Научная статья на тему 'ОРОЛ БЎЙИ ҲУДУДЛАРИ ЎСИМЛИК ҚОПЛАМИНИНГ ҚИСҚАЧА ТАВСИФИ'

ОРОЛ БЎЙИ ҲУДУДЛАРИ ЎСИМЛИК ҚОПЛАМИНИНГ ҚИСҚАЧА ТАВСИФИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

240
80
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Орол бўйи / саҳроланиш / деградация / ўсимликлар қоплами / Амударёнинг дельтаси / ботқоқ тўқай / галофит / ландшафт / биологик хилма-хиллик. / Aral Sea / desertification / degradation / vegetation / delta of Amudarya / swamp / halophyte / landscape / biodiversity

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Бахтиёр Рамазонович Рамазонов

Ушбу мақолада Орол бўйи ҳудудларида тарқалган ўсимликларнинг, саҳроланиш, деградация жараёнлари, сув ресурсларининг кескин камайганлиги натижасида, бу ҳудудларда тарқалган ўсимлик қопламининг муттасил йўқолиб бораётганлиги, биологик хилма-хилликнинг камайиб бораётганлиги тўғрисида фикр юритилади. Шу билан бирга, Амударёнинг дельта қисми ҳудудларида ўсимликларнинг сув-ботқоқ тўқай, галофит, саҳро ёки чўл туркумлари тўғрисида, айниқса юқори намланиш зоналарида учрайдиган сув-ботқоқ ўсимликлари Typha – рогоза, Phragmites australis – тростник, Ceattophyllum – роголистник формацияси ўсимликлари, сув-ботқоқли ерлар майдонининг жадал қисқариши оқибатида ўсимликларнинг турли-туман хиллари, шу билан бирга тарқалиш майдонлари масштаби ҳам алмашганлиги, Орол бўйи ҳудудларидаги кўллар ва даврий равишда сув босиладиган зоналарда энг кўп тарқалаган ўсимликлар – бу қамиш (тростник) формацияси туркуми тўғрисида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BRIEF DESCRIPTION OF THE PLANT COVERAGE OF THE ARAL SEA AREA

This article discusses the steady decline in vegetation cover and biodiversity in the Aral Sea region as a result of declining vegetation, desertification, degradation processes, and a sharp decline in water resources. However, in the delta part of the Amu Darya, the wetland plants Typha rogoza, Phragmites australis cane, Ceattophyllum rogolistnik formation plants, wetland soils are found in the wetland tugai, halophyte, desert or desert groups of plants, especially in high humidity zones. Due to the rapid reduction of the area, the diversity of plants, as well as the change in the scale of distribution areas, the most common vegetation in lakes and periodically flooded areas in the Aral Sea region is a series of reed formations.

Текст научной работы на тему «ОРОЛ БЎЙИ ҲУДУДЛАРИ ЎСИМЛИК ҚОПЛАМИНИНГ ҚИСҚАЧА ТАВСИФИ»

ОРОЛ БУИИ ХУДУДЛАРИ УСИМЛИК КОПЛАМИНИНГ КИСЦАЧА

ТАВСИФИ

Бахтиёр Рамазонович Рамазонов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти E-mail: ramazonov_74 @mail. ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Орол буйи худудларида таркалган усимликларнинг, сахроланиш, деградация жараёнлари, сув ресурсларининг кескин камайганлиги натижасида, бу худудларда таркалган усимлик копламининг муттасил йуколиб бораётганлиги, биологик хилма-хилликнинг камайиб бораётганлиги тугрисида фикр юритилади. Шу билан бирга, Амударёнинг дельта кисми худудларида усимликларнинг сув-боткок тукай, галофит, сахро ёки чул туркумлари тугрисида, айникса юкори намланиш зоналарида учрайдиган сув-боткок усимликлари Typha - рогоза, Phragmites australis - тростник, Ceattophyllum -роголистник формацияси усимликлари, сув-боткокли ерлар майдонининг жадал кискариши окибатида усимликларнинг турли-туман хиллари, шу билан бирга таркалиш майдонлари масштаби хам алмашганлиги, Орол буйи худудларидаги куллар ва даврий равишда сув босиладиган зоналарда энг куп таркалаган усимликлар - бу камиш (тростник) формацияси туркуми тугрисида фикр юритилади.

Калит сузлар: Орол буйи, сахроланиш, деградация, усимликлар коплами, Амударёнинг дельтаси, боткок тукай, галофит, ландшафт, биологик хилма-хиллик.

BRIEF DESCRIPTION OF THE PLANT COVERAGE OF THE ARAL SEA

AREA

Bakhtiyor Ramazonovich Ramazonov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region E-mail: ramazonov_74 @mail. ru

ABSTRACT

This article discusses the steady decline in vegetation cover and biodiversity in the Aral Sea region as a result of declining vegetation, desertification, degradation processes, and a sharp decline in water resources. However, in the delta part of the

Amu Darya, the wetland plants Typha - rogoza, Phragmites australis - cane, Ceattophyllum - rogolistnik formation plants, wetland soils are found in the wetland tugai, halophyte, desert or desert groups of plants, especially in high humidity zones. Due to the rapid reduction of the area, the diversity of plants, as well as the change in the scale of distribution areas, the most common vegetation in lakes and periodically flooded areas in the Aral Sea region - is a series of reed formations.

Keywords: Aral Sea, desertification, degradation, vegetation, delta of Amudarya, swamp, halophyte, landscape, biodiversity.

КИРИШ

Орол буйи худудлари узига хос булган усимликлар копламига эга булиб, бу худудларининг ландшафт структураси етарлича турли-тумандир. Бу ерда усимликларнинг 51 турдаги хиллари ажратилган ва хариталаштирилган хамда классификацион схема асосида турли тур, тип ва гурухларга бирлаштирилган. Факат шимолий-гарбий ^изилкум усимликлар копламида 322 тур ва оилага мансуб 830 дан ортик ёввойи холда усадиган усимликлар аникланган. Улар орасида бир йиллик утлар барча усимлик турларига нисбатан 47% ни, куп йиллик утлар 38 % ни, дарахт-буталар 11% ни хамда ярим буталар 4% ни ташкил этади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Амударёнинг дельта кисми худудларида усимликларнинг сув-боткок тукай, галофит, сахро ёки чул туркумларини ажратиш мумкин. Айникса юкори намланиш зоналарида учрайдиган сув-боткок усимликлари Typha - рогоза, Phragmites australis - тростник, Ceattophyllum - роголистник формацияси усимликлари учрайди. Сув-боткокли ерлар майдонининг жадал кискариши окибатида усимликларнинг турли-туман хиллари, шу билан бирга таркалиш майдонлари масштаби хам алмашган. Орол буйи худудларидаги куллар ва даврий равишда сув босиладиган зоналарда энг куп таркалаган усимликлар - бу камиш (тростник) формацияси туркуми хисобланади. 1960 йиллардан бошлаб Орол буйи худудларида сахроланиш ва чулланиш жараёнларининг турли хусусиятларини урганишга доир илмий тадкикотлар - географлар, Н.Т.Кузнецов; Н.М.Богданова; А.С.Кесь; А.А Рафиков ва ботаниклар -А.Б.Бахиев, С.К.Кабулов ва бошкалар томонидан урганилган. ^оракалпогистон республикаси худудларида таркалган усимликлар, тупроклар ва уларнинг генезиси, асосий хосса ва хусусиятлари, антропоген омиллар таъсиридаги эволюцияси хамда характери Н.В.Кимберг томонидан урганилган. Орол буйи худудларининг усимлик ва тупрок коплами ва тупрок хоссаларининг

сахроланиш таъсирида узгариши, биохилма-хилликни асраб колиш, тупрокларнинг механик таркиби, агрокимёвий хусусиятлари, харакатчан фосфор ва калий, ер ости сувларининг чукурлиги, минераллашганлик даражаси хамда шурланиш даражаси ва типини урганиш хисобланади.

НАТИЖАЛАР

1960-70 йилларда Амударё дельтаси ва Орол денгизи атрофидаги куллар ва боткокликларда таркалган камишзорларнинг умумий майдони 500 минг/га ни ташкил этган. Хрзирги космик суратлар маълумотлар тахлилига кура, камишзорлар майдони 70 минг/га ни ташкил этади. Кейинги 20-30 йил ичида сугориладиган ерлар зонасида камишзорлар майдони кескин кискариб, тупрок устки копламининг очилиб колиши, сахроланиш жараёнининг кучайишига олиб келган.

Тукайзорлардаги доимий ва асосий ёгоч усимликлари Турангил-Populus arainal, Лох-Elcacagnus tureosnica хисобланади. Жунгор иваси-Solis songaria ва Solis Wilhelmsiana-Вильгельма турлари бугунги кунга келиб жуда кам колган. Хрзирги вактда "Турангил" формациясига мансуб усимликлар "Бадай-Тукай" ва "Нуримтубек" яхши холатда сакланиб колган. Амударёнинг хар иккала киргогидаги ва Козокдарёнинг харакатдаги окими атрофларида, Мошянкул буйларида хамда Муйнок канали атрофларида Турангил формацияси кенг таркалган. Дельтанинг бошка кисмларида бу формация кескин камайиб кетган.

Тадкикот натижаларининг илмий ва амалий ахамияти куйидагилардан иборт: тадкикот натижаларининг илмий ахамияти сахроланиш жараёнларини олдини олишга каратилган чора-тадбирлар мажмуини ишлаб чикиш, йуколиб бораётган усимлик коплпмини саклаб колиш, уларни асраб-авайлаш, деградация ва сахроланиш жараёнлари таъсирида Орол денгизи буйларида тупрок пайдо булиш жараёнлари ва хоссаларининг узгариши бу тупроклардан тугри фойдаланиш тадбирларини ишлаб чикиш имконини беради. Тадкикот натижаларининг амалий ахамияти Орол буйи худудлари сугориладиган зонасида кишлок хужалиги экинларини жойлаштириш, олинган тахлилий натижаларнинг амалиётга жорий килиниши, кейинги йилларда иклимнинг узгариши, ерларнинг шурланишига, унумдорлигига ва пировардида кишлок хужалик экинлари хосилдорлигининг пасайишига олиб келганлигидан келиб чиккан холда фермер хужаликларига тавсиялар берилади. Гидроморф режимдаги тупроклар ярим гидроморф ва автоморф режимга утиши, уларда шурланиш, деградация, дегумификация жараёнлари, озика моддалари микдорининг кескин камайиши

содир булаётганлиги ерлардан кишлок хужалиги максадларида фойдаланишда илмий асос булиб хизмат килади.

ХУЛОСА

1960-1968 йиллар мобайнида дельта худудида узига хос микроиклим яратувчи ва эрозион, дефляцион ва рельеф бузилишларига ва бошка жараёнларга карши курашиш функцияларга эга булган тукай урмонзорлари майдонлари 300 минг гектарни ташкил этган. Бирок дельта худудидаги катта майдонларни куриши натижасида уларнинг майдони кескин камайган. ^оракалпогистон Республикаси сугориладиган ерларида маданий усимликлардан ташкари флора куйидаги келтирилган экологик гурухлардан иборат:

1. Сувсевар, чучук сувлар формациясининг энг ёш гурухи - бу гурух камиш ва киёк утлар гурухидан ташкил топган булиб, улар грунт сувлари сатхи ер юзасига якин жойлашган худудларда усади.

2. Асосан кучсиз минераллашган грунт сувларидаги шурланган тупрок-грунтларда таркалган дарахт-бута ва шурсевар усимликлар-гребенщик, турангил, жийда, кареления, вейник, свинорой, баъзан киммат тола берувчи кандирь тукай формацияси гурухи учрайди. Бундай усимликлар коплами остида утлоки-тукай тупрокларнинг нисбатан юкори айирмалари шаклланган.

3. Асосан юкори даражада минераллашган грунт сувларидаги кучли шурланган тупрокларда яхши ривожланган ва узининг ассимляция органларида катта микдордаги сувда осон эрувчи тузларни туплаш кобилиятига эга булган усимликлар - шурсевар семиз ут - суккулетли галофитлар гурухи. Бу гурух усимликларнинг "куллилиги" (зольность) курук массага нисбатан 46% гача булган микдорларда кузатилади хамда хлор иони курсаткичлари анча юкори булади. Бу гурухга - семиз солянка, тукли солянка, солянка-колосник каспийский усимликлари киради.

4. Утлок-ажриклар ёки илдиз пояли утлар гурухи - бу гурух лойли утлок тупрокларда таркалган ва мустахкам чим катламини ташкил этувчи усимликлар формациясидан иборат булиб, асосий намоёндаси - шур ажрик хисобланади. Грунт сувлари жуда якин жойлашган ва серсув ерларда солерос, сарсан, поташник, сведа ва бошка усимликлар етакчи уринни эгаллаган.

5. Суккулет булмаган галофитлар гурухи - бу гурух усимликлари семиз ут, солянкаларга караганда узининг массасида тузларни кам микдорда ушлайдиган усимликлар гурухидан иборат булиб, кам минераллашган грунт сувлари шароитидаги кучсиз намланган мухитда ривожланган.

6. Бегона утлар гурухи - кучсиз намланган, кучсиз ва уртача даражада шурланган ёки курик, партов-буз ва ташландик ерларда усадиган янток, вьюнок, просянкалар ривожланган.

7. Сийрак усимликлар копламини ташкил этувчи ва тубан усимликлар гурухи - кук яшил сув утлари, диатомлар ва яшил утлар курук такирлар ва такирли ерларда кенг таркалган.

Сахроланиш жараёни таъсирида йуколиб кетган усимликлар формациясини кайта тиклаш, биохилма-хилликни купайтириб бориш долзарб ахамият касб этади.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Б.Р.Рамазонов Растительный мир осушенного дна Аральского моря Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования. III Международная научно-практическая Интернет-конференция / Составление Н.А. Щербакова / ФГБНУ «Прикаспийский научно-исследовательский институт аридного земледелия» с. Соленое Займище.2018. С. 716-719.

2. Рамазонов Б.Р. Исмонов А.Ж. Природные условия почвообразования и повышение продуктивности почв приаралья (на примере кунградского района) Фундаментальные и прикладные исследования: от теории к практике: материалы II международной научно-практической конференции, приуроченной/Т.4.-Воронеж, 2018.-С. 235-240.

3. Рамазонов Б.Р., Кузиев Р.К., Абдурахмонов Н.Ю., Ахмедов А.У. Автоморфные почвы приаралья на стадии опустынивания правление земельными ресурсами и их оценка новые подходы и инновационные решения. Материалы российско-узбекской научно-практической конференции, посвященной 100 летию Национального университета Узбекистана имени Мирзо Улугбека Москва-Ташкент. С. 472-477.

4. Ramazonov B.R., Kuziev R. Evolution of soils of the aral sea area under the influence of anthropogenic desertification european science review № 1-2 2018 January-February pp. 24-28.

5. Ramazonov B.R., Kuziev R.K. Soils of the dried part of the aral sea and problems of desertification International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol.24, Issue 04 2020 ISSN: 1475-7192. A web based peer reviewed publication for mental health practitioners, consumers & applied researchers. www.psychosocial.com Hampstead Psychological Associates Road, London NW1 7 JA United Kingdom. Page 41344146.

6. Ramazonov B.R., Mutalov K.A., Fayziev V.B.,Koraev S.B. Morphogenetic characteristics and biological activity of takyr and meadow soils of the republic of Karakalpakstan (On the example of soils of Chimbay district). Journal of Critical Reviews Taiwan. ISSN-2394-5125 Vol 7, Issue 5, 2020. Page 242-249.

7. Ramazonov Baxtiyor Ramazonovich Soil cover of the Aral sea region and change of soil properties under the influence of desertification (on the example of soils of Karakalpakstan region) Journal of Advanced Research in dynamical and Control Systems (JARDCS) Engineering Q3 SJR 2019 67321 Mackay Street, Deerfield Beach Kanzas City USA. P. 620-631.

8. Рамазонов Б.Р. Некоторые вопросы предотвращения отрицательных последствий опустынивания II-я Международно научно-практическая конференция «Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования» Посвящается году экологии в России. - Москва, 2017.-С. 117- 120.

9. Рамазонов Б.Р. Краткая характеристика почвенного покрова Приаралья (на примере Каракалпакстана). Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования II-я Международно научно-практическая конференция «Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования» Посвящается году экологии в России. -Москва, С. 1054-1056.

10. Рамазонов Б.Р. Кузиев Р.К., Файзиев В.Б. Природные условия и эволюция почв Каракалпакстана (на примере почв Чимбайского района Труды Международной научно-практической конференции «V Оразовские чтения: Вклад тюркской цивилизации в развитие науки и образования». С. 476-480.

11. Рамазонов Б.Р., Муталов К.А., Зокиров Д.У. Изучение растительности пустынь на уроках ботаники Труды Международной научно-практической конференции «V Оразовские чтения: Вклад тюркской цивилизации в развитие науки и образования». С.458-462.

12. Кузиев Р.К., Рамазонов Б.Р. Состояние земельных ресурсов низовьев Амударьи и меры по их рациональному использования Тезисы докладов VII съезда Общества почвоведов им.В.В.Докучаева.-Москва - Белгород, 2016.-С. 388-389.

REFERENCES

1. Б.Р.Рамазонов Растительный мир осущенного дна Аральского моря Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования. III Международная научно-практическая Интернет-конференция / Составление

Н.А. Щербакова / ФГБНУ «Прикаспийский научно-исследовательский институт аридного земледелия» с. Соленое Займище.2018. С. 716-719.

2. Рамазонов Б.Р. Исмонов А.Ж. Природные условия почвообразования и повышение продуктивности почв приаралья (на примере кунградского района) Фундаментальные и прикладные исследования: от теории к практике: материалы II международной научно-практической конференции, приуроченной/Т.4.-Воронеж, 2018.-С. 235-240.

3. Рамазонов Б.Р., Кузиев Р.К., Абдурахмонов Н.Ю., Ахмедов А.У. Автоморфные почвы приаралья на стадии опустынивания правление земельными ресурсами и их оценка новые подходы и инновационные решения. Материалы российско-узбекской научно-практической конференции, посвященной 100 летию Национального университета Узбекистана имени Мирзо Улугбека Москва-Ташкент. С. 472-477.

4. Ramazonov B.R., Kuziev R. Evolution of soils of the aral sea area under the influence of anthropogenic desertification european science review № 1-2 2018 January-February pp. 24-28.

5. Ramazonov B.R., Kuziev R.K. Soils of the dried part of the aral sea and problems of desertification International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol.24, Issue 04 2020 ISSN: 1475-7192. A web based peer reviewed publication for mental health practitioners, consumers & applied researchers. www.psychosocial.com Hampstead Psychological Associates Road, London NW1 7 JA United Kingdom. Page 41344146.

6. Ramazonov B.R., Mutalov K.A., Fayziev V.B.,Коrаеv S.B. Morphogenetic characteristics and biological activity of takyr and meadow soils of the republic of Karakalpakstan (On the example of soils of Chimbay district). Journal of Critical Reviews Taiwan. ISSN-2394-5125 Vol 7, Issue 5, 2020. Page 242-249.

7. Ramazonov Baxtiyor Ramazonovich Soil cover of the Ага! sea region and change of soil properties under the influence of desertification (on the example of soils of Karakalpakstan region) Journal of Advanced Research in dynamical and Control Systems (JARDCS) Engineering Q3 SJR 2019 67321 Mackay Street, Deerfield Beach Kanzas City USA. P. 620-631.

8. Рамазонов Б.Р. Некоторые вопросы предотвращения отрицательных последствий опустынивания II-я Международно научно-практическая конференция «Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования» Посвящается году экологии в России. - Москва, 2017.-С. 117- 120.

9. Рамазонов Б.Р. Краткая характеристика почвенного покрова Приаралья (на примере Каракалпакстана). Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования II-

я Международно научно-практическая конференция «Современное экологическое состояние природной среды и научно-практические аспекты рационального природопользования» Посвящается году экологии в России. -Москва, С. 1054-1056.

10. Рамазонов Б.Р. Кузиев Р.К., Файзиев В.Б. Природные условия и эволюция почв Каракалпакстана (на примере почв Чимбайского района Труды Международной научно-практической конференции «V Оразовские чтения: Вклад тюркской цивилизации в развитие науки и образования». С. 476-480.

11. Рамазонов Б.Р., Муталов К.А., Зокиров Д.У. Изучение растительности пустынь на уроках ботаники Труды Международной научно-практической конференции «V Оразовские чтения: Вклад тюркской цивилизации в развитие науки и образования». С.458-462.

12. Кузиев Р.К., Рамазонов Б.Р. Состояние земельных ресурсов низовьев Амударьи и меры по их рациональному использования Тезисы докладов VII съезда Общества почвоведов им.В.В.Докучаева.-Москва - Белгород, 2016.-С. 388-389.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.