Научная статья на тему 'ОИД БА БАЪЗЕ ХУСУСИЯТҲОИ НАЗАРИЯВИИ МОҲИЯТИ ИСБОТКУНӢ ДАР ҲУқУқИ МУРОФИАВИИ ГРАЖДАНӢ'

ОИД БА БАЪЗЕ ХУСУСИЯТҲОИ НАЗАРИЯВИИ МОҲИЯТИ ИСБОТКУНӢ ДАР ҲУқУқИ МУРОФИАВИИ ГРАЖДАНӢ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
105
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСБОТКУНӢ / ДОНИШАНДӯЗӢ / АДОЛАТИ СУДӢ / ҲАКАМ / ПАРВАНДАИ ГРАЖДАНӢ / ФАЛСАФАИ қОНУНГУЗОРӢ / УҲДАДОРӢ / МУРОФИАИ СУДИИ ГРАЖДАНӢ

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Болтуев Самад Шарифбоевич

Исботкунӣ яке аз масъалаҳои асосии матлаби на фақат илм, балки соҳаи ҳуқуқ, ҳуқуқи мурофиаи гражданӣ ва қонунгузорӣ ҳам мебошад, зеро муқаррар кардани ҳақиқати кор дар ихтилофоти ҳуқуқии пайдошуда мақсади ниҳоии адолати судӣ ҳамчун яке аз шаклҳои фаъолияти давлатӣ мебошад. Дар мавриди мазкур доираи субъектҳои фаъолияти исботкунӣ бо мақоми ҳуқуқӣ ва вазифаи мақсадноки иштирокчиён дар мурофиаи судӣ алоқаманд буда, мафҳуми исботкунӣ бо маънои этимологии он пайваст аст. Дар натиҷа донишандӯзӣ чун шакли дуюми фаъолият дар раванди муқарар кардани ҳақиқати воқеии кор пешниҳод шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON SOME THEORETICAL PECULIARITIES OF THE ESSENCE OF PROVING IN CIVIL-PROCEDURAL LEGISLATION

Proving is one of the main issues of the subject not only of science, but of the branch of civil procedural legislation either. Because establishment of the truth of the case in legal conflict is the ultimate goal ofjustice as one of the forms of state activity. The author defines the range of subjects of evidence linking with the legal status and functional purpose of the participants in the judicial process, the concept of evidence is connected with its etymological significance. As a result, he proposes cognition as the second form of activity in the process of establishing the actual truth in a case.

Текст научной работы на тему «ОИД БА БАЪЗЕ ХУСУСИЯТҲОИ НАЗАРИЯВИИ МОҲИЯТИ ИСБОТКУНӢ ДАР ҲУқУқИ МУРОФИАВИИ ГРАЖДАНӢ»

12 00 03 ГРАЖДАНСКОЕ ПРАВО; ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОЕ ПРАВО; СЕМЕЙНОЕ ПРАВО; МЕЖДУНАРОДНОЕ ЧАСТНОЕ ПРАВО

12 00 03 CIVIL LAW; ENTREPRENEURSHIP LAW, FAMILY LAW, INTERNATIONAL PRIVATE LAW

УДК 347.9 ББК 67.410.104

ОИДБА БАЪЗЕХУСУСИЯТХ^ОИ Болтуев СамадШарифбоевич,н.и.%., дотсенти НАЗАРИЯВИИ МОХЦЯТИ кафедраи ууцуци соуибкори ва байналмилалии ИСБОТКУНЙ ДАР ХУЦУЦИ Донишгоуы давлатии ^уцуц, бизнес ва сиёсати МУРОФИАВИИ ГРАЖДАНЙ Тоцикистон (Тоцикикистон, Хуцанд)

О НЕКОТОРЫХ Болтуев Самад Шарифбоевич, канд. юрид. наук,

ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЯХ доцент кафедры предпринимательского и

СУЩНОСТИ ДОКАЗЫВАНИЯ В международного права Таджикского

ГРАЖДАНСКО-ПРОЦЕССУАЛЬНОМ государственного университета право, бизнеса и

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВЕ политики (Таджикистан, Худжанд)

ON SOME THEORETICAL Boltuyev Samad Sharifboyevich, candidate of PECULIARITIES OF THE juridical sciences, Associate Professor of the ESSENCE OF PROVING department of entrepreneurial and international IN CIVIL-PROCEDURAL law under the Tajik State University of Law, LEGISLATION Business and Politics (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: samadboltuev@gmail.com

Калидвожа^о: исботкуни, донишандузи, адолати суди, щкам, парвандаи граждани, фалсафаи цонунгузори, уудадори, мурофиаи судии граждани

Исботкуни яке аз масъалауои асосии матлаби на фацат илм, балки сощи ууцуц, ууцуци мурофиаи граждани ва цонунгузорй щм мебошад, зеро муцаррар кардани уацицати кор дар ихтилофоти ууцуции пайдошуда мацсади нщоии адолати суди уамчун яке аз шаклуои фаъолияти давлати мебошад. Дар мавриди мазкур доираи субъектуои фаъолияти исботкуни бо мацоми ууцуци ва вазифаи мацсадноки иштирокчиён дар мурофиаи суди алоцаманд буда, мафууми исботкуни бо маънои этимологии он пайваст аст. Дар натица донишандузи чун шакли дуюми фаъолият дар раванди муцарар кардани щцицати воцеии кор пешнщод шудааст.

Ключевые слова: доказывание, познание, правосудие, арбитр, гражданское дело, философия законодательства, обязательства, судебный гражданский процесс

Доказывание является одним из основных вопросов предмета не только науки, но и отрасли, и гражданского процессуального законодательства. Ведь установление истины по делу в возникшем правовом конфликте является конечной целью правосудия как одной из форм государственной деятельности. В данном случае понятие доказывания соединяется с его этимологическим значением по определению круга субъектов доказывания, что связывается с правовым положением и функциональной целью участников судебного процесса. В результате познание предлагается как вторая форма деятельности в процессе установления действительной истины по делу.

Key-words: proof, cognition, justice, arbitrator, civil case, philosophy of legislation, obligations,

civil litigation

Proving is one of the main issues of the subject not only of science, but of the branch of civil procedural legislation either. Because establishment of the truth of the case in legal conflict is the ultimate goal ofjustice as one of the forms of state activity. The author defines the range of subjects of evidence linking with the legal status and functional purpose of the participants in the judicial process, the concept of evidence is connected with its etymological significance. As a result, he proposes cognition as the second form of activity in the process of establishing the actual truth in a case.

Хдрчанд фалсафаи ^онунгузории амалкунандаи мурофиавии гражданй баъди ^абул ва амалй гардидани Кодекси мурофиавии граждании соли 2008 дар масьалахои ухдадорихои исботкунй куллан тагйир ёфта бошад хам, новобаста аз хдащатан мусобщавй (мубохисавй) будани мурофиаи судии гражданй ва на^ши холисонаю бегарази суд дар он хамчун хакам му^арар кардани хдащат аз руи парвандаи гражданй ма^сади нихоии адолати судй бо^й мемонад. Фа^ат гуногунии роххои ба он расиданро вобаста ба якхела набудани ма^оми ху^у^ии хар яке аз субьектхои мурофиаи гражданй, вазифа ва ухдадорихои касбии онхо дарк кардан зарур аст. Бо хамин ма^сад, барои асоснок намудани меъёрхои ху^у^ии ^онунгузории амалкунандаи мурофиавии гражданй нисбати танзими раванди ягонаи му^аррар намудани ха^и^ати кор, ки ба шароитхои нави муносибатхои чамьиятии замони и^тисодиёти бозорй мувофи^ат мекунанд, бахри нишон додани муносибтар ва самаранок будани онхо, муайян намудани тамоюлоти дурнамои инкишофи ху^у^и мурофиавии гражданй оид ба ин масъала заминаи назариявй-ху^у^й лозим аст.

Муаммои исботкунй дар мурофиаи судии гражданй аз ^адимулайём, аз даврахои татби^и ху^у^и Рими Кадим, ба тад^и^отхои илмй-назариявии олимони сивилисти машгули масьалахои мурофиавй мухточ буд [6]. Барои хамин дар илми ху^укшиносии Русияи давраи тошуравй асархои илмии бунёдй (фундаменталй)-еро вомехурем, ки ба масьалахои асосии назарияи исботкунй ва далелхо дар истехсолоти судии чиноятй ва гражданй бахшида шудаанд [7, с.267;8,с.12; 5, с.187].

Чи тавре ки маьлум аст, то Осиёи Марказй, аз чумла ^исми шимолии худуди имрузаи Точикистонро истилоь кардани Русия ва дар ин худуд бар^арор намудани хокимияти дунявй дар ^исматхои дигари мамлакат, хамачоя ху^у^и мусулмонй амал мекард. Барои хамин тад^и^оти муаммохои илмии ху^укшиносй, аз он чумла оид ба асосхои назариявии исботкунй ва далелхо аз дигар ну^таи назари аз фахмиши имруза фар^кунанда гузаронида мешуд [12].

Дар илми ху^у^шиносии шуравй то солхои шастуми асри гузашта ба назарияи исботкунй дар мурофиаи гражданй таваччух кам буд ва тад^и^отхои бунёдй хам гузаронида намешуд [10, 11]. Аксарияти олимони мурофиашинос ба сифати ма^сади тахки^оти худ назарияи далелхоро интихоб мекарданд, чунки ^онунгузории он ва^т амалкунандаи мурофиаи гражданй хамин хел фалсафаро та^озо мекард, ки тах^и^оти муаммохои исботкунй маьно надошт. Ба зиммаи суд вогузоштани ухдадории исботкунй хамчун субьекти масьули мурофиаи гражданй барои му^аррар кардани ха^и^ати кор дар раванди ба амал баровардани адолати судй боиси нофахмй ва

6eaManß gap MyxHTH hamh ramTa 6yg.

Oanca^au MapKcucTH-neHHHHH gaBpau mypaBH, a3 nan oh hjmh Mypo^uaBHH mypaBH xaM, MaB^en chh^hh ^oMeau coTcuanucTupo H^oga Kapga HCToga, gap paBaHgn 6a aMan6apopuu agonaTH cygß MaB^yg 6ygaHH xa^H^ara Moggß Ba pacMHpo MeKapg.

MyH0Cu6aTH 6erapa3OHau cygu 6yp^ya3ß, kh gap Mypo^ua Ha^mu xaKaMpo gap paBaHgu My6oxucau Tapa^xou 6axcu xy^y^ß-rpa^gaHß umron MeKyHag Ba gap 3aMOHH Myocup hh BO^euaTH Hory3upu MyHocu6aTxou Mypo^uaBß gap TaMoMH ^oMeaxou MyraMaggHH эtтнpo$ ramTaacT, xaMnyH My^apapKyHaHgau xa^H^ara pacMß a3 ^uxaTH MaH^ß 6axory3opß Memyg. Xpn oh kh cygu mypaBß a3 pyu xap aK napBaHga 6o My^appap mygaHH xa^H^ara pacMß xaMHyH HaTH^au My6oxucau MycTa^unoHau Tapa^xou 6axcu xy^y^ß-rpa^gaHß Maxgyg HaramTa 6oag xaMau nopaxou My^appap KapgaHH xonaTxou bo^hh Kop, xy^y^y yxgagopuxou Tapa^xopo MeaHgemug Ba xa^H^ara Moggß e o6teKTHBupo naMgo MeKapg. X^apnaHg xe^ Kac HaMegoHHCT, kh cyxaH gap 6opau KagoM nopaxoe MepaBag, kh 6a MaB^eu Mypo^uaBHH cyg MyBo^H^aT KyHag [4]. flypycT acT, kh gap oh gaBpa 6at3e onHMoHe xaM 6ygaHg, kh MaB^eu gurappo oug 6a Ha^mu cyg gap paBaHgu uc6oTKyHß umron Kapga 6ygaHg, Bane a^ugaxou ohxo gacrrapuH oMMaBß Hae^TaHg [9, c.5].

Ea Ha3apu mo, gap xaMoH gaBpa MoxuaTaH a^ugau ^ap^KyHaHgapo oug 6a MyaMMou Hc6oTKyHß, kh a3 ^ohh6h gurap onHMoH gacTrupß e$T, M.K. TpeymHHKoB H3xop HaMyg [13, c.29]. MuH6atg 6at3e onHMoHH conxou xamTogyMH acpu ry3amTa gap Tag^H^oTxou xyg oHpo MaHTH^aH gaBoM gogaHg [1]. Ohxo Kymum KapgaHg, kh MyaMMou uc6oTKyHupo 6o ucra^ogau gurap ycny6 Tax^u^ HaMoaHg. HyHomu, gap 3aMoHH Myocup xaM ycny6u Hcra$oga6ypgaH Myannu^H xaMHH caTpxo oug 6a TaT6u^H ycny6u $yHKcuoHanß-HH3oMß gap My^appap KapgaHH Ma^xyMH Hc6oTKyHß Ba TaHocy6u oh 6o goHHmaHgy3ß gap paBaHgu aroHau My^appap KapgaHH xa^H^aTH Kop 6ohch TaBa^yx acT [2, c.49-53].

Hc6oTKyHH Ba goHHmaHgy3ß xaMnyH ^hcmxoh TapKu6uu paBaHgu aroHau My^appap KapgaHH xa^H^aT a3 u6Tugo xycycuaTH 3exHß (^HKppoHß) gopaHg. Eapou xaMHH aBBano Ma^xyMH ^anca^HH oHxopo aHH^ KapgaH 3apyp acT. Hhcoh xaMnyH cy6teKTH ^HKpKyHaHga gap xap Mactana xa^u^aTpo gacTpac KapgaH Mexoxag, Bane poxxou 6a oh pacugaH MyMKHH ryHoryH 6omaHg.

Hc6oTKyHH nyHHH paBaHgu ^HKppoHuecT, kh xapaKaTpo a3 goHHm 6a 6oBapKyHoHß H^oga MeKyHag. Eapou xaMHH HyKTaepo $a^aT maxce hc6ot Kapga MeTaBoHag, kh xyg aroH HH3po goHag Ba Kymum HaMoag gurapoHpo 6a oh 6oBap KyHoHag. fflaxce, kh xyg HaMegoHag, 6apou goHHm naMgo KapgaH MeKymag, atHe 6o goHHmaHgy3ß Mamryn MemaBag. Eo u6opau gurap goHHmaHgy3ß hh xapaKaT a3 HogoHß 6a goHHmMaHgß Me6omag. flap acocu nyHHH Ma^xyMH ^anca^H gapK KapgaH MyMKHH acT, kh $a^aT Tapa^xou Mypo^uau rpa^gaHH - gatBorapy ^aBo6rap xaMnyH cy6teKTH uc6oTKyHH 6apoMag Kapga MeTaBoHaHg. HyHKH ^a^aT ohxo xaMnyH HmTupoKnuu MyHocu6aTxou xy^y^HH MoggHH 6axcHoK Bo^euaTH Koppo MegoHaHg e xaTTo moag 6o aManxou xyg 6a naMgo mygaHH hh xonaTxo ca6a6 myga 6omaHg. fflaxcoHH gurapu MaB^eu Tapa^xopo umron HaMyga (maxcoHH ceroMH Tana6oTH MycTa^unoHa nemHHxogKapga, gatBorapu Mypo^uaBß) gap MyHocu6aTxou xy^y^HH Mogguu 6axcHoK umTupoK HaKapga 6omaHg xaM, cy6teKTH Hc6oTKyHH 6yga MeTaBoHaHg. HyHKH aBBa^aH, maxcoHH ceroMH Tana6oTH MycTa^unoHa nemHHxogKapga MoxuaTaH gatBorap Me6omaHgy $a^aT 6o nemHHxog KapgaHH gatBo gep KapgaaHg, cohhah, maxcoHH xaMnyH gatBorapu Mypo^uaBß

баромадкунанда барои ишгол намудани мав^еи тарафи мурофиаи гражданй донишандузии хизматии тосудии гайримурофиавй гузаронида, дониши заруриро барои мурочиат кардан ба суд пайдо кардаанд.

Суд ва дигар шахсони иштирокчии кор, ки ба мурофиаи аллакай бо ташаббуси касони дигар огоз гашта ворид шудаанд, х,еч гох, субъекти исботкунй шуда наметавонанд. Чунки онх,о дар бораи х,олатх,ои кор ягон маълумот надоранд ва субъекти донишандузй шуда истода, бо мароми хдракати кор дар мурофиа маълумоти зарурй мегиранд. Дар охири мух,окимаи судй онх,о х,амчун субъекти фаъолияти донишандузй дар бораи х,олатх,ои во^еии кор тасаввуроти пурра пайдо мекунанд.

Хамчунон бояд дар назар дошт, ки х,ар як субъекти мурофиаи гражданй, аз он чумла шахсони иштирокчии кор, вобаста ба ма^ом ва мав^еяшон ухдадорих,ои функсионалй доранд. Мах,з дар х,амин асос ма^сад ва вазифах,ои иштироки онх,о дар мурофиа муайян мегардад. Агар аз х,амин ну^та назар кунем х,ам фа^ат даъвогару чавобгар, тарафх,о ва шахсони мав^еи тарафх,оро ишголкунанда, ки функсияи даъво ва норозигй бо даъворо ичро мекунанд, метавонанд субъекти ухдадории исботкунй гарданд. Чунки онх,о барои х,ал шудани кор мувофи^и манфиаташон ма^сад доранд судро ба хда будани худ бовар кунонанд, яъне дар асоси дониши худ ба х,олатх,ои кор мах,з мувофи^и манфиаташон судро бовар кунонанд. Барои х,амин ба зиммаи онх,о вазифаи таъмин намудани мубох,исавй будани мурофиаи гражданй дар асоси фаъолияти исботкунй вогузошта шудааст. Онх,о бояд донанд ва дарк кунанд, ки ин вазифаи онх,оро ягон шахси дигар ичро намекунад.

Аз ну^таи назари ухдадорих,ои функсионалияш суд х,амчун ма^омоти ба амалбарорандаи х,окимияти давлатй ма^саду вазифаи бовар кунонидани ягон кас, аз он чумла шахсони иштирокчии корро, ба дурустии санади ^абул кардааш дар бораи хда будани ин ё он тарафи мурофиа надорад. Шояд аз х,амин сабаб бошад, ки баъзан аз натичаи баррасии парванда х,ар ду тараф, х,ам даъвогар, х,ам чавобгар норозй мемонанд, вале суд ба онх,о фа^ат ^у^у^и шикоят кардан ба суди болоиро пешних,од мекунаду бас! Дигар шахсони ба мурофиаи бо ташаббуси дигарон огозшуда воридшуда ва мав^еи тарафх,оро ишголнакунанда х,ам ухдадор нестанд, ки асоснокии мав^еи ишголкардаашонро дар ихтилофоти ^у^у^ии баррасишаванда, бах,одих,й ба х,олатх,ои во^ей ва хулосаашонро аз руи мох,ияти кор ба ягон кас исбот кунанд. Ба ибораи дигар, дар суд, шахсони ба мурофиаи бо ташаббуси дигарон огозёфта воридшуда ва мав^еи тарафх,оро ишголнакунанда аз руи ухдадорих,ои функсионалияшон х,ам субъекти фаъолияти исботкунй шуда наметавонанд. Онх,о субъекти фаъолияти маърифатй ё донишандузй мегарданд [3, 232-236].

Храмин тавр, исботкунй ва донишандузй кисм^ои таркибии раванди ягонаи мукарар кардани ^акикати парванда буда, аз чониби шахсони иштирокчии кор ва суд вобаста ба мавкеи мурофиавияшон, ухдадорщои функсионалй ва максаду вазифа^ои аз он пайдошавандаашон дар му^окимаи мурофиавй ба амал бароварда мешаванд.

Пайнавишт:

1. Болтуев С.Ш. Проблема доказывания в гражданском судопроизводстве: автореф.

дисс... канд. юрид. наук. - Томск, 1986. - 26 с.

2. Болтуев С.Ш. Соотношение элементов познания и доказывания в гражданском судопроизводстве // Изв. АН ТаджССР. Сер: Философия, экономика, право. - 1986. -№4. - С.49 - 53.

3. Болтуев С.Ш. К вопросу о месте судебного познания/Государственно-правовое строительство Таджикской ССР на современном этапе. - Душанбе, 1987. - С.232 - 236.

4. Болтуев С.Ш. Некоторые меры повышения эффективности судебного разбирательства в процессе установления истины по гражданскому делу.-Худжанд: Ношир, 2002. - 153с.

5. Гордон В.М. Устав гражданского судопроизводства с комментариями. - СПб., 1914. - 479 с.

6. Дигесты Юстиниана / Перетерский И.С. Отв. ред. Е.А. Скрипилев. - М.: Наука,1984. - 456 с.

7. Дювернуа Н.Л. Из курса лекций по гражданскому праву: Введение и часть общая. (Учение о лицах). 2-е изд. - СПб.: Тип. А.Е. Ландау, 1895. - 550 с.

8. Дювернуа Н.Л. Чтения по гражданскому праву. - СПб.: Тип. М.М. Стасюлевича, 1902. - 959 с.

9. Курылев С.В. Основы теории доказывания в советском правосудии. - Минск: Изд-во Белорусск. гос. ун-та, 1965. - 256 с.

10. Лилуашвили ТА. Предмет доказывания и распределение бремени доказывания между сторонами в советском гражданском процессе: автореф. дисс... канд. юрид. наук. - М., 1961. - 27с.

11. Смышляев Л П. Предмет доказывания и распределения обязанностей по доказыванию в советском гражданском процессе. - М. : Изд-во МГУ, 1961. - 296 с.

12. Тахиров Ф.Т. Современное национальное государство таджикского народа и перспективы его развития. - Душанбе: Институт государства и права АН Республики Таджикистан, 2006. - 200 с.

13. Треушников М.К. Доказательства и доказывание в советском гражданском процессе. - М. : Изд-во МГУ, 1982. - 230 с.

Reference Literature:

1. Boltuyev S.Sh. The Problem of Proving in Civil Juridical Proceedings. Synopsis of candidate dissertation in jurisprudence. - Tomsk, - 1986. - 26pp.

2. Boltuyev S.Sh. Correlation of the Elements of Cognition and Proving in Civil Juridical Proceedings // Tidings of the Academy of Sciences of the Tajik SSR. - Series: Philosophy, Economics, Law. - 1986, №4. - pp. 49 - 53.

3. Boltuyev S.Sh. To the Issue of the Place of Forensic Cognition // Statal-Legal Building of the Tajik SSR at Contemporary Stage. - Dushanbe, - 1987. - pp. 252 - 236.

4. Boltuyev S.Sh. Some Measures on Rising the Effectiveness of Forensic Considerations in the Process of the Truth Establishment on a Civil Case. - Khujand: Publisher, - 2002. - 153 pp.

5. Gordon V.M. The Charter of Civil Juridical Proceedings with Commentaries. - Spb. -1914. - 479pp.

6. Gustinian's Digests // Peretersky I.S. Editor-in-charge: Ye.A. Skripilev. - M.: Science, 1984. - 456pp.

7. Duvernoia N.L. Form Civil Law Readings: Preface and General Part. (Tenet about Individuals). The 2nd edition. - Spb, Printing-house by A.Ye. Landau. - 1895. - 550pp.

8. Duvernoia N.L. Civil Law Readings. Spb, Printing-house by M.M. Stasuylevich. 1902. - 959pp.

9. Kurylyov S.V. The Grounds of the Theory of Proving in Soviet Justice. - Minsk: Publishing-House of Belarus State University. - 1965. - 256pp.

10. Liluashvili T.A. Subject of Proving and Distribution of the Burden of Proving in Soviet Civil Trial. Candidate dissertation in jurisprudence. - M., 1961. - 27pp.

11. Smyshlyaev L.P. Subject of Proving and Distribution of the Burden of Proving in Soviet Civil Trial. - M. : Publishing-House of Moscow State University. - 1961. - 296pp.

12. Tahirov F.T. Today's National State of the Tajik People and Prospects of its Development. -Dushanbe. The Institute of State and Law under Tajikistan Republic Academy of Sciences. -2006. - 200 pp.

13. Treushnikov M.K. Proofs and Proving in Soviet Civil Trial. - M. : MSU Publishing-House, -1982. - 230 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.