Научная статья на тему 'ПАХТАНИ ДАСТЛАБКИ ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНИДА СИФАТЛИ ТОЛА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ЙЎЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ'

ПАХТАНИ ДАСТЛАБКИ ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНИДА СИФАТЛИ ТОЛА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ЙЎЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
1912
214
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пахта / тола / чигит / сепаратор / тош тутгич / қуритиш барабани / тозалагич / жин арра / линтер / конденсор пресс / волокно / семена / сепаратор / камнедержатель / сушильный барабан / очиститель / джинсовая пила / линтер / конденсаторный пресс

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Қодирова Гулнорахон Олимжоновна, Мурадов Рустам Мурадович

Мақолада пахта тозалаш корхоналаридаги ишлаб чиқариш жараёнидаги техника ва технологиялар ўрганилди. Сифатли тола ишлаб чиқариш мақсадида уларнинг афзаллик ва камчиликлари кўриб чиқилди ва хулосалар берилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Қодирова Гулнорахон Олимжоновна, Мурадов Рустам Мурадович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STUDY OF WAYS OF PRODUCTION OF QUALITY FIBER IN THE TECHNOLOGICAL PROCESS OF PRIMARY PROCESSING OF COTTON

В статье исследуются приемы и технологии производственного процесса на хлопкоочистительных заводах. Рассмотрены их преимуществе и недостатки при производстве качественного волокна и сделаны выводы.

Текст научной работы на тему «ПАХТАНИ ДАСТЛАБКИ ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНИДА СИФАТЛИ ТОЛА ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ЙЎЛЛАРИНИ ЎРГАНИШ»

УДК 677.21.621.547 ПАХТАНИ ДАСТЛАБКИ ИШЛАШ ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНИДА СИФАТЛИ ТОЛА ИШЛАБ ЧЩАРИШ ЙУЛЛАРИНИ УРГАНИШ

мустацил тадцицотчи Цодирова Гулнорахон Олимжоновна Наманган мууандислик-технология институти qodirovagulnora1984@gmail.com профессор Мурадов Рустам Мурадович Наманган мууандислик-технология институти,

rustam .m@l ist. ru,

Аннотатция. Мацолада пахта тозалаш корхоналаридаги ишлаб чицариш жараёнидаги техника ва технологиялар урганилди. Сифатли тола ишлаб чицариш мацсадида уларнинг афзаллик ва камчиликлари куриб чицилди ва хулосалар берилди.

Калит сузлар: пахта, тола, чигит, сепаратор, тош тутгич, цуритиш барабани, тозалагич, жин арра, линтер, конденсор пресс

В статье исследуются приемы и технологии производственного процесса на хлопкоочистительных заводах. Рассмотрены их преимуществе и недостатки при производстве качественного волокна и сделаны выводы.

Ключевые слова: волокно, семена, сепаратор, камнедержатель, сушильный барабан, очиститель, джинсовая пила, линтер, конденсаторный пресс

Abstact: The article examines the techniques and technologies in the production process at ginneries. In order to produce quality fiber, their advantages and disadvantages were considered and conclusions were drwn.

Keywords: cotton, fiber, seeds, separator, stone holder, drying drum, cleaner, gin saw, linter, condenser press.

КИРИШ.

Хрзирги кунда пахта тозалаш корхоналарида пахта хом-ашёсини дастлабки ишлаш технологик жараёнларида машиналарнинг ишчи органлари таъсирида маълум бир микдорда чигитларни синиши ва толаларни шикастланиши руй беради. Бу эса уз навбатида кейинги жараёнларда махсулот сифатига сезиларли таъсир утказади. Аввал олиб борилган тадкикотларга кура, пахтани толали чикиндилари асосан тукимачилик саноатида мухим хом-ашё хисобланади. Пахтани дастлабки даврида синган чигитлар ва шикастланган толалар пахта чикиндиларни ажратиш ва ундан самарали фойдаланиш имкониятлари урганилган ва кам микдорда толаларни шикастланишини олдини олиш чора-тадбирлари курилган [1].

Чигитли пахтани тайёр махсулотга айлантириш учун бажариладиган хамма ишлар йигиндиси пахтани дастлабки ишлаш технологик процесси деб аталиб бу процесс куйидагиларни уз ичига олади:

Пахта тайёрлаш пунктининг куритиш тозалаш чигитли пахтани куритиш ва тозалаш; пахта тозалаш заводининг цехида чигитли пахтани куритиш ва уни хас чуплардан тозалаш; пахта тозалаш заводининг бош корпусида чигитли пахтани жинлаш ва толани тозалаш, чигитни линтерлаш ва линтни, толали чикиндиларни тозалаш, тола, линт, ва толали чикиндиларни пресслаб тойлаш.

Бу даврда чигитли пахтани дастлабки ишлаш технологик процессини бажаришда пахта толаси ва чигитининг табиий физик механикавий хусусиятларини саклаш ва уларни бу вазифани бажаришда чигитли пахта толасини шикастланишини олдини олиш учун пахтани дастлабки ишлашни тугри тузиш мухим ахамиятга эга [2].

Пахта тозалаш заводларини ишлаб чикариш кувватига караб, аррали жинли пахта тозалаш заводлари: битта каторли (батареяли), ёки икки каторли; валикли жинли пахта тозалаш заводлари: иккита, учта, туртта каторли жойлаштириш мумкин. Аррали жинли пахта тозалаш заводлари тола ажратиш булимларида (жинлаш булимларида) хар бир каторда 2-4 донагача, валикли жинли заводларда булса 10-12 донагача жин машиналари урнатилади.

Пахта тозалаш заводларида, уларнинг пахтани ишлаб чикариш кувватига караб, технологик жараён буйича керакли куритиш-тозалаш булимлари хам хар хил жойлашган. Уларнинг ичида урнатиладиган технологик ускуналар мажмуасидаги машиналар сони, тури, белгилари хам хар хил булиши мумкин.

Шу сабабли, махсулотни ишлаб чикаришдан олдин хар томонлама барча омилларни эътиборга олиши зарурдир. Хдттоки, махсулотни ишлаб чикариш учун зарур хом-ашёлар билан таъминловчилар уртасида узаро алока килиб, ушбу хом ашё ва компонентлар махсулотни талаб даражасида ишлаб чикаришга замин яратилишини аниклаши лозимдир. Пахтани кайта ишлаш вактида келажакда сервис хизматларини ривожлантиришда унинг урни хамда талаб ва таклифи узгариб боришини хисобга олиши зарур хамда уни инобатга олиши зарур.

Тукимачилик ва енгил саноат талабларини кониктириш максадида пахта тозалаш заводларида бажариладиган хамма технологик жараёнлар сифатли махсулот ишлаб чикаришга ва иложи борича пахта толаси, линт хамда чигитининг табиий хусусиятларини саклаб колишга каратилган [3].

Шу сабабли лойхалаштирилаётган пахта тозалаш заводининг технологик жараён тизимини танлашда, хозирги даврдаги замонавий технология, техника ва фан ютукларини хисобга олган холда сифатли махсулот етиштириб бориш энг асосий максад булиши керак.

R

Пахта тозалаш заводининг умумий технологик жараёни куйидаги ишлаб чиккариш булимларини уз ичига олади:

- куритиш тозалаш булими (КТЦ);

- тозалаш булими (ТЦ);

- жинлаш ва тола тозалаш булими (ЖТТЦ);

- линтерлаш булими (ЛЦ);

- пресслаш булими (ПЦ);

- тола чикиндиларини кайта ишлаш булими (ТЧ^ИЦ).

Шу сабабли пахта тозалаш заводи умумий тозалаш самарадорлигини олдиндан хисоблаш бизлар учун, ишлаб чиккаришда, пахта толасининг табиий хусусиятини максимал сакланган холда, сифатли махсулотлар олишимизни таъминловчи юмшок режимда ишловчи технологик жараённи хосил килишимиз керак булади [4].

Илмий текшириш институти ходимлари томонидан утказилган изланишлар (тажриба) натижалари куйидагиларни тасдиклайди: - агар чигитли пахта массасида яшил органик аралашмалар (Гуза барглари) 1,0% буладиган булса, унда пахтанинг намлиги - 10/12 % га, 1,5/3,0 % булса, намлик 14/18 % га, 3/6 % органик аралашма булса, чигитли пахта намлиги 20/23 % гача кутарилиши мумкин экан. Бундай намликдаги чигитли пахта тезда уз-узидан кизиб (чириб) кетиш имкониятига эга булади.

Намлиги 13/14 % дан юкори булган пахтани саклаганда уз-узидан кизиб, пахта температураси 60/70 оС гача кутарилиб, биологик узгаришлар натижасида чигитни униб чикиш ва мой бериш хусусиятлари камайиб кетади.

Намлиги меъёрдан юкори булган чигитли пахтани пахта тозалаш корхоналарида кайта ишлаганда технологик ускуналарнинг иш унумдорлиги ва тозалаш самарадорлиги камаяди, толанинг сифати пасайиб, ташки куриниши ёмонлашади.

Масалан: Агар И-нав чигитли пахтанинг намлиги 8 % дан 9 % гача кутарилса, бундай пахтадан ишлаб чикаришда олинган тола таркибида нуксонлар микдори 0,25-0,35 % гача купаяди. Чигитли пахтанинг таркибидаги бу компонентларнинг кимёвий тузилиши хар хил булганлиги учун уларнинг намланиши ва куритиш жараёни хам турлича булади [5].

Маълумки, ифлос аралашмалар пахтага ишлаш жихатидан пассив ва актив турда булади. Пассив ифлосликлар енгил силкитилганда пахтадан осон ажралади. Актив ифлосликлар пахтадан кийин ажралади. Актив ифлосликларни пахтадан ажратиш учун уларни олдини пассив холатга келтириш зарур таклиф килинаётган турли юзани тебратиш йули билан актив ифлосликларни пахтадан тезрок ажратиб чикиб кетиши имконияти пайдо булади. Утказилган назарий тадкикотлардан маълум булишига турли юза тебратилганда унда пахта

R

булакчасининг харакат траекторияси узгаради. Бу узгариш пахта булагининг турли юзада узокрок нотекис траекторияга харакатлаши имкониятини яратади. Бугунги кунда мана шу фикирларни тажрибада текшириб куриш учун масофа экспериментам курилма тайёрланмокда. Бу мослама турли сиртга тебранма харакат бериш билан бирга унинг фойдали юзасини узгартириш имконини хам беради [6].

Турли юзани тебранма килиб тайёрлаш мураккаб булганлиги сабабли муаллиф томонидан пуфловчи хаво ёрдамида пахта таркибидан майда ифлосликларни тозалашни таклиф килинди. Бугунги кунда пахта тозалаш корхоналари тола таркибида нуксонлар микдори купайиб бормокда. Бунга пахтани кайта ишлаш корхоналари технологиясида чигитнинг шикастланиши сабабчи булмокда. Окибатида толанинг таркибида толали чигит кобигининг парчалари купрок хосил булишини курамиз. Бу нуксонни толадан ажратиб олиш жараёни хам жуда мураккаб, чунки тола билан яхши богланган. Шунинг учун пахтани кайта ишлаш жараёнида чигитни шикастлантирмослик йулларини ахтариш билан тола сифатини яхшилаш мумкин. шу боис пахта юмшок режимда кайта ишлаш технологиясини жорий килиш муаллиф томонидан тавсия килинмокда. Бунда пахта гарамларидан бузиб, хаво ёрдамида ташувчи курилма кувурларига бир текисда утиш жараёнини амалга ошириш керак булади. Бунинг натижасида кувур деворларига камраб урилиб, харакатланиш имкони пайдо булади.

Шунингдек, тош тутгич, сепаратор хамда пахта тозалаш машиналарида чигитнинг шикастланиши мумкин булган жойларга материаллар урнатиш таклиф килинади. Шунда толанинг таркибидаги нуксонлар микдори камайиши хисобига сифати яхшиланиб, юкори синф буйича сотиш имконияти яратилади. Бу эса уз навбатида корхонага катта иктисодий самара келтиради.

Юкоридаги таклифлар жорий килинса пахта кувурлари оркали пахтани кайта ишлаш жараёнида чигитнинг шикастланиши камайишига эришилади. Бунинг натижасида тола таркибида нуксонлар хосил булиши камайишига олиб келади.

Максади. Бугунги кунда пахтани кайта ишлаш технологик жараёнига куйиладиган асосий талабларидан бири бу кимматбахо хом ашёнинг табиий хусусиятларини саклаб колган холда сифатли толани оширишдир.

Усуллари. Пахтанинг кувурлардаги харакати хаво окимининг динамик босимидан юзага келган куч хисобидан амалга оширилади. Бу куч таъсирида пахтанинг кувур ичида харакат тезлиги юзага келади. Пахта булакчасининг диаметри канча катта булса, унинг учиш тезлиги хам шунча катта булади. Мана шу тезлик пахтанинг кувур ичидаги муаллак холатида булишини таъминлаш

ynyH x^bo OKHMHHHHr xom amëra KypcarraH öochmh yHHHr oFupnurura TeHr Synumu KepaK.

n.B.BafigroKHHHr yTKa3HnraH TagKHKoraap acocuga aHHKgamuna, naxTaHHHr ynum Te3nnrH yHHHr MyannaK xpnarga TypraH Te3nHrugaH 1,4 MapoTaöa KaTTa öynraHga KyByp unuga THKH-^MacgaH xapaKaraaHum HMKoHura эгa ôynagu.

naxTaHHHr KyByp unugaru ynnm Te3nurHHH KaMafiTupum ynyH yHH ththïïhô xapaKaraaHumuHH TamKHn KH^um KepaK Synagu. ByHHHr ynyH FapaMnapgaH naxTaHH KyBypnapra öup TeKucga ththö y3ara6 öepaguraH KypunMa aparnnraH. (3) HaTH^a^apn. TaKnu^ KH^HHraH y3rapHmnap xucoöuga naxTaHH KafiTa HmnoBHH MamHHanapra Sepunumu BaKTHga yHHHr cu^ara 6y3HnHmHHHHr ongu onuHagu. Hara^aga xom amë muKacraaHMafigu, TonaHHHr TapKuöuga xap xun HyKCOHnap nafigo SynMafigu. Cu^ar axmunaHHmu xucoôura KopxoHa KaTTa HKTHCogufi caMapa onum HMKoHuaTura эгa ôynagu.

naxTaHH ththö, öup TeKucga KyBypnapra y3aram Hara^acuga xom amë Mafiga H^nocnuKnapgaH a^paraH xpnga x^bo okhmh Tatcupuga xapaKaraaHa ôomnafigu. By xpnargaH ^ofiganaHH TomTyrrunra ypHaranraH Typnu öapaöaHga naxTaHHHr TapKHÖHgaru Mafiga H^nocnuKnapgaH a^paraô onum hmkohh^th nafigo ôynagu. Typnu öapaöaH эпacтнк acocura ypHaTHnraHunuru öunaH öupra y afinaHHm HMKoHuaTura x^m эгa ôynagu. Typnu öapaöaHH hhkh Ba TamKH KucMHra ypHaTHnraH Ky3Fanum cugupFunnap ëpgaMHga BaKTH -BaKTH öunaH To3ana6 Typunagu. Typnu öapaöaHHH Kyn Kynu ëpgaMHga afinaHTHpunagu. By yHHHr TemHKnapura xap xun apanamManapHH thkhhhô KonumHHHHr onguHH onagu.

naxTaHHHr TapKHÖHgaru Mafiga H^nocnuKnapHH KynpoK a^paraô onum ynyH cenapaTop KoHcTpy^uacura öup KaTop y3rapTHpumnap KHpuranraH. CenapaTopHHHr umnu KaMepacuga goupa maKngaru Typnu cupTHHHr ^ofiganu W3acuHH omupum MaKcaguga yHH KoHyc maKnuga TafiëpnaHagu. (5)

My^OKaMa. MaKonaga naxra TO3anam KopxoHanapugaru umnaö HHKapum ^apaëHHgaru TexHHKa Ba TexHonoruanap ypraHHngu. Cu^arau Tona umnaö HHKapum MaKcaguga ynapHHHr a^3annuK Ba KaMHunHKnapu Kypuö HHKugnH Ba xynocanap ôepungu.

Xy^oca. naxTa TO3anam KopxoHanapuHHHr umnaö HHKapum KyBBara Ba caMapagopnuru umnaô HHKapunaëTraH MaxcynoTra atHH Tona cu^arara ôofhhk ôynagu. Tona cu^araHH axmunaHHmu эca acocaH KopxoHagaru TexHonorHK ^apaëHra ôoFHHKgup. ByHHHr ynyH naxTaHH KafiTa umnam TexHonorHK ®;apaëHra ypHaTHnraH MamHHanapga nuruT Ba Tonanap muKacTnaHaguraH ®;ofinapga 3apöa KyHHHH эпacтнк эпeмeнтпap ypHaTHm fiynu öunaH KaMafiTupum KepaK ôynagu. HaTH^aga naxTaHH MMmoK pe^HMga umnam MyMKHH. KopxoHanapgaru TexHonorHK ^apaëHnap öyryHru 3aMoH Tanaöura MyHocuö öyncarHHa WKopu cu^aTHH Tona onum HMKoHuaTura эгa ôynagu.

27

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Доцент Х.Ш.Арипов, ассистентлар Г.О.Кодирова, О.Аскарова (НамМТИ)

"Тукимачилик саноат чикиндиларидан самарали фойдаланиш йулларини урганиш" Наманган 2019 йил.

2. Г.Ж.Жаббаров, Т.У.Отаметов, А.Х.Хамидов "Чигитли пахтани кайта ишлаш

технологияси". Токент укитувчи, 1987 йил.

3. Т.ф.н., С.Азимов, ассистент С.Режаббоев (НамМТИ) "Корхоналарни

лойихалаш" фанидан амалий машгулотларни бажариш буйича услубий курсатма. Наманган 2018 йил.

4. Х.Т.Ахмедходжаев, М.А.Алиев О повреждаемости семян при

пневмотранспортировании хлопка-сырца. «Хлопковая промышленность». 1977 № 2. С.7-8.

5. Р.М.Каттаходжаев, Х.А.Зияев, С.Х.Кадырходжаев влияние конструкции

узлов пневмотранспортных установок на породообразование в волокне и поврежденность семян. «Хлопковая промышленность». 1983. №3.С. 12-13.

6. О.Саримсаков, Р.Мурадов Совершенствование процессе подоги хлопка

пневмотранспорт. «Хлопковая промышленность» 1992. №3. 10-11.

7. Р.Мурадов, М.Муминов, А.Обидов «Пахта хом ашёси учун тоштутгич».

Патент олиш учун берилган ариза. 1АР № 20020915. 200 йил.

8. З.С.Собиров, Р.В.Корабельников, Р.Мурадов. Сепаратор для хлопка-сырца с

конусообразной сетчатой поверхностны. «Хлопковая промышленность» 1988. №5. С. 14-15.

9. Р.Мурадов, А.Каримов, А.Дадажанов. «Пахта тозалаш машиналарининг

самарадорлигини тебранма турли сирт ёрдамида ошириш». НамДУ "Илмий туплам". 2004. №2. 53-56 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.