Научная статья на тему 'Перспективы развития вырашивания ячменя на научной основе'

Перспективы развития вырашивания ячменя на научной основе Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
45
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЧМЕНЬ / ЗЕРНО / СЕЛЕКЦИЯ / ГИБРИД / СОРТ / ОБРАЗЕЦ / ИСТОЧНИК / КАЧЕСТВО / БЕЛОК / УРОЖАЙНОСТЬ / ХОЗЯЙСТВЕННО / ЦЕННЫЕ / ПРИЗНАКИ ЗАБОЛЕВАНИЯ / УСТОЙЧИВОСТЬ / АРПА / ДОН / НАВ / НАМУНА / МАНБА / СИФАТ / ОқСИЛ / КРАХМАЛ / ЭКСТРАКТ МОДДА / ҳОСИЛДОРЛИК / ТЕХНОЛОГИК / қИММАТЛИ / ХўЖАЛИК КАСАЛЛИК / ЧИДАМЛИЛИК / BARLEY / GRAIN / SELECTION / HYBRID / VARIETY / SAMPLE / SOURCE / QUALITY / PROTEIN / YIELD / ECONOMICALLY / VALUABLE / SIGNS OF DISEASE / RESISTANCE

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Сарманов Шерзод Шермахматович

Зерновозы нашей страны прилагают все усилия, чтобы увеличить общий вес зерна. Научные исследования и опыт передовых хозяйств показывают, что есть возможность увеличить урожайность на орошаемых землях на 5,0-6,0 т / га, а на богарных условиях - на 2,0-2,5 т / га и более.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Сарманов Шерзод Шермахматович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF BARLEY CULTIVATION ON A SCIENTIFIC BASIS

Our country's grain carriers are making every effort to increase the total weight of grain. Scientific research and the experience of advanced farms show that it is possible to increase the yield on irrigated lands by 5.0-6.0 t / ha, and on dry conditions - by 2.0-2.5 t / ha or more.

Текст научной работы на тему «Перспективы развития вырашивания ячменя на научной основе»

ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ ВЫРАШИВАНИЯ ЯЧМЕНЯ НА НАУЧНОЙ

ОСНОВЕ

Сарманов Шерзод Шермахматович Кашкадарьинский филиал Научно-исследовательского института

зерновых и зернобобовых культур

Зерновозы нашей страны прилагают все усилия, чтобы увеличить общий вес зерна. Научные исследования и опыт передовых хозяйств показывают, что есть возможность увеличить урожайность на орошаемых землях на 5,0-6,0 т / га, а на богарных условиях - на 2,0-2,5 т / га и более.

Ключевые слова; Ячмень, зерно, селекция, гибрид, сорт, образец, источник, качество, белок, урожайность, хозяйственно, ценные, признаки заболевания, устойчивость.

АРПА УСИМЛИГИ ЕТИШТИРИШНИНГ ИЛМИЙ АСОСДА РИВОЖЛАНТИРИШ

ИСТИЦБОЛЛАРИ

Мамлакатимиз галлакорлари ялпи дон салмогини ошириш учун астойдил мех,нат ;илмо;далар. Утказилаётган илмий изланишлар, илгор хужаликлар тажрибалари сугориладиган майдонларда хосилдорликни

50-60 ц/га, лалми майдонларда эса хосилдорликни 20-25 ц/га ва ундан хам ошириш имкониятлари мавжудлигини курсатмо;да.

Калит сузлар: Арпа, дон, селекция, нав, намуна, манба, сифат, о;сил, крахмал, экстракт модда, хосилдорлик, технологик, ;имматли, хужалик касаллик, чидамлилик.

PROSPECTS FOR THE DEVELOPMENT OF BARLEY CULTIVATION ON A

SCIENTIFIC BASIS

Our country's grain carriers are making every effort to increase the total weight of grain. Scientific research and the experience of advanced farms show that it is possible to increase the yield on irrigated lands by 5.0-6.0 t / ha, and on dry conditions - by 2.0-2.5 t / ha or more.

Key words; Barley, grain, selection, hybrid, variety, sample, source, quality, protein, yield, economically, valuable, signs of disease, resistance.

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10105

Арпа навлари бугдой навларига нисбатан, курго;чиликка, ю;ори х,ароратга чидамли, касалликлар билан жуда кам касалланади. Шу сабабли сув таъминоти огир майдонларга арпа навларини экиш ма;садга мувофи;дир.

Республикамизнинг жанубий минта;арида ози;-ов;ат махсулотлари учун мулжалланган навлари йу;лиги сабабли, ушбу йуналишда илмий изланишлар олиб бориш селекционер олимларимиз олдида турган асосий вазифалардан х,исобланади.

Арпа етиштиришни, сифатли арпа дони купайтиришда янги серх,осил, ётиб ;олишга ва касалликларга чидамли навларни яратиш х,амда парваришлаш агротехнологияларини ишлаб чи;иш, ;ишло; хужалигидаги энг долзарб муоммалардан биридир. Арпа донининг ози; сифати ю;ори булиши билан унинг кимёвий таркиби бош;а экинлардан фар; ;илади.

Хозирги кунга келиб Дон ва дуккакли экинлар илмий тадцицот института Кашцадарё филиали тажриба майдонларида урганилаётган арпа нав ва намуналарини экишда утмишдош экин сифатида сугориладиган ерларда гуза экини урнидан ва лалми майдонларда эса тозапар ердан фойдаланилди.

Сугориладиган майдонларда рацобат нав синаш кучатзорида 22 та арпа навлари 3 цайтарицда, селекция кучатзорида Гб - Гэ бугинларидан танлаб олинган 240 та ления экиб урганилди. Дурагайлар кучатзоридан Гг - Г2 бугинидаги тизмалар оталик ва оналик формаларидан ажратилган холда танлаш ишлари олиб борилди.

Жорий йилда арпа нав ва намуналарининг бошоцлаш фазаларида 72 та комбинацияда 400 га яцин бошоцлар устида чатиштириш ишлари олиб борилиб, 3768 фоизгача дон х,осил булишига эришилди. Шунингдек, ушбу дурагайларда фенологик кузатувлар олиб борилганда, намуналарининг усув даври 182 кундан 197 кунгача, булганлиги кузатилди.

1-диаграмма

Усув даври

Ч_У

Усимликларни усув даври давомида х,ар хил ташци-мух,ит таъсирларига, жумладан ётиб цолишга, касалликларга, усимликлар чидамлилиги, бошоцдаги донларнинг тукилиши куз чамалаш усулида бах,оланди.

Усимликнинг камида 25 фоизи маълум босцичга кирган пайт унинг бошланиши ва 75 фоизи утган пайтидан бошлаб шу босцичга тулиц утган х,исобланади.

Тажрибаларнинг мух,им курсатгичларидан бири мах,сулдор поялар сони х,осилдорликни аницловчи асосий курсаткич х,исобланади. Мах,сулдор поялар сони бир кв.метрдаги усимликлар сони ва туплаш коэффицентига узвий равишда боглиц. Бир кв. метрдаги усимликлар сонига эътибор царатадиган булсак 291 тадан 303 тагачани ташкил этди. Ёки экилган уругмицдорига нисбатан дала унувчанлиги 72,775,7 фоизни ташкил этди. Умумий поялар сони 496 тадан-524 тани ташкил цилган булса, махсулдор поялар сони 457 тадан 512 тани ташкил цилиб, андоза навларга нисбатан барча нав ва намуналар махсулдорлик курсатгичи юцори эканлиги, айницса Воха, НП 4/18, Victoria/M2//-4-30, Пара-118, Ste/AntoresVEA721, -02,

Аг/2011 ва 1004/2013 намуналарида махсулдор поялар сони купроц ташкил этди, униб чиццан даврда цанчалик кучат сони кам булган булса хам тупланиш даражаси шунчалик юцори булиши кузатилди.

1-mappan

CyFopH^agHraH ep^apga pan;o6aT HaB CHHam KynaT3opu 6uoMeTpHK __ Taxnun HaTH^a^apH. ___

№ HaB^ap HOMH 1 m2 MafigoH garu Tyn cohh, goHa Maxcyfl gop non^ap cohh, M2/goH a Eomo; y3yH^u ru, cm Eomo ; oFHp ^uru, rp 1000 goHa goH Ba3HH, rp XoCRfl gop^u K, ц/гa HaTy pa, ^Ap okcra, %

1 MaB^oHo 285 457 6,7 1,82 40,4 43,6 646 14,3

2 m^H.../2007/11 299 474 8,3 2,43 44,5 50,5 667 15,0

3 napa-118 300 481 6,9 2,10 43,8 47,4 656 14,0

4 CKa-2-2 301 465 6,5 1,92 43,3 46,5 655 14,0

5 2010/4 298 474 6,7 1,92 44,1 44,2 661 14,5

6 2010/21 295 482 6,6 1,89 44,0 45,2 658 14,4

7 2010/22 296 482 6,7 1,88 43,0 48,2 659 14,4

8 2010/36 292 473 7,3 2,01 41,9 45,3 654 14,0

9 2010/37 289 469 7,2 2,07 42,8 45,7 653 13,9

1 0 Hn/3/21 298 464 7,1 2,03 43,8 48,0 666 14,3

1 1 Kn7/08 291 484 7,2 2,12 44,1 49,8 666 14,1

1 2 Hn 4/21 301 470 7,3 2,02 43,6 48,8 659 13,8

1 3 Kn7/01 294 471 7,1 2,05 43,5 49,3 667 14,2

1 4 Eo^ra^H 294 485 8,3 1,37 42,6 39,6 643 14,2

1 5 Hn 4/18 307 509 9,5 1,40 44,4 42,2 672 13,7

1 6 Victoria/M2//-4-30... 310 506 8,7 1,43 45,6 44,3 683 13,7

1 7 Ste/AntoresVEA 721 306 506 9,9 1,46 47,3 44,9 678 13,6

1 8 Boxa 314 512 10,8 1,47 47,5 46,3 692 12,1

1 9 Sodik -02 307 500 8,6 1,40 44,3 42,5 672 14,0

2 0 Ar/2011 315 492 10,6 1,49 48,1 45,9 691 12,4

2 1 Ardak/3/Alpha/ //117- 308 486 9,6 1,42 44,3 42,5 682 14,0

2 2 1004/2013 310 495 9,6 1,44 45,1 44,0 674 13,3

XocH^gop^HK KypcaTruH^apu aHgo3a HaBra HucöaTaH 3 ц/га gaH 8 ц/га rana omraH^uru Ky3aTH^gH Ba ym6y HaMyHa^ap ce^e^HAHHHr KefiuHru 6oc;HHHra yTKa3H^gH. EyHgaH Tam;apu apna HaB Ba HaMyHa^apuHHHr xocH^gop^HK, 1000 goHa goH Ba3HH Ba öom^a^ap MaTeMaTHK Tax^H^^ap yTKa3H^gu.

Рацобат кучатзорида урганилган арпа нав ва намуналарининг минг дона дон вазнига эътибор царатадиган булсак, бу курсаткич андоза Мавлоно ва Болгали навларида 40,4-42,6 гр булиб, барча намуналарда огирроц эканлиги аницланди. Минг дона дон вазни юцори булган тизмалар танлаб олиниб, селекция жароёнининг кейинги босцичларида урганиш хамда чатиштириш ишларига жалб цилиш учун танлаб олинди.

2-диаграмма

Арпа намуналарининг 1000 дона дон вазни ва хосилдорлик курсатгичи.

1000 дона дон вазн

Хосилдорлик, ц/га

H - -

Тажрибанинг асосий мацсади юцори хосил бера оладиган ва х,ар хил табиий ташци факторларга чидамли булган навларни яратишга царатилган. Рацобат кучатзорида урганилгнан арпа нав ва намуналарининг хосилдорлик курсаткичлари хам андоза навлардан фарц цилган холда 44,2 центнердан 50,5 центнергачани ташкил цилди. Рацобат кучатзорида экиб урганилган куп цаторли арпа нав ва намуналарининг барчалари андоза Мавлоно навга нисбатан хосилдор эканлиги тахлил натажаларида маълум булди.

Шунингдек ШДН.../2007/11, Пара-118, Ска-2-2, Воха, КП 7/08, КП 7/01, Агро/2011 намунарида сезиларли даражада андоза навларга нисбатан 3,4-5,6 центнергача юцори натижа олинди.

Икки цаторли арпа навлари бошоцдаги донлар куп цаторлик арпа навларининг бошоцдаги донлар сонидан фарц цилсада, икки цаторлик арпа навлари дони йирикроц ва сифатлироц булади. Шунинг учун хам икки цаторли арпа навларининг хосилдорлик даражаси куп цаторли арпа навларидан цолишмайди.

Адабиётлар:

1. Дала экинлар хусусий селекцияси. Д.Т.Абдукаримов.Тошкент 2007 й.

2. Хаджакулов Т. Корреляционной анализ в оценке сортов и гибридов ячменя. Тр. УзНИИЗерна. Т.1984 й.

3. Амонов А.О. ва бошц. Кашцадарё вилоятида бошоцли дон экинларидан мул х,осил етиштириш омиллари. Карши. Насаф, 2001 й.

4. Абдукаримов Д.Т., Сафаров Т., Останацулов Т.Э. Дала экинлари селекцияси, уругчилиги ва генетика асослари. Тошкент "Мехнат" 1989 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.