CC BY
55
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
SAVREMENO NAORUŽANJ E I VOJNA OPREMA
PRILAGOĐAVANJE LAKIH OKLOPNIH VOZILA NOVIM OPASNOSTIMA*
Mnogo godina su na sceni oklopnih vozila dominirali tenkovi. Ali, za-vršetkom hladnog rata i Golfskog rata 1991. godine, sve veća pažnja usmerava se na laka oklopna vozila. Njihov broj se povećava i trenutno postoji više različitih tipova, ali radi lakše analize mogu se svrstati u tri ili četiri kategorije.
Pešadijski transporter! - točkaši
Jednu od osnovnih kategorija lakih oklopnih vozila predstavljaju oklopni transporteri točkaši. Prvobitno su razvijeni da prevoze odeljenja pešadije za desantne akcije kao podrška mobilnim oklopnim dejstvima na otvorenom zemljištu. Međutim, njihova upotreba za zapadne armije dugo godina bila je veoma ograničena. Situacija počinje da se menja devede-setih godina, kada neke armije počinju da se uključuju u mirovne operaci-je na Balkanu, gde su transporteri točkaši bili mnogo korisniji od mnogih drugih raspoloživih oklopnih vozila. sledeća glavna promena u sudbini oklopnih točkaša bila je u transformaciji armije SAD, koja je iziskivala opremanje vozilima koja su dovoljno laka da se mogu brzo prebacivati i razvijati na ratištima putem transportnih aviona C-130. Ratovi u Avgani-stanu i Iraku potvrdili su opravdanost toga, mada u početku oklopna zaš-tita točkaša nije bila u vrhu liste prioriteta.
Kao privremeno oklopno vozilo armija SAD prihvata vozilo 8*8 Piranha III, koje je konstruisano u švajcarskoj kompaniji Mo-wag, a proizvedeno u kanadskoj kompaniji General Motors pod nazivom LAV III, a sa-da poznato kao Stryker.
Pirana III je po mnogim karakteristi-kama dobro vozilo, ali su njene mogućno-sti limitirane u nekoliko slučajeva. Poseb-
Oklopni transporter Piranha
Prema podacima iz časopisa INTERNATIONAL DEFENCE REVIEW, oktobar 2007. godine.
<ТВ4)
no nije pogodno za upotrebu u zoni direktne vatre u osnovnim borbenim operacijama, kao ni u urbanim borbenim dejstvima bilo kog intenziteta.
U Evropi su njegova konkurencija vozila austrijske proizvodnje Pan-dur II, koja su prihvaćena u Češkoj i Portugaliji, i oklopno modularno vozi-lo 8x8 Patria, proizvedeno u Finskoj i prihvaćeno u Poljskoj, Sloveniji i Južnoj Africi.
Drugi oklopni transported 8x8 koji su prihvaćeni u Evropi, ali još nisu u proizvodnji, jesu Boxer u Nemačkoj i Holandiji, Nexter VBCI u Francu-skoj, Iveco/Oto Melara Freccia u Italiji, dok Španija razvija vozilo 8x8 na bazi vozila Piranha. Vozila Boxer i VBCI konkurišu da se uključe u britan-ske snage za brza dejstva.
Turska u saradnji sa američkom kompanijom GPV razvija vozilo 8x8 Pars.
Na dalekom istoku Singapur razvija vozilo 8x8 Terrex AV81, a Taj-van CM-32. Južna Koreja je razvila tri različita oklopna vozila točkaša 6x6 Rotem KW1, 6x6 Doosan i transportere Samsung verzija 6x6 i 8x8. Japan je razvio transporter 8x8 Kamatsu uz već postojeći Tip 96.
Poboljšana zaštita
Sve šira upotreba oklopnih transportera i njihovo izlaganje poveća-nim opasnostima rezultiralo je i većim ulaganjima u poboljšanje njihove zaštita.
Progres koji je već učinjen u tom pogledu vidljiv je na primeru vozila Pirana, koje je sa 9311 vozila raznih verzija najbrojniji oklopni transporter, ne računajući bivši Sovjetski Savez i Kinu. Poput drugih lakih oklopnih vozila, prvobitna Pirana I imala je oklop koji je štitio samo od zrna 7,62 mm. Dodavanjem keramičkih oklopnih ploča balistička zaštita Pira-ne III narasla je do standarda STANAG 4569 Nivo 4, koja podrazumeva zaštitu od pancirnih zrna 14,5 mm. Balistička zaštita Pirane IV biće pove-ćana do standarda STANAG 4569 nivo 5, koja obezbeđuje zaštitu i od pancirnih zrna 25 mm APDS.
Poboljšanja su učinjena i u povećanju izdržljivosti pri eksplo-ziji mina. Na primer, Pirana I izdr-ži eksploziju mine ekvivalenta 5 kg TNT ispod jednog od točkova, dok je kod Pirane III to 8 kg ili 6 kg ispod centra poda oklopnog tela, da bi kod Pirane IV to dosti-glo 10 kg ispod točka ili 8 kg ispod centra vozila.
Prototip oklopnog vozila Iveco Freccia VBS
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Dodatna zaštita postala je neophodna i protiv drugih pretnji, posebno raketnih granata RPG-7, za koje se u Iraku primenjuje dodatni rebrasti ili rešetkasti oklop. Efikasnost ovog oklopa ograničena je na oko 60% udara s granatama RPG-7, a nije efikasan ni protiv kumulativnih punjenja sa spe-cijalnim upaljačima. Uz to, taj oklop povećava ukupne dimenzije vozila, otežava pokretljivost i povećava ukupnu masu vozila za oko dve tone.
Eksplozivni reaktivni oklop i aktivni sistemi zaštite
Mnogo racionalniji oblik zaštite od kumulativnog oružja predstavlja hibridni eksplozivni reaktivni oklop, koji su razvile izraelske kompanije Rafael i Vojna industrija IMI. Međutim, tek je ove godine primenjen na ne-
Konačna zaštita od kumulativnih granata i raketa trabalo bi da se obez-bedi aktivnim sistemima zaštite. Sistem Trophy, koji je razvila izraelska kompa-nija Rafael, već je demonstriran na tran-sporteru Stryker i testiran kao brzi uboj-ni sistem. On uključuje vertikalno lansi-ranje rakete za protivdejstvo radi pre-sretanja opasnosti u tački koju veoma precizno određuje njen radarski kompju-terski sistem, a zatim je uništi usmere-nom fokusirajućom eksplozijom.
Drugi aktivni sistemi zaštite, poput AWIS ili Iron Fist, mnogo su jed-nostavniji i zbog toga potencijalno pouzdaniji, a koriste brzo usmeravaju-će lansere raketa za protivdejstva direktno na nadolazeće ciljeve.
Potpuno različit sistem, nazvan AMAP, koji je razvila nemačka kompanija IBD, predložen je za švedska srednje teška vozila. Sastoji se od brojnih mo-dula ugrađenih oko vozila, od kojih se najbliži putanji nadolazeće opasnosti aktivira sistemom za detekciju i uništava opasnost fokusiranom eksplozijom.
Aktivni sistemi zaštite mogli bi da obezbede visok nivo zaštite bez daljeg povećanja mase oklopnih transportera, koja je ograničena na oko 18 t zbog aviotransportera, ili čak na 13 do 14 t u slučaju dužeg leta ili surovih uslova uzletanja, kada bi vozila trebalo da se oslobode adekvatne oklopne zaštite.
Povećane razmere i zapremina
Pored zahteva za većom oklopnom zaštitom, na povećanje ukupne mase vozila uticali su i povećanje razmera kao posledica zahteva za po-većanje unutrašnjeg prostora u vozilu. On je porastao sa 7 m3, što je ti-pično za ranije transportere, do čak 14 m3 u nekim novijim slučajevima.
kim vozilima Stryker u Iraku.
Turski oklopni transporter FNSS Pars
<ТВ6)
lako povećani prostor omogućava bolji smeštaj posade, ponegde se i neracionalno koristi za smeštaj opreme koja bi mogla da se smesti i iz-van tog prostora na drugim delovima vozila.
Teže naoružanje
U brojnim slučajevima na povećanje mase transportera uticala je i ugradnja težeg naoružanja. Ranije je najviše oklopnih transportera bilo naoružano mitraljezima 7,62 mm i 12,7 mm, ali, počevši s Piranom 1, pri-hvaćenom u američkom mornaričkom korpusu kao LAV25, uvodi se u naoružanje transportera kupola s jednim ili dva člana posade i topom ka-libra 25 mm, u novije vreme i automatskim topom 30 mm, što je smanjilo prostor za prevoženje pešadince. Kada je naoružan topovima, transporter se smatra borbenim vozilom pešadije ili čak kao alternativa za guse-nična borbena vozila pešadije. Ipak, ona ne mogu da budu adekvatna za-mena ovim drugim, pre svega zbog slabijih karakteristika pokretljivosti iz-van puteva i veće osetljivosti hodnog dela.
Neki od transportera točkaša dodatno su opremljeni topovima kali-bra 90 mm srednje brzine i, mnogo kasnije, tenkovskim topovima 105 mm velike brzine zrna. Kao primer može se navesti američki mobilni to-povski sistem (MGS) ugrađen na vozi-lo Stryker. Uprkos tenkovskim topovima ova vozila nisu alternativa tenkovi-ma, već služe samo kao vozila za va-trenu podršku ili kao samohodni pro-tivtenkovski topovi, jer ne mogu da prate u borbenom poretku mnogo izdr-žljivije borbene tenkove.
S druge strane, dok ugradnja tenkovskih topova na transportere točka-še ne eliminiše potrebu za tenkovima, čini se nepotreban dalji razvoj odvoje-nih kategorija teških oklopnih izviđačkih vozila točkaša naoružanih topovima 105 mm, poput francuskog 6*6 AMX 10RC i italijanskog Iveco-Oto Melara 8*8 Centauro koji su na upotrebi u italijanskoj i španskoj vojsci.
Južnokorejski oklopni transporter Rotem KW1
Izviđačka i patrolna oklopna vozila
Mnogo pre pojave teških oklopnih transportera postojala je potreba za lakšim i manje uočljivim oklopnim vozilima točkašima za potrebe izvi-đanja, patroliranja, vezu i druge pomoćne uloge. Klasičan primer tog tipa vozila je vozilo 4*4 Ferret teško 4 t, koje britanska vojska efikasno koristi gotovo 50 godina. Sadašnji njegov naslednik je vozilo Fennek koje se proizvodi za armije nemačke i Holandije i koje ima sličnu konfiguraciju kao Ferret, ali mu je masa 10,3 t.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Alternativu vozilima tipa Ferret/Fennek predstavljaju vozila Panhard 4*4 koja se proizvode za francusku i druge armije. Ono je čak lakše od vozila Ferret i prilagodljivije za mnoge namene, jer mu je motor smešten na prednjem delu vozila.
Iako imaju velike prednosti mnoge armije izbegavaju njihovu upotre-bu. Njihova uloga se sve češće dodeljuje neoklopljenim vozilima, poput višenamenskih vozila velike prohodnosti HMMWV ili Land Rover zbog ni-že cene.
I druga laka vozila, kao što su višenamensko vozilo Iveco prihvaće-no u V. Britaniji kao komandno, ili vozilo za vezu Panther, koje kada se opremi dodatnim oklopom, poseduju balističku zaštitu i mogućnost da iz-drže eksploziju mina od 6 kg TNT pod jednim točkom.
Me đutim, bolje rezultate treba očekivati sa vozilima mase od oko 7 t, koji su tipični za tu kategoriju. Njihova konstrukcija uključuje napuštanje upotrebe odvojene šasije i tela sa stalnim oklopom i adaptirane umesto integralne konstrukcije, a monolitni čelični oklop ima dno u obliku slova V. Prednosti tog pristupa demonstrirane su na južnoafričkom lakom vozilu Mambo 4*4 koje može da izdrži eksploziju mine od 14 kg TNT ispod jed-nog od svojih točkova. Čak i bolje rezultate ostvarilo je vozilo 4*4 od 11 t Casspir, koje izdržava eksploziju od 21 kg TNT pod jednim od točkova. Ali, eksplozija mina i ručno kumulativno oružje, kao što je RGP-7, nisu je-dine opasnosti koje zahtevaju dalji razvoj i zaštitu lakih i srednjeteških oklopnih vozila.
Zaštita od improvizovanih eksplozivnih naprava
Opasnost od improvizovanih eksplozivnih naprava (IEN) povećala se invazijom na Irak i predstavljala je izvesno iznenađenje, mada veći-na IEN u suštini nije nova. Izvesne opasnosti IEN, kakve su veoma velika ukopana eksplozivna punjenja, ne mogu se savladati konstruk-cijom vozila, jer se njima mogu uništiti i najbolje oklopljeni tenkovi, kao što je bilo pokazano 2002. godine uništenjem izraelskog tenka Merka-va u pojasu Gaze. Ali, oklopna vozila mogu da se učine manje osetlji-
vim na mnoge druge tipove IEN. fa mogućnost dovela je do razvoja novih vozila sa težištem na zaštiti ne samo od eksplozije mina i RPG-7 već i od bočnih eksplozija usputnih bombi i mina s penetratorima. Primeri za to su vozilo mase 20 t 4*4 Cougar, pro-izvedeno za marinski korpus i iz nje-ga izvedeno vozilo konfiguracije 6*6 za britansku armiju.
Oklopno vozilo Patria sa topom 105 mm Cockerill
Vozila te vrste se dalje razvijaju u SAD po programu MRAP (Mine Resistant Ambush Protection). Prvobitno, ona su viđena kao odgovor na situaciju u Iraku, ali sada se vide kao nova kategorija oklopnih vozila za upotrebu prenstveno u urbanim borbama. Za razliku od drugih, ovi transported ne zahtevaju visok nivo balističke zaštite sa prednje strane, a ni-ska silueta, stelt tehnologije i visoka prohodnost takođe nisu od primar-nog značaja. Umesto toga, ona zahtevaju izuzetno dobru kružnu vidlji-vost i zaštitu od kumulativnog oružja kratkog dometa, kao i visok klirens koji obezbeđuje da veliki deo eksplozivnog udara usputnih mina prolazi ispod vozila. Zbog toga je varijanta sa četiri točka bolja od varijante sa vi-še točkova. Ona zahtevaju i različit tip oružja od onog koje se sada ugra-đuje na srednjeteška vozila. Na primer, minobacači 60 mm, slični onima koji se ugrađuju na oklopna vozila Panhard, mogli bi da budu mnogo pri-kladniji od topova sa velikom početnom brzinom.
Noviji primer vozila izrađenog po tim novim zahtevima bilo bi vozilo 4x4 Cheetah za zaštitne snage, koje ima borbenu masu od 7,7 t, ali mo-že da izdrži eksploziju mina od 14 kg TNT pod jednim točkom ili bočnu eksploziju od 23 kg TNT sa udaljenosti od samo dva metra.
Drugo veće i mnogo sofisticiranije vozilo, konstruisano da udovolji sličnim zahtevima, jeste vozilo 4x4, mase 17,5 t, Gefas, koje je razvila nemačka kompanija Rheinmetall Land Systems. Gefas koristi električne pogone za ostvarenje visokog klirensa koji dostiže i 700 mm, što isključu-je pogonske osnove, koje mogu da dejstvuju kao projektili u slučaju eks-plozija mina ispod vozila.
Gusenična vozila pešadije
Potreba za većom zaštitom koja je dovela do evolucije oklopnih tran-sportera točkaša imala je veliki uticaj i na razvoj guseničnih vozila pešadi-je. Za razliku od oklopnih transportera točkaša, koji su prvobitno razvijani da obezbede pešadiji veću operativnu pokretljivost, gusenična vozila peša-dije bila su prvo proizvedena da učine pešadiju taktički pokretljivijom radi bliže i efikasnije podrške tenkovima.
Transformacija guseničnih vozila pešadije u borbena vozila pešadije uključivala je ugradnju kupole sa po-stepeno sve većim kalibrom ugrađe-nog topa. Tako su iza topova 20 mm, koji su još u naoružanju vozila Marder i AMX 10P, usledili topovi 25 mm na borbenom vozilu pešadije Bradley i 30 mm na britanskom Warrior i ru-skom BMP-2. Iza njih su usledili topo-
Model oklopnog vozila Gefas kompanija Rheinmetall
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
vi 35 mm na japanskom Type 89 i najnovija verzija CV90 za holandsku vojsku, dok je verzija CV90 za Švedsku naoružana topom 40 mm Bofors.
Topovi su ugrađivani na borbena vozila pešadije prvenstveno radi uništenja neprijateljevih borbenih vozila pešadije. Povećanje njihovog ka-libra dovelo je i do progresivnog povećanja oklopne zaštite. To je neizbe-žno dovelo i do znatnog povećanja mase borbenih vozila pešadije, što dramatično ilustruje primer porasta mase, verovatno danas najuspešnijeg borbenog vozila pešadije, švedskog CV90, koji je prihvaćen u Danskoj, Holandiji, Finskoj, Norveškoj, Švajcarskoj i Švedskoj, i koji je od mase 2 t, toliko je imao prototip, posle nekoliko međufaznih poboljšanja i dogradnji dostigao masu od 35 t.
Masa je povećana i u slučaju ame-ričkih borbenih vozila pešadije Bradley sa 22,8 t za verziju M2 do 30,4 t za M2A3, zatim sa 25 t na 32 t za britan-ski Warrior i sa 27,5 t na 37,5 t kod naj-novije verzije 1A5 nemačkog Mardera.
Budući da nemaju probleme sa pokretljivošću izvan puteva kao oklopni točkaši, gusenična vozila pešadije mo-gu sebi da dozvole mnogo veću masu, pa zbog toga mogu da imaju i mnogo veći nivo oklopne zaštite. Pored toga, njihova oklopna zaštita i održivost mogu i dalje da se povećavaju, čak i bez pribegavanja aktivnim sistemi-ma zaštite, ukoliko je dalje povećanje mase prihvatljivo. Činjenica je da novo nemačko borbeno vozilo pešadije Puma već ima masu od 43 t, ma-da se ta masa može reducirati na 31,5 t skidanjem nekih od njegovih mo-dularnih oklopa u slučaju prevoženja vazdušnim putem. Sličan slučaj je sa izraelskim oklopnim vozilom pešadije Achzarit mase 44 t, koje je izra-ženo na bazi šasije tenka T-55 i predstavlja najteže vozilo pešadije do sada. Ali, novo izraelsko vozilo Nemer, koje se radi na bazi šasije tenka Merkava, ima još najmanje 10 t veću masu.
Nemačko borbeno vozilo pešadije Puma
Preveo Mirko Krbavac
