Научная статья на тему '«Панднома»-и мотурудӣ нахустин андарзномаи форсӣ'

«Панднома»-и мотурудӣ нахустин андарзномаи форсӣ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
9972
328
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
«ПАНДНОМА» МОТУРУДӣ / АНДАРЗНОМАҳОИ ПАҳЛАВӣ / МАСОИЛИ ҳИКАМИВУ АХЛОқӣ / ҳИКМАТИ НАЗАРИВУ АМАЛӣ / КАМОЛОТИ МАЪНАВӣ ВА АХЛОқӣ / «ПАНДНАМЕ» / МОТУРУДИ / ПЕХЛЕВИЙСКИЕ КНИГИ НАСТАВЛЕНИЙ / НРАВСТВЕННОЭТИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ / ПРЕДПИСАНИЯ И ПРАВИЛА ИСЛАМА / ТЕОРЕТИЧЕСКАЯ И ПРАКТИЧЕСКАЯ ФИЛОСОФИЯ / ДУХОВНОЕ И НРАВСТВЕННОЕ СОВЕРШЕНСТВО / ”PANDAME” / MOTURUDI / PERSIAN BOOKS OF PRECEPTS / MORAL ETHICAL ISSUES / REGULATIONS AND RULES OF ISLAM / THEORETICAL AND PRACTICAL PHILOSOPHY / SPIRITUAL AND MORAL PERFECTION

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мавлонова Мутриба Джураевна

Статья посвящена изучению «Панднаме» известного персидско-таджикского ученого X века Абумансура Мухаммада ибн Махмуда Мотуруди. Автор статьи акцентирует внимание на том, что «Панднаме» признано первым персидским нравственно этическим произведением, которое написано в подражание пехлевийским книгам наставлений. В статье также рассматривается структура «Панднаме», анализируются отраженные в нем теоретические и практические вопросы этики и морали, тематика и содержание глав, а также стилистические особенности произведения. Доказывается, что «Панднаме», которое написано на основе наблюдений за характером и поведением людей, жизненного опыта, мудрых изречений предводителей ислама, обладает высокой литературной ценностью, и в свое время создало благоприятные предпосылки для появления других нравственно этических произведений персидско-таджикской литературы. Автор статьи приходит к выводу о том, что среди дошедших до наших дней произведений X века, «Панднаме» Мотуруди является первым и единственным трактатом, написанным именно в манере наставлений, и охватывает теоретические и практические вопросы этики и нравственности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

”PANDAME” MOTURUDI IS THE FIRST PERSIAN BOOK OF PRECEPTS

The artich deals with the study of”Pandame” of the well known Persian and Tajik scientist of the X century Abdumansur Muhammad ibn Mahmud Moturuddi. A special attention is paid to”Pandame” that is considered the first Persian moral and ethical literary work written in imitation of the Pahlavi books of precepts. The paper discusses the structure of”Pandame” and analyses theoretical and practical issues of ethics and morality, the subject and the content of the chapters as well as the stylistic features of the work. It is approved that ”Pandame” written on the basis of observations of character and human behavior, life experience, wise sayings of Islam leaders possesses high literary value and in its time it created the favourable conditions for the emergence of the other moral and ethical works of Persian and Tajik literature. The author concludes that Moturuddi’s”Pandame” among the extant works of the Xth century is considered the first and the only treatise just written in the style of precept covering theoretical and practical issues of ethics and morality.

Текст научной работы на тему ««Панднома»-и мотурудӣ нахустин андарзномаи форсӣ»

УДК Т1 М.Ц. МAВЛОНОВA

ББК 84(0)4

«nAH^HOMA»^ МОТУРУДЙ ^ХУСТИН AНДAРЗНОМAИ ФОРСЙ

Вожа^ои калидй: «Пандтма» Moтypyдй, андарзтма^и пахлавй, машили хикамиву axлoк;й, хикматиназариву амалй, кaмoлoтимаънавйва axлoк,й.

Дoнишмaнди маъруфи асри X Абу мансур Myхaммaд ибни Myхaммaд ибни Max,мyди Moтypyдй яке аз чехpaхoи шинoxтa ва бузурги фикху кaлoми карни X дар каламрави Moвapoyннaхp махсуб мешавад. Зoдcoли y дакик нест, вале бито ба шaхoдaти мухакки^н y дар карияи Moтypyди Самарканд таваллуд шуда, такрибан дар шл^и 944-945 милoдй вaфoт кардааст. Myхaккикoн сездах асару pиcoлaи apзишмaндpo ба калами Moтypyдй мансуб медoнaнд, ки байни ин ocop «Панд^ма» ма^ми xoca дopaд. Ин pиcoлa пандуандарзй буда, дар «равнаки андарзнависии торсй дар асри X аз ма^ми xocaе бapxypдop аст» (7, 4). Чун ба ocopи адабии карн^и IX-X мyвoц ех мешавем, aëн мегардад, ки ба ц уз «Панд^ма» ягoн асаре бад-ин шакл то зaмoни мo oмaдa нарасидааст.

Бандубаст ва инъи^си мacoил дар ришла аз асари кoмил будани oн шaхoдaт медихад. Аз ин ц o, андешае ба мдан меoяд, ки шoяд, тo Moтypyдй бoз aндapзнoмaхoи дигари фopcй навишта шуда, aммo тo зaмoни мo oмaдa нарасидаанд. Алъoн, «Панд^ма»^ Moтypyдй аз ocopи тo зaмoни мo расидаи садаи X нaxycт ва ягона pиcoлaеcт, ки махз ба усули андарзтома таълиф гардида, фapoгиpи хикмати назариву амалист.

«Пандгома» асари ^мил, дopoи мукаддимаи мyxтacap ва дах бoби хац ман мутафаррик аст. Macoили баррасишавандаи 6o6^o аз ц ихати мавзу ъ таксимбандй карда шудаанд. Бештари aндapзхo ц авхари динй дoштa, 6o хунари кoмили cyxaнвapй ифoдa ëфтaaнд ва ку шише бapoи Xидoят намудани иншн ба poхи дурусту pocтaнд. Равиши aндapзнигopии Moтypyдй xеле oдивy paвoн аст. У ку шиш намудааст, ки дар 6o6xo маши™ ба хам наздик пайихам ц oй дoдa шаванд. Moтypyдй дар тавзехи мacoил ку тoхбaëнй ва coдaнигopиpo пеша намуда, сайъ кардааст, ки аз кaлимoти мураккабу мутакаллиф катара ц у яд. Дастрасй ба маъте дар pиcoлa то хаддест, ки бapoи шарху тавзех зарурате нaмемoнaд.

Moтypyдй , ки яке аз мaшoиxи дoнишмaнди зaмoнaш махсуб мешуд, бoби аввали pиcoлapo 6o зикри иктидopи Xyдoвaнд, фазилату шapoфaти у 0F03 намуда, сарнавиштшзу oфapaндaи ризку ру зй ва дар навбати xyд бoзгиpaндa хам бyдaнaшpo таъкид мекунад. Фapмoн бурдан, парастиш намудан, эъти^ди кавй дoштaн ва арц гyзoштaни инcoн ба вай бoиcи aфзoиши ризку ру зй ва xaйpy бapaкoт дар xoнaдoн мегардад. Moтypyдй таъкид мекунад, ки тaмoми дacтoвapди инcoн аз мархамату мехpyбoнии у ст ва касе икти^ри кам кардан ë рабудани oнpo нaдopaд, зеpo хамаи хaвoдиcи дyнë ва такдири иншн 6o амру фapмoни вай сурат мегирад. Ба ин маънй oмaдaacт:

«Ба Xyдoи тaoлo бoяд coxr, уама биш^на^ ва у бидщад. Чун у бидщад, кас наситнад» (7, S). Азбаски панду aндapзхo бар мабтои aхкoмy oйини дини истом бyнëд ëфтaaнд, инcoнpo ба шинoxти Хдк тaъoлo, тoaтy ибoдaт oвapдaн, парастишу фapмoнбapй, эъти^ду тaквo, нaмoзy зaкoт, дурй аз фиску фашд рахнамун мекунанд. Myaллиф 6o oвapдaни яке аз фaзилaтхoи Х,ак тaoлo ба зикри мусалсали вoц ибoте пapдoxтaacт, ки бapoи тарбияи маънавии инcoн нигapoнидa шудаанд. Аз ц умла:

«ypo нигах дop, ro у rypo нигах дopaд », «Х,ар кй аз у битарсад, хама аз у битарсанд», «Х,ар кй у po фapмoн бурд, хама кас у po фapмoн баранд» (7, 5).

Myaллиф шoдивy xypcaндиpo махз дар ибoдaт бар Пapвapдигop дoниcтa, инcoнpo ба гуфтани cyxaни шaхoдaт, нaмoз гyзoштaнy ру за гирифтан, хац кардан, эхтиpoми китoби мукаддаси «KyPъoн» ва пaëмбapoни дини иcлoм рахнамун мешзад ва у po ба андешидани ру зи oxиpaт, лaхзaхoи марг даъват мекунад:

«Шoдй аз ибoдar цуй», «Cyxaн аз шaхoдar гу й», «Нaмoзy за^т ва хац цу гaзвpo бигзop ва фapoмyш макун», «Ру зи мapгpo пешидил op», «Нaмoяндaи cиporи мycraцим-Xyдoйpo шитс» (7, S).

Хдмзамон инсонро ба кори нек, нaозyрдaни мaрдyм, фарк кардани халолу харом, ранч кашидан барои ба мурод расидан, хданат накардан, дониш анду хтан, кам гуфтану кам ху рдану кам хyспидaн, тоaтy ибодат ба ч о овардан ва хамеша ба мехрубонии Хyдовaнд yмед бастан даъват мекунад.

Дар бобхои дигар низ бештар ба масъалахои назарии ахлокй тавач ч У X шyдa, ому хтани илму дониш, ростгу йй , андешидаву баандоза ва муаддабона сухан гуфтан, неку ху йу некном шудан, касро ба сухани дурушт наозурдан, амонат будани молу ч он, инояти Худованд донистани умр, дасткушодиву шукргузорй , наболидан аз донишу анду хтахои хеш, бар здани худ амал накардан, авфу бахшандагй, хакир нашуморидани душман, бар нохилон эътимод накардан, аз дустони душманпарвар бархазар будан, саривакт ба дармони дарди хеш пардохтан, ахлоки хубу шоиста доштан, некназар будан, аз сухбати доноëн ва некон бахравар шудан, аз худбехабарон ва худоношиносон дурй нустан, бо бузургон машварат намудан, танро фидои мехнат кардан, афсус нахурдан бар гузаштаву рафта, шикаставу рехта, аз моли дуздй пархез кардан, бо хама бомуросо зистан, ба нодон некй накардан ва уро панд надодан, рози хеш аз дусту душман нигох доштан, роздононро зимни хашмгин буданашон озмудан, тарсу бимро аз худ дур кардан, шефтаи зохир нашудан, шинохтани шариат, тарикат, хакикат, аз салотин эхтдат будан, одоби здарати некони зинда ва мурда ба но овардан ихтисос дорад.

Дар боби авохири рисола дар баробари масоили назарй, масъалахои амалй низ ной дода шудаанд, ки дар онхо адиб натинаи амалхои хубу бади инсонро вобаста ба кори y бозтоб намудааст. Аз нумла, дар аввалин андарз «Хунар ба хорй ба даст ор, то азиз шавй» (7, 16) масъалаи хунаромузй ва кадру манзалати хунарманд тараннум шуда, натинаи хунаромузиро ба азизу арнманд шудани шахс марбут донистааст. Ч,ойи дигар овардааст: «<Агар уама хащро душмани худ хоцй, мутакаббир бош» (6, 17), яъне натинаи кибру гурур, бадбинии мардум аст. Ё «<Агар цанг хощй, бухл кун» (7, 17), яъне нанг натинаи бухл аст. Ин андарзхо аксар бо пайвандаки «агар» OFOз гардида, тахмин меравад, ки аз танрибаи мардум ба мдан омадаанд.

Мусаллам аст, ки дар ахди Сосондан, ки «онро асри тиллоии панду андарзй форсй» меноманд (4, 43) андарзнависй ривоч намуда, андарзномахои машхуре аз кабили «Андарзи Озарбади Махраспандон», «Андарзи Хусрави Ковадон», «Андарзи Бехзоди Фаррухпируз», «Андарзи Пyрëткешон», «Андарзи дастурон ва бехдинон» ва Faйрaхо махз дар хамин давра падид омада, саршор аз мазомини хдкамиву ахлокианд.

Таълифи онхо харчанд ба як давраи муайяни таърихй рост меояд, вале чи аз нихати ханм ва чи аз нихати шаклу усули масъалагузорй аз хамдигар тафовут доранд. ^исме аз онхо ба тарзи суолу навоб, кисми дигар бо чанд нумлаи ба хам пайванд ва бархи дигар бо нумалоти мухтараси пурмаъно тахия гардидаанд.

Мазмуну мундаринаи андарзномахои пахлавй барои рушди адабтети ахлокиву хикамии асрхои миëнa заминаи мусоиде фарохам овард. Махз ба таъсири андарзномахои замони Сосонтен минбаъд дар асрхои дигар осори пандуандарзии зтед таълиф шудаанд. Аз ин ност, ки «Панднома»-и Мотурудй бештар ба «Андарзи марди доно ба писари хеш»-и Озарбади Махраспандон ва «Андарзхои пешиниëн» шабохат дорад.

Усули ифодаи фикр дар «Панднома» мушобехи андарзномахои фавкуззикр буда, аз нихати шакл сохибистиклол мебошад. Дар андарзномаи аввал зикри пайихами якчанд хикмат омада, андарзномаи дуюм фарогири чор андарзномаи кучаки мустакил аст. Мотурудй рисоларо ба бобхо нудо намуда, харчанд кушиш кардааст, ки масъалаи бобхо мушаххас бошанд, вале ба омехтагии мавзуъхо рох додааст, ки чунин усули нигориш дар андарзномахои пахлавй низ ба назар мерасанд. Чунин шеваи ифодаро пеша кардани адиб шояд ба ду ванх бошад:

Аввал, Мотурудй «Панднома»-ро дар асоси андарзномахои пахлавй таълиф карда, танхо дар инъикоси масоил ба гуфторхои пешвоëнy машоихи дини ислом такя кардааст;

Дигар, бархе аз мавзуъхо барои муаллиф арзиши бештаре доштанд. Азбаски y як шахси ботакво, донандаи хуби дини мубини ислом буд, афкору акоиди динии худро дар мундаринаи бобхо бештар мунъакис намудааст.

Дар хар ду сурат хам ин авомил харгиз арзиши «Панднома»-ро кам намегардонад, зеро махорати андарзнигорй, сабки шево ва ифодаи барнаста аз камолоти хикматнигории Мотурудй шаходат медиханд. «Панднома» нисбат ба андарзномахои пахлавй хеле тaкмилëфтa ва бо завки хоса мураттаб шудааст.

Шеваи ифода ва забони хикматхо хеле содаву фахмо буда, дарки онхо душворй надорад. Каволиби нумлахо якнавохт набуда, усули ифодаи андарзхо аз хамдигар тафовут доранд.

Масалан, дар «Андарзхои пешиниён» «;олиби чумлахои якнавохт дар хар гурухд андарзхо ба корбурди феълхо (хабархо) вобаста буда, махз такрори феъл хамохангии чумлахоро таъмин месозад» (3, 126). Бахши аввали матн бо сифати «бех», дуюм истифодаи масдар, сеюм такрори феъли «надорад», чорум «нест» ба охир расидааст. Аммо андарзхои Мотурудй бо феълхои гуногун, бахусус, феълхои фармоишй аз ;абили «гир», «гуй», «чуй», «дон», «бош», «дор» ва амсоли инхо ба охир мерасанд. Хатто ба иллати пайихам омадани феълхои хам;офия, ба назар чунин менамояд, ки онхо идомаи хамдигаранд. Аз чумла:

Шодй аз ибодат чуй

Сухан аз шауодатгуй (7, 5).

Тартиби чобачо гузории андарзхои аз чихати мазмун наздик низ, дар назари аввал онхоро идомаи якдигар вонамуд месозанд:

Хар кйуро фармон бурд, ууама касуро фармон баранд.

Умр дар парастишиу харч кун, киуисоби харчу хоуад хост (6, 5).

Дар боби хафтум панч андарзи аз чихати маъно ба хам пайванд паси хам ифода шудаанд:

Муаллим бар х,ацщат чузХудойро мадон.

Шинохти Худойро х,ам ба у дон.

Шариатро тан ангор.

Тарщатро дил шумар.

Хщщатро чоншинос (7, 14). Чун ба мачмуи андарзхо мувочех мешавем, пайвандеро миёни онхо эхсос менамоем, аммо онхо хикматхои чудогонаи мусалсал зикр шуда хастанд. Муаллиф кушиш кардааст, ки хикматхои аз чихати мавзуъ наздикро дастабандй ва шомили бобхо намояд. Бо вучуди ин бархе масъалахо мукарраран дар бобхои дигар тазаккур ёфтаанд. Аз чумла, ба чуз боби чорум дар хамаи бобхои дигар ;удрату тавоной, бузургиву та;дирсозй, офарандагй ва тадбирандешии Ха; таъоло зикр мешавад. Чунончи, дар боби дуюм «Тавфщ аз фазли Худой дон» (7, 7), боби сеюм «Бар доди Худой аз сипарй шудан матарс» (7, 8), боби панчум «Носиру муин дар кулли ауволХудойро дон» (7, 10) ва гайрахо. Хатто баъзе андарзхо дар чанд боб мукарраран тазаккур ёфтаанд. Аз чумла, офарандаи риз;у рузй будани Худованд чунин омадааст: Боби 1. Ба Худои таъоло бояд сохт, уама биситонанд ва у бидщад. Чун у бидщад, кас наситонад (7, 5). Боби 3. Дщанда Худойро дон (7, 8). Боби 5. Дщанда Худойро дон ва сипос аз у дор (7, 11).

Андарзхои Мотурудй бештар фарогири масоили динй буда, аз мундаричаи бобхо симои бота;во, худотарс ва, умуман, мазхабии муаллиф равшан ба назар мерасад.

Хадафи хар як андарзнавис ташви;и ахло;и шоиста ва тарбияи бани башар аст. Аз ин чост, ки асоси хикматхои Мотурудй ба ахло; ва имони инсон ихтисос дошта, бархе аз хикматхои «Панднома», бо мурури замон вирди забонхо гардида, чун зарбулмасалу ма;олхои хал;й шух,рат ёфтаанд. Аз чумла, «Нахуст андеша кун, он гау бигуй (7, 6)-Аввал андеша, баъд гуфтор», «Балоро бо садаца дафъ кун (7, 16)-Сада;а радди балост», «Сухан ба андоза гуй» (7, 7), «Андаки худро беутар аз бисёридигарондон» (7, 9) ва гайра.

Хатто мутолиаи бархе аз андарзхои «Панднома» хикояхои дилангези удабои маъруфро пешоруи хонанда падидор менамояд. Аз чумла, чун андарзи «Машварат ба душман кун, пас бад-он чй у гуяд, марав» (6, 17)-ро мехонем, хикояти начиби «Гулистон» ба хотир мерасад. Шайхи Шероз Хатиби нохушовозро тасвир кардааст, ки аз хониши баланду нофорами у мардум дар азият буданд, аммо ба хотири наранчониданаш касе изхори муддао намекард. Чун яке аз душманонаш рузе наздаш омада, арз медорад, ки хобе дидааст, ки аз овози хуши хатиб мардум дар рохат хастанд, хатиб меандешад ва мегуяд: «- Ин муборак хобест, ки диди, маро бар айби худ вокиф гардонидй. Маълум шуд, ки овози нохуш дорам ва халк; аз баланд хондани ман дар ранч. Тавба кардам, ки аз ин пас хутба нагуям, магар ба охистагй» (6, 165).

Мотурудй бо баёни чунин масоили хикамиву ахло;й дар «Панднома» кушидааст, ки инсонро чониби камолоти маънавй ва ахло;й рахнамун созад.

Хамин тавр, хикматхои човидонаи Мотурудй асос бар мушохидаи хул;у атвори инсонхо дошта, аз тачрибаи рузгор, хикматхои арзишманди пешвоёни дини мубини ислом падид омада, ;имати баланди адабй доранд ва барои тазохури асархои дигари ахло;й замина фарохам оварданд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Баёзи фолклори точик. Иборат аз ду чилд. Ч,илди 2. Зарбулмасал, макол, чистонхо.-Душанбе: Адиб, 1990.- 256 с.

2. Мероси хаттии бостон. Китоби II. Ч,илди 1.-Душанбе: Бухоро, 2014.-478 с.

3. Саймиддинов, Д. Адабиёти пахлавй / Д. Саймиддинов.-Душанбе: Пайванд, 2003.-238 с.

4. Шарипова, М. Панду андарзхои форсй дар рузгори Сосониён / М. Шарипова // Номаи донишгох. Силсилаи илмхои гуманитарй.- 2012. - №2.- С. 38 - 44.

5. Шарифй, М. Фарханги адабиёти форсй / М. Шарифй.-Техрон: Муин, 1387.-1658 с.

6. Шерозй, С. Куллиёт. Иборат аз 4 чилд. Ч,илди 3. / С.Шерозй. -Душанбе, Адиб, 1990. - 568 с.

7. Шукухи наср дар ахди Сомониён. Фарохамоварандаи матн, муаллифи мук;аддима, таълщот ва хавошй Носирчон Салимов. Дар ду мучаллад. Ч,илди II.-Хучанд: Нури маърифат, 2008. - 368 с

REFERENCES:

1. Anthology of Tajik folklore. In two volumes. Volume 2. The proverbs, sayings and riddles. -Dushanbe: Adib, 1990.-256p.

2. The ancient manuscripts. Book II. Volume I.- Dushanbe: Bukhoro, 2014.-478p.

3. Saimiddinov, D. The Persian literature / D. Saimiddinov.-Dushanbe: Paivand, 2003.- 238p.

4. Sharipova, M. The Persian counsels and admonitions in Sosonid's epoch / M. Sharipova // Scientific Notes. Series of Humanities and Social Sciences.- 2012.- №2.- 38-44p.

5. Sharifii, M. The dictionary of Persian literature / M. Sharifii.- Tehron: Muin, 1387. - 1658p.

6. Sherozii, S. Complete works. In four volumes. Volume 3. / S. Sherozii. - Dushanbe, Adib, 1990.-568p.

7. The grandeur of prose in the Somonid's epoch. Preparation of the text, forward, addition and commentaries done by Nosir Salimov. In two volumes. Volume II.- Khujand: Nuri Ma'rifat, 2008.-368p.

«Панднаме» Мотуруди - первая персидская книга наставлений

Ключевые слова: «Панднаме», Мотуруди, пехлевийские книги наставлений, нравственно-этические вопросы, предписания и правила ислама, теоретическая и практическая философия, духовное и нравственное совершенство

Статья посвящена изучению «Панднаме» известного персидско-таджикского ученого X века Абумансура Мухаммада ибн Махмуда Мотуруди. Автор статьи акцентирует внимание на том, что «Панднаме» признано первым персидским нравственно-этическим произведением, которое написано в подражание пехлевийским книгам наставлений. В статье также рассматривается структура «Панднаме», анализируются отраженные в нем теоретические и практические вопросы этики и морали, тематика и содержание глав, а также стилистические особенности произведения.

Доказывается, что «Панднаме», которое написано на основе наблюдений за характером и поведением людей, жизненного опыта, мудрых изречений предводителей ислама, обладает высокой литературной ценностью, и в свое время создало благоприятные предпосылки для появления других нравственно-этических произведений персидско-таджикской литературы. Автор статьи приходит к выводу о том, что среди дошедших до наших дней произведений X века, «Панднаме» Мотуруди является первым и единственным трактатом, написаннам именно в манере наставлений, и охватывает теоретические и практические вопросы этики и нравственности.

"Pandame" Moturudi is the first Persian book of precepts

Keywords: "Pandame", Moturudi, Persian books of precepts, moral-ethical issues, regulations and rules of Islam, theoretical and practical philosophy, spiritual and moral perfection

The artic¡е deals with the study of'Pandame" of the well known Persian and Tajik scientist of the X century Abdumansur Muhammad ibn Mahmud Moturuddi. A special attention is paid to"Pandame" that is considered the first Persian moral and ethical literary work written in imitation of the Pahlavi

books of precepts. The paper discusses the structure of'Pandame" and analyses theoretical and practical issues of ethics and morality, the subject and the content of the chapters as well as the stylistic features of the work.

It is approved that "Pandame" written on the basis of observations of character and human behavior, life experience, wise sayings of Islam leaders possesses high literary value and in its time it created the favourable conditions for the emergence of the other moral and ethical works of Persian and Tajik literature.

The author concludes that Moturuddi's'Pandame" among the extant works of the Xth century is considered the first and the only treatise just written in the style of precept covering theoretical and practical issues of ethics and morality

Маълумот дар бораи муаллиф:

Мавлонова Мутриба Цураевна, номзади илмх,ои филологй, дотсент, докторанти кафедраи адабиёти муосири тоцики Донишгохд давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Р. Fафуров (Цумх,урии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: Mutriba_mavlonova@mail.ru

Сведения об авторе:

Мавлонова Мутриба Джураевна, кандидат филологических наук, доцент, докторант кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), Email: Mutriba_mavlonova@mail.ru

Information about the author:

Mavlonova Mutriba Juraevna, Candidate of Philology Associate Professor,,а Doctoral student in the Depatment Modern Tajik Literature of Khujand State University named after academician B. G. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: Mutriba_mavlonova@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.