Научная статья на тему 'ПУШТА ОЛИШДА БИР ЙЎЛА МАЪДАНЛИ ЎҒИТ СОЛУВЧИ ИШ ОРГАНИ ПАРАМЕТРЛАРИ ВА УНИНГ ИШ СИФАТИГА ТАЪСИРИ'

ПУШТА ОЛИШДА БИР ЙЎЛА МАЪДАНЛИ ЎҒИТ СОЛУВЧИ ИШ ОРГАНИ ПАРАМЕТРЛАРИ ВА УНИНГ ИШ СИФАТИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Маъданли ўғитлар / асосий ва экиш олди меъёрлари / пушта шакллантириш / чигит / пахта етиштириш / чизиқ / ёнбош ўғит ўтказгич / тикка нисбатан ўрнатилиш бурчаги / орқа томонининг олд. / Mineral fertilizers / basic and pre-sowing standards / cotton formation / seed / cotton cultivation / strip / lateral fertilizer transfer / installation angle relative to the upright / front of the back.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Мукумова Х. Д.

Ушбу мақолада муаллиф чигитни пуштага экиб, ўғитни сепишда ўғит, тартибли ҳаракати тасма эни бўйлаб сепилиши нотекислиги камайтириш тўғрисида сўз юритган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по Гуманитарные науки , автор научной работы — Мукумова Х. Д.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PARAMETERS OF A SINGLE-WAY MINERAL FERTILIZER WORKING BODY AND ITS INFLUENCE ON WORK QUALITY

In this article, the author talked about reducing the unevenness of spreading the fertilizer, orderly movement along the width of the belt when planting the seed in the field and spreading the fertilizer.

Текст научной работы на тему «ПУШТА ОЛИШДА БИР ЙЎЛА МАЪДАНЛИ ЎҒИТ СОЛУВЧИ ИШ ОРГАНИ ПАРАМЕТРЛАРИ ВА УНИНГ ИШ СИФАТИГА ТАЪСИРИ»

УДК. 631.1

Мукумова Х.Д.

Jizzax politexnika instituti, O'zbekistan, Jizzax sh.

ПУШТА ОЛИШДА БИР ЙУЛА МАЪДАНЛИ УГИТ СОЛУВЧИ ИШ ОРГАНИ ПАРАМЕТРЛАРИ ВА УНИНГ ИШ СИФАТИГА ТАЪСИРИ

Аннотация: Ушбу мацолада муаллиф чигитни пуштага экиб, узитни сепишда узит, тартибли уаракати тасма эни буйлаб сепилиши нотекислиги камайтириш тузрисида суз юритган.

Калит сузлар: Маъданли узитлар, асосий ва экиш олди меъёрлари, пушта шакллантириш, чигит, пахта етиштириш, чизиц, ёнбош узит утказгич, тикка нисбатан урнатилиш бурчаги, орца томонининг олд.

Mukumova Kh.Dz.

Jizzakh Polytechnic Institute Uzbekistan, Jizzakh city

PARAMETERS OF A SINGLE-WAY MINERAL FERTILIZER WORKING BODY AND ITS INFLUENCE ON WORK QUALITY

Abstract: In this article, the author talked about reducing the unevenness of spreading the fertilizer, orderly movement along the width of the belt when planting the seed in the field and spreading the fertilizer.

Key words: Mineral fertilizers, basic and pre-sowing standards, cotton formation, seed, cotton cultivation, strip, lateral fertilizer transfer, installation angle relative to the upright, front of the back.

Маъданли угитлардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш йулларидан бири уларни асосий ва экиш олди меъёрларини бир вактда солишдир. Буни амалга ошириш учун пушта шакллантиришда бир йула угит солиш максадга мувофикдир.

Адабиётларда келтирилган тахлилидан чигитни пуштага экиб, пахта етиштиришда чизикнинг икки ён томонига хамда остига жойлашиши лозим. Шунга кура ишлаб чикарилган угитлагичда [1] угитни экиш чизигининг икки ён томонига агротехник талаб даражасида солинишини урганишда ёнбош угит утказгич узунлигининг (le), тикка нисбатан урнатилиш бурчаги (в), орка томонининг олд томонига нисбатан кискарин бурчаги (0) ва юриш баландликлари узгартирилди.

Иш сифати угитни экиш чизигига нисбатан тушиш масофаси, сепилаётган угит тасмасини кенглиги хамда у буйича угитнинг сепилиш нотекислиги билан бахоланди. Бу курсаткчлар угитларнинг

донадорлигидан келиб чикиб 10 мм кенгликдаги катакчаларга булинган мосламадан фойдаланиб аникланди. Бунга угитни экиш чизигидан тушиш масофаси ва угит сепилаётган тасма эни мосламадаги угит тушган катакчаларини санаб, угитни тасма кенглиги буйича сепилиш нотекислиги хар бир катакчаларга тушган угит массаси улчаб аникланди.

Тажрибаларни утказиш учун ёнбош угит утказгичнинг тикка нисбатан урнатилиш бурчагини узгартириш имкониятига эга булган иш органи хамда турли узунлик ва кискартириш бурчагига эга булган ёнбош угит утказгичлар тайёрланди (1 - расм).

Тажрибавий иш органи ёнбош угит утказгичининг тикка нисбатан урнатилиш бурчагини ростловчи туткич 3 ёрдамида, юриш баландлиги уни тикка нисбатан силжитиш йули билан, ёнбош угит утказгичнинг узунлиги ва у орка томонини олд томонига нисбатаи кискартириш бурчаги турли узунлик хамда кискартириш бурчагига эга булган ёнбош угит утказгичлар (1,а ва б-расмлар) хисобига узгартирилди

ёнбош

см

иш органини стендга

махкамлаш мосламаси; 2-алмашувчи угит утказгич; 3-ёнбош угит

утказгичнинг тик текисликка нисбатан урнатилиш бурчагини ростловчи туткич.

1-расм. Тажрибавий иш орган (a), турли хил узунлик (б) ва кискартириш бурчаги (в)га эга булган ёнбош ^ит утказгичлар.

Тажрибаларда ёнбош угит утказгичини тикка нисбатан урнатилиш бурчаги 250дан 700гача 150 интервалда, юриш баландлигини 4 см дан 10 см гача 2 см ораликларда, узунлиги 6 см дан 12 см гача 2 см интервалда хамда кискариш бурчаги 300дан 600 гача 200 интервалда узгартирилди.

Утказилган тажрибалар натижаларидан (2-расм) куриниб турибдики, ёнбош угит утказгич узунлигининг ортиши билан угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси ортмокда, бунга ёнбош угит утказгичда угитнинг экиш чизигига нисбатан узокрок юриши сабаб булмокда. Ёнбош угит утказгичнинг узунлиги 6,0 см дан 10,0 см га ортганда, угит тасмасининг кенглиги 5,8 см дан 7,0 см гача кенгаймокда, 10 см дан 12 см

1

ra4a yзaйгaндa, 6у кyрсaткич 7,0 см дaн 5,0 см ra4a кaмaймокдa. Буни ёнбош угит yткaзгич узунлиги 10,0 см дан ортганда, олд томолаги угит тезлиги билан орка томондаги Угит тезлиги yртaсидaги фарк камайгани билан изхлаш мумкин. Угитни сепилиш кенглиги буйича нотекислиги ёнбош угит утказгич узунлиги 6 см дан 12 см гача ортганда 9, 14 фоиздан 4,60 фоизга камаймокда. Бунга ёнбош угит утказгичнинг узунлиги ортиши билан унда хдракатланаётган угит булакчаларининг бир тартибли харакатга утиши сабаб булмокда.

6 8 10 12

1/см)

a) б)

а) угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси (1) ва угит сепилаётган тасма кенлиги (2); б) тасма кенглиги буйича угитнинг сепилиш нотекислиги.

2-расм. Иш органи иш курсаткичларини ёнбош ^ит утказгичнинг узунлигига боFлик равишда узгариши.

Ёнбош угит утказгичнинг урнатилиш бурчаги буйича утказилган тажрибалар натижаларидан (3-расм) куриниб турибдики, бу бурчак 550 булганда угитларнинг экиш чизигидан тушиш масофаси максимал кийматга эга булмокда, сунгра бу масофа камайиши кузатилди. Ёнбош угит утказгичининг урнатилиш бурчаги 250 дан 550 гача ортиши билан унинг узунлиги узгармас булгани учун угитни экиш чизигидан эркин

харакатга утиш масофаси ортмокда ва эришган тезлиги билан узокрокка тушмокда, аммо бу киймат 550 дан катта булганда у угитнинг ташки ишкаланиш бурчагидан катта булганлаги учун угит тезлиги камайиб, якин масофага келиб тушмокда.

1Стт(сл1)

1 / / 1 2 \

10

¡Мм)

30

40

50 60

о^-рад)

а) б)

а) угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси (1) ва угит сепилаётган тасма кенлиги (2); б) тасма кенглиги буйича угитнинг сепилиш нотекислиги.

3-расм. Иш органи иш курсаткичларини ёнбош уFит утказгичнинг урнатилиш бурчагига боFлик равишда узгариши.

Бу холат тасманинг кенглигига хам таъсир курсатиб, учиш масофаси камаймокда. Шу сабабларга кура угитни тасма кенглиги буйича сепилиш нотекислиги ортиб бормокда.

Шундай килиб, ёнбош угит утказгич урнатилиш бурчаги 250 дан 550 гача ортганда угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси 6,0 см дан 8,0 см га ортмокда, 55-700 ораликда эса 8,0 см дан 7,4 см га камаймокда. Тасма кенглиги бу бурчак 25-400 оралигида булганда ортмокда, 40-70° ораликда камаймокда. Уз навбатида бу угитнинг сепилиш нотекислиги ёмонлашишига олиб келмокда.

Утказилган тажриба натижаларидан (4-расм) куриниб турибдики, ёнбош угит утказгичнинг кискартириш бурчаги 300 дан 600га ошиши билан угитнинг экиш чизигидан тушиш масокаси 10 см дан 6 см га кискарди, лекин тасма кенглиги 7 см дан 9 см га кенгайди. Бунга сабаб кискартириш бурчаги ортиши билан ёнбош угит утказгич орка катталашади ва шу сабабли угит солаётган тасмаси кенглиги ортади.

Тасма эни буйича угитнинг сепилиш нотекислиги 9,5 фоиздарн 7,8 фоизга камайди. Кискартиришнинг хар бир градусларига боглик холда нотекислик тавсифини тахлил этадиган булсак, у бир маромда узгармаслигини курамиз. Жумладан, кискартириш бурчаги 300 дан 500 га

10

hm;JcM)

10

h (см)

30

40

50 60

О (град )

а) б)

а) угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси (1) ва угит сепилаётган тасма кенлиги (2); б) тасма кенглиги буйича угитнинг сепилиш нотекислиги.

4-расм. Иш органи иш курсаткичларини ёнбош уFит утказгичнинг кискартириш бурчагига боFлик равишда узгариши.

Узгарганда угитнинг сепилиш нотекислиги бир маромда, 500 дан 600 га узгарганда кескин суратда камаймокда.

а) б)

а) угитнинг экиш чизигидан тушиш масофаси (1) ва угит сепилаётган тасма кенлиги (2); б) тасма кенглиги буйича угитнинг сепилиш нотекислиги.

5-расм. Иш органининг иш курсаткичларини ёнбош уFит утказигичнинг юриш баландлигига боFлик равишда узгарири.

Хулоса

Тажрибалар натижаларидан (5-расм) куриниб турибдики, юриш баландлигининг 4 см дан 10 см га ошиши, угитни экиш чизигидан тушиш масофаси 7 смдан 9 см га угит тасмасининг кенглиги юриш баландлиги 4 см да 9,14%ни ташкил этган булса, 10 см да 5,2% ни ташкил эган, яъни камайган. Буларни куйидагича изохлаш мумкин: ёнбош угит утказгичдан чиккадан кейин узокрок муддат эркин харакатда булиб, кундаланг тезлик

хисобига экиш чизигидан узокрок масофага бориб тушмокда хамда угитни тартибли харакати тасма эни буйлаб сепилиши нотекислиги камаймокда.

Адабиётлар руйхати

1. Исламов У.Р. «Разработать технологию возделывания хлопчатника на гребнях на слабо-засоленных сероземно-луговых почвах в системе севооборотов «Джизакской области» автореферат диссертации ученой степени кандидат сельскохозяйственных наук.

2. У. Исломов, Б. Холдоров, С. Турапов "Усимликшунослик" номли дарслик 2022йил

3. А.Дускулов, А.Исаков. Энергетические показатели рыхлителя почвы хлопковой сеялки. - Irrigatsiya va melioratsiya № 1(15). 2019. 52-56 с.

4. A. Isakov - Medicon Agriculture & Environmental Sciences, 2023

5. Х.Д.Мукумова Способы борьбы с сорняками - ishlab chiqarishning texnik, muhandislik va texnologik muammolarining innovatsion yechimlari mavzusidagi xalqaro miqyosidagi ilmiy-texnik anjumani materiallari to'plami 2-Qism (2022 yil 28-29-oktabr)

6. Хамраева X. "Разработка новой высокопоизводительгой, энерггосберегающей технологии и технического средства для снижения засоренности сельскохозяйственных угодий различной сорной растительностью" диссертация но соискания степень, магистра. Ташкент 2010.

7. Мукумова Х.Д., Игамбердиев Х.Х. Борьба с сорняками на полевых землях - Universum: технические науки № 3(108). 2023. 59 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.