Научная статья на тему 'ОИЛАВИЙ ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ: ХОРИЖ ТАЖРИБАСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ТАЪЛИМИДАГИ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ОИЛАВИЙ ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ: ХОРИЖ ТАЖРИБАСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ТАЪЛИМИДАГИ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
379
102
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
оила / оилавий психологик хизмат / оила муаммолари / оилага ижтимоий ёрдам кўрсатиш / психологик ёрдам / моддий ёрдам / ижтимоий тадбирлар / таълим курслари / ўқув дарслари / аҳоли учун ижтимоий-психологик хизмат / оила мустаҳкамлиги. / семья / семейная психологическая служба / семейные проблемы / социальная помощь семье / психологическая помощь / финансовая помощь / социальные мероприятия / учебные курсы / учебные занятия / социально-психологическая служба населению / прочность семьи.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Акрамова Феруза Акмаловна

Мақолада оилавий психологик хизматнинг оилани мустаҳкамлашдаги ўрни ва зарурати муаммоси асослаб берилган. Оилавий психологик хизматига халқаро тажрибасининг прогрессив жиҳатларини таълим орқали Ўзбекистон учун татбиқ этиш истиқболлари таҳлил этиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СЕМЕЙНАЯ ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ СЛУЖБА: ВОЗМОЖНОСТИ ЗАРУБЕЖНОГО ОПЫТА В ОБРАЗОВАНИИ УЗБЕКИСТАНА

В статье обоснована проблема роли и необходимости семейной психологической службы в укреплении семьи. Анализируются перспективы внедрения прогрессивного международного опыта в семейную психологическую службу Узбекистана через образование.

Текст научной работы на тему «ОИЛАВИЙ ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ: ХОРИЖ ТАЖРИБАСИНИНГ ЎЗБЕКИСТОН ТАЪЛИМИДАГИ ИМКОНИЯТЛАРИ»

Акрамова Феруза Акмаловна,

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети «Умумий психология» кафедраси доценти, психология фанлари номзоди, доцент

ОИЛАВИЙ ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ: ХОРИЖ ТАЖРИБАСИНИНГ УЗБЕКИСТОН ТАЪЛИМИДАГИ ИМКОНИЯТЛАРИ

УДК: 159.9.07.

АКРАМОВА Ф.А. ОИЛАВИЙ ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ: ХОРИЖ ТАЖРИБАСИНИНГ УЗБЕКИСТОН ТАЪЛИМИДАГИ ИМКОНИЯТЛАРИ

Маколада оилавий психологик хизматнинг оилани мустах,камлашдаги урни ва зарурати муаммоси асослаб берилган. Оилавий психологик хизматига халкаро тажрибасининг про-грессив жих,атларини таълим оркали Узбекистон учун татбик этиш истикболлари тах,лил этиб берилган.

Таянч суз ва тушунчалар: оила, оилавий психологик хизмат, оила муаммолари, оилага ижти-моий ёрдам курсатиш, психологик ёрдам, моддий ёрдам, ижтимоий тадбирлар, таълим курс-лари, укув дарслари, ах,оли учун ижтимоий-психологик хизмат, оила мустах,камлиги.

АКРАМОВА Ф.А. СЕМЕЙНАЯ ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ СЛУЖБА: ВОЗМОЖНОСТИ ЗАРУБЕЖНОГО ОПЫТА В ОБРАЗОВАНИИ УЗБЕКИСТАНА

В статье обоснована проблема роли и необходимости семейной психологической службы в укреплении семьи. Анализируются перспективы внедрения прогрессивного международного опыта в семейную психологическую службу Узбекистана через образование.

Ключевые слова и понятия: семья, семейная психологическая служба, семейные проблемы, социальная помощь семье, психологическая помощь, финансовая помощь, социальные мероприятия, учебные курсы, учебные занятия, социально-психологическая служба населению, прочность семьи.

AKRAMOVA F.A. FAMILY PSYCHOLOGICAL SERVICE: POSSIBILITIES OF FOREIGN EXPERIENCE IN EDUCATION OF UZBEKISTAN

There is discussed in the article role, problems and necessity of family psychological services in strengthening the family. Prospects for the introduction of progressive international experience into the family psychological service in Uzbekistan through education are analyzed.

Key words and concepts: family, family psychological service, family problems, social assistance to the family, psychological assistance, financial assistance, social events, training courses, training sessions, social and psychological service to the population, family strength.

Кириш.

Ижтимоий психологиянинг асосий муам-моларидан бири - оилага психологик хизмат курсатиш х,исобланади. Оилавий психологик хизмат - оила ва оилавий муносабатларга оид муаммоларни урганиш, тах,лил килиш, барта-раф этишга йуналтирилган фаолиятдир.

Узбекистонда оилавий психологик хизмат тури муаммоси нафакат амалий, ижтимоий, психологик, балки х,ар бир мамлакатнинг узи оила сиёсатини кай даражага куйиши билан белгиланган сиёсий масала сифатида бу тур хизматнинг амалиётга жорий этили-шига мустах,кам замин яратади. Сунгги йил-ларда Узбекистон оилаларида юз бераётган нохуш х,олатлар бошка йиллардагига нисба-тан кескин тафовутга эга эканлиги кузатилиши оила муаммоларини чукур ва кенг камровда урганиш, уларни бартараф этишнинг самарали чора-тадбирларини ишлаб чикишни х,амда оилавий психологик хизмат такаккиётини таъ-лим оркали ривожлантириш, ва ах,оли мада-ниятига сингдиришни мух,им масала сифатида зарурлигини тасдиклайди.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев: "ах,оли билан доимий мулокот килиш, унинг талаблари, суров ва таклиф-ларини амалга ошириш учун аник чоралар куришни мен узим учун энг мух,им ва устувор вазифа, деб х,исоблайман... Лекин, х,аммамиз тушунамизки, халк билан мулокот, одамлар-нинг ичига кириш, уларнинг дарду ташвиш-лари билан яшаш, инсон манфаатларини таъ-минлаш, бу - биз учун факат бир йиллик иш эмас. Бу масала келгуси беш йиллик фаолия-тимизда х,ам энг устувор вазифа булиб колади ва бу ^акикатни х,аммамиз чукур тушу-ниб, яхши англаб олишимиз шарт"1, - дега-нида мамлакат ах,олисига турли даражада ижтимоий хизматни олиб боришни, ёрдам курсатиш учун илмий асосланган, тах,лил этил-ган ижтимоий-психологик хизматни оилалар учун ташкил этилишини кузда тутган.

Инсонларнинг ижтимоий тузилмаси булган оила институтини ва анъанавий оила-

вий кадриятларни куллаб-кувватлаш нафакат Узбекистон, балки барча давлатлар учун мух,им масаладир. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 10-11 октябрь кунлари Россия Федерация-сининг Сочи шах,рида булиб утган Мустакил Давлатлар Хамдустлиги Давлат рах,барлари кенгаши мажлисида иштироки даврида МДХга аъзо мамлакатлар давлат рах,барларининг Оила институти ва анъанавий оилавий кадриятларни куллаб-кувватлаш буйича баё-нотида "Бугунги глобаллашув шароитида ^ар кандай давлат ва жамиятнинг асосини ташкил этадиган асл ва фундаментал кадриятларни унутмаслигимиз лозим"2, - деб таъкидланди. Бундай ёндашув Узбекистонда уз навбатида оила институтини такомиллаштириш учун жах,оннинг бир катор давлатларидаги оилага булган эътибор ва конуний асосни урганишга асос булди.

Максад. Узбекистонда оилавий психологик хизматнинг ижтимоий-психологик муаммоларини урганишдан иборат. Оилада соFлом ижтимоий му^итни яратиш, оила баркарорлигини таъминлашга каратилган илмий-амалий тажрибани тах,лил этиш, оилавий муносабатларда юзага келадиган вазият-ларда ижтимоий-психологик ёрдам сифатида психологик маслах,ат, психологик коррекция (тузатиш) ишларини олиб бориш ва инсон-ларни психологик х,имояланишига эришишдан иборат.

Муаммонинг урганилганлик ^олати.

Оилавий психолик хизматнинг

муваффакиятли ташкил этилиши учун зарур илмий-назарий ах,амиятга эга ижтимоий-психологик вазифаларни аниклашга каратилган изланишларни Г.М.Андреева3, Л.С.Алексеева, В.Ю.Меновщиков4,

С.И.Голод5, В.Н.Дружинина6, Э.Г.Эйдемиллер,

1 Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Узбекистон давлатини мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. Шавкат Мирзиёевнинг лавозимига киришиш тантанали маросимига баFишланган Олий Мажлис палаталарининг кушма мажлисидаги нутки, 2016 йил 14 декабрь. - parlament.gov.uz.>search>g...; uza. uz>politics>erkin-va-far.

2 http://uza.uz/oz/politics/zbekiston-respublikasi-prezidenti-shavkat-mirziyeevning-must-12-10-2017

3 Андреева Т.А. Семейная психология. - М.: 2004. - 242

с.

4 Алексеева Л.С., Меновщиков В.Ю. Семейная психотерапия в центре психолого-педагогической помощи: Науч. - мет. пособие. - М.: НИИ семьи, 1998. - 112 с.

5 Голод С.И. Стабильность семьи: социологический и демографический аспекты. - Л.: ЛГУ, 2004. - 190 с.

6 Дружинина В.Н. Психология семьи. 3-е изд. - СПб: "Питер", 2006. - 176 с

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 8 (93)

В.В.Юстицкис1, А.Г.Харчев2, Ш.Р.Баротов3, В.М.Каримова4, З.Т.Нишонова5, F.Б.Шоумаров6 каби олимлар тадкик этишган. Оилавий психологик хизматнинг хориж мамлакатлари-даги узига хос жихатлари сифатида психологик маслахат, психологик коррекция, психодиагностика хамда оила институ-тига курсатиладиган хизматга булган эъти-бор масалалари илмий амалий тадкик этилди, урганилди7.

Оилавий хаётни ташкил этишдаги психологик хизмат учун мухим жихатларни асос-лашга каратилган тадкикотларни А.А.Бодалев, В.В.Столин, В.М.Каримова, F.Б.Шоумаров, Ш.Р.Баротов, Н.А.СоFинов каби олимлар ярат-ганини таъкидлаш зарур.

Узбекистонда психологик хизматни ташкил этишнинг ижтимоий-психологик ва илмий-амалий асосларини илк бор Ш.Р.Баротов урганган8.

Ижтимоий-психологик хизмат

Узбекистонда соFликни саклаш, жисмо-

1 Эйдемиллер Э., Юстицкис В. Психология и психотерапия семьи. 4-е издание, переработанное и дополненное. — СПб: "Питер", 2008. - 672 с.

2 Харчев А.Г. Современная семья и ее проблемы. / А.Г. Харчев, М.С. Мацковский. - М.: "Сфера", 2008. - 246 с.

3 Баротов Ш.Р. Социально-психологические и научно-практические основы создания психологической службы в Узбекистане. Автореферат дисс.докт.психол. наук. - Т.: 1998. - 37 с.

4 Каримова В.М. Оилавий хаёт психологияси: Укув кулланма. -Т.: Fan va texnologiyalar markazining bosmaxonasi, 2006. - 142 б.

5 Нишанова З.Т. Психологик хизмат: Укув кулланма. -Т.: Yangi yul Poligraph service, 2007. - 158 б.

6 Оила психологияси: укув кулланма. / F.Б.Шоумаров тахрири остида / - Тошкент: "Шарк", 2008. - Б.22-30; Шоумаров F^., Кодиров У.Д., Хржибоев И. Оилавий муносабатлар мустахкамлигини таъминлашда психологик консультациянинг тутган урни. / Психология, № 1, 2015 йил, Б. 24-28.

7 Гагай В. В. Семейное консультирование. - СПб: "Речь", 2010. - 320 с.; Глэддинг С. Психологическое консультирование. - СПб: "Питер", 2002, 2008. - 736 с.; Грюнвальд Б. Б., Макаби Г.В. Консультирование семьи. - М.: "Когито-Центр", 2008. - 416 с.; Социально-психологическая и консультативная работа с семьей: Хрестоматия / Сост. Л.Б.Шнейдер: В 2 ч. - М.: Издательство МПСИ; Воронеж: НПО Мдэк, 2004. Ч.2. - 586 с.

8 Баротов Ш.Р. Социально-психологические и научно-

практические основы создания психологической

службы в Узбекистане. Автореферат дисс.докт.пси-хол.наук. - Т.: 1998. - 37 с.; Баротов Ш.Р. и др. Психологическая служба образования: от теории к практике. (учебно-методическое пособие). - Бухара: "Дурдона", 2017. - 172 с.

ний тарбия ва спорт, ички ишлар, транспорт тизимларида илмий-амалий тадкик этилган, аммо оилавий психологик хизматни туликрок хал килиниши учун илмий тадкикотлар етарли эмас9.

Мацоланинг илмий мо^ияти.

Оила баркарорлигини таъминлашга каратилган оилавий психологик хизматнинг ижтимоий муносабатлар тизимига таъсири сифатида давлатлар микёсида оила сиёсатини тахлил этиш белгилаб олинди.

"Оила сиёсати" тушунчаси оилалар хаёти билан боFлик булиб, бу муаммолар илмий тадкикотлар ва ижтимоий хаётда долзарб булиб майдонга чикиши 20 асрнинг 60-йилла-рига туFри келади. Куп давлатлар оила хаёти билан боFлик муамоларини давлат сиёсати даражасида курадиган ва хал этадиган махсус йуналиш заруратини англаб етдилар. Шунинг учун ижро хокимияти тасарруфида махсус ташкилотлар, тузилмалар ташкил этила бош-ланди. 1989 йилда Европа хамкорлик комис-сияси томонидан оила сиёсатини урганадиган Европа маркази таъсис этилди. Бу марказга оила сиёсати борасидаги вазиятларни олиб бориши юкланди. Кейинчалик 2004 йилда унинг урнига ижтимоий ва демографик муам-моларни урганадиган Марказ ташкил этилди10.

Илмий адабиётларда оилага оид сиёсатни концептуал асосларини яратишга каратилган уринишлар куп. Бу борада икки хил ёндашув мавжуд: биринчиси давлатнинг оилага оид сиёсатини куришни таклиф этса, иккинчиси ижтимоий сиёсатнинг бир йуналиши сифатида караш чораларинигина назарда тутади.

Давлатнинг оила сиёсатида: оилаларни моддий куллаб кувватлаш; оила аъзоларидан онага (айрим давлатларда отага) бериладиган бола парвариши, тарбиясига каратилган таъ-тил; мактабгача таълим, болаларга карайдиган марказлар ва бошка ижтимоий хизматлар тушунилади.

Оила сиёсати тушунчаси нейтрал булиб, давлат томонидан оилаларни куллаб

9 Баротов Ш.Р. Психологик хизмат: Магистрлар учун дарслик. -Т.: "Навруз" нашриёти, 2018. - 185 б.

10 Аракелова М.П., Богданов С.В. Семейная политика в странах Балтии. // Вестн. Моск. ун-та. Сер.21. Управление (государство и общество). 2010. № 3. С. 148.

кувватлашда жах,онда асосий уч хил1 оила сиёсати мавжуд:

1. Эксплицит (равшан, аник). Оила сиё-сатининг алох,ида йуналиши сифатида давлат томонидан аник белгиланган ва курсатиладиган ёрдам чоралари.

2. Имплицит (яширин). Давлат томонидан куриладиган чоралар айнан оилага каратилмаса х,ам, лекин оилаларга таъсир курсатади.

3. Негатив (салбий). Оила муаммола-рига давлатни аралашишини инкор этади, давлат сиёсатида ёрдам чоралари оилага каратилмайди.

1997 йил охирига келиб, оилаларга ёрдам курсатишнинг Анна Гот2 томонидан таклиф этилган 4 хил асосий моделини Франция, Германия, Швеция каби давлатлар узларига андоза килиб олдилар. Булар:

1. "Pro-family pronatalist model" (инглизча) - "Просемейная пронаталист-ская модель" (русча). Бу моделга кура давлат томонидан оилаларга моддий ёрдам бериш тушунилади, амалиётда Францияда кулланилганлиги кузатилади.

2. "Protraditional model" (инглизча) -Протрадиционная модель (русча) - оила кадриятларини саклашга каратилиб, асо-сан нуклеар оилани назарда тутади. Бу оилада эркак оила бокувчиси, аёл уй бекаси. Оила сиёсатининг бу модели Германияда кулланилади.

3. "Pro-egalitarian model" (инглизча) -Проэгалитарная модель (русча) - оилада ген-дер тенглик сиёсатига амал килинади, аёл учун муносиб мех,нат шароитини яратиш максад этиб олинган, болага караш таътили ота ва оналарнинг бирига берилиши назарда тутилади. Оила сиёсатининг бу модели Шве-цияда кулланилади.

4. "Profamily model" (инглизча) - Просемейная модель (русча) ушбу моделга кура ёрдам факат кийналган, мух,тож оилаларга-гина йуналтирилади.

Мазкур маколада Европадаги айрим дав-латларнинг оила сиёсатида кулланиладиган ижтимоий хизматларни тах,лил этамиз. Таъ-кидлаш жоизки, тадкикот ишида оилага хиз-мат курсатишнинг прогрессив чоралари сифатида нафакат ижтимоий, иктисодий ёнда-шувни, балки шу минтаканинг психология илмида етакчи булган тадкикот усулла-рини х,ам куллаш самаралидир. Психологик тадкикот усулларини куллашда этнопсихо-логик, худудий, миллий, диний, объект хусу-сиятларини билиш зарур булганлиги боис тадцицот объекти сифатида оила тури ва оила вакиллари, оилавий психологик хизмат-нинг ижтимоий муносабатлар тизимига таъ-сири белгилаб олинди.

Тадцицот методлари: илмий ва киёсий тах,лил, кузатиш, ижтимоий-психологик суровнома, математик-статистик тах,лиллардан фойдаланилди.

Оилавий психологик хизмат буйича хориж мамлакатлари тажрибасининг тах,лили.

Кузатув ва тахлиллардан маълум булишича, оиланинг демографик х,олатида юз бера-ётган куплаб муаммоларни давлат сиёсатида оилага нисбатан курсатиладиган ёрдам оркали эришилади. Масалан, Германия дав-латида 2000-2014-йилларда ижтимоий хиз-матларнинг суст олиб борилиши ах,олининг 2,1 млн.га камайиш х,олатида3, Франция дав-латида 1982-2014-йилларда ижтимоий хиз-матларнинг прогрессив чоралари кулланиши ах,оли сонини 10,2 млн. кишига купайишида акс этган4.

Оила сиёсатида оилаларга ёрдам курсатишнинг Франция феномени уз навба-тида бир катор чораларни кулланилганлиги билан изох,ланади.

Франция давлатида оила институтига эътибор ота-оналарнинг бандлиги, ах,оли фукаролари сонини купайтириш, ижтимоий х,имоя, энг асосийси, бола куриш, туFилишига тускинлик киладиган омилларни йукотиш устувор х,исобланади. Оила ишлари буйича тизимда Олий Кенгаш, Оила нафакаларининг

1 ApaKe^oBa M.n., BorgaHOB C.B. CeMePrnaa no-flUTUKa B CTpaHax Ba^Ti/iiu. // BecTH. Mock. yH-Ta. Cep.21. ynpaB^eHMe (rocygapcTBO u o6^ecTBo). 2010. № 3. C. 149.

2 Gautheir A., Hatzius J. Family Benefits and Fertility: an Econometric Analysis // Population Studies. 1997. N 51. P. 295-306.

3 URL:https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/ GesellschaftsStaat/Bevoclkerung/ Bevoclkerungsstand// Bevoclkerungsstand.html.

4 URL:http://www.insee.fr/fr/themes/tableau.asp?reg_ id=0&ref_id =NAT-non02151.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 8 (93)

миллий xaMfapMa^ фаолият олиб боради. Францияда оилага хизмат ушбу жихатларда жорий этилган:

1. ЁлFиз оналарга ижтимоий химоя маж-бурий белгиланган.

2. Оналар мактаблари мавжуд.

3. Мактабгача таълимга 6 ёшгача булган барча болалар жалб этилган.

4. Ижтимоий ёрдам барча фарзанди бор оилаларга курсатилади.

5. Аёлларнинг оналик ва ходим вазифа-сини бажаришида давлат томонидан ёрдам берилади1.

Оила сиёсатининг асосий тамойиллари-дан: сиёсатнинг оилага каратилганлиги, яъни барча солик чегирмалари ва ижтимоий тад-бирлар кулланилиши; оила сиёсатининг уни-версаллиги, яъни фарзанди бор барча оилаларга давлатнинг ёрдам курсатиши (бунда оила даромадига карамаслик, бола борлигини инобатга олиниши); оила сиёсатининг ижти-моийлиги (бола тугилиши оиланинг яшаш даражасини пасайтирмаслигига ахамият берилиши).

Бизнинг фикримизча, Францияда оилага курсатиладиган хизматнинг бу узига хос хусу-сиятлари давлат ахолисининг оилада бажа-радиган ижтимоий-демографик, репродуктив вазифаларини бажаришига психологик ишонч хиссини юзага келтиради, давлат кумагининг берилиши инсон шахсининг оила мухитидан норози булмаслиги, оиладан безмаслигига замин яратади. Шунинг учун жамият ва оила, хусусан, давлат ва оила узвий боFлик ижтимоий тузилмалардир.

695 миллионлик ахоли яшайдиган Европа китьасининг 65 давлатларидан2 21 тасида оила институтига курсатиладиган ижтимоий хизматлар тахлилидан куринадики3 оиланинг иктисодий, репродуктив, тарбиявий, рекреа-

тив, регулятив (бошкарув), фелиоцитологик4 вазифалари5 оила мустахкамлиги учун бажа-рилишида мислсиз ахамият касб этади.

Таъкидлаш жоизки, Европа давлатларида оилани мустахкамлашга каратилган чора-ларда ижобий ва салбий ёндашувни кузатиш мумкин. Ижобий чоралар оммалашса, албатта яхши, лекин айрим давлатлардаги оилага салбий муносабатнинг анъанага айланиб бораёт-гани тахликали хисобланади.

Илмий-тахлиллардан куринадики, Италия давлатида оила институтига эътибор оиланинг миллий хусусияти билан узвий боFланган булиб, оилавий бизнес кувватланади. Оила куриш ёши масаласида оилани ёш куриш маъкулланмайди. Ажрим холатида эркак киши собик хотинини умрбод таъмин-лаши, агар аёли кайта расмий турмуш курса, бокиш тухтатилиши мажбурий жорий этилган. Оилада ота бошкарувчи вазифасини бажа-риши, унга аёлнинг итоат килиши, мухим карорлар кабул килишда аёлларнинг фикри хам инобатга олиниши белгиланган6.

Дания давлатида оила институтига эътибор масаласида мамлакатда оила манфаатлари ва ижтимоий химояга каратилган сиёсат усту-ворлиги, оила Вазирлиги томонидан имкони-яти чекланган инсонлар, ёшлар ва уларнинг оилалари, ёлFиз инсонлар ва болаларга тиб-бий ва ижтимоий ёрдамлар курсатиш ишлари-нинг мунтазам олиб борилиши ахамиятлидир.

Алохида жихати шундаки, Данияда оилага мухим кадрият сифатида караш, кеч турмуш куриш, аммо турмуш кургач ^еч цачон ажралмаслик тахсинга лойиц7. Аёлларни эътиборсиз колдирмаслик, мехрибонлик уйларининг йуклиги, кариялар, бокувчисини йукотганлар, ногиронлар учун бепул ошхона-

1 Бусыгин В.П., Кулаков Д.А. Сравнительная эффективность семейных пособий в странах Европы. // Мир экономики и управления. 2016. Т.16, № 3. С. 45.

2 https://ru.wikipedia.org/

3 Billingsley S.,Ferrarini T. Family policy in 21 European countries // Journal of Marriage and Family. 2014. VOL.76, № 2. P. 430; Kaufman K.X. Politics Family in Europe // Family Life and Family Policies in Europe. Oxford University Press. 2002. Vol. 2.

4 Фелицитология - бахт, бахтиёрликни урганадиган фан (Тахририят)

5 Оила психологияси: укув кулланма. / F.Б.Шоумаров тахрири остида / - Тошкент: "Шарк", 2008. - Б.22-30; Gautheir A., Hatzius J. Family Benefits and Fertility: an Econometric Analysis // Population Studies. 1997. N 51. P. 295-306.

6 Billingsley S.,Ferrarini T. Family policy in 21 European countries // Journal of Marriage and Family. 2014. VOL.76, № 2. P. 431.

7 Гокова О.В., Киселева А.М. Сравнительное исследование репродуктивных установок и отношения молодежи к институту брака (в Европе). // Вопросы управления, 2016, № 4. стр. 69.

лар хизмати, уйига бориб ёрдам бериш хиз-мати давлат томонидан жорий килинганлиги каби ижтимоий хизматлар мавжуд. Биз-нинг фикримизча, бундай чоралар мамлакат ахолиси ким булишидан катъи назар, узини яшаётган хаёти унинг юрти учун ва узи учун бевосита зарур эканлигини хис этишига психологик боFликликни шаклланишига олиб келади.

Швеция давлатида эса оила инсти-тути таназзулга - кризисга учради1. Швеция дунё буйича кекса ва карияларни ижтимоий химоясига сарфланадиган маблаF буйича энг юкори уринда туради. Давлатнинг 80,0% маблаFи бепул тиббий хизматга ажратилган. ТуFилиш курсаткичининг пастлиги туфайли мехнатга лаёкатли ахолининг нафакага чикиш ёши 75 ёш деб белгилаш таклиф килиниши - бу улкан ижтимоий-психологик муаммо хисобланади.

Тадцицот натижаларининг ама-лий а^амияти: тадкикот натижалари оила мустахкамлигини саклашда ижтимоий-психологик билимларга эга булишга йуналтирилган таълим дастурларини яра-тишда кул келиши мумкин. Узбекистонда ташкил этилган Махалла ва оилани куллаб кувватлаш вазирлигига [36] карашли махаллалар оилаларига ижтимоий-психологик ёрдам курсатиш, уларнинг ижтимоий-психологик химояланишига эри-шиш хисобланади.

Тадкикот материалларидан "Ижтимоий психология", "Оила психологияси" каби йуналишларида услубий кулланмалар яра-тишда хамда махаллаларда ташкил этилган "Ота-оналар университети", ФХДЁ кошидаги "Ёш келин-куёвлар мактаби" курсларида фой-даланиш назарда тутилади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Хулоса.

Узбекистонда оилавий психологик хиз-матнинг истикболларга баFишланган махсус тадкикотларнинг такчиллиги, оила муаммо-ларини хал килишга амалий ёрдам берувчи хизматнинг ташкил этилишини актуал масала даражасига олиб чикади.

1 Billingsley S.,Ferrarini T. Family policy in 21 European countries // Journal of Marriage and Family. 2014. VOL.76, № 2. P. 435.

Оилага ижтимоий-психологик ёрдамни Франция, Италия, Дания, Швеция давлатла-рининг амалий тажрибасини таълим оркали Узбекистонда куллаш мумкин булган тавсия-ларни зарур деб хисоблаймиз:

1. Оилавий психологик хизматини олиб бориш учун ахолининг барча катламлари муаммоларини аниклашга каратилган илмий-амалий тадкикотлар утказиш, нати-жалар тах,лили асосида таълимнинг барча боскичларига ва фукароларнинг узини узи бошкариш органи сифатида ма^аллаларга укув дарсларини ташкил этиш.

2. Ижтимоий х,имояга мух,тож ах,оли катламларини куллаб-кувватлаш максадида миллий фондлар ташкил этиш.

3. Оилани куллаб-кувватлаш максадида солик чегирмалари ва ижтимоий тадбир-ларни ишлаб чикиш.

4. Уюшмаган ёшлар, ишсиз аёлларни касбга ургатиш оркали касб-хунарли килиш. Касаначилик, хунармандчилик анъаналарини оила мухитида жорий этиш.

5. Оилага хизмат марказлари фаолиятини йулга куйиш.

6. Махалла ва оилани куллаб кувватлаш вазирлиги кошида худудларда махалла ва оила илмий-амалий институтининг филиал-ларини ташкил этиш, ахоли учун ижтимоий-психологик хизматни ташкил этиш; оилага ижтимоий ёрдам курсатиш сабокларини таълим оркали тушунтириш.

7. Оила буйича оилани мустахкамлашга каратилган илFор тенденцияларни ахолига таълим оркали тушунтириш.

8. Оилада болалар ва ёши кексаларни парвариш килиш буйича таълим курсларини ташкил этиш.

Юкоридагилардан келиб чикиб, оила-вий психологик хизматининг зарурати намоён булар экан, Узбекистонда оила институтини мустахкамлаш жамиятнинг ижтимоий-маънавий ва психологик мухитини баркарорлаштиришга, шу оркали оилаларни мустахкамлашга хизмат килади. Демак, оилага ижтимоий-психологик ёрдам курсатишда айнан ушбу йуналишдаги таълимга эътибор берсак, куп муаммоларни хал килиш имкони-яти яратилади.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2020, 8 (93)

100 ОИЛА ПСИХОЛОГИЯСИ / ПСИХОЛОГИЯ СЕМЬИ у

Адабиётлар руйхати:

1. Мирзиёев Ш.М. Эркин ва фаровон, демократик Узбекистон давлатини мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз. Шавкат Мирзиёевнинг лавозимига кири-шиш тантанали маросимига баFишланган Олий Мажлис палаталарининг кушма маж-лисидаги нутки, 2016 йил 14 декабрь.

2. Adolat ижтимоий-сиёсий газетаси, 2017 йил 42-сон, 1-сахифа. Акрамова Ф.А. Узбекистонда оилавий психологик хизматнинг ижтимоий-психологик муаммолари. Монография. - Т.: OOO "NORI" МЧЖ, 2019. - 186 б.

3. Алексеева Л.С., Меновщиков В.Ю. Семейная психотерапия в центре психолого-педагогической помощи: Науч. - мет. пособие. - М.: НИИ семьи, 1998. - 112 с.

4. Андреева Т.А. Семейная психология. - М.: 2004. - 242 с.

5. Аракелова М.П., Богданов С.В. Семейная политика в странах Балтии. // Вестн. Моск.ун-та. Сер.21. Управление (государство и общество). 2010. № 3. С. 147-165.

6. Баротов Ш.Р. Социально-психологические и научно-практические основы создания психологической службы в Узбекистане. Автореферат дисс.докт.психол.наук. - Т.: 1998. - 37 с.

7. Баротов Ш.Р. и др. Психологическая служба образования: от теории к практике. (учебно-методическое пособие). - Бухара: "Дурдона", 2017. - 172 с.

8. Баротов Ш.Р. Психологик хизмат: Магистрлар учун дарслик. -Т.: "Навруз" нашри-ёти, 2018. - 344 б.

9. Бусыгин В.П., Кулаков Д.А. Сравнительная эффективность семейных пособий в странах Европы. // Мир экономики и управления. 2016. Т.16, № 3. С. 42-56.

10. Гагай В. В. Семейное консультирование. - СПб: "Речь", 2010. - 320 с.

11. Глэддинг С. Психологическое консультирование. - СПб: "Питер", 2002, 2008. -736 с.

12. Грюнвальд Б. Б., Макаби Г.В. Консультирование семьи. - М.: "Когито-Центр", 2008. - 416 с.

13. Гокова О.В., Киселева А.М. Сравнительное исследование репродуктивных установок и отношения молодежи к институту брака (в Европе). // Вопросы управления, 2016, № 4. стр. 68 - 75.

14. Голод С.И. Стабильность семьи: социологический и демографический аспекты.

- Л.: ЛГУ, 2004. - 190 с.

15. Дружинина В.Н. Психология семьи. 3-е изд. - СПб: "Питер", 2006. - 176 с.

16. Каримова В.М. Оилавий х,аёт психологияси: Укув кулланма. -Т.: Fan va texnologiyalar markazining bosmaxonasi, 2006. -142 б.

17. Нишанова З.Т. Психологик хизмат: Укув кулланма. - Т.: Yangi yul Poligraph service, 2007. - 158 б.

18. Оила психологияси: укув кулланма. / F.Б.Шоумаров тах,рири остида / - Тошкент: "Шарк", 2008. - Б.22-30.

19. Социально-психологическая и консультативная работа с семьей: Хрестоматия / Сост. Л.Б.Шнейдер: В 2 ч. - М.: Издательство МПСИ; Воронеж: НПО Мдэк, 2004. Ч.2. -586 с.

20. Харчев А.Г. Современная семья и ее проблемы. / А.Г. Харчев, М.С. Мацковский.

- М.: "Сфера", 2008. - 246 с.

21. Шоумаров ГБ., Кодиров У.Д., Хожибоев И. Оилавий муносабатлар мустах,камлигини таъминлашда психологик консультациянинг тутган урни. / Психология, № 1, 2015 йил, Б. 24-28.

22. Эйдемиллер Э., Юстицкис В. Психология и психотерапия семьи. 4-е издание, переработанное и дополненное. — СПб: "Питер", 2008. - 672 с.

23. Эволюция семьи в Европе: Восток-Запад / Под науч. ред. С.В. Захарова, Л.М. Прокофьевой, О.В. Синявской; Независимый институт социальной политики. — М.: НИСП, 2010. - 392 с.

24. Billingsley S.,Ferrarini T. Family policy in 21 European countries // Journal of Marriage and Family. 2014. VOL.76, № 2. P. 428-445.

25. Gautheir A., Hatzius J. Family Benefits and Fertility: an Econometric Analysis // Population Studies. 1997. N 51. P. 295-306.

26. Kaufman K.X. Politics Family in Europe // Family Life and Family Policies in Europe. Oxford University Press. 2002. Vol. 2.

Интернет сайтлар:

1. URL:https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftsStaat/Bevoclkerung/ Bevoclkerungsstand// Bevoclkerungsstand.html.

2. URL:http://www.insee.fr/fr/themes/tableau.asp?reg_id=0&ref_id =NAT-non02151.

3. https://ru.wikipedia.org/

4. URL: http://www.ipfe.org/

5. Lex.uz/docs/4789015, 228-сон, 15.04.2020.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.