юзнинг юмшок тукималарида хаво вакуолалари пайдо булиши, юздаги юмшок тукималарнинг шишиши (n =51; 48%), шунингдек, орбита бушлигида, юзнинг юмшок тукималарида ва мияда 1 мм дан 8 мм гача булган ёт жисмлар (n =9, 8,4%) булиши билан бирга учради. Куз ёш безларининг силжиши 4 та холатда (3,7%) аникланди (5-расм).

5-расм. МСКТ. Суяк (А, Б) ва юмшок тукима (В, Е) режими. Коронал (А, Б, В, Е) ва аксиал (Г, Д) реконструкциялар (стрелкалар) А - юкори жаг синусига унг орбита ёг тукимасининг кириши (стрелка), Б - юкори жаг синусига чап орбита ёг клетчаткаси ва юмшок тукимали тузилмаларнинг кириши (стрелка),

В - унг орбитанинг деформацияси, унг куз олмасининг силжиши ва деформацияси, унг томонлама энофталм ва гипофталм,

Г- чап томонлама анофталм, чап курув нервининг, медиал ва латерал тугри кузни харакатлантирувчи мушакларнинг узилиши,

Д - чап орбитанинг ва чап куз олмасининг ёт жисмлари,

Е - юзнинг урта кисмидаги юмшок тукималарнинг ва бош миянинг ёт жисмлари. ^ушимча диагностик текширув доирасида офталмолог консултациясидан ва мултиспирал компютер томографияси утказилгандан сунг, кузни харакатлантирувчи мушакларнинг посттравматик функционал бузилишларига шубха килинган 15 та беморда (14%) фМСКТ утказилди.

фМСКТ маълумотларининг тахлил алгоритмига: кузни харакатлантирувчи мушаклар харакатларининг туликлиги ва кискаришини бахолаш, куз олмаси ва курув нерви харакатлари чекланишининг тахлили, орбитанинг юмшок тукимали тузилмаларини шикастлайдиган суяк булакларининг мавжудлиги киради.

Кузни харакатлантирувчи мушакларнинг юкори жаг бушлигига паст (n=6; 5,6%), медиал (n=4; 3,7%) ва латерал (n=5; 4,7%) тушиши булган барча 15 та беморда (14%) харакатланиш амплитудаси ва кискаришининг пасайиши ва жарохатланган томонда мушакнинг калинлашуви кузатилди.

Жарохатланган томонида куз олмасининг ва курув нерви симметриясининг бузилиши ва харакатларининг чекланиши 4 та беморда (3,7%) кузатилди. Пастки ва

медиал тугри кузни харакатлантирувчи мушакларнинг суяк булаклари билан жарохатланиши 4 та беморда (3,7%) фМСКТ да тасдикланди (6-расм).

6-расм. фМСКТ, сагиттал реконструкция. Жарохатланган орбитани (а) соглом томонга (Б)

солиштирган холда текшириш.

Олинган маълумотлар асосида барча беморлар (n=107; 100%) жарохатланиш турига кура таксимланди (4-жадвал).

4-жадвал

Жарохатланиш турига кура беморларнинг таксимланиши

Жарохатланиш тури Жами

Мутлак

Орбита пастки деворининг жарохати 26 24

Ёнок-орбитал комплекс 51 48

Юз сохасининг куп сонли жарохати 43 28

Х,аммаси 120 100

Аксарият беморларда (n=51; 48%) ёнок-орбитал комплекснинг жарохати, 30 та беморда (28%) юз урта кисми суяк ва юмшок тукимали тузилмаларининг куп сонли ва кушма жарохатлари, озчилик беморларда (n=26; 24%) орбита пастки деворининг изоляцияланган жарохати аникланди.

Юзнинг урта зонаси тузилмаларининг холатини жарохатлар муддатига кура аниклаш максадида хар бир гурухдаги беморлар кушимча равишда жарохат олган пайтдан бошлаб уткир давр, шаклланаётган ва шаклланган посттравматик деформациялар (ПТД) боскичларига булинди (5-жадвал).

5-жадвал

Операциядан олдинги боскичда жарохатларнинг турига ва муддатига кура беморларнинг

таксимланиши

Касалхонага тушган муддати Жарохатлар ту ри

Орбита пастки деворининг изоляцияланган жарохдти Ёнок-орбитал комплекс Юзнинг урта зонаси тузилмаларининг куп сонли жарохати

Уткир давр 18 (16,8%) 27 (25,2%) 5 (4,7%)

ПТД шаклланаётган давр 6 (5,6%) 17 (16%) 7 (6,5%)

ПТД шаклланган давр 2 (1,9%) 7 (6,5%) 18 (16,8%)

Уткир даврда жарохат олган беморларнинг аксарияти - 17 та (16%) бемор орбита пастки деворининг изоляцияланган жарохати (n =18, 16,8%) ва ёнок-орбитал жарохати билан (n =27, 25,2%) ПТД шаклланаётган боскичда касалхонага келиб тушди. ПТД шаклланган боскичда беморларнинг купчилигида юзнинг урта зонаси тузилмаларининг куп сонли жарохдти аникланди (n =18, 16,8%).

ХУЛОСА

Шундай килиб, юз-жаг суяклари сохаси юмшок тукималарининг шикастланишини ташхислашда рентгенологик усуллари аник ва тезкор ташхис куйиш, уз вактида даво муолажаларини бошлаш, энг мухими, анатомик яхлитликни тиклаш, тукималар ва аъзоларнинг функционал холатини тиклашни имконини беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Djuraev, J. A., Khasanov, U. S., Vohidov, U. N., & Sharipov, S. S. (2020). Results of Allergological and Immunological Research in Patients with Polipoid Rhinosinusitis. Asian Journal of Immunology, 34-40.

2. Botirov, A. J., Isroilov, R. I., Matkuliyev, K. H. M., SH, K. U. K., Akhundjanov, N. O., Djuraev, J. A., ... & Zokirova, Z. J. (2020). Clinical and morphological results of xenografts to use in myringoplasty. The International Tinnitus Journal, 24(1), 1-6.

3. Khasanov, U. S., & Djuraev, J. A. (2020). MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF CHRONIC POLYPOUS RHINOSINUSITIS. CUTTING EDGE-SCIENCE, 30.

4. Djuraev, J. A., & Khasanov, U. S. (2021). Results of Frequency Analysis Distribution of Polymorphism Rs1800895 592c> A In Il10 Gene among Patients with Chronic Polypoid Rhinosinusitis. International Journal Of Medical Science And Clinical Research Studies, 1(6), 129-134.

5. Djuraev, J. A., Khasanov, U. S., & Vokhidov, U. N. (2018). The prevalence of chronic inflammatory diseases of the nose and paranasal sinuses in patients with myocarditis. European Science Review, (5-6), 147-149.

6. Djuraev, J. A., Khasanov, U. S., Botirov, A. J., & Shaumarov, A. Z. (2020). Results of an immunogistochemical study in patients with polipoid rhinosinusitis. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 2526-2541.

7. Shaumarov, A. Z., Shaikhova, H. E., Normurodov, B. K., Akhmedov, S. E., & Djuraev, J. A. (2021). Role of Hemostatic Agents in Simultaneous Surgical Interventions in the Nasal Cavity. Journal of Experimental and Clinical Surgery, 14(2), 175-180.

8. UN, K. U. D. J. V., & Botirov, A. J. (2021). Frequency analysis results distribution of C589T rs2243250 polymorphism in IL4 gene among patients with chronic rhinosinusitis.

9. Nordjigitov, F. N., & Djuraev, J. A. (2021). RESULTS OF MORPHOLOGICAL STUDIES OF VARIOUS FORMS OF CHRONIC TONSILLITIS. Central Asian Journal of Medicine, 2021(4), 125-132.

10. Khasanov, U. S., Djuraev, J. A., Vokhidov, U. N., Khujanov, S. K., Botirov, A. Z., & Shaumarov, A. Z. (2022). RESULTS OF FREQUENCY ANALYSIS DISTRIBUTION OF A1188C RS3212227 POLYMORPHISM IN THE IL 12B GENE AMONG PATIENTS WITH CHRONIC RHINOSINUSITIS POLYPOSIS. Oriental Journal of Medicine and Pharmacology, 2(01), 104-115.

11. Khasanov, U. S., Djuraev, J. A., Vokhidov, U. N., & Botirov, A. J. Morphological Characteristics of the Cysts of the Maxillary Sinuses. In International Scientific and Current Research Conferences.

12. Khasanov, U. S., Abdullaev, U. P., & Djuraev, J. A. (2022). RESULTS OF AUDIOLOGICAL EXAMINATION IN ACUTE SENSORINEURAL HEARING LOSS OF VARIOUS GENESIS. Oriental Journal of Medicine and Pharmacology, 2(01), 24-50.

13. Boymuradov, S. A., Kurbonov, Y. K., Djuraev, J. A., & Botirov, A. J. (2022). RESULTS OF A MORPHOLOGICAL STUDY OF MUCORMYCOSIS COMPLICATIONS OF THE MAXILLOFACIAL AREA AFTER COVID-19. Oriental Journal of Medicine and Pharmacology, 2(01), 1-23.

14. Djuraev, J. A., Khasanov, U. S., Vokhidov, U. N., Botirov, A. J., Akhundjanov, N. A., Ergashev, U. M., ... & Shaumarov, A. Z. (2021). Distribution of Allel Variants and Genotypes of Il4, Il10, Il12b, Tlr2 Genes in the Group of Patients with CPRS. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 4466-4470.

15. Khasanov, U. S., Khaydarova, G. S., Rakhimjonova, G. A., & Djuraev, J. A. (2022). BOLALARDA EKSUDATiV OTITNI DAVOLASH USULI. Oriental Journal of Medicine and Pharmacology, 2(1), 64-80.

16. Nigmatov, I. O., Boymuradov, S. A., Djuraev, J. A., & Shukhratovich, Y. S. (2021). Features of the application of fat tissue auto transplantation (Lipofiling) in patients with

deformities of the maxillofacial region. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(1), 195-204.

17. Khasanov, U. S., Khayitov, O. R., & Djuraev, J. A. (2021). OF THE STATE OF HEARING AND CEREBRAL HEMODYNAMICS IN PATIENTS WITH DEVIATION OF THE NASAL SEPTUM. In НАУКА, КУЛЬТУРА, ОБРАЗОВАНИЕ: АКТУАЛЬНЫЕ ВОПРОСЫ, ДОСТИЖЕНИЯ И ИННОВАЦИИ (pp. 185-187).

18. Djuraev, J. A., & Makhsitaliev, M. I. Morphofunctional State of the Maxillary Sinus Mucosa in Patients After Endoscopic Infundibulotomy.

19. Khasanov, U. S., Khayitov, O. R., & Djuraev, J. A. On The Features of Changes In Hearing And Cerebral Hemodynamics In Patients With Nasal Obstruction Curvature.

20. Khasanov, U. S., Vokhidov, U. N., & Djuraev, J. A. (2018). State of the nasal cavity in chronic inflammatory diseases of the nose and paranasal sinuses in patients with myocarditis. European science,(9 (41)).-2018.

21. Boymuradov, S. A., Kurbonov, Y. K., Djuraev, J. A., & Botirov, A. J. (2022). COVID-19ДАН КЕЙИНГИ ЮЗ-ЖАТ СО^АСИ МУКОРМИКОЗ АСОРАТЛАРИ МОРФОЛОГИК ТАД^ЩОТ НАТИЖАЛАРИ. Oriental Journal of Medicine and Pharmacology, 2(1), 1-23.

22. Kurbonov, Y. K., Boymuradov, S. A., & Djuraev, J. A. (2021). Overview Of Comprehensive Treatment Of Acute Purulent-Inflammatory Diseases Of The Face And Neck. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 3(01), 1523.

23. Kurbonov, Y. K., Boymuradov, S. A., & Djuraev, J. A. (2021). Purulent-Necrotic Diseases of The Face: Aspects of Diagnostics and Treatment. The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research, 3, 24-30.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.