Научная статья на тему 'Проблемы агропромышленного комплекса и экономическое развитие отрасли'

Проблемы агропромышленного комплекса и экономическое развитие отрасли Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
145
153
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
комплекси агросаноатї / кишоварзї / хољагидорї / дењќонї / хољагињои давлатї / саноат / њашарот / ассотсиатсия / агролизинг / агропромышленный комплекс / НАРОДНОЕ ХОЗЯЙСТВО / разгосударствления хозяйствующих субъектов / механизм хозяйствования / РЫНОЧНЫЕ ОТНОШЕНИЯ / продукции сельского хозяйства / Ассоциация / agriculture / a national economy / privatizations of managing subjects / the managing mechanism / market relations / agriculture production / Association / agro leasing

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Азимов Абдурахим Джалолович

Агропромышленный комплекс Республики Таджикистан является одной из основных отраслей народного хозяйства и вносит определенную лепту в социально экономическое состояние страны. Автор статьи рассматривает проблемы, возникшие в последние годы из за разгосударствления хозяйствующих субъектов в этой отрасли, в том числе по обеспечению техникой, минеральными удобрениями, ядохимикатами, ГСМ, орошаемой водой и др. Для успешного развития отрасли в условиях рыночных отношений необходимо наладить механизм хозяйствования в условиях рынка, а также оказать материальную поддержку при обеспечении хозяйствующих субъектов техникой и материалами по выращиванию и переработке продукции сельского хозяйства на местах. Создание структурных подразделений ассоциации агробизнеса Республики Таджикистан в городе Худжанде намного облегчит те трудности, которые стоят перед тружениками села, и будет способствовать развитию отрасли по производству продукции сельского хозяйства.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The agroindustrial complex of the republic of Tajikistan is one of the basic branches of the public facilities property and contributes determined in social-economic condition of the country. At the last years because of managing of subject to this branches had appeared the row of the problems, including on provision by technology, mineral by fertilizers, than pure water and others. For successful development of the branches in condition of the market relations, necessary to adjust the mechanism of the management in condition of market, as well as material support and provision managing subject technological action on growing and conversion of products of agriculture on places.

Текст научной работы на тему «Проблемы агропромышленного комплекса и экономическое развитие отрасли»

6. Семенюк Э.Л. Информационная культура общества и прогресс информатики // НТИ, №7, 1994.- с.3.

Ходжаева Д.А.

Роль информации в повышении конкурентоспособности выпускника вуза

Информация превратилась в неистощимый глобальный ресурс человечества, вступившего в новую эпоху развития цивилизации - эпоху освоения этого информационного ресурса. ИКТ порождают новый длительный цикл экономического развития, приводящий в социальном плане к информационному обществу. В подобной ситуации образование призвано выполнять социостроительную функцию, и важнейшим условием развития и воспроизводства человеческого капитала является его востребованность. Автор статьи обосновывает мнение о том, что тенденции развития общества требуют безотлагательного решения проблемы опережающего развития системы образования на основе информационных технологий, что соответствует образовательным стандартам второго поколения

Khojaeva D.A.

The role of information in promotion of competitiveness among university

graduators

The author considers that information turned into inexhaustible global mankind resource, the new epoch of civilizations development appeared - an epoch of mastering information resource. informational -communicative technology generates the new long cycle of economic development, providing in social plan to information society. In such a situations education executes socio-constructing function, and the most important condition of human capital development and reproducing the human is his(its) necessity.

Author of the article motivates his opinion that society development tendency requires immediate decision of overtaking system developments on the base of information technology that corresponds to educational standard of the second generation.

Азимов Абдурахим Лалолович,-

дотсенти кафедраи Маркетинг ва агробизнеси ДД^БСТ.

МУАММОШОИ КОМПЛЕКСИ АГРОСАНОАТ1 ВА РУШДИ ИКТИСОДИЁТИ СОША

Соааи комплекси агросаноат! яке аз соаааои асосии Лумаурии Толикистонро ташкил дода, дар рушди иктисодиёту илтимоиёти кишвар саами босазо мегузорад. Баъди пошхурии собик давлати пуриктидори Иттиаоди Шурав! истеасолоти кишоварзии кишвар ба як катор мушкилиао дучор гардид. Тагйироти кулл! ба сохти холагидории гайридавлат!, яъне табдилдиаии холагиаои давлат! ба шакли ламъият!, хусус!, оилав!, холагиаои деакон! - фермер! аз як тараф ба беабуд! ва пешравии соаа мусоидат намояд, аз тарафи дигар мушкилоти дигар элод намуд.

Аз ин ру, бесабаб нест, ки Сарвари давлатамон Президенти Лумаурии Толикистон дар Паёми худ ба Маллиси Олии Лумаурии Толикистон (аз 24.04.2010) ишора намуда гуфтанд: «йукумати Толикистон, Вазорати кишоварз!, Кумитаи давлатии заминсоз! ва геодез!, инчунин Академияи

илмаои кишоварз! ва Макомоти илроияи маааллии аокимияти давлат! вазифадоранд, ки андешидани тадбираои иловагиро доир ба таъмини амнияти озукавории мамлакат идома диаанд, инчунин дар бораи дастгирии давлатии холагиаои кишоварз! ва корхонааои саноати хурокворие, ки бо истеасолу коркарди маасулоти истеъмолии мавриди ниёзи мардум ва таъмини бозори дохил! машгуланд, чораао андешанд».

Роабарони макомоти илроияи аокимияти давлатии вилоятао ва шаару нохияао вазифадор карда шуданд, ки доир ба таъминоти кишоварзон бо техника, тухмиву нуриаои маъдан! тадбираои дахлдор андешанд. Ин беасос нест, чунки робитааои аамкориву алокаманд! байни холагиаои кишоварз! ва ташкилотаои ёрирасони он ба монанди ташкилоти обтаъминкун! ва барк «Селхозтеника», «Селхозхимия» идораи мубориза бар зидди аашаротаои заррасон аз лумла малах катъ гашта, дар баробари он фаъолияти онао коаиш ёфт. Дарёфти техникаи холагии кишлок, кисмаои эатиёт! ва дар ин самт таъмин бо об, нуриаои минерал!, заардору ва дигар навъаои дорувориао сардорони холагии деакон! дигар шаклаои холагидориро ба кучаи сарбаста оварда расонид. Бар замми он, ташкилотаои мутазаккира хусис! гардонида шуда, рисолати пешинаи худро ба пурраг! аз даст доданд. Чунин тарзи корбар! минбаъд окибатаои манфиро пеш оварданд. Маблаггузорон аз шароити ба вулудомада истифода намуда, шарту шароитаои худро ба уадаи деаконон вогузор карданд ва баари аарч! бештар фоида ба даст овардан кушиш ба харл доданд. Бо талаби айём аарчанд шаклаои гуногуни холагидор! руи кор омада бошанд аам, лекин натилаао назаррас нагаштанд.

Дар соли 2009 -ум дар аамаи шаклаои холагидории вилояти Сугд ба майдони 272 аазору 391 гектар кишти зироатаои кишоварз! гузаронида шуд. Аз ин микдор галладонагиао дар майдони 125 аазору 360 гектар гузаронида шуда, аз он 211,5 аазор тонна аосил ламъовар! гардид, ки ин нисбати соли 2008-ум 186,7 фоиз мебошад. Пахта дар майдони 54 аазору 596 гектар кишт карда шуда, аосили интизор! яъне 80 аазор тонна чида нашуд. Дар микёси вилояти Сугд нисбати соли 2008 -ум пахта зиёда аз 15 аазор тонна кам ламъовар! карда шуд. Кишти сабзавот дар майдони 12 аазору 685 гектар гузаронида шуда, аз он лумла картошка 112,2 аазор тонна, нисбати соли 2008 -ум 16,6 аазор тонна зиёд ва дигар намуди сабзавотао ба микдори 197,6 аазор тонна истеасол карда шуд, ки ба микдори 19,2 аазор тонна нисбати соли гузашта зиёд мебошад. Баробари ин кайд намудан лозим аст, ки дар микёси шаару ноаияаои вилояти Сугд дар соли 2009-ум 7 аазору 212 гектар замин кишт нашуда монд. Аз ин микдор 6090 гектарро заминаои об! ва 1122 гектарашро заминаои лалм! ташкил медиаад. Инчунин кайд намудан лозим аст, ки аосилнокии зироатаои кишоварз! аз кабили галладонаао, пахта, ангур, мевааои донакдор хело паст буда, истеасоли он ба даралаи солаои 90-ум нарасидааст.

Камшавии истеасоли пахта, маасулоти галладонаг!, полезиао ва маасулоти чорводор! зарурати ислоаоти соааро ба миён оварданд. Дар

чунин шароити барои деакон душвор гуруаи мутахассисон ва соаибкорони ба кавле гармию сардиаоро аз сар гузаронида, бояд барои аалли мушкилоти баамаломада тадбираои мушаххас андешанд. Ниаоят дар маркази вилояти Сугд Ассотсиатсияи агробизнесони Толикистонро таъсис ёфт. Ин икдоми нек зуд дар байни кишоварзон паан гашт ва бо истифода аз имкониятаои бавулудомада, дааао холагиаои деакон! аъзои Ассотсиатсия шуданд. Ин ташкилот танао ба беатар гардонидани вазъи иктисодиву илтимоии аали заамат нигаронида шудааст. Ассотсатсияи агробизнесони Толикистон бо дастгирии ташкилотаои байналхалк! ва як катор фирмааои хорил! ба вилояти Сугд аз Холланду Амрико ва Чин тухмиаои хушсифатро ворид ва дастраси деаконон намуд. Фаъолияти агромагозаао, таъмини сузишвориву равганаои молидан!, техникааои кишоварз! ва дигар талаизотао ба воситаи фирмааову компанияаои агролизинг! аз бисёр лиаат мушкилоти кишоварзонро осон намуда, онаоро аз ташвишаои зиёдатии дигар озод намуд. йамзамон он бобати харидории тухмиаои хушсифат, фурухтани маасулоти кишоварз!, дастрас намудани аама гуна маводаои зарурии кафолатнок ба деаконон мадад расонид.

Ин имкон медиаад, ки солаои наздик мушкилоти баамаломада бартараф карда шуда, деаконон ба натилааои назаррас ноил шаванд. Ч! тавре ки дар боло зикр гардид, яке аз сабабаои аз кишти зироатао мондани микдори муайяни замини кишт, ин норасоии об дар давраи нашъу намо ва аосилбандии зироатаои кишоварз! ба аисоб меравад. Ин муаммо бо шабакааои обтаъминкун!, ташкилотаои ирригатсиониву мелиоратив! ва таъминоти кувваи барк зич алокаманд мебошад.

Ба аамагон маълум аст, ки дар лумаур! маадудкунии истифодаи кувваи барк ва лимити истифодаи он дар микёси шаару ноаияаои вилоят лор! карда шудааст ва ин омил лиаати саривакт ва дар муалатаои муайян бо об таъминкунии зироатаои кишоварз! таъсири худро мерасонад.

Яке аз муаммоаои мушкил, аммо аалшаванда ин маблаггузории соаааои истеасолоти кишоварз! ба аисоб меравад, ки ба ин бояд соаибкорони ватаниву хорил! аарчи бештар лалб гарданд.

Умуман таъсисёбии Ассотсиатсияи агробизнеси Толикистон дар шаари Хуланди вилояти Сугд ба аалли як катор муаммоаои кишоварзон боис гардида, ба рушди минбаъдаи соааи комплекси агросаноат! мусоидат менамояд.

Вожашои калид'й комплекси агросаноат!, кишоварз!, холагидор!, деакон!, холагиаои давлат!, саноат, аашарот, ассотсиатсия, агролизинг.

Ключевые слова: агропромышленный комплекс, народное хозяйство, разгосударствления хозяйствующих субъектов, механизм хозяйствования, рыночные отношения, продукции сельского хозяйства, ассоциация, агролизинг.

Key words: agriculture, a national economy, privatizations of managing subjects, the managing mechanism, market relations, agriculture production, association, agro leasing.

Адабиёт:

1. Паёми Президенти Лумаурии Толикистон Эмомал! Раамон ба Маллиси Олии Лумаурии Толикистон дар бораи сиёсати дохил! ва хорилии Лумаурии Толикистон аз 25.04.2010 сол.//руз: Минбари халк, № 16(737), аз 29 апрели соли 2010.

2. Нишондиаандааои истеасолии кишоварзони вилояти Сугд. //Ахбори Кумитаи омори вилояти Сугд. -Хуланд, 2010.

Азимов Абдурахим Джалолович,-доцент кафедры маркетинга -агробизнеса ТГУПБП.

Проблемы агропромышленного комплекса и экономическое развитие

отрасли

Агропромышленный комплекс Республики Таджикистан является одной из основных отраслей народного хозяйства и вносит определенную лепту в социально - экономическое состояние страны.

Автор статьи рассматривает проблемы, возникшие в последние годы из - за разгосударствления хозяйствующих субъектов в этой отрасли, в том числе по обеспечению техникой, минеральными удобрениями, ядохимикатами, ГСМ, орошаемой водой и др. Для успешного развития отрасли в условиях рыночных отношений необходимо наладить механизм хозяйствования в условиях рынка, а также оказать материальную поддержку при обеспечении хозяйствующих субъектов техникой и материалами по выращиванию и переработке продукции сельского хозяйства на местах.

Создание структурных подразделений ассоциации агробизнеса Республики Таджикистан в городе Худжанде намного облегчит те трудности, которые стоят перед тружениками села, и будет способствовать развитию отрасли по производству продукции сельского хозяйства.

Azimov A.D.

The problems of agroindustrial complex and economical development branches.

The agroindustrial complex of the republic of Tajikistan is one of the basic branches of the public facilities property and contributes determined in social-economic condition of the country. At the last years because of managing of subject to this branches had appeared the row of the problems, including on provision by technology, mineral by fertilizers, than pure water and others. For successful development of the branches in condition of the market relations, necessary to adjust the mechanism of the management in condition of market, as well as material support and provision managing subject technological action on growing and conversion of products of agriculture on places.

Орипов Равшан Абдуллоджонович,-

кандидат экономических наук, доцент ТГУК, Ахмедова Мукаддас Абдухамидовна,-

соискатель кафедры менеджмента ТГУПБП.

ИСТОЧНИКИ ДОХОДОВ НАСЕЛЕНИЯ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.