Алланазаров Ц. О.
Чориев А.Ж.
Архитектура ва курилиш факулътети Термиз Давлат Университети
ПАСТ ПОТЕНЦИАЛЛИ ИККИЛАМЧИ ИССЩЛИК ЭНЕРГИЯ РЕСУРСЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ
Аннотация: Мацолада паст потенциалли иккиламчи иссицлик энергия ресурсларидан (ИИЭР) фойдаланиш йуллари ва холати тахлил цилинган. ИИЭРдан самарали фойдаланиш усуллари таклиф этилган.
Калит сузлар: ИИЭР-Иккиламчи иччицлик энергияси ресурслари, иссицлик ташувчм, оралиц иссицлик ташувчи, потенциал, регенератив айланувчи иссицлик алмашувчи аппарати, иссицлик оцими, иссивлик трубалари, цайнар цатлам.
Allanazarov K. O.
Choriev A.J.
faculty of architecture and construction Termez State University
USE OF LOW POTENTIAL SECONDARY THERMAL ENERGY
RESOURCES
Abstract: The article analyzes the ways and conditions of use of low-potential secondary thermal energy resources (IIER). Methods of effective use of IIER are proposed.
Keywords: IIER-Secondary beverage energy resources, heat carrier, intermediate heat carrier, potential, regenerative circulating heat exchanger, heat flow, heat pipes, hot layer.
КИРИШ
Курилма ёки унинг элементидан атроф мухитга чикариб юбориладиган иссицлик унинг температура потенциалига караб: юкори потенциалли t > +2000С ва паст потенциалли ( t<2000C) иккиламчи иссиклик ресурсларига булинади.
Паст потенциалли иккиламчи иссиклик энергия ресурслари (ИИЭР) га куюдагиларни киритиш мумкин:
-Иссиклик газ таъминоти, вентиляция тизимларидаги хаво, иссик сув ва буFларнинг физик иссиклиги,;
-Курилиш материаллари, конструкциялари ва термик ишлов бериш жараёнидаги- тутун газларнинг физик иссикликлари.Бугунги кунда паст потенциалли ИИЭР фойдаланиш даражаси жуда паст.
АСОСИЙ КИСМ
Вентиляция тизимининг узига хослиги шундаки, ишлаб чикариш биносига (жамоат биноларига хам) берилаётган иситилган хавонинг иссиклиги деярли ишлатилмасдан суриш тизими хавоси билан ташкарига чикариб юборилади.
Маълумотларга Караганда, саноат биноларининг иситиш ва хаво алмаштириш тизимлари учун сарфланадиган иссиклик микдори йилига 36 млн.т шартли ёкилFини ташкил килади. Якин келажакда йилига 47 млн.т шартли ёкилFига етиши мумкин. Шунинг учун саноат корхоналарининг хаво алмаштириш тизимларида иссикликни утилизация килиш жихозларини куллаш, ташкарига чикиб кетаётган хавонинг иссиклигининг салмокли микдоридан фойдаланишни ва натижада энергия тежамкорлигига эришиш имконини беради.
Бугунги кунда, чикариб юбориладиган хавонинг иккиламчи иссиклигидан фойдаланишнинг реал техник ва иктисодий жихатдан максадга мувофик ечими сифатида куйидаги йуллари танланган:
-оралик иссиклик ташувчига эга иссиклик утилизация килиш курилмаларидан фойдаланиш ( иссиклик трубалари, дисперс зарралар катлами ёки кайнар катламдан оралик иссиклик ташувчи сифатида фойдаланилади);
-одатий хаволи калорифердан иссиклик алмаштириш жихози сифатида фойдаланиш;
-саноатимизда серия куринишида ишлаб чикарилаётган кондиционерларининг иситиш сексияларидан фойдаланиш;
-хаво типидаги регенератив айланувчи иссиклик алмашиш аппаратларидан утилизация килувчи тизим сифатида фойдаланиш.
Аммо, тадкикотларнинг курсатишича, паст потенциалли иккиламчи иссиклик энергиясидан фойдаланиш даражаси жуда паст. Бунинг сабаби сифатида, саноатимизда "иссиклик трубалари"ни ишлаб чикариш йулга куйилмаганлиги, айланувчи регенератив иссиклик алмашиш аппаратларининг эффективлиги паст эканлиги, уларда иккала окимнинг бир-бирига кушилиб кетиш холатлари мавжудлиги курсатилмокда.
Айланувчи регенератив хаво иситгичлариниг оралик иссиклик ташувчилари сифатида махсус материаллардан фойдаланиш аппаратининг унумдорлигини ошириш мумкин:
Хусусан: баъзи бир металл ва металл коришмалари иситилганида иссикликни ютиб олади ва уз формасини узгартиради. Совутилганида эса ютиб олган иссиклигини беради ва узининг бошлаетич формасига кайтади.
Оралик иссиклик ташувчи материал сифатида масса иссиклик сотими жуда юкори материал ва материал коришмасидан фойдаланиш. ХУЛОСА
Мана шундай, материаллардан оралик иссиклик ташувчи сифатида фойдаланиш аппаратининг курсатгичларини яхшилаш имконини беради.
Хатто асосий иссиклик ташувчиларнинг жуда кичик температура фарклари ^=10^150С) диапазонларида хам мавжуд иссиклик окимидан эффектив фойдаланиш имконини яратади.
Адабиётлар:
1. SU 1102327 А. Ф28Д15100:Ф23Л 15104. А.Ф.Редько ва М.М.Эшматов
2. Система энергетического менеджмента зданий в Узбекистане. А.Ш. Шоисламов, М.А.Кароли. Материалы международной научно-технической конференции « Переспективы применение инновационних технологии в сфере архитектури и строительства».
3. .Справочник потребителя биотоплива ( под. Ред. Виллу Вареса: -Таллин-. Таллинский технологической университет. 2005 г. 182 стр.
4. Полатов М. ПОВЫШЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ СТРОИТЕЛЬСТВА ЗДАНИЙ И СООРУЖЕНИЙ ЗА СЧЕТ ИЗУЧЕНИЯ ОПТИМАЛЬНОГО РЕШЕНИЯ БЕЗПЕСОЧНОГО СОСТАВА БЕТОНА //Экономика и социум.
- 2020. - №. 10. - С. 651-654.
5. Шарипов Б.Х. ИЗ ИСТОРИИ ДРЕВНЕГО ГРАДОСТРОИТЕЛЬСТВА И АРХИТЕКТУРЫ СРЕДНЕЙ АЗИИ //Экономика и социум. - 2020. - №. 10.
- С. 915-919.