Научная статья на тему 'ПАРАЦЕТАМОЛТАЪСИРИДАЧАҚИРИЛГАНЎТКИРТОКСИКГЕПАТИТДАСИЛИБОРВАРУТАННИНГЖИГАРБИЛИАРФУНКЦИЯСИГАТАЪСИРИНИЎРГАНИШ'

ПАРАЦЕТАМОЛТАЪСИРИДАЧАҚИРИЛГАНЎТКИРТОКСИКГЕПАТИТДАСИЛИБОРВАРУТАННИНГЖИГАРБИЛИАРФУНКЦИЯСИГАТАЪСИРИНИЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Парацетамол / силибор / рутан / гепатопротектор / Paracetamol / silibor / rutan / hepatoprotector

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Boboeva Rana Rakhimovna

Тажрибада парацетамол таъсирида келиб чиққан гепатитда рутан препаратининг юқори гепатопротектив ва холеретик фаоллиги аниқланди. Рутан амалиётда турли хил этиологияли гепатитларни патогенетик даволашвоситасида тавсия қилиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF THE EFFECT OF SILIBOR AND RUTAN ON LIVER BILIARY FUNCTION IN ACUTE TOXIC HEPATITIS CAUSED BY PARACETAMOL

In the experiment, high hepatoprotective and choleretic activity of rutan drug was found in hepatitis caused by paracetamol. In practice, rutan can be recommended as a means of pathogenetic treatment of hepatitis of various etiologies

Текст научной работы на тему «ПАРАЦЕТАМОЛТАЪСИРИДАЧАҚИРИЛГАНЎТКИРТОКСИКГЕПАТИТДАСИЛИБОРВАРУТАННИНГЖИГАРБИЛИАРФУНКЦИЯСИГАТАЪСИРИНИЎРГАНИШ»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

STUDY OF THE EFFECT OF SILIBOR AND RUTAN ON LIVER BILIARY FUNCTION IN ACUTE TOXIC HEPATITIS CAUSED BY PARACETAMOL Boboeva Rana Rakhimovna

Bukhara State Medical Institute, Associate Professor of the Department

of Ophthalmology E-mail: ranoboboyeva3553@gmail.com Tel: +998936263553 https://doi.org/10.5281/zenodo.10906316

ARTICLE INFO

Received: 24th March 2024 Accepted: 30th March 2024 Online: 31th March 2024

KEYWORDS Paracetamol, silibor, rutan, hepatoprotector.

ABSTRACT

In the experiment, high hepatoprotective and choleretic activity of rutan drug was found in hepatitis caused by paracetamol. In practice, rutan can be recommended as a means of pathogenetic treatment of hepatitis of various etiologies.

ПАРАЦЕТАМОЛ ТАЪСИРИДА ЧА^ИРИЛГАН УТКИР ТОКСИК ГЕПАТИТДА СИЛИБОР ВА РУТАННИНГ ЖИГАР БИЛИАР ФУНКЦИЯСИГА

ТАЪСИРИНИ УРГАНИШ

Бобоева Раъно Рахимовна

Бухоро Давлат Тиббиёт Института, Офтальмология кафедраси доценти, E-mail: ranoboboyeva3553@gmail.com Tel: +998936263553 https://doi.org/10.5281/zenodo.10906316

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 24th March 2024 Accepted: 30th March 2024 Online: 31th March 2024

KEYWORDS Парацетамол, силибор,

рутан, гепатопротектор.

Тажрибада парацетамол таъсирида келиб чиццан гепатитда рутан препаратининг юцори гепатопротектив ва холеретик фаоллиги аницланди. Рутан амалиётда турли хил этиологияли гепатитларни патогенетик даволаш воситасида тавсия цилиш мумкин.

Долзарблиги

Дунёда сурункали жигар касалликлар айницса, вирусли гепатит ва жигар циррозларини даволаш, уларнинг оцибатларини олдини олиш тиббий ва ижтимоий муаммо булиб цолмоцда. Касалликнинг профилактикаси ва диагностикаси, даволаш усуллари ривожланишига царамасдан ушбу хасталиклардан улим курсаткичлари етакчи уринларни эгаллаб келмоцда. Сунгги йилларда дунё мицёсида цатор тавсияномалар ишлаб чицилишига царамасдан, клиник амалиётда жигар касалликлари фармакотерапиясида цулланиладиган дори воситалари билан даволаш стандартларида курсатилган дори воситалари уртасида кескин фарц мавжуд.

Гепато-билиар тизим касалликларининг олдини олиш ва даволаш муаммоси х,алигача х,ал цилинмаган [2]. Бу муаммони х,ал цилишда етакчи рол фармакотерапияга

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

тегишли. Гепатитни олдини олиш ва даволашда замонавий амалий тиббиётда кулланиладиган дориларнинг терапевтик самарадорлиги етарли эмас [3]. ЖССТ статистик маълумотларига кура, дунёда 2 миллиардга я;ин одам турли хил жигар патологияларига эга

Сурункали жигар касалликларини замонавий ва самарали даволаш усулларини ишлаб чи;иш амалий тиббиётнинг устувор йуналишларидан бири булиб ;олмо;да. Республикамизда гепатобиллиар тизим касалликларининг фармакотерапияси сох,асида олиб борилаётган илмий-тад;и;от ишлари ;уйидаги камчиликларни курсатмо;да: даволашга турли хил ёндашувлар, вирусга ;арши ва гепатотроп препаратлар билан таъминланишнинг паст даражаси, дориларни турлича дозалаш, ;ис;а муддатли даволаниш, даволашнинг динамик мониторингги утказилмаслиги, полипрагмазия ва хавф омилларининг коррекцияланмаганлиги кабилардир.

Узбекистонда совет давридан кейин юзага келган бош;а давлатларда булганидек таннархи ;иммат замонавий даволаш ;оидаларига асосланган даволаш усуллари ва дори воситаларини уз ичига олган янги инновацион усулларни ;уллаш х,амда согли;ни са;лаш тизимини молиялаштириш орасида доимий равишда молиявий номутаносиблик юзага келиши ани;ланди. Шунинг учун юзага келган х,олатда турли клиник фармакологик гурух,ларга мансуб гепатотроп ва вирусларга ;арши дори воситаларини ;уллашнинг и;тисодий жих,атдан ма;садга мувофи;лигини,ушбу дори воситаларининг самарадорлиги ва х,авфсизлигини инобатга олган х,олда тах,лил ;илиш жуда долзарб масала булиб ;олмо;да.

Жигар касалликларини даволашнинг замонавий тамойилларига мувофи; ушбу патологияни комплекс даволаш дастури касаллик патогенезининг универсал бугинларини етарли даражада фармакологик тузатишга ;аратилган патогенетик терапияга мос келади. Сунгги йилларда замонавий гепатопротектив дорилар арсенали х,ам синтетик дорилар пайдо булиши, х,ам янги табиий дорилар туфайли кенгайиб кетди. Умуман олганда, жигар ва ут йуллари касалликларини комплекс даволашда ишлатиладиган дорилар ;атори юздан орти; номларни уз ичига олади. Биро;, бундай хилма -хил дорилар орасида жигарга селектив таъсир курсатадиган гепатопротектив воситаларнинг нисбатан кичик гурух,и бор [2,3]. Сунгги ун йилликда жадал ишлаб чи;илган дорилар орасида антивирал препаратлар биринчи уринлардан бирини эгаллади. Нафас олиш вирусли инфекциялари, герпес вирусли инфекциялари, вирусли гепатит, нейроинфекция, хламидия ва бош;алар каби бир;атор патологияларни даволашда интерферон индукторларининг (ИФН) ривожланиши ва кенг;улланилиши мух,им юту; булди. [6,9].

Тадкикот максади: Парацетамол келтириб чи;арадиган уткир токсик гепатитда Силибор ва Рутаннинг жигарнинг билиар функциясига таъсирини урганиш.

Материал ва тадкикот усуллари

Гепатотоксин ми;дорида парацетамолни танлаш унинг жигарга тез -тез зарар етказадиган дори эканлиги билан богли; эди. [В.Т. Ивашкин 2019].

Тажрибалар бошлангич вазни 150-210 г булган 24 та жинсий етук эркак каламушларда утказилди. Х,айвонлар стандарт вивариум шароитида ози; -ов;ат ва сувдан эркин фойдаланиш имконияти билан са;ланган. Тажрибалар "Экспериментал

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

XafiBOKflapgaH ^ofiga^aHraH xo.flga Hm o^hö öopum KOHga^apu" ra, myHHHrgeK экспернментa^ TagKHKOTflap y^yH ëKH ôomrça ramhh MaK;cag.flapga Hm^aTRflaguraH yMypT^a^H ^aHBOH^apHH ^hmoa KH^um 6yfiHHa EBpona конвeнцнflснga KH-flHHraH

Kouga^apra MyBO^HK; yTKa3H^gu.

Ta^pu6a 4 rypyx xafiBOH^apga yTKa3H^gu, xap 6up rypyxga 6 TagaH. BupuHHH rypyx cof^om ^aHBOH^apgaH TamKH^ TonraH, KO^raH^apuga эсa пapaцетaмо^нн 1500 Mr / Kr go3aga TaHara KupuTum opKa^u gopu^u renaTHT Moge^u KaHTa um^a6 HHK;apH.flraH. [namKO, ByHuaTH^]. renaTOTOKCHH oxupru HH^e^HflcugaH 6up KyH yTHÖ, öhphhhh rypyx o^th KyH gaBOMuga 80 Mr/Kr go3aga Cu^u6op, hkkhhhh rypyx, 25 Mr/Kr go3aga PyTaH Ka6yfl KH^gu. ^aBO^aHMaraH Ka^aMym^ap эсa eTap^H MHKgopga KaHHaTH^raH cyB Ka6y^ KH^gu. ^opu -gapMOH^apHH oxupru Ky^^amgaH 24 coaT yTran, 6h3 H^rapu TacBup^a6 öepraH ycy^^apgaH ^ofiga^aHHÖ, xaHBOH^apHHHr 6apna rypyx^apuga ^urapHHHr Tamrçu ceKpeTop ^yH^HflCH Ba ca^poHHHr KHMëBHH TapKHÖH ypraHH^gu.

TagrçHrçoT HaTH^a^apu Ba yrapHH My;oKaMa ^H^Hm.

HaTH^a^ap Ba экспepнмeнтa^ TagKHKOT^ap myHH KypcaTguKH, ypraHH^raH gopu^ap пapaцeтaмо^ Ke^Tupu6 HHKapaguraH yTKup renaTHTga ^urapHHHr 6u^uap ^yH^uncura aHHK h^oöhh Ta^cup KypcaTagu. fflyHgafi kh^hö, arap Ha3opaT ocTuga (gaBO^aHMaraH) XafiBOH^ap 4 coaT gaBOMuga yTKa3H^raH ca^po MHKgopu 100 r xaHBOH^apHHHr TaHa Ba3Hura HucöaTaH cof^om xaHBOH^apra KaparaHga 32 %ra KaMaHraH 6y^ca, Cu^uöop 6u^aH gaBO^aHraH Ka^aMym^apga y 43%ra KynaHgu. ByHgaH y3rapumHH 6u3ra ^agBa^ga Ke^Tupu^raH Ma^^yMOT^apgaH Ba PyTaH 6u^aH gaBO^aHraH xaHBOH^apgaH KypcaTHÖ Typuögu. fflyHHCH эгтн6оpгa ^ohhkkh, hkkhhhhch 6u^aH gaBO^aHumgaH cyHr, ^urapHHHr экзокpнн ^yH^HACHHHHr KHHMaTH cof^om Ka^aMym^apgaH CTaTHCTHK ^uxaTgaH ce3H^ap^u KH^Mafigu.

1 -^agBafl

CH^HÖOP Ba PyraHHHHr napa^TaMO.^ Taicupuga ^y3FaTH^raH yTKHp TOKCHK renaTHT 6unaH Kaca^aHraH KaraMym^apga murapHHHr ca$po ^yHK^acHra

TatcHpH ^agBa^ga KypcaTH^raH 100 r TaHa Ba3HHra 4 coaT^HK Ta^pHÖa gaBOMHga )

rypy; Ca$po, M^ YTKHP ca^po KHc^OTacH Xo^ecTepHH Mr Bu^HpyÖHH, MKr

COF^OM 1,46 ± 0,105 5,51 ± 0,40 0,276 ± 0,008 124,5 ±4,66

renaTHT 1,05 ± 0,086* 4,01 ± 0,24* 0,190 ± 0,005* 78,1 ± 3,61*

renaTHT+Cu^H 6op 1,40 ± 0,062# 5,01 ± 0,41 0,241 ± 0,011# 118,1 ± 5,40#

renaTHT + PyTaH 1,39 ± 0,085* 5,11 ± 0,35 # 0,261 ± 0,007# 119,5 ± 3,38 #

Ytkhp renaTHTga ca^poHHHr acocuH TapKHÖHH KHCM^apuHHHr TapKHÖura PyTaHHH Cu^u6op 6u^aH co^umTHpraHga Ta^cupuHH ypraHHmga aHHK h^oöhh Ta^cup Ky3aTH^gu. ^aHBOH^apga ca^po TapKHÖugaru ca^po KHC^OTa^apuHHHr yMyMHH MHKgopu 6y3H^MaraH

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

каламушларга нисбатан 26,7% га нисбатан статистик жих,атдан сезиларли даражада камаяди. Силибор ва Рутан билан даволанган каламушларда, аксинча, мос равишда 25,5 ва 26,4%га ошди ва амалда соглом каламушлар даражасига етди. Бу фонда, экспериментал фармакотерапия таъсири остида уларнинг сафрода холестерин чи;арилиши х,ам тикланди. Шуниси эътиборга лойи;ки, Рутан билан

даволанганларда, чи;арилган холестерин микдори соглом х,айвонларнинг кийматидан статистик жих,атдан сезиларли фар; килмайди. Биз бу дориларнинг сафрода билурубиннинг чи;арилишига таъсирини урганганимизда, Силибор ва Рутан фармакотерапиясининг худди шундай ижобий таъсирини топдик.

Ю;оридаги экспериментал материалдан куриниб турибдики, Рутан билан утказилган экспериментал терапия парацетамол таъсирида уткир дорили гепатитда жигарнинг экзокрин функцияси ва утнинг кимёвий таркибидаги бузилишларни тулик; бартараф этишга имкон берди. Куриниб турибдики, Рутан узининг фармакологик фаоллиги буйича Силибордан кам эмас. Бундай шароитда мембраналарнинг шикастланиши бартараф ;илинади ва репаратив ва биосинтетик жараёнлар учун кулай шароитлар яратилади. Рутан билан даволаш жигар митохондрияларининг функционал ва метаболик параметрларидаги бузилишларни нафа;ат ФАДга богли; булган субстратлар, балки НАДга богли; булган субстратларнинг оксидланиши пайтида х,ам бартараф этди. Рутан таъсири остида митохондриял о;силлар, шу жумладан бу органоид ферментлари синтези кучаяди, бу эса энергия ишлаб чи;аришнинг купайишига ва оксидловчи фосфорланиш жараёнларининг конюгациясининг ю;ори даражада са;ланишига олиб келади. Гепатитли каламушларда Рутан билан олиб борилган фармакотерапия жигарнинг билиар функциясини тиклайди, деб айтиш мумкинки, Рутан таъсири остида нафа;ат митохондриянинг, балки гепатоцитларнинг цитоплазматик ретикулумининг функционал ва метаболик параметрлари х,ам кайта тикланади. Буларнинг барчаси жигарнинг соглом х,айвонлар даражасида ишлашини таъминлайди. Шундай ;илиб, экспериментал тад;и;отлар натижаларига кура, Рутан аник; холеретик хусусиятга эга, деган хулосага келиш мумкин.

Хулоса

1. Парацетамол жигарнинг сафро ажратиш функциясининг сезиларли даражада бузилиши билан тавсифланадиган уткир токсик гепатитни келтириб чи;аради.

2. Рутан ва Силибор томонидан утказилган эксперементал терапия жигарнинг экскретор функциясига ва сафронинг кимёвий таркибига аник; даволовчи таъсир курсатади.

3. Рутан узининг фармакологик фаоллиги буйича тани;ли гепатопротектор Силибордан кам эмас.

References:

1. Бунятян Н.Д., Калько Е.А., Дороговоз С.М., Коненко А.В. Хронофармакологические особенности действия гепатопротекторов в эксперименте //Бюллитень экспериментальной биологии и медицины. 2018.-т.168.- № 6.-с.712-715.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

2. Пашко А.Ю., Доза зависимов гепатотоксическое действие парацетамола и его коррекция комбинацией таурина с цинка диаспартатон // Сборник научных трудов // «БГМУ: 90 лет в авангарде медицинской науке и практики» МИНС.-2014.-с224-226.

3. Опарин А.Г., Лаврова Н.В., Благовещенская А.В. Гепатопротекторы: тактика клинического применения.//Восточноевропейский журнал внутренней и семейной медицины.-2016.-№1.-С.75-81.

4. Гридчик И.Е., Курдяков А.В., Мавеев А.И. Опыт применения гепатопротектора ремаксол в лечении цирроза печени. Экспериментальная и клиническая фармакология. -2015.-Том78, №12.-С.11-14.

5. Бибик Е.Ю., Шипилова Н.В., Кривоколыско Б.С. и соавт. Особенности фармакологических свойств современных гепатопротекторов. Морфологический альманах имени В.Г. Ковешникова, -2019.-Том 17, №4.-С.101-110.

6. Михтиев С.Н., Зиновьева Е.Н., Мехтиева О.А. Лекарственные поражения печени при многокомпонентной терапии коморбидных состояний. //Экспериментальная и клиническая гатроэнтерология.-2015.-№6.-С.71-77.

7. Салихов Ш.И., Ким Р.Ю., Мавлянов С.М. и др. Определение противогриппозной активности препаратов на основе полифенолов из растительного сырья. //Медицинский журнал Узбекистана. 2007.-№ 5.-с.64-67.

8. Абдуллаев Н.Х., Каримов Х.Я. Печень при интоксикациях гепатотроп-ными ядами.Ташкент, «Медицина», 1989.-180 с.

9. Далимова С.Н., Мухамаджанова Г.М., Мавлянов С.А. и др. Влияние Рутана на функциональное состояние митохондрий печени при хроническом поражении печени // Журнал теоретической и клинической медицины. 2007.-№ 2.-с.9-12.

10. Хакимов З.З., Акрамова Я.З., Махмудов С.С. Эффективность индукторов интерферона в коррекции функционального состояния печени при токсических гетатитах. г.Ташкент. - 2018.- 118 с.

11. Хакимов З.З., Рахманов А.Х., Сафаева Ш.Т..Влияние камедь - смолы Ferula asafoetida на желчеобразовательную функцию печени при остром токсическом гепатите. //Медицинский журнал Узбекистана. -2020.-№1.-С.42-45.

12. Boboeva Rano Raximovna, Abdulladjanova Nodira Gulomjanovna, Sharipova Farida Yarashevna. Stady of choleritic activity of Rutan.// Academicia An International Multidisciplinary Research Journal. Vol.10 Issue 11, November 2020

13. Мавлонов А.А., Бобоева Р.Р., Хожиев Л.Б. Изучение гепатопротективного действия Рутана // Science, Research, Dvelopment # 30 v.06 Czestochowa 29.06.2020

14. Бобоева Раъно Рахимовна, Жураева Гулрух Бафоевна. Холеретическая активность Рутана при лечебном применении у крыс с гелиотриновым гепатитом //International journal of discourse on innovation, integration and education Vol.1 No.5 (2020): December.

15. Boboeva R.R. Investigation of rutan's choleretic activity in drug hepatitis // International journal for innovative engineering and management research. - Vol. 10. - Issue 03. - apr 2021. - P.275-278.

16. Boboeva R.R. Geliotrin gepatiti bo'lgan kalamushlarni davolashda rutanning xoleritik faoliyatini o'rganish // Eurasian journal of academic research innovative academy research support center. Tashkent. - Volume 1. - issue 03. - june 2021. - P. 20-25.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

17. Boboeva R.R. Development of a new method for the treatment of diseases of the hepato-pancreatobiary system on the basis of the choleretic activity of rutan. // Oriental renaissance: innovative, educational, natural and social sciences Volume 2, issue 2022 February 450-458.

18. Boboeva R.R. Иследование холеретической активности рутана при лекарственном гепатите Eurasian journal of academic research innovative academy research support center. volume 1. - issue 03. - june 2021. - P.14-19.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.