Oprema i metodologija endoskopske dijagnostike Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Mr Živojin Petrović,

kapetan I klase, dipl. inž. mr Radosav Nikolić, pukovnik, dipl. inž. mr Dragan Trifković,

kapetan I klase, dipl. inž.

Vojna akademija — Odsek logistike, Beograd

OPREMA I METODOLOGIJA ENDOSKOPSKE DIJAGNOSTIKE

UDC: 62-7 : 681.518.5

Rezime:

Osnovni problem u održavanju tehničkih sistema sastoji se u proveri njihove radne sposobnosti i otkrivanju neispravnosti u slučaju otkaza. Stanje tehničkih sistema najlak{e se i najbr'e mo'e utvrditi primenom savremenih metoda tehničke dijagnostike. Endoskopskom dijagnostikom moguće je utvrditi trenutno stanje tehničkih sistema. Zbog toga je neophodno poznavanje endoskopske opreme i definisanje metodologije primene endoskopske dijagnostike u odr'avanju tehničkih sistema.

Ključne reči: odr'avanje, endoskopska dijagnostika, oprema, metodologija.

EQUIPMENT AND METHODOLOGY OF ENDOSCOPY DIAGNOSTIC

Summary:

The basic problem in the maintenance of technical systems lies in the confirmation of their working capabilities and discovering malfunctions in case of breakdown. The condition of technical systems can be estimated in the fastest and easiest way by application of contemporary methods of technical diagnostic. The temporary state of technical systems can be estimated by endoscopy diagnostic. That is why it is necessary to get to know endoscopy equipment and define methodology application of endoscopy diagnostic in the maintenance of technical systems.

Key words: maintenance, endoscopy diagnostic, equipment, method.

Uvod

Endoskopska dijagnostika jedna je od mnogobrojnih metoda tehni~ke dijagnostike koja se primenjuje za posmatra-nje nepristupa~nih mesta tehni~kih sistema, bez njihovog rastavljanja [1].

Upotrebom odgovaraju}e endo-skopske opreme mogu}e je u zatvore-nom, neosvetljenom i sku~enom prosto-ru, pouzdano otkrivanje: prskotina, zare-za, deformacija, korozije, erozije, istro-{enja, izgoretina, gubitka za{titnih pre-vlaka, naslaga, curenja i dr. Endoskop-

ska dijagnostika se naro~ito koristi za posmatranje delova sistema u mra~nim prostorima ili prostorijama gde je sma-njena vidljivost [2].

Osnovni zadatak ove metode jeste da utvrdi trenutno stanje tehni~kog si-stema, na osnovu ~ega se donose odluke o postupcima i aktivnostima iz oblasti održavanja. Ovakvim pristupom prakti~-no se prelazi sa održavanja prema roko-vima rada na održavanje prema stanju. Prednosti održavanja prema stanju, pre svega, ogledaju se u pove}anju pouzda-nosti i efektivnosti tehni~kih sistema,

472

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

smanjenju troškova održavanja, a samim tim i troskova životnog ciklusa tehnic-kih sistema [3].

Neophodni uslovi za uspešnu prime-nu metode endoskopske dijagnostike su: oprema, metodologija i specijalizovan kadar. Endoskopsku dijagnostiku treba da sprovode posebno školovani i obuceni specijalisti, koji moraju da poseduju mul-tidisciplinarna znanja. Osim poznavanja opreme i metodologije, oni moraju da se upoznaju i sa tehnickim karakteristikama sistema koji se dijagnosticiraju.

Oprema za endoskopsku

dijagnostiku

Osnovu za vizuelnu i opticku kon-trolu predstavlja ljudski vid i osvetljenje. U većini slucajeva postupci tehnicke di-jagnostike i kontrole moraju se izvršiti u uslovima lošeg osvetljenja ili, u najbo-ljem slucaju, pri dnevnom svetlu. Upravo takvi uslovi ne pogoduju vršenju ozbiljne vizuelne kontrole, jer je osnovni nedosta-tak ljudskog oka da mu pri slabom osve-tljenju ne pomažu cak ni najbolji opticki instrumenti. Pri rukovanju endoskop-skom opremom mora se voditi racuna o mogućnostima i osobinama ljudskog vida, kako bi njena iskorišćenost bila što veća.

Drugi osnovni faktor koji uslovljava rad sa optickom opremom je osvetljenje. Maksimalnu efektivnost osvetljenja obezbeduje vlaknasti svetlovod sa konti-nualnim vlaknima, i to ukoliko se gubici bilo kog cinioca vlakna svedu na 50% in-tenziteta. Drugi nacin poboljšanja inten-ziteta osvetljenosti moguć je izborom prirode i snage svetlosnih izvora.

Usled ogranicenih sposobnosti ljudskog oka klasicne metode dijagnosticira-nja u tehnici poseduju mnoge nedostatke. To je uslovilo razradu novih metoda i opreme kojima se sprovode vizuelna i opticka posmatranja u oblasti tehnicke dijagnostike. U tehnici se sve više koriste opticka vlakna za posmatranje teško do-stupnih sklopova i delova u raznim za-tvorenim prostorima i otvorima, onda ka-da druge metode tehnicke dijagnostike zahtevaju rastavljanje.

Prvi endoskopi (zajednicki termin za sve uredaje za posmatranje sklopova i de-lova u zatvorenom prostoru) bili su pro-jektovani u medicinske svrhe. Intenzivna eksploatacija endoskopa pocela je prona-laskom cistoskopa, na kome se zasnivao dalji razvoj savremene urologije. Posle toga razrađeni su bili uređaji nazvani boro-skopi koji predstavljaju krut sistem sociva snabdevenih minijaturnom lampom za osvetljavanje. Kod savremenih endoskopa lampa je zamenjena vlaknastim osvetlja-vajućim sistemom, koji dozvoljava veliko pojacanje intenziteta osvetljavanja, što omogućava snimanje predmeta posmatranja. Aktivno korišćenje elektronike, znat-no je proširilo oblasti primene vizuelne kontrole i njenog video-snimanja.

Boroskopi

Kruti boroskopi poseduju jednostavan opticki sistem sociva koji je šematski prika-zan na slici 1 [4]. Kod boroskopa je slika vr-lo jasna, a pošto se ne koriste koherentni snopovi optickih vlakana, oni su nekoliko puta jeftiniji od fiberskopa. Cvrstina kon-strukcije, mogućnost izbora dužine, precni-ka, ugla i polja vida, kao i jednostavnost upotrebe, cine boroskop rasprostranjenom opremom vizuelne kontrole.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.

473

г~п>к:() (£>*<пт>

h------Ф-------------------->i—н

Objektiv Prenos slike Okular

Sl. 1 — Sematski prikaz optickog sistema boroskopa

Boroskopi promenljive dužine pred-viđeni su za kontrolu i pregled unutra-snjosti velikih supljih konstrukcija, dugih cevi i drugih tesko dostupnih delova. Bo-roskop se sastoji od cevi sa okularom (sa mogu}nos}u fokusiranja, elektri~nim na-stavkom i monokularnim adapterom) i od cevi objektiva, slika 2 [4]. Boroskopu pripadaju kablovi za priklju~enje na iz-vor svetlosti „svetlovod“, pribor za brisa-nje so~iva i kutija za skladistenje.

Gde god postoji mogu}nost pristupa boroskopom, postoje velike mogu}nosti za istraživanje, razvoj, kontrolu kvaliteta i održavanje razli~itih tehni~kih sistema. Njegova primena mogu}a je na tempera-turama do 150°C u razli~itim sredinama (voda, ulje, slana voda, gorivo i sl.). Iako su pri tehni~koj dijagnostici ~esto izloženi raznim vidovima ne~isto}a i agresivnim sredinama, boroskopi se lako održavaju, brisanjem posle upotrebe. Miniboroskop predstavlja specifi~an tip boroskopa, ~iji je pre~nik samo 1,7 mm, a koristi se za pregled kroz otvore malog pre~nika.

Boroskopi se siroko primenjuju za kontrolu cevi oruđa, parnih kotlova i hladnjaka, gasovoda, naftnih busotina, plinskih boca, raznih vrsta cevi i sl.

Fiberskopi

Fiberskop je uređaj koji ima sposob-nost savijanja svetlovoda bez posledica po sliku koju obrađuje, a sastoji od dva vlaknasta svetlovoda, objektiva i okulara. Sematski prikaz fiberskopa sa izvorom svetlosti prikazan je na slici 3 [4], a njegova konstrukcija na slici 4 [4].

Za fokusiranje fiberskopa pri razli-~itim rastojanjima do objekta dijagnosti-ke so~ivo objektiva mora se pomerati u pravcu ose. Obi~no se njegov položaj re-gulise distantno od okularnog dela fiber-skopa. U okularu postoji specijalan diop-trijski prsten za prilagođavanje oku po-smatra~a (izostravanje slike). Kvalitet slike je, u krajnjem, određen ta~nos}u rasporeda zavrsetka vlakna na krajevima snopa za prenos slike. Kod fiberskopa firme OLYMPUS [5] prakti~no je postig-nut idealan raspored vlakana u sve tri di-menzije, za sta je, pre svega, neophodna stroga jednakost njihovih pre~nika. Fiberskopi firme OLYMPUS imaju kohe-rentnu sliku dobijenu kroz snop fiberop-

Sl. 2 — Konstrukcija boroskopa

474

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

Sl. 3 — Šematski prikaz fiberskopa sa izvorom svetlosti

Pr&tan la DOdfiiavBikje dioptrijo Adapter -v. za ok о "v

Komanda pomaranja ^ CORE - DOLE

Promen Ijiui

Kofinica komanda pamoranja adapted villa —

LEVO

Sen

/

ТТЛ

Aadna duzin

Kocnica komanda pom&rartjfl GORE - POLE

Komanda ppmeranja LEVO - DESNO

- Koneklor пџ$а£а ^vetla Svetlosni vodeći kabl

Sl. 4 — Konstrukcija fiberskopa

tickih vlakana vrhunskog kvaliteta. Mini-malni otvori kroz koje je moguće uvesti fiberskop je 2 mm.

Fiberskop ima mogućnost savijanja svojih krajeva, sto omogućava ne samo di-rektan, već i bocni pogled. Njegovi osnov-ni delovi su: koherentan snop vlakana za prenos slike, koji se prostire od glave koja se uvodi u prostor ispitivanja do rucice za upravljanje i okulara; svetlovod za osve-tljavanje, tj. nekoherentni snop vlakana koji polazi od glave, vodi do rucice za upravljanje i dalje kroz spojnicu do svetlosnog izvora; tanke žice koje povezuju glavu sa

rucicom za upravljanje i pricvrsćuju se za regulator pravca glave koji omogućava operatoru da namesti glavu pod zadatim uglom (u dve ravni) i time obezbedi njen prolazak kroz složene kanale i pregled že-ljenih zatvorenih prostora (kod fiberskopa OLYMPUS ugao otklona glave može biti ±120°); cetvoroslojna obloga koja obavija oba snopa optickih vlakana i žicica, a ela-sticna spoljna obloga obezbeduje vodone-propusnost fiberskopa; rucica za upravljanje, koja obezbeduje fokusiranje objektiva i okulara, željeno upravljanje krajevima fiberskopa i dobijanje željene slike.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

475

Pomoćni pribor koji se koristi u kombinovanju sa fberskopom varira od video kamere, do razlicitih svetlosnih iz-vora i ugaonih adaptera za okular. Fiber-skopu se, uz prethodni pribor, može omo-gućiti i spajanje sa TV ekranom, odnosno sa racunarom i monitorom. To specijali-stima omogućava razne pogodnosti u ra-du, i mogućnost dokumentovanja (memo-risanja) nalaza, kasniju analizu podataka i obuku kadra. Ranije su korisćeni foto-a-parati 35 mm, koji su potisnuti razvojem racunara i digitalnih kamera.

Fiberskopi se mogu upotrebljavati do temperature od 80°C i u razlicitim sredinama, ali se mora vise voditi racuna o mehanickim ostećenjima zbog specific-ne konstrukcije.

Videoendoskopi

Videoendoskopi (slika 5) [4] pred-stavljaju najsavremeniji sistem daljinske kontrole ugrađen u savitljivu cev, kroz koju se istovremeno osvetljava i snima unutrasnjost. Savitljivi videoendoskop omogućava kontrolu kroz otvore precnika većih od 4 mm i pristup unutrasnjem pro-storu koji je ranije bio nedostupan za video kontrolu. Na njegovom vrhu nalazi

se kamera - cip (CCD - Charge Coupled Device), tako da se dobija digitalna slika koja se može kompjuterski obrađivati, cu-vati i distribuirati. Uocavanje stvarnih bo-ja jos jedna je važna mogućnost, a pokret-ni vrh sa kamerom omogućava kvalitetno pozicioniranje i dijagnostiku.

Sistemi daljinskog vizuelnog

pregleda

Sistemi daljinskog vizuelnog pre-gleda (RVI - Remote Visual Inspection) najnoviji su oblici savremenih sistema endoskopske dijagnostike, koji pomažu u detekciji, posmatranju, analizi i memori-sanju ostećenja nedostupnih normalnom ljudskom vidu. Sistem RVI sastoji se od: krutih boroskopa, savitljivih fberskopa, videoendoskopa, koji su integrisani sa ra-znim drugim sistemima (najcesće racu-narskim) i omogućavaju najkompletniji uvid i analizu stanja tehnickih sistema.

Sistemi RVI predstavljaju već opi-sane varijante endoskopske opreme (bo-roskopi, fiberskopi i videoendoskopi), povezane sa racunarom i video opre-mom, sto omogućava daleko veću mo-gućnost obrade memorisanih slika pre-gledanih sklopova. Ovi sistemi eliminisu

Frtfciđeli

Sl. 5 — Konstrukcija videoendoskopa

476

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.

Sl. 6 — Videoanalizator IW-2

potrebu za rastavljanjem i nepotrebne du-že prekide u eksploataciji, sto dovodi do velikih usteda, povećanja efektivnosti i pouzdanosti tehnickih sistema. Specific-nost savremenih sistema RVI ne ogleda se samo u uspesnoj dijagnostici unutra-snjih nepristupacnih ostećenja, već i u mogućnosti njihovog snimanja, memori-sanja, obrade i naknadne analize.

Jasna i cista slika mesta koje se pre-gleda formira se u sistemu optike na vrhu endoskopa, sprovodi do posmatraca ili prikazuje uvećana i izostrena na video ekranu ili monitoru visoke rezolucije.

Videoendoskopska oprema ima mo-gućnost, osim memorisanja slike snimanog dela, i merenje dimenzija ostećenja, kao i mogućnost formiranja i cuvanja svih poda-taka u datotekama (softverska podrska).

Video snimak može biti prikazan na standardnom monitoru, kompjuterizova-nom video analizatoru (slika 6) ili video dokumentacionom sistemu (model VDS-1). Videoanalizator (IW-2) [4] omoguća-va rad sa svim tipovima video endoskopa OLYMPUS, fiberskopa i boroskopa. Njegovom upotrebom moguće je beskon-taktno merenje precnika cevi ili dužine nekog ostećenja (prskotine). Najnovija kompjuterska tehnologija omogućava sa-vrsenu obradu digitalne slike, a postoji i

mogućnost merenja dimenzija sa digitalne slike i stampanje dobijenih slika.

Najpoznatiji proizvodac endoskopske opreme u svetu je firma Olympus Industrial ciji je program prisutan i u nasoj zemlji. Kompleti njihove opreme koncipirani su sa velikom univerzalnosću, sto ih cini vrlo prakticnim u raznovrsnoj primeni.

Endoskopska oprema novije

generacije

Novija generacija endoskopske opreme predstavlja znacajan napredak u razvoju opreme za endoskopsku dijagno-stiku. U jednu mobilnu celinu integrisani su videoanalizator i videoendoskop. Una-preden je softver za upravljanje, merenje dimenzija, obradu i arhiviranje, a postoji i mogućnost modemskog slanja memori-sanih slika.

Na slici 7 prikazana je endoskopska oprema novije generacije, koju je, tako-de, proizvela firma Olympus Industrial [5], a nosi naziv IPLEX. Oprema je kom-paktna i spakovana u kutiju otpornu na udarce. U kutiji je smesten dobos za na-motavanje savitljivog videoendoskopa, kao i motor za upravljanje njegovim vr-hom. Komande za njegovo upravljanje daju se preko visefunkcionalnog daljin-skog upravljaca.

Videoendoskop može biti precnika 6 mm ili 4,4 mm i dužine od 3,5 m do 9,6 m za precnik 6 mm i 3,5 m za prec-nik 4,4 mm. Izvor svetla je halogena sija-lica od 50 W. Za prikazivanje rezultata endoskopske dijagnostike služi LCD monitor 5,6" visoke rezolucije, a ostali spo-ljasnji prikljucci su: USB konektor, pri-kljucak za memorijske kartice, video iz-laz i S-video ulaz/izlaz.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

477

Sl. 7 — Mobilna endoskopska oprema novije generacije

Endoskopska oprema prati razvoj elektronike i koristi najnovija tehnološka dostignuća. Iskorišćene su i mogućnosti koje pruža savremena informaticka teh-nologija, a to je da se rezultati endoskop-ske dijagnostike mogu odmah memorisa-ti u racunaru gde će se izvršiti njihova obrada uz pomoć najnovijeg softvera. Rezultati se mogu proslediti, putem mo-demske veze, do nekog drugog odredišta, tj. kompjutera.

Unapredenje softvera ogleda se u tome što se sada pomoću njega mogu iz-meriti dubine, dužine, površine i reljefi oštećenja. Ove mogućnosti prikazane su na slici 8 [5].

Metodologija primene

endoskopske dijagnostike

Za uvodenje endoskopske dijagnostike u proces održavanja tehnickih sistema potrebno je defmisati metodologiju po ko-joj bi se sproveo program endoskopske kontrole. Metodologiju endoskopske dijagnostike defmišu sledeće faze:

1. analiza konstruktivnog rešenja objekta dijagnostike;

2. odredivanje kontrolnih mesta i izbor pristupnih otvora za uvodenje endoskopa;

3. izbor endoskopske opreme;

4. defmisanje postupka i analiza re-zultata endoskopske dijagnostike;

5. izrada izveštaja.

478

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

Prvi korak za primenu endoskopske dijagnostike predstavlja detaljno upozna-vanje sa konstrukcijom i sistemom odr-žavanja objekta dijagnostike. Zbog toga je neophodno upoznavanje sa delovima i sklopovima koji se pregledaju, u pogle-du: opterećenja, mesta kriticnih napreza-nja, tehnologije izrade, sistema poveziva-nja elemenata, materijala, povrsinske za-stite, moguće vrste ostećenja, postojećeg sistema održavanja...

Definisanje kontrolnih mesta slede-ća je faza metodologije endoskopske dijagnostike, u kojoj se odreduju mesta ko-ja treba pregledati. Kontrolna mesta defi-nisu se posle upoznavanja sa tehnickim sistemom i njegovim održavanjem.

Kontrolna mesta odreduju se tako da pregledom budu obuhvaćeni svi vital-ni delovi i sklopovi tehnickog sistema. Na osnovu sagledavanja procesa koji se odvijaju u tehnickom sistemu, mogućih vrsta ostećenja i ostalih bitnih faktora koji uticu na rad sistema, vrsi se odrediva-nje kontrolnih mesta. Njihov broj zavisi od složenosti tehnickog sistema.

Posle odredivanja kontrolnih mesta sledi analiza mogućnosti iskorisćenja po-stojećih otvora na tehnickom sistemu za uvodenje endoskopa u unutrasnjost teh-nickog sistema radi pregleda definisanih kontrolnih mesta. U slucaju potrebe mo-gu se izraditi i novi tehnoloski otvori za uvodenje endoskopske opreme, vodeći racuna da ne ugrožavaju konstrukciju i ne ometaju rad tehnickog sistema.

Za efikasno sprovodenje endoskop-ske dijagnostike, endoskopska oprema uvek se bira prema odabranim otvorima kroz koje će se endoskopi uvoditi, kao i prema dužini uvodenja endoskopa sa pra-tećim adapterima (bocni ili direktni po-

Slika 8 — Merenje dubine, duiine i površine oštećenja

gled, sirina pogleda i fokusa). Pravilan izbor izvora svetlosti, kao i ostale dopun-ske opreme, takode utice na kvalitet re-zultata dijagnostike.

Novija generacija endoskopske opreme predstavlja jednu mobilnu celinu u koju su integrisani video analizator i video endoskop zajedno sa izvorom sve-tlosti. Na LCD monitoru visoke rezoluci-je prikazuju se rezultati endoskopske di-jagnostike. Pri upotrebi ove opreme po-trebno je samo izvrsiti izbor adaptera za odredivanje fokusa, pravca i sirine pogle-da. Jedna od najvažnijih faza endoskopske dijagnostike obuhvata analizu dobije-nih rezultata. U toku endoskopske dijagnostike u poseban obrazac unose se zapa-žanja o nadenom stanju tehnickog sistema, sa oznakama memorisanih slika. Time je, u stvari, definisan postupak endo-skopske dijagnostike konkretnog tehnic-kog sistema.

Rezultati endoskopske dijagnostike su slike otkrivenih ostećenja ili nekih ka-rakteristicnih delova sistema. One se me-morisu u videoanalizatoru, a kasnije se mogu prebaciti u racunar i arhivirati. Analiza rezultata podrazumeva uporedi-vanje konstatovanih ostećenja sa kriteri-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

479

jumima dozvoljenih oštećenja, radi dono-šenja odluke o nastavku eksploatacije objekta dijagnostike. Procena kriterijuma prihvatljivosti oštećenja na delovima tehnickih sistema predstavlja cilj celokup-nog pregleda, jer daje odgovor na pitanje u kakvom se stanju nalazi ispitivani teh-nicki sistem. Na osnovu procene kriterijuma prihvatljivosti oštećenja donosi se odluka o daljem tehnickom saniranju oštećenja ili nastavku eksploatacije.

Za praćenje i usvajanje kriterijuma prihvatljivosti oštećenja delova tehnickih sistema neophodno je rezultate i podatke do kojih se dolazi pri povremenim endo-skopskim pregledima beležiti u odrede-na dokumenta (liste pregleda). Kriteriju-mi prihvatljivosti nadenih oštećenja defi-nišu se posebnim dokumentima sa prate-ćim skicama, slikama i crtežima. Ti do-kumenti najcešće su tabele koje sadrže: mesto pregleda, vrstu oštećenja, maksi-malno dozvoljene dimenzije i kolicine dozvoljenih oštećenja.

Procena kriterijuma prihvatljivosti oštećenja delova tehnickih sistema vrši se uporedenjem oštećenja sa etalonima. Ovaj kriterijum predvida postojanje eta-lona koji su rezultat dugotrajnog praćenja i izucavanja razvoja oštećenja i usvajanja granica dozvoljenih oštećenja sa kojima tehnicki sistem i dalje zadržava zadovo-ljavajuću radnu sposobnost.

Etalon može biti posebno pripre-mljeni deo, crtež, skica, fotografija, me-morisana slika sa što preciznije definisa-nim kriterijumima oštećenja (dužina, du-bina, površina, mesto, broj, oblik, itd.). Takode, kao etalon mogu poslužiti i vrednosti proracunate na osnovu cvrstoće

ili dobijene eksperimentalnim ispitiva-njem na zamor.

Poznavajući konstrukciju tehnickih sistema, tj. delove i sklopove sistema koji se dijagnosticiraju, njihove tehnicko--tehnološke karakteristike i uslove u kojima rade, mogu se predložiti vremenski intervali sledećih pregleda. Oni bi omo-gućili praćenje oštećenja na delovima tehnickih sistema, na osnovu kojih bi se kasnije mogli usvojiti nepostojeći kriteri-jumi prihvatljivosti oštećenja. Ti kriteri-jumi kasnije bi pomogli u usvajanju i iz-radi etalonskih delova, koji bi služili za analizu u procesu definisanja kriterijuma prihvatljivosti oštećenja delova tehnickih sistema.

Poslednja faza definisane metodolo-gije primene endoskopske dijagnostike je donošenje zakljucka, ocene stanja njego-vih sklopova (delova) i sistema u celini kroz izradu izveštaja.

Na osnovu dobijenih rezultata u Iz-veštaju endoskopske dijagnostike daje se jasan zakljucak sa predlogom mera o da-ljoj eksploataciji objekta dijagnostike, odnosno o postupcima održavanja koje je potrebno preduzeti odmah ili kasnije u fazama.

Prilog Izveštaja obavezno sadrži sve slike registrovanih oštećenja koja će se pratiti u sistemu održavanja prema stanju tehnickog sistema. Izveštaj daje precizan odgovor o uzroku nastanka otkaza, sa predlogom mera kako da se spreci pojava slicnog otkaza na ostalim tehnickim si-stemima. Takode, moraju se preporuciti intervali budućih pregleda, koji će, uglavnom, zavisiti od nadenog stanja i eksploatacije tehnickog sistema.

480

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 5/2005.

Zaključak

Upotrebom odgovarajuće endoskop-ske opreme moguće je u zatvorenom, neosvetljenom i skucenom prostoru pou-zdano otkrivanje ostećenja, kao {to su: prskotine, zarezi, deformacije, korozija, erozija, istro{enja, izgoretine, gubitak za-{titnih prevlaka, naslage, curenja i dr.

Endoskopska dijagnostika ima mo-gućnosti za veoma {iroku primenu, i skoro da nema oblasti gde se ne bi mogla koristi-ti. Može se upotrebiti za utvrđivanje trenut-nog stanja raznih tehnickih sistema, kao {to su: transportna i građevinska sredstva, nuklearni reaktori, parni kotlovi sa instala-cijama i dr., kao i njihovih podsistema (ele-menti konstrukcije, pogonske grupe, pre-nosnici snage, sudovi pod pritiskom, turbo-masine, izmenjivaci toplote...).

Endoskopska dijagnostika se uspe-{no primenjuje u održavanju raznih teh-

nickih sistema. Na osnovu dobijenih po-dataka moguće je izvr{iti detaljnu analizu svih vidljivih o{tećenja, upotrebom od-govarajuće racunarske opreme i softvera, pri cemu se može predložiti nacin upo-trebe uređaja ili sistema za određeni period.

Cilj primene endoskopske dijagnosti-ke jeste uvođenje održavanja prema stanju u sistemu, uz povećanje pouzdanosti i efektivnosti složenih tehnickih sistema.

Literatura:

[1] Petrović, Z.: Primena metode endoskopske dijagnostike u održavanju tehnickih sistema, magistarski rad, Masinski fakultet, Beograd, 2004.

[2] Janković, S.; Jovanović, M.: Mogućnosti primene savreme-ne endoskopske dijagnostike u održavanju prema stanju u naftnoj industriji Jugoslavije, YUNG 2002.

[3] Janković, S.; Jovanović, M.: Održavanje prema stanju va-zduhoplovnih gasoturbinskih motora primenom endoskop-ske dijagnostike, 6 QDM konferencija, 18-19.06.2003.

[4] Casopisi i prospektni materijal za endoskopsku dijagnosti-ku, Olympus Industrial.

[5] www.olympus-industrial.co.uk

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 5/2005.

481