Ekspertski sistem za podršku operativnog odlučivanja u oblasti dijagnostike neispravnosti TMS u združenim taktičkim jedinicama Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

Dr Marfco Andrtjić,

major, dip!, inž. Asdreja Andrić, dipl. inž. N&ob Stojanović,

dipl. inž.

Vojnotehnifka akadcmija VJ, Beograd

EKSPERTSKI S1STEM ZA PODRŠKU OPERATIVNOG ODLUČIVANJA U 0BLAST1 DUAGNOSTIKE NEISPRAVNOSTI TMS U ZDRUŽENIM TAKTIČKIM JEDINICAMA

UDC: 007.52 : 519.816] : 623.004.64

Rezime:

(J radu je prikazan ekspertski sistem za podršku odlućivanju u oblasti dijagnostike neispravnosti TMS koja su zastupljena u zdruienim taktičkim jedinicama. U saietoj fomxi prikazane su teorijske osnove dijagnostike i ekspertskih sistema, struktura razvijenog ekspertskog sistema, način korišćenja i efekti primene. V razvijeni sistem ugradeno je znanje eksperata za konstrukciju, dijagnostiku i odrlavanje tehničkih materijalnih sredstava u zdruienim taktičkim jedinicama i podaci iz literature iz ove oblasti. Predloteni su pravci daljeg rada na usavriavanju razvijenog ekspertskog sistema.

Ključne reči: dijagnostika, tehnička materijalna sredstva, odlučivanje, ekspertski sistem.

EXPERT SYSTEM FOR OPERATING DECISION MAKING SUPPORT IN DIAGNOSING DEFECTS OF EQUIPMENT IN JOINT TACTICAL UNITS

Summary:

The paper presents an expert system to support decision making in the field of diagnostics of equipment defects in joint tactical units. The theoretical bases of diagnostics and expert systems are briefly presented as well as the structure of a developed expert system, the method and the effects of its application. The developed system comprehends the Knowledge of experts in design, diagnostics and maintenance of equipment in joint tactical units as well as corresponding literature data. The guidelines for improving the developed expert systems have been proposed.

Key words: diagnostics, equipment, decision making, expert system.

Uvod

Iskustva iz prakse pokazuju da je u toku borbenih dejstava potrebno mnogo vremcna za pravilno i brzo identifikova-nje, zatim definisanje neispravnosti teh-ničkih materijalnih sredstava (TMS), a posebno za kvalitetno utvrdivanje uzroka trenutnog tehničkog stanja TMS-a.

Problem se još više usložava kada se učesnici u procesu komuniciranja (odaši-

Ijač i primalac poruke), odnosno onaj ko izveStava o tehničkom stanju TMS*a i onaj ko treba da otkioni neispravnost, prostomo udaljeni pa se komunicira po-sredstvom sredstava veze.

Loša defektaža ima za posledicu da jedna ekipa odlazi iz stanice (baze) da identifikuje i definite problem, a druga da ga reši.1

1 Kolikt zoiCjj razvijenc zcmlje i mode me armije posve-6iju ovom proMemu pokuuje i to Sto se u pojedinim voftkamj (SAD), u toku borbenih dejstava, na mesto tbivanja (uo>o gdc

VOJNOTEHNlCKI CLASNIK 4-5/2001.

391

Stcčena saznanja iz ratne prakse la-kođe pokazuju da je dcfektaži neisprav-nosti TMS potrebno dati više prostora u nastavnim planovima i programima voj-nih škola, a posebno onih Skola koje školuju kadar koji će raditi u jedinicama za održavanje TMS.

Cilj ovog rada jestc da se prikažc razvijcni ekspertski sistem za podršku odlučivanju u oblasti dijagnostike neis-pravnosh TMS, inicira Sira akcija u pri-kupljanju znanja iz oblasti dijagnostike neispravnosti TMS i podstaknc dalji rad na razvoju i usavršavanju razvijenog eks-pertskog sistema iz ovc oblasti.

Dijagnostika stanja tehnickih

sistema

U suštini, pod dijagnozom* 2 tehnič-kog stanja podrazumeva se merenjc vred-nosti nekih izabranih parametara da bi se utvrdilo stanje parametara3 elemenata -strukturnih parametara.

Tehničko stanje objekta dijagnostike zavisi od stanja eiemcnata (strukture) od kojih se objekat sastoji [5]. Ocenjuje se na osnovu struktumih (kinematski. geo-metrijski, statički, mehanička i moleku-larna svojstva materije. termički, akustič-ki,...) i regulacionih parametara4 koji karakterišu radnu sposobnost ili isprav-

k dogadaju ncnpravnosti. otkaa. oSicćcnja) upućuju podofkiri defcktatori. koji uz kotHullovanje va profesiorialnim posadams tkupih borbcnih sistema dooose kvaliteinu dijagnozu i odluCuju gde ćc sc otklanjati ncispravnosti.

2 Dijagnostikom uanja ichničkih sistema bavi se leh-nitka dijagnostika. To je naufna disciplina ko^a proulava oblike manifest »cije stanja tehniikih sistema i njihovih elemenau.

utvrđujc nanjc tchnićkih sistema i elemenau, klasifikuje otkaze sistema t elemenaia i utvrđuje uzrokc pojava otkaža, Takođe. tehmtka đijagnostika te bavi unčavanjem cnetoda i tchoićkih sredstava za praćcnjc promena stanja tehniikih sistema i prog-noaraniem resuru rađa, bez rasldapanja sredstava (5).

* Pod parametrotn $e podrazumeva ftzička vclifiina ili funkcija koja karaktertte radnu sposobnost iti ispravnoat objeku dijagnostike.

* Sam naziv govon da reguliSu kvalitet rada tchničkog uuema. odnosno njegovih pođustcma i elemenau. Odnose se na vreme. koWino. ugao i sl. u zavwnosti od mle tehručkih sistema.

nost objekta dijagnostike, odnosno po-smatranog sistema.

Navedene parametre karakterišu nji-hove nominalne, dopuštene i granične vrednosti. Kada vrednosti parametara dostignu graničnu vrednost daija upo-treba tehničkog sistema nije moguća ili nije preporučljiva zbog ekonomskih, bez-bednosnih i)i drugih razloga.

Da bi se izbeglo rasklapanje tehniČ-kog sistema i merenje vrednosti strukturnih parametara. o njihovom tehničkom stanju zaključuje se posredno, nakon ana-lize odredenih izlaznih, radnih i proprat-nih (parazitskih) procesa - dijagnostičkih procesa5 * (dijagnostičkih simptoma) veza-nih za posmatrani tehnički sistem, i mere-njem vrednosti određenih dijagnostičkih parametara koji karakterišu dijagnostički simptom. Suština dijagnostike tehničkih sistema svodi se na to da se pomoću dijagnostičkih parametara oceni stanje strukturnih i regulacionih parametara.

U odnosu na fizičkc osobine dijagno-stičkih parametara metode za dijagnosti-ciranje tehničkog stan a dele se na sledeće grupe:

- metode koje se zasnivaju na mere-nju vrednosti pokazatelja eksploatacionih svojstava TMS (funkcionalne, energetske dinamičnosti, potroSnje radnih fluida, bezbednosti rukovanja, zagadivanja oko-line i sl.);

- metode kojima se mere parametri izlaznih radnih ili parazitskih procesa (vi-braeije, buka, temperatura i sl.);

- metode koje se zasnivaju na mere-njima geometrijskih veličina koje nepo-sredno karakterišu tehničko stanje odredenih elemenata (zazori, slobodni hodo-vi, ekscentriteti i sl.).

* UzavnsnosfiodvmeTMStomogubititoplotnosunje. vibracioni procesi, bcrrDctifnost.sastav uija za podmazivanje i s). Karaktcriie ih jednoznafnov. stabilnost. infonnitjvnost i mogućnost jednostavnog i pouzdusog merenja.

392

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2001.

Metode se, takođe, mogu podeliti na opšte (funkcionalne), koje razmatraju op-šte tehničko stanje objekta i lokalnc koje se bave dijagnostikom tehničkog stanja konkretnih radnih parova tribomehanič-kih sistema i elemenata [5].

Dijagnostika opšteg tchničkog stanja obavlja se merenjem dijagnostičkih para-metara koji karakterišu nivo efektivnosti funkcionisanja tehničkog sistema u cclini ili njegovih podsistema.

Dijagnostika tehničkog stanja elemenata obavlja se analizom informaeija koje sadrže statističke karakteristike vibraeija i akustičkih procesa koji prate funkeioni-sanje sistema (vibroakustična metoda), analizom ulja za podmazivanje odredenih podsistema i na druge načine, u zavisnosti od vrste TMS.

Takode, dijagnostičkc metode mogu se podeliti na univerzalne i specijalne.

Univerzalne metode6 mogu se prime* niti za dijagnozu tehničkog stanja velikog broja različitih tehničkih sistema, radnih parova i elemenata, a specijalne metode se primenjuju samo za konkretne parove i elemente.

Dijagnostika je proces koji se sastoji od tri faze:

- utvrdivanja trenutnog stanja teh-ničkog sistema;

- analize karaktera i uzroka uočenih odstupanja (retrospekeija);

- prognoze preostalog intervala u kojem sistem može da radi u granicama dozvoijenih odstupanja (preostalog re-sursa).

Za tehničke sisteme (TMS) kojima raspolažu jedinice Vojske od velikog je praktičnog značaja blagovremcno (joS u mini), utvrditi dijagnostičke simptome, *

* Zasnivaju se, uglavnom. na mcrenjima karaktemtiks buke. temperature. vibraeija. udamih impuHa, aaatava ulja za podmazivanje i si. u zavisnosti od vrste TMS.

dijagnostičke parametre i njihove veličine i uzroke koji uslovljavaju odredeno kon-kretno tehničko stanje, kako bi sc uvek znalo koliko je resursa preostalo do gra-ničnog stanja i blagovremeno preduzeli adekvatni zahvati održavanja.

Automatizacijora korišćenja navede* nih interdisciplinarnih ekspertskih znanja ostvaruju se brojni efekti: ubrzava se identifikaeija (neželjenih) stanja tehnič-kih sistema, poboljšava kvalitet definisa-nja trenutnog tehničkog stanja i skraćujc vreme donošcnja odluke o uzroku trenutnog tehničkog stanja kako bi se preduzele adekvatne akeije održavanja.7 Takode, time bi se znatno ubrzalo saniranje neis-pravnosti i oštećenja na TMS, ubrzalo vraćanje TMS u borbu i smanjilo odsustvo TMS sa bojnog polja, §to je jedan od zahteva savremenog rata.

Sa dijagnostikom stanja tehničkih sistema, a posebno sa utvrdivanjem uzroka trenutnog tehničkog stanja, naroćito kada su sistem, podsistemi ili element! neis-pravni (u otkazu) sreću se u praksi i korisnici TMS-a i kadar koji se bavi održavanjem, a u izvesnoj meri i organi komandovanja.

Osnovne napomene o ekspertskim

sistemima

Istraživanja u oblasti veštačke inteli-geneije u poslednje dve decenije dala su vrlo značajne rezultate. Medu najznaiaj-nije se ubrajaju razvijanje i primena pro-grama koji su poznati pod nazivom eks-pertski sistemi (ES). To su programi u

Pored navedemh konkretiuh cfekata. automatizaeijom koriSdenja luvcdenih interdisdMinamih ekiperttkih znanja otnogućuje tc brta drkulaaja ziaoja u aistemu i omogudava brii odziv uatema održavanja ra raznc pobode iz siuema i okrvdenja,

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 4-5^001.

393

koje je na pogodan način ugrađena velika količina visokokvalitetnog znanja iz ne-kog domena ljudske aktivnosti, a koji mogu da procesiraju to znanje radi uspe-šnog rešavanja odredenog problema na način koji bi se smatrao inteligentnim kada bi te iste probleme rešavao čovck.

U kojoj de men jedan ekspertski sistem u svom radu ispoljavati sposobnost inteligentnog reSavanja problema koji mu je zadat zavisi, pre svega, od znanja koje je u njega ugradeno.

Smatra se da najveće i najkvalitetnije znanje iz neke oblasti imaju ljudi koji su eksperti u toj oblasti. Radi toga se nastoji da znanje koje se ugraduje u ekspertski sistem u toku njegovog razvoja, po svom kvalitetu i količini, bude u što večoj meri nalik znanju eksperata u toj oblasti.

Znanje koje se ugraduje u ekspertski sistem potiče od eksperta u odredenom domenu, a predstavlja najvažniji deo si-sterna. Po pravilu, ekspert nije stručnjak i za oblast računarstva, pa je potreban posrednik koji će pomoći da se od struč-njaka dobije i prenese u računar znanje koje on poseduje. Taj posrednik se naziva inženjer znanja (knowledge engineer). U konsultacijama sa ekspertom, ili na neki drugi način. on dolazi do činjeničnog i heurističkog znanja iz date oblasti, to znanje kodira na odgovarajući način i unosi ga u ekspertski sistem. Ovaj proces je od izuzetne važnosti za razvijanje, testiranje i dograđivanje ES i obično se označava kao proces prikupljanja (akvizi-cije) znanja (knowledge acquisition). In* ženjer znanja često ima na raspolaganju poseban programski paket koji mu olak-Sava taj posao. Sa druge strane, korisnik najčešće komunicira sa ES posredstvom (preko) tcrminala, koristedi posebnc pro-gramske pakete koji olakšavaju komuni-kaeiju. To mogu da budu razne vrste

grafičkih interfejsa, sistemi za komunika-ciju nekim formalnim ili prirodnim jezi-kom, kao i sistemi za prepoznavanje govora.

Iako se ES ra2vijaju za pojedine uske domene u odredenoj oblasti ljudske delatnosti, sve se češće javlja tendeneija da se sistemi vezuju za baze znanja Sire namene, koje sadrže opštije znanje od onog koje se neposredno ugraduje u ES.

Razlike između konvencionalnib

programs i ekspertskih sistema

Konvcncionalni programi uglavnom se koriste za obradu velikih količina po* dataka koji su, najčešće, numeričkog ti-pa. Ova obrada vrSi se prema jasnim i tačno definisanim algoritmima, koji ko-rak po korak vode sistem ka rešenju problema. Ukoliko program po svojoj semantici odgovara postavljenom pro* blemu i ukoliko su ulazni podaci tačni, konvencionalni program će rezultirati tačnim rešenjem postavljenog problema.

Ekspertski sistemi se pona$aju dru-gačijc. Oni, uglavnom, manipulišu simbo* ličkim podacima i ne rade po unapred zadatim algoritmima, ili ne po algoritmima u klasičnom značenju te reči. Neal-goritamski pristup jedno je od osnovnih obeležja ES. Oni su u velikoj men inte-raktivni i u svakom trenutku se mogu zaustaviti. Tada korisnik može da pre-gleda zaključke do kojih se došlo do tada, da vrati proces zaključivanja od početka, da unese nove činjerice i si.

Ekspertski sistemi daju zaključke koji ne moraju biti ni tačni ni pogrešni već u većoj ili manjoj meri verovatni i pouzdani.

Osnovne razlike izmedu konvencio-nalnih programa i ekspertskih sistema prikazane su u tabcli 1.

394

VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2001.

Tabcla /

Osnovne razlike između konvencionalnih pro* grama t ekspertskih sistema

Konvcncionalni program) Ekspcmki sistemi

Algoritmi Heuristike

Prcdslavljanje i koriićc-nje podataka Prcdstavljanje i ko-riSecnjc znanja

Znanje i metodc znanja su pomeSani Odvojcna baza znanja od mehantzma zaklju* ćivanja

Novo znanje zahteva reprogramiranje Novo znanje dodaje sc bez reprogramiranja

Formalizmi za predstavljanje znanja

Stvarajući inteligentni sistem, pre svega, treba jasno razgraničiti oblast pro-blema u kojoj će sistem raditi i zadatke koje će ona rešavati.

Model problemskc oblasti sadrži, po pravilu, dve komponente: opšta znanja o zakonima spoljašnjeg sveta primenjena u datoj problemskoj oblasti, i znanja karak-teristična samo za tu oblast u kojoj će funkcionisati inteligentni sistem. Na znanja prvog tipa odnose se, na primer* znanja o zakonima vremena i prostora realnog fizičkog sveta i znanja čisto logič-kog karaktcra. Navedcna znanja obra-zuju ,,neku“ univerzainu bazu znanja koja ne zavisi od problcmske oblasti. Znanja drugog tipa su zakonitosti i odnosi koji pripadaju konkretnoj oblasti.

Univerzalna i specijalna znanja mogu se čuvati u memoriji u različitom obliku.

Radi opisivanja znanja koriste se različiti jezici predstavljanja znanja, koji odgovaraju različitim modelima znanja. Jedan od osnovnih problema kod ES jc način predstavljanja znanja,* jer on bitno utiče na same karakteristike sistema. Mnoge strukture koje sc koriste u veštač-

1 Detiljnijc video u liicreiun [1. 3).

koj inteligcnciji rade vcoma dobro kada se postave u jednostavne domenc, ali kada se postave u domenc realnog sveta (okruženja) počinju da se ,,ruše“. Problem je u tome što navedcne strukture nemaju dovoljno znanja o domenu, i ne mogu da odgovore na pitanja iz tog dome-na. Ako se pokuša jednostavno rcšavanjc problema tako što će se ubaciti još infor-macija u sistem, brzo će dobi do vclikog smanjenja brzinc sistema. Jedna od naj-važnijih osobina sistema vcštačke inteli-gencije jc mogućnost skladištcnja znanja na cfikasan način, tako da je moguće stvoriti programe kojima će se pristupiti podacima za kraće vreme.

Osnovni modcli za predstavljanjc znanja su:

- prcdstavljanje znanja pomodu pra-

vila;

- mrežni modeli;

- modeli zasnovani na kori^ccnju okvira.

KAPPA - alat za razvoj

ekspertskih sistema

KAPPA je alat koji sc koristi za razvoj ekspertskih sistema u Microsoft Windows okruženju. Snabdeven je grafič-kim korisnićkim interfejsom, koji oiak-šava korišćenje brojnih funkcionalnosti.

KAPPA koristi metodu predstavljanja znanja pomoću okvira, za predstavlja-nje hijerarhijskih struktura u okviru pro-blemskog domena. Za opis mchanizama zaključivanja koriste se pravila sa ulanča-vanjem zaključaka unapred, unazad ili kombinovano. KAPPA ima podršku za davanjc objašnjenja donetih zaključaka. Proceduralno znanje može se predstaviti funkeijama kao u višim programskim je-zicima.

VOJNOTEHNIČKJ GLASNIK 4-5/2001.

395

Otm-cl l)l<iw*.ri

'TMS’

/MMftl'tW*

PtMtfijsfcoji«

‘hrtindlRttto

LAXI.MN08AI LAKI_M1N08Ai Protfvoldopni. Rsk*tne_naen^— umotodnoj* pi«neail_r»k*i

POKRETNA.Pf KUHIWA.MJTC NESIONICA Pi

4

57. / - Object Browser

57. 2 - Edit tools

Object Browser (predstavljanje hije-rarhijske strukture znanja) prikazan je na slici 1.

Edit tools prikazan je na slici 2.

KAPPA obuhvata sledeće alate:

- object browser (predstavljanje hi-jerarhijske strukture znanja):

- edit tools za editovanje ciljeva, pravila, okvira, instanci i funkcija;

- interpreter jezika KAL;

- dibager i niz alata za praćenje procesa zaključivanja;

- KAL prevodilac;

- alat za dizajniranjc Windows for* mi.

Za sistem KAPPA razvijen je pose-ban jezik KAL, za zapis baze znanja, tako da se rad sa bazom znanja može odvijati pomoću tekst editora. Baza znanja se, naime, pamti u tekstualnoj formi, kao sors-datoteka u jeziku KAL. Ova datoteka obuhvata opise svih korišćenih ciljeva, pravila, okvira, instanci i funkcija, kao i opise svih formi (,,sesija“ u KAPPA tcrminologiji), i njihovih eleme-nata (listbox-a, dugmadi, itd.) koji se pojavljuju u programu.

U KAPPA okruženje uključen je i tzv. KAL prevodilac koji prevodi bazu

396

VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2001.

znanja u formu C projekta. Rczultat ovog prevođenja, tj. dobijeni C projekat, može se prevesti u izvršnu verziju korišće-njem C kompajlera. Podržani su Micro-softov i Borlandov dijalekat C-a.

Primera radi, objašnjen je proces dodavanja jednog okvira u bazu znanja. U prozoru Edit toots izabere se opcija Class. U pop-up meniju izabere se New. U novootvorenom dijalogu unese se ime novog okvira i ime roditetjskog okvira. Nakon ovog koraka na ckranu se pojav-Ijuje standardna forma Class editora (slika 3). Ova forma omogućava da se menjaju, dodaju i brišu svojstva (slot) posmatranog okvira.

Za svako svojstvo može se otvoriti dijalog za editovanje - slot editor (slika 4), koji omogućava da se unesu, odnosno menjaju:

- dozvoljene vrednosti (skup valid-nih vrednosti ovog svojstva, ujedno skup vrednosti koji sistem nudi kada u procesu konsultacije od korisnika traži vrednost ovog svojstva);

- prompt - formulacija pitanja koje sistem postavlja korisniku kada u procesu konsultacije od korisnika traži vrednost ovog svojstva. Naime, KAPPA ima već gotove, standardne dijaloge za obavtjanje ove konsultacije - korisnik ne mora da ih posebno dizajnira;

- if-needed, if-accessed i if-changed procedure.

Forma za unošenje pravila (Rule Editor, slika 5), slično kao i u drugim shell-ovima, sadrži polja za „if" i ..then" deo. Pored toga, sadiži i polje comment, koje se koristi u procesu davanja obja-Snjenja za donete zaključke. Za davanje

’ Class Editor- AUTO, .motor non

. .t’i ‘‘if. . i

■ +Difac«»za * (list)

l*lme 1+ Nasi« 1 * Ow>_je_pravo_une 1 * SiMptDIK B* Vrsta PnMend sa w FALSE

SI. 3 - Class Editor

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 4-5/2001.

397

Slut EUrtoi - AUlO.moUmSimptom

na[7.

objaSnjenja, takođe, postoji ugrađena standardna forma.

Razvoj ekspertskog sistema

DEFEKTATOR

Ekspertski sistem DEFEKTATOR namenjen je da pomognc korisnicima, defektatorima i drugim zainteresovanim subjektima pri brzom i kvalitetnom iden-tifikovanju i definisanju neispravnosti na tehničkim materijalnim sredstvima za-stupljenim u združenim taktičkim jedini-cama, a zatim brzom donošenju kvali-tetne odluke o uzroku neispravnosti TMS.

U razvijeni sistem ugradena su zna-nja koja se odnose na defektažu neisprav-

nosti na odabranim vrstama sredstava pojedinih grupa, i na odabranim sklopo-vima izabranih vrsta sredstava.

Ugradena su znanja koja $e odnose na sledeće grupe sredstava:

- naoružanje (pešadijsko, klasična artiljerija, raketno naoružanje);

- motorna vozila (neborbena - put-nička, terenska i teretna i borbena m/v -tenk);

- sredstva veze (induktorska sredstva, radio-uredaji i radio-relejni uredaji);

- intcndantska TMS.

Sistem pruža informacije pri identifi-kovanju, definisanju i dijagnostici neispravnosti za sledeća konkretna sredstva i njihove modularne celine (sklopove, agregate, uredaje):

398

VOJNOTEHN1ĆKI GLASNIK 4-5/2001.

- bestrzajni top 82 mm M60 i M60A;

- iaki minobacač 120 mm M74 i M75;

- haubica 122 mm D-30 J (zatvarač, protivtrzajući sistem, mehanizam za da-vanje pravca i nagiba ccvi, nišanske spra-

ve);

- pult za vođenje 9S415 i lansirna kutija 9P111 protivoklopnog lansera 9K11;

« samohodno lansimo orude 9P31M;

- Iaki prenosni raketni komplet 9K32M;

- m/v TAM 110 T7, TAM 5000 D, TAM 5000 DV (motor, transmisija, ure-

đaj za upravijanje, uređaj za elastično oslanjanje, točkovi i pneumatici);

- m/v AR-55 (motor, transmisija, uredaj za upravijanje, kočenje i elastično osianjanje);

- tenk T-55 (motor, transmisija i hodni deo);

- RRU-1;

- RUP-12;

- RUP-33;

- TICI-10;

- TA M-63;

- pokretna perionica M63;

- kuhinja auto-prikolica;

- pokretna mehanizovana mesioni-ca M63.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-92001.

399

Object Browser

tMuaia.«*« td^Majaij

5/. 6 - Hijerarhija okvira u sistemu Dhb'EKTA TOR

Znanje koje je ugrađeno u ovaj si-stem prikupljano jc duže vremena,9 kroz kontakte sa većim brojem stručnjaka za konstrukeiju, dijagnostiku, održavanje i upotrebu tehničkih materijalnih sredstava u združenim taktičkim jedinicama, kroz izučavanje literature koja tretira ovu oblast i na druge načine.

Znanje iz navedenih izvora je u formi pravila preneto u bazu znanja ekspert-skogsistemaDEFEKTATOR. U razvoju ovog ckspertskog sistema korišćene su tabele tipa pojavni oblik neispravnosti (simptom) - dijagnoza (tabela 2). *

* Pored izutevanja dostupete liieraiurc i sistemstizovinih i$ku«unt autoea rada. pri akvmciji znanja angažovane tu i stniCne katedre »mera TSI VTA VJ i SV$ - smer TSI, kroz rad na priprcmi i realizaeiji „Kombtnovnnog togorovanja po TSI

2000. i 2001."

Hijerarhija okvira prikazana je na slici 6.

Grafički interfejs urađen je korišće-njem alata za dizajn grafičkog interfejsa koji je sastavni deo sistema KAPPA. Osnovni princip u dizajnu samog interfejsa bio je jednostavnost i jasnoća prika-za, kako bi ga potencijalni korisnici lak$e koristili.

Grafički interfejs je oličen u Windows formi, kroz koju se odvija celoku-pan rad sa programom (slika 7).

Opcije sa strelicama omogućavaju korisniku kretanje napred-nazad kroz stablo podele tehničkih materijalnih sredstava.

Opcija ,,PočetakM vraća korisnika u koren ovog stabla. Korisnik, dakle, bira stavku iz ponuđenog spiska mogućnosti

400

VOJNOTF.HNTĆK1 GLASNIK 4-5/2001.

Tabela 2

Wm 1H\

Primer labele tipa simpiom-dijagnoza, koriSćenih pri kreiranju baze znanja DEFEKTA TOR

Prikaz karakterističnih neispravnosti na RRU-I PI P2 P3

U1 Nakon uključenja fuje sc neprekidan ton D

U2 Na predaji ncma iztazne snage D

U3 Instrument nema nikakvog otklona ni pri predaji ni pri prijemu D

A1 Ako je akumulator prazan. zameniti ga punim. ako ante* na nijc dobro prikijučena priključiti je pravilno. ako je icabal uprekidu zameniti ga ispravnim iz delova kompleta X

A2 Neispravan sklop iziaznog pojacala snage (prodrmati instmment). ako nema otklona. uputiti na vBi nivo odrlavanja X

A3 Ako je prcklopnik za izbor merenja neispravan. očistiti kontakte, a po potrebi ga 2ameniti X

ilEOEKTATOP

l«C ■■■! Jl—U

nub

Bnwancn w Hinf mu rTHpjMMi ClUlM VBM

iwmumm

Si. 7 - Forma za komuntkaciju sa sniemom DEFEKTATOR

(Listbox sa naslovom „Izaberi opciju") i pritiskom na dugme „>" „otvara*‘ oda-branu stavku. Kada je izabrao željeno sredstvo korisnik dobija spisak svih sim-ptoma, koji se mogu javiti kod izabranog

AE<DEKTATOP

FM MCHM*

ilyrama nm»aa mu n>gt,M«r tijivwma mu qgunni Vforyfta pnm - Hmu u yu unimM an mu uraacmr imimm 1 fl 4

mats

AyiOMncca mu ca m ^tnno

St. 8 - Primer izbora neispravnosti i defektaie za putničko motorno vozito

sredstva, koje DEFEKTATOR poznaje. Izborom jedne od stavki i pritiskom na dugme korisnik dobija odgovor, tj. jedan ili više mogućih uzroka neispravno-sti. Postoji mogućnost snimanja celokup-nog toka konsultacije (opcija „Snimi kon-sultaciju'4) i njenog brisanja. Opcija „Iz* laz“ služi za završetak rada sa progra-mom.

Dva primera izbora neispravnosti i defektaže prikazana su Windows for-mama na slikama 8 i 9.

ilE<PEKTATOP

Si. 9- izbor neispravnostiidefektata zateitk T-55

VOJNOTEHNIĆK1 GLASNIK 4-5/2001.

401

Zakijučak

Razvijeni ekspertski sistem za podr-šku odlučivanju u oblasti dijagnostike neispravnosti pruža znaćajnu pomoć pri identifikovanju i definisanju neispravnosti, a posebno pri brzoj i kvalitetnoj defektaži neispravnosti TMS, odnosno. utvrđivanju uzroka neispravnosti.

Bez brze i kvalitetne defcktaže neispravnosti nema ni brzog i kvalitetnog otklanjanja neispravnosti TMS, a time ni brzog vraćanja TMS u borbu (na bojno polje), što je strogi zahtev savremenog rata.

Razvijeni sistem rczultat je upornih nastojanja da se duže vremena prikup-ljano znanje o uzrocima i posledicama stanja TMS u združenim taktičkim jedini-cama. uz angažovanje poznavaoca si-stema TOb-a, poznavaoca konstrukcije, dijagnostike i održavanja TMS i programed. ugradi u jcdan ovakav sistem i na taj način poboljša odlučivanje u oblasti dijagnostike.

U sistem je ugradeno oko 400 pravila odlučivanja u oblasti dijagnostike neispravnosti TMS, čime su pokrivene karak-teristične vrste sredstava. karakteristični sklopovi i karaktcristične neispravnosti.

Razvijeni ekspertski sistem za podr-šku odlučivanju u oblasti dijagnostike, zajedno sa već postojećim i dostupnim znanjima, predstavlja soiidnu osnovu za dalji rad na izgradnji većeg i još kvalitet-nijcg sistema, a i dobru osnovu za unapre-denje rada operativnih organa, nastavnog procesa u školama i solidan prilog za izradu većih projekata usmerenih na usa-vršavanje obuke (Vežbaonica za taktiku tehničke službe) [6].

Razvijeni sistem može biti od koristi i teoretičarima i praktičarima. Posebno

se ističe da saznanja stečena istraživanjem i prezentovana na pristupačan način, pri-lagođen vizuelnoj komunikaciji, percep* tivnom sistemu i logici rasudivanja, mogu biti od velike koristi nastavnicima, plane-rima i donosiocima odluka sa manjim iskustvom i skromnijim znanjima, a onima koji raspolažu sa vi$e znanja ili iskustva iz ove oblasti - za povećanje efikasnosti u radu.

Razvijeni sistem može pružiti i dra-gocenu pomoć u toku obuke studenata i slušalaca za vreme realizacije posebnih oblika nastave, i reSavanja zadataka na modelima bojeva i operacija, Čijom reali-zacijom se vrši završno profilisanje budu-ćih oficira tehničke službe.

Dalji rad na usavršavanju razvijenog sistema treba da bude usmeren na:

- povećanje obima baze znanja, u koju sc ugraduju ekspertska znanja koja se odnose na opremu koja se nalazi u upotrebi u VJ, a pre svega na inžinjerijske mašine, pogonsku opremu. elektroagre-gatc i sisteme za upravljanje vatrom; zatim na ostala sredstva iz obuhvaćenih grupa kao i na ubojna i pogonska sredstva. Pored toga, dijagnostika treba da bude preciznija i edukativnija, uz uključi-vanje potpitanja, itd.

DHFEKTATOR treba ,,osposobiti“ za rad u višekorisničkom okruženju, bazi* ranom na klijent-server metodologiji. Opis neispravnosti (dijagnoza) treba da sadrži ilustrovani opis postupka10 otklanjanja neispravnosti i spisak rezervnih delova i potrebnog alata. Neophodno je, takode, modernizovanje sistema, u infor-matičkom smislu, primenom „alata za razvoj ekspertskih sistema" novije gene-racije.

10 Prcma douupnim Nainanjima ovakav sistem ima firma

Audi.

402

VOJNOTF.HNICKI GLASNIK 4-5/2001.

LtUratura:

|)| Waterman, A. O.: A Guide to Expert Systems. Addison- Wesley Publishing Company. 1985.

{2] Borović. S.: Ekspcrtni sutcm u rukovodcnje tehniikim obezbedenjcm. doktorski ditertacija. CVTS KoV JNA. Zagreb. 1989.

(3) Stojanović. N.: Karakterhtikc i prcdstavljanje znanja u veitaCkoj inieligenciji. diplomski rad. Nil. 2000.

{4| Pnvilo tehnićke »hdbe. SSNO. Tchniika uprava. 1979.

($] Stanković. R.: Održavanjc tramportnih sredstava. skripta. Sektor za SONID Gi Vi. 1999.

[6] Andrejie. M.; Bukvić, V.: Kcrcept snlcma na ban znanja zj podriku obvOavanja organa TSl za rad na prtpremi i organizaciji borbenih dejsuva. Zbomik radova u XXIII Jugoslovenskog simponjuma ii operarionih ntraživanja.

[7] Andrejić. M. i dr.: Elaboratzazajcdnidcozavrino logorova-njc po TSl i IoSI 98.

[8] Andrejid. M.: Tabele odlu6vatja i njibova primena u vojnoj organuaciji. Vojnotehnidki gUvnik broj 3/1996.. Beograd. 1996.

[9] Andrejid. M.; Bukvid. V.; Kancept SKtema na bazi znanja za podriku opcrativnog obudavanja organa TSl. Vojooteh-nifki glasnik broj 2/1997., Beograd. 1997.

[10] Carley Larry. Popravi sam svoj auto. Mladinska knjiga.

1988.

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 4-5/2001.

403