Научная статья на тему 'ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКИХ МЫСЛИТЕЛЕЙ О РАЗВИТИИ ФИЗКУЛЬТУРЫ"'

ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКИХ МЫСЛИТЕЛЕЙ О РАЗВИТИИ ФИЗКУЛЬТУРЫ" Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
129
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПЕРВОИСТОЧНИКИ НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ О РАЗВИТИИ ФИЗКУЛЬТУРЫ / НАЦИОНАЛЬНЫЕ ИГРЫ / ФИЗИЧЕСКОЕ И ДУХОВНОЕ СОВЕРШЕНСТВО ЧЕЛОВЕКА / УСОВЕРШЕНСТВОВАНИИ РАЗЛИЧНЫХ ФОРМ И МЕТОДОВ ПРОВЕДЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНЫХ ИГР И ПОДВИЖНЫХ УПРАЖНЕНИЙ / ОБЩЕОБРАЗОВАТЕЛЬНЫЕ ШКОЛЫ ФИЗИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА / ЗДОРОВЬЯ ШКОЛЬНИКОВ / ПЕДАГОГИКА И ТД

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Шамолов Н.А.

При изучении, анализ и обобщения первоисточников, в том числе философских, педагогических, медицинских, анатомо-физиологических, а также взгляды персидская таджикских мыслителей, как Ф.Аттор, Саади Шерозй, Дж.Балхи, Абуали ибн Сино и др.автор данной статьи описал и обосновал их научных наследий о развитие физической культуры, особенно национальные игры и подвижные упражнения в укрепление, усовершенствование и формирование состояние здоровья детей и подростков. Кроме того, на основе проведённых педагогических исследований в школах г. Куляба и группы районов Кулябского региона, в помощь учителям физической культуры указывал ряд научно-методических рекомендации, с целью усовершенствовании различных форм и методов проведения национальных игр и подвижных упражнений в общеобразовательных школ Хатлонской области Республики Таджикистан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PEDAGOGICAL VIEWS OF PERSIAN-TAJIK THINKERS ON THE DEVELOPMENT OF PHYSICAL EDUCATION

For articles by a teacher of the department of physical education and the initial military headline of Kulob State University named after A. Rudaki Shamolova Nusratullo on the topic "Pedagogical views of Persian-Tajik thinkers on the development of physical education". When studying, analyzing and generalizing the primary sources, including philosophical, pedagogical, medical, anatomical and physiological, as well as the views of Persian Tajik thinkers like F. Attor, Saadi Sherozy, J. Balkhi, Abuali ibn Sino and others, the author of this article described and substantiated their scientific legacies about the development of physical education, especially national games and outdoor exercises in strengthening, improving and shaping the health status of children and adolescents. In addition, on the basis of pedagogical research conducted in schools of the city of Kulyab and a group of districts of the Kulyab region, a number of scientific and methodological recommendations were indicated to help physical education teachers, with the aim of improving various forms and methods of conducting national games and outdoor exercises in secondary schools of the Khatlon region of the Republic Tajikistan.

Текст научной работы на тему «ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКИХ МЫСЛИТЕЛЕЙ О РАЗВИТИИ ФИЗКУЛЬТУРЫ"»

А^ИДАХРИ ПЕДАГОГИИ МУТАФАККИРОНИ ФОРСУ ТО^ИК ДАР БОРАИ РУШДИ ТАРБИЯИ ^ИСМОНИ

Шамолов Н.А.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Дар раванди эъмор ва дунявй ва демократа, истикрори сулху субот рушди бемайлон ва устувори иктисодиёт, ичтимоиёт ва фархангй, мероси илмию фархангии мутафаккирони халки гузаштаи точик, ки сахми арзандаи онхо ба ганчинаи тамаддуни чахонй ба таври умумй ворид карда шудааст харчй бештар илман асоснок карда шуда, васеъ истифода мешавад.Хеле мухим аст, ки Сарвари давлат Асосгузори сулх,у Вавдати миллй,Пешвои миллат, мух,тарам Эмомалй Рах,мон доимо ва катъиян дар ин бораи рушди сохди маорифу илм ва хдёти солими чомеаи тарбияи чисмонй сухан ронда, таъкид менамояд, ки арзишхои илмй, фархангй ва маънавии мутафаккирони бузурги мо, дар гузашта ба мо имкон медихад, ки давраи гузариши ташаккули давлатдории Точикистонро хамчун давлати мустакил, хукукбунёд ва дунявй босамар ва зудтар паси сар намоем; шахрвандон аз чумла тчавонони бошуур, кордон, ватандуст, инсондуст, аз чихати зехнй аклонию чисмонй рушдёфта, бо чахонбинии васеъи илмй ва чахонфахмй, ки ба суръат ва нозукихои хассосияти чахонии пайвастагии иктисодй ва сиёсй вокуниш нишон медиханд, тарбия карда шаванд.

Аз нигохд талаботх,ои пдагогй, психологй, дидактикй ва физиологию анатомйнак;ши бозих,ои миллй ва машкдои серх,аракати варзишй, дар ташаккули инкишофи чисмонй, полати солимгардонию обутобдихди организмйкудакону наврасон дар тадк;ик;отх,ои олимон: Р.М.Алиев, Фаридиддин Аттор, В.М.Выдрин, В.И.Глухова, Ибн Сино, С.Г.Каграманов, П.Ф.Лесгафт, Л.И.Лубышева, С.Н.Бобоева, . Дар давраи ташаккули давлати чавони сохибистиклоли Чумхурии Точикистон, истикрори сулхи пойдор, рушди бемайлон ва устувори иктисодиёт, хдёти ичтимой, сиёсй ва фархднгй, мероси илмию фархднгии мутафаккирони халки гузаштаи точик, ки сахми арзандаи онхо ба ганчинаи тамаддуни чахонй ба таври умумй карда шудааст харчй бештар илман асоснок карда шуда, васеъ истифода мешавад, С.М.Павленко [11], Е.М.Пещерева [12], Х.Рахимзода [13], П.А.Рудик [14], Саъдии Шерозй [15], Ш.А.Сафаров [16], Ш.Собиров [17], Т.М.Суяров [18], Н.И.Торопов [19], Н.Н.Турсунов [20], А.Фирдавсй [21], Д.Б.Элконин [23] тасниф, тавсиф ва баррасй гардиданд.

Дар доираи манти^у амалисозии тахкикот оид ба яке аз масъалахои мухими педагогии «ташаккули инсони комил» аз мавкеи педагогии тасаввуф, ки дар асархои мутафаккирони бузурги асрхои XII-XIII - Аттора, Румй ва Саъдй инъикос ёфтааст, имкон медиханд, ки кушишхои аслан инсонии ин мутафаккирон дар мукобили ниятхои вахшиёнаи забткунандагон, ишголгарони мугул, ки на танхо халкхои форсзабони Осиёи Миёна ва Эронро гулому нобуд карданд, балки инчунин талошхои дарозмуддат ба нобудкунии поях,ои таърихии ахлокию фархангии гузаштагони мо ба харч доданд.

Дар тафовут аз маънавияти фарсудашудаи синфи махаллии хоким ва баъзе шоирону нависандагони хамзамонони Аттор, ки хамрохи феодалхо ва рухониён мардуми даъват мекарданд, ки ба такдир ва сарнавишти осмонй итоат кунанд, ё дарвеш шуда, тарзи хаёти узлатнишинона бурда, ба мизантропия фуру мерафтанд, Фаридиддин Аттор гарчанде дарвешигарй ва беэътиноиро нисбати такдирхои хамватанони худ дастгирй мекард, вале дар асл у ба чизхои рухдиханда амиктар ва дурандешанотар нигох карда, сатхи фархангии истилогаронро арзёбй карда, ба галабаи неруи рух ва далелхои маънавии ниёгони мо аз болои силохи истилогарон итминони комил дошт. Аз ин ру, у чавононро ба тахсил ва такмили чанбахои чисмонй ва маънавй даъват мекард. Аттор ва пайравони у хак будаанд; дар натичаи чунин мухорибаи акл, рух ва куввати чисмонй аксарияти голибон баъдан шамшер ва камонро ба олоти кишоварзй, сохтмонй иваз карда, аз оворагардй дар даштхои беохир хушк руй гардонида, мукимй шуда, ба фарханги «голибони маглубшуда» хамрох шуданд.

Назархои дурандешона ва пешрафтаи Аттор аз он иборат аст, ки равандхое, ки дар бадани инсон рух медиханд, саломатии у аз куввахои беруна вобаста нест, балки ба иродаи у мансуб аст, ин ки инсон фавран офарида шудааст, балки дар ибтидо хамчун хайвон ва ташаккули сифатии он ба тарзи тахаввулй, гарчанде ки бо иродаи Худо, сурат гирифтааст, ин ки камолоти минбаъдаи инсон аз худи у, саъю кушишхои рухонй ва чисмонии у, аз мехнати у вобаста аст, зеро хаёт дар руйи замин доимо дар тагйироти диалектикй карор дорад ва инсон хамчун як чузъи табиат низ тагйир меёбад, такмил меёбад, ва охирин аз худаш, муносибати у бо мехнат, одамон, табиат ва Худо вобаста

аст. Ин акидахои Аттор, албатта, ба исломи махкамэътидй, муборизони ашаддии он -рухониён маъкул набуданд. Ин ва дигар афкори педагогии мухими Аттор нишон медиханд, ки дар таърихи рушди халки мо дар давраи хучуми мугулхо мубориза барои инсони комил, камолоти маънавии у, барои хаёт ва боварии у ба оянда, озодй катъ нагардид.

Арзиши педагогии консепсияи Аттор дар он аст, ки он бо халли масъалаи озодии ирода алокаманд буда, мантикан аз он бармеояд. Ин консепсия даст кашиданро аз манфиатхо, гаразхои лахзаинаи худ талаб карда, такозо менамояд, ки инсон бояд худро барои хидмат ба одамони дигар (камбагал, ниёзманд) бахшида, дар гуфтор ва амалхои худ самимона буда, ба конунхои футуват тобеъ бошад.

Ба муаллиф муяссар гардидааст, ки дар тафовут аз пешгузаштагони худ таълими футувватро хамчун шарти мухимтарини тарбия ва ташаккули инсони комил ба хадди аксар расонад. Аксари мукаррароти муаллиф дар бораи хислатхои чисмонию ахлокии чавонон, коидахои рафтор дар чомеа ва муносибатхои одамон нишон медиханд, ки ба мутафаккир ба туфайли тачрибаи эмпирикй муяссар гардидааст, ки конуниятхои муносибатхои ахлокии одамонро, ки дар педагогикаи муосир низ арзишманд хисобида мешаванд; ахамияти тарбия дар хаёти инсон, эътирофи накши табиат дар ташаккули шахсият, накши пешбари таълим дар рушди чомеа, ахамияти хирад дар идоракунии хиссиёт, бахисобгирии талабот ва гайраро кушода дихад.

Рушди мантикии афкори педагогии Аттор ва Балхиро метавон дар дидгоххои педагогии гуманисти бузурги асрхои миёна Муслихиддин Саъдй дар бораи масъалаи ташаккули инсони комил пайдо кард. Инсони комили Саъдй аз инсони комили Аттор ва Балхй бо он фарк мекунад, ки он на танхо тавассути санчишхои равонй ва ахлокй, бо такя ба зехн ва бо худтарбиякунй машгул шуда, ташаккул меёбад, балки инчунин хдмчун инсони комил ба туфайли мехнат ва хирад ташаккул меёбад, ки ин на танхо ба маънавияти ашрофзодагии он замон, балки инчунин ба маънавияти суфигарй мукобил аст.

Хусусияти дигари фарккунандаи принсипхои педагогии Саъдй башардустии инсони комил дар хама корхову амалхо мебошад. "Он нафар комил ва чавонмард аст, ки мехнат карда, бо хунари худ созандагй карда, ба хама мавчудоти зинда дуустона аст, боадолат ва росткавл аст". Х,амаи ин мехнати рухй, аклй ва чисмониро талаб мекунад. Дар робита ба ин, Саъдй омухтан ва азхуд кардани донишхоро, ки сафарбар кардани тамоми куввахои рухонй, аклй ва чисмонии инсонро пешбинй менамоянд, шарти зарурии расидан ба камолот мешуморад.

Бехтарин некукор, инсони комил дар тасаввури мутафаккир он касест, ки бо мехнати худ нон мехурад. Саъдй мехнатро хамчун чанбаи зарурй, мухим, чузъи таркибии асосии фаъолияти хаётии инсон, аз чумла инсони комил мешуморад. Арзиш ва маънои хаёти инсон дар корест, ки ба манфиати одамон аст ва аз ин ру он инсондусту комил аст. Ин дидгоххои Саъдй оид ба мехнат, хамчун ба воситаи ташаккули инсони комил, ба талаботи маънавияти феодалии асримиёнагй сахт мухолифанд, ки ин, чун коида, гояи антагонистии муносибати тахкиромезонаро ба мехнат ва нафари мехнатй хамчун ба махлуки гунахкор, хакир ва бешараф сафед мекард. Баръакс, Саъдй марди мехнатдуст, ифтихори он, мехрубонй, чавонмардй ва инсондустиро ситоиш мекард. Зиёда аз ин, вай мехнатро хамчун воситаи мухимтарини ташаккули инсони комил, марди Худо мехисобид. Ин акида ба таълимоти ислом дар бораи казои осмонии хаёти инсон комилан мухолиф аст. У одамонро ба конеъ кардани ниёзхои зиндагии худ бо мехнат, тагйир додани такдир ва хаёти худ ва комил шудан даъват мекард. Ин андешахо бештар пешрафта буда ва хастанд, онхо муосиранд.

Масъалаи дустии одамон дар афкори педагогии Саъдй бо мафхуми инсондустй сахт пайваст аст. Ташвику таблиги гояхои рафокат ва дустй, инчунин вахдату хамбастагии тамоми одамони руйи заминро, сарфи назар аз мансубияти нажодй, мазхабй ва миллй, Саъдй хамчун вазифаи олй ва мухим барои тарбия ва ташаккули инсони комил мехисобад. Ба у чунин менамуд, ки «одамони тамоми халкхо ва кишвархо аз хамдигар кам фарк мекунанд: онхо баробар дуст медоранд ва нафрат доранд.» (104, 10).

Ташаккули гояхои «Инсони комил» аз мавкеъхои фалсафй, педагогй ва психологй ба назария ва амалияи муассисаи тахсилоти миёнаи умумии миллй, бешубха, ба манфиатхои миллй чавобгу буда, мазмуну мундаричаи назария ва таърихи педагогикаи миллиро ганй месозад. Дар асоси ин мантик, тавсияхои зеринро пешниход кардан мумкин аст:

1. Ба курси «Таърихи педагогика» барои донишгоххои педагогй ва коллечхои педагогй ворид кардани фасли «Сахми мутафаккирони асрхои Х11-Х111 дар рушди гояи ташаккули "инсони комил", аз чумла инкишофи чисмонии наврасон.

2. Барои донишчуёни курской IV-V донишгоххои педагогй ва коллечхои педагогй ташкили курсхо ва семинархои махсуси "Консепсияи ташаккули "инсони комил", ки аз чониби Аттор, Ч,алолуддини Балхй ва Саъдии Шерозй пешниход шудааст".

3. Тартиб додани барномахо аз руйи масъалахои дар боло зикршуда.

4. Тахияи курси лексияхо аз руйи масъалахои дар боло зикршуда.

5. Истифодаи маводи тахдидоти мазкур дар курсхои такмили омузгорони муассисахои тахсилоти миёнаи умумй ва устодони муассисахои тахсилоти олии Чумхурии Точикистон.

6. Равшан кардани гояи «ташаккули инсони комил», ки аз тарафи мутафаккирони асрхои XII-XIII - Аттор, Балхй ва Саъдй асоснок карда шудааст ёфтааст, тавассути васоити ахбори оммаи Чумхурии Точикистон.

7. Бозихои миллй ва машкдои варзишй хамчун воситаи рушди чисмонй ва тайёрии чисмонии хонандаи синфи ибтидой бояд дар раванди педагогй мавдеи мухимро ишгол кунад. Онхо дар барои худташкилкунии шахсият дар заминаи иштирокчиёни дигари бозй гузошта, ба ин васила ба ташаккули сифатхои гуногуни варзишй, обутобёбй, к;обилияти фикрию чисмонии хонандаи синфи ибтидой таъсири назаррас мерасонад.

8. Бозихои миллй, бо хусусиятхои этникй ба хонандагон аз чумла сифатхои чисмонй ва хусусиятхои синнусолй, чинсй, инфиродй ва анатомию физиологии хонандагон бо истифода аз анъанахо ва расму оинхои гузаштаи халди точик ахамияти мухим доранд.

9. Табиати бозии миллии серхаракати точикй ба мохияти тарбияи чисмонй ва варзиш наздик аст, ки дар он доидахои датъй, тартиби мударраршуда дастгирй карда шуда, сифатхои зарурии хонандагони муассисахои тахсилоти миёнаи умумй дар асоси радобатнокй ва якка набардхои дуввагй дар раванди галабахо ва нокомихо тарбия карда мешаванд.

10. Бо такя ба манбаъхои классикии афкори маорифпарваронаи халди точик, тасаввуроти анъанавй дар бораи надши бозихои серхаракат дар раванди тарбия ворид кардани бозихои миллй ва машкдои серхаракати варзишй дар чараёни дарсхо бо хонандагони синфхои ибтидой зарур аст.

Бо андешаи мо вак;ти оне, расидааст, ки бозихои миллии точик тасниф карда шаванд, зеро тавассути гузаронидани онхо хусусиятхои равонии хонандагони синфхои ибтидой дар робита ба рушди намудани сифатхои харакатй ва шиносшавй бо арзишхои маънавй муайян карда шавад, Дар робита ба ин, зарур аст дар бораи таррохии майдонча, либоси варзишии хонандагони синфхои ибтидой ва воситахои фаъолияти бозй андеша кардан лозим аст.

Истифодаи бозихои миллии серхаракати точикй дар дарси тарбияи чисмонй, чорабинихои тарбияи чисмонй, яъне солимгардонй ва варзишй-оммавй дар низоми раванди таълимй-тарбиявй мухим мебошад.

Ташкил ва баргузории бозихои миллии серхаракати точикй чамъоварии хонандагони муассисаи тахсилоти миёнаи умумй, дуръапартой то огози бозй, муайян кардани рохбарони бозихо-аттраксионхоро тадозо мекунанд.

Тасдиди гояи гузарониданин солонаи дарсхо дар хавои кушод бо истифодаи интенсивии бозихои миллии серхаракати точикй имкон медихад, ки принсипхои зерини тайёрии чисмонии халдй дар низоми таълим, ки дар заминаи онхо озмоишхои педагогии тархрезй шуданд, аз чихати назариявию амалй асоснок карда шаванд.

Дар раванди ташкилу гузаронидани бозихои миллй ва машкдои харакатнокй варзишй ба хисоб гирифтани мероси илмии мутафаккирони Шард ва дастовардхои педагогикаи миллии халдй дар рушди тарбияи чисмонй ахамияти мухим доранд.

АДАБИЁТ

1. Алиев Р.М. Саади и его "Гулистон" М., Знание, 1959.

2. Аттор Ф. Мантик-ут-тайр. Мухаммад.Ч,авади Машкур, Техрон,1373.

3. Бобоева С.Н. Методические рекомендации по исследованию и оценке физического развития школьников и спортсменов города Душанбе.-Душанбе, 1969.

4. Выдрин В.М. Методологические проблемы теории и практики физической культуры //Теория и практика физической культуры. Воронеж, 1984.

5. Глухова В.И. Физическая культура в формировании здорового образа жизни. Киев: Здоровье, 1989.

6. Ибн. Сино. Трактат о гигиене.-Тошкент: Фан, 1989.

7. Ибн.Сино. Канон врачебной науки. Кн.1. -Ташкент:АН. Узбекской ССР, 1954.

8. Каграманов С.Г. Физической воспитание школьников.-Душанбе: Сино, 1966.

9. Лестгар П.Ф. Руководство физическим образованием детей школьного возвраста: Сборн.пед.соч.Т.1.-М.: ФИС, 1951.

10. Лубышева Л.И.Теоритико-методологические и организационные основы формирования физической культуры и спорта. Автор.дисс..д.п.н., М.: 1992.

11. Павленко Н.Л. Педагогиказдоровья.М.:Педагогика, 1999.

12. ПещероваЕ.М.Игры. Детские игры у таджиков и узбеков. (Музей антропологии и этнографии АН СССР). Т.17.-Д., 1957.

13. Рахимзода Х. Учебная программа здоровогообраза жизни учащихся 1-XI классов. Душанбе, 2006.-17с.

14. Рудик П.А.Игры детей и их педагогическое значение.-М.:АПН РСФСР, 1948.

15. Саади ШерозИ. Бустон.М.:Гослитиздат, 1962.

16. Сафаров Ш.А. Значение игры на уроках физической культуры в начальной школе. /В сб.Вестник ТГПУ, Душанбе, 2005, 133-134с.

17. Собиров Ш. Физическая подготовленность учащихся начальных классов школ Таджикской ССРи пути её повышения: Дисс..канд.наук.М.,1989.

18. СуяровТ.М.Прошлое и настоящее таджикского спорта. Душанбе: Ирфон,1968.

19. Торопов Н.И. Национальные виды спорта и игры в Таджикистане.М.: ФИС, 1994.

20. Турсунов Н.Н.Таджикские национальные виды спорта и игры и их воспитальное значение: Дис..канд.пе.наук.Душанбе, 1964.-315с.

21. Турсунов Н.Н. Национальные подвижные игры. Душанбе, ТГПУ, 1991.-83 с.

22. Фирдоуси А. Шахнаме.Сталинабад,1957.

23. Элконин Д.Б.Игра, её место и роль в развитии детей.//Дошкольное воспитание. 1976.-5.-С.41-46.

ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ВЗГЛЯДЫ ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКИХ МЫСЛИТЕЛЕЙ О РАЗВИТИИ ФИЗКУЛЬТУРЫ»

При изучении, анализ и обобщения первоисточников, в том числе философских, педагогических, медицинских, анатомо-физиологических, а также взгляды персидская таджикских мыслителей, как Ф.Аттор, Саади Шерозй, Дж.Балхи, Абуали ибн Сино и др.автор данной статьи описал и обосновал их научных наследий о развитие физической культуры, особенно национальные игры и подвижные упражнения в укрепление, усовершенствование и формирование состояние здоровья детей и подростков.

Кроме того, на основе проведённых педагогических исследований в школах г. Куляба и группы районов Кулябского региона, в помощь учителям физической культуры указывал ряд научно-методических рекомендации, с целью усовершенствовании различных форм и методов проведения национальных игр и подвижных упражнений в общеобразовательных школ Хатлонской области Республики Таджикистан.

Ключевые слова: первоисточники научное наследие о развитии физкультуры, национальные игры, физическое и духовное совершенство человека, усовершенствовании различных форм и методов проведения национальных игр и подвижных упражнений, общеобразовательные школы физическая культура, здоровья школьников, педагогика и тд.

PEDAGOGICAL VIEWS OF PERSIAN-TAJIK THINKERS ON THE DEVELOPMENT OF PHYSICAL EDUCATION

For articles by a teacher of the department of physical education and the initial military headline of Kulob State University named after A. Rudaki Shamolova Nusratullo on the topic "Pedagogical views of Persian-Tajik thinkers on the development of physical education".

When studying, analyzing and generalizing the primary sources, including philosophical, pedagogical, medical, anatomical and physiological, as well as the views of Persian Tajik thinkers like F. Attor, Saadi Sherozy, J. Balkhi, Abuali ibn Sino and others, the author of this article described and substantiated their scientific legacies about the development of physical education, especially national games and outdoor exercises in strengthening, improving and shaping the health status of children and adolescents.

In addition, on the basis of pedagogical research conducted in schools of the city of Kulyab and a group of districts of the Kulyab region, a number of scientific and methodological recommendations were indicated to help physical education teachers, with the aim of improving various forms and methods of conducting national games and outdoor exercises in secondary schools of the Khatlon region of the Republic Tajikistan.

Keywords: of physical education, pedagogical, medical, anatomical, physiological, schools, Kyliab regions, scientific and methodological, recommendations, conducting, national games, military, methodological commendations status of children.

Сведение об авторе:

Шамолов Н.А. - асисстент кафедры руского языка Кулябского государственного университета им. А. Рудаки.

About the autor:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.