Научная статья на тему 'On essence and content of justice under civil cases considering'

On essence and content of justice under civil cases considering Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
54
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРАВОСУДИЕ / ГРАЖДАНСКИЕ ДЕЛА / СУДЕБНОЕ РАЗБИРАТЕЛЬСТВО / ПРОЦЕССУАЛЬНЫЕ ФОРМЫ / СУДОПРОИЗВОДСТВО / ВИДЫ ГРАЖДАНСКОГО СУДОПРОИЗВОДСТВА / СТАДИИ ГРАЖДАНСКОГО ПРОЦЕССА / JUSTICE / CIVIL CASES / COURT EXAMINATION / PROCEDURAL FORMS / JUDICIAL PROCEEDINGS / TYPES OF CIVIL PROCEEDINGS / STAGES OF CIVIL PROCEDURES / АДОЛАТИ СУДӣ / ПАРВАНДАҳҳОИ ГРАЖДАНӣ / МУҳОКИМАИ СУДӣ / ШАКЛҳОИ МУРОФИАВӣ / ИСТЕҳСОЛОТИ СУДӣ / НАМУДҳОИ ИСТЕҳСОЛОТИ СУДӣ / МАРҳИЛАҳОИ МУРОФИАИ ГРАЖДАНӣ

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Ахмедов Нарзуллохон Иззатуллаевич

Рассмотрен один из важных вопросов юридической науки сущность правосудия с точки зрения рассмотрения гражданских дел в сравнении с соответствующими институтами уголовно-процессуального права. Такой подход к исследованию обусловлен тем, что сущность правосудия и правила его осуществления с позиции суда органа, специально созданного для исполнения особо важной государственной компетенции, однородны для всех видов процессуальной деятельности. В результате исследования обоснован вывод, что деятельность ученых, разрабатывающих различные отрасли юриспруденции, могла бы быть весьма целенаправленной и продуктивной при её систематической координации по вопросам правосудия.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

О СУЩНОСТИ И СОДЕРЖАНИИ ПРАВОСУДИЯ ПРИ РАССМОТРЕНИИ ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ

The article dwells on one of the most important questions ofjuridical science that ofjustice essence from the point of civil cases considering in comparison with respective institutes of criminal-procedural law. Such an approach to investigation is preconditioned by the fact that the essence of justice and the rules of its effectuation from the position of court -an organ specially created for implementation of an especially important state legal capacity are homogeneous for all the kinds of procedural activities. The author comes to the well-grounded conclusion that scholars' activities aimed at elaboration of different jurisprudence branches might be rather purposeful and productive under its systematic coordination on the issues ofjustice.

Текст научной работы на тему «On essence and content of justice under civil cases considering»

12 00 08 УГОЛОВНОЕ ПРАВО 12 00 08 CRIMINAL LAW

УДК 347.9 ББК 67.410.1

ОИДБА МОХ^ИЯТВА МАЗМУНИ Ахмедов Нарзуллохон Иззатуллоевич, н.и.у., АДОЛАТИ СУДЙХ,АНГОМИ дотсент, мудири кафедраи ууцуци цинояти, БАРРАСИИПАРВАНДАХОИ криминалистика ва пешгирии коррупсияи ГРАЖДАНЙ ДД^БСТ (Тоцикистон, Худжанд)

О СУЩНОСТИ И Ахмедов Нарзуллохон Иззатуллаевич, СОДЕРЖАНИИ ПРАВОСУДИЯ к.ю.н., доцент,заведующий кафедрой ПРИ РАССМОТРЕНИИ уголовного права, криминалистики и ГРАЖДАНСКИХ ДЕЛ предупреждения коррупции ТГУПБП

(Таджикистан, Худжанд)

ON ESSENCE AND CONTENT OF Ahmedov Narzullohon Izzatulloyevich, JUSTICE UNDER CIVIL CASES candidate of juridical sciences, Associate

CONSIDERING Professor, head of the department of criminal

law, science of crime detection and prevention of corruption under TSULBP (Tajikistan, Khujand)

Калидвожа^о: адолати суди, парвандаууои граждани, мууокимаи суди, шаклуои мурофиави, истеусолоти суди, намудуои истеусолоти суди, маруилауои мурофиаи граждани

Дар мацола яке аз масъалауои мууимми илми ууцуцшиноси оид ба моуияти адолати суди аз назари баррасии парвандауои граждани дар муцоиса бо институтуои мувофи-цаткунандаи ууцуци мурофиаи цинояти мавриди таулил царор гирифтааст. Чунин муносибат дар тауцицот барои он пеш гирифта шудааст, ки моуияти адолати суди ва цоидауои ба амал баровардани он аз мавцеи суд - мацоми махсус барои татбици сало-уияти мууимми давлати ташкилшуда барои уамаи намудуои фаъолияти мурофиави якхела муцаррар шудааст. Муаллиф дар натицаи тауцицот ба хулоса омадааст, ки фаъолияти олимони соуауои гуногуни ууцуцшиноси дар сурати уамоуангсозии мунта-зам оид ба масъалауои адолати суди хеле самарабахш ва уадафманд шуда метавонад.

Ключевые слова: правосудие, гражданские дела, судебное разбирательство, процессуальные формы, судопроизводство, виды гражданского судопроизводства, стадии гражданского процесса

Рассмотрен один из важных вопросов юридической науки - сущность правосудия с точки зрения рассмотрения гражданских дел в сравнении с соответствующими институтами уголовно-процессуального права. Такой подход к исследованию обусловлен тем, что сущность правосудия и правила его осуществления с позиции суда - органа, специально созданного для исполнения особо важной государственной компетенции,

однородны для всех видов процессуальной деятельности. В результате исследования обоснован вывод, что деятельность ученых, разрабатывающих различные отрасли юриспруденции, могла бы быть весьма целенаправленной и продуктивной при её систематической координации по вопросам правосудия.

Key-words: justice, civil cases, court examination, procedural forms, judicial proceedings, types of civil proceedings, stages of civil procedures

The article dwells on one of the most important questions ofjuridical science - that ofjustice essence from the point of civil cases considering in comparison with respective institutes of criminal-procedural law. Such an approach to investigation is preconditioned by the fact that the essence of justice and the rules of its effectuation from the position of court -an organ specially created for implementation of an especially important state legal capacity - are homogeneous for all the kinds of procedural activities. The author comes to the well-grounded conclusion that scholars' activities aimed at elaboration of different jurisprudence branches might be rather purposeful and productive under its systematic coordination on the issues ofjustice.

Максад ва мазмуни адолати судй чун яке аз шаклдои асосии фаъолияти давлатй такозои онро дорад, ки мудокимаи муносибатдои бадсноки субъектдои содадои дукуки моддй дар чорчубаи мудокимаи судй, дар шакли мурофиавй амалй гардад. Ба ин маъно мурофиаи судй тартибот ва пайдардамии амалиётдои конунгузор мукар-раркарда барои баркароркунии дукукдои поймолшуда ва тарбияи дукукии шадрван-дон мебошад.

«...Рушди минбаъдаи чомеа такозо менамояд, ки бо максади танзими дамачони-баи муносибатдои чамъиятй конундои амалкунанда мунтазам такмил дода шаванд» -издор намуданд дар Паёми навбатии худ ба Мачлиси Олй Президенти Чумдурии Точикистон, Эмомалй Радмон [8].

Шакли мурофиавии ичро намудани ин ё он амалиёт, агар аз як тараф, барои мустадкам кардани интизоми субъектдои муносибатдои дукукии бадснок судманд бошанд, аз тарафи дигар, барои тарбияи дукукии шадрвандон ва дар ботини ондо бедор намудани дисси эдтироми конун, дамчунин барои таъмини шаффофият ва ошкоро будани мудокимаи парванда мудим ва зарур мебошад [2, с.196 ]. Аз ин сабаб конунгузор ба мукаррар кардани шакли мурофиавй дар намуди мачлиси судй барои парвандадои гражданй дам адамияти зарурй медидад.

Дар бинодои хоса барои фаъолияти суд мувофик сохташуда толор барои мачлиси судй дар назар дошта шудааст, ки чобачогузорй ва мукаррар кардани чойдои нишаст барои дозирони тамошобин, муайян намудани чои нишасти дар як шахси иштирокчии кор ва чудо намудани он аз чои нишасти тамошобинон, гузоштани минбар барои шахсони баёнотдиданда, шодидони пурсидашаванда ва дар охир намуди умумии толори мачлиси суд худ аз худ на факат ба иштирокчиёни мурофиа, балки ба дамаи дузур доштагон таъсири тарбиявй ходад гузошт.

Дар замони муосир, конунгузории амалкунандаи мурофиавй амалй намудани адолати судиро аз руи парвандадои гражданй модиятан сода намуда, адамият ва эътибори шакли мурофиавиро кам мекунад. Ба дар дол итминони комил дорем, ки институтдои пешрафтаи адолати судии мамлакатдои тараккикардаи хоричй одиста -одиста ба низоми дукукии давлати мустакили бо роди демократия рафтаистодаи мо

дам ворид мегардад.

Баъзе талаботи конунгузории мурофиавй, агарчанде ба модиятан баррасй ва дал намудани парванда аслан муносибати бевосита надошта бошанд дам, чун амали ба хусусияти рамзй ва тарбиявии адолати судй муносибат дошта, ичро мегарданд. Масалан, аз чой хестани дамаи дозирбудагон дангоми ба толори мачлисгод ворид гаштани судя ва мурочиат ба у. Х,атто маданияти коргузории мурофиавй хусусияти муайянкунандаи модияти мурофиаи гражданиро дорад, чунки аникй, возедй ва боасос будани санаддои мурофиавй кафолати сари вакт баррасй намудани парвандаи гражданй ва карори дуруст баровардан аз руи он, дамчунон баркарор кардани дукукдои поймол ва маддудшудаи ондо мебошад.

Баъзе коидадои одати кории истедсолоти судиро датто дар мавриддои мавчуд набудани меъёрдои датмии уддадоркунанда риоя кардан лозим меояд. Чунончи, дар мамлакати мо барои судядо шакли либоси датмии хизматй - мантия (кабо - хилъати васею дарози аз болои либос пушидашаванда) вакти баррасии парванда дар мачлиси судй пешбинй шуда бошад дам (к.2 м.134 К|к Ч,Т «Дар бораи суддои Ч,Т») [6]. дар баъзе мавриддо он риоя намегардад. Вале мавриди ба амал овардани адолати судй бояд судядо аз дигар иштирокчиёни мурофиа фарк карда истанд ва намуди зодирии ондо ба чиддият ва мутантании фаъолияти судй мувофикат кунад. Барои дамин ондо, алалхусус аз чинси зан бошанд, бояд, акаллан либоси расмии хизматиро ба бар карда бошанд.

Суратчаласаи мачлиси судй шакли мурофиавии баррасии парвандаи гражданй буда, мувофикат кардани карори дар фарчом кабулшавандаи судро ба модияти мудокимаи чой доштаи долатдои кор инъикос менамояд.

Фаъолияти суд оид ба амал овардани адолати судй аз руи парвандаи гражданй дар мукоиса бо фаъолияти дигар макомоти салодиятдор шакли аз дама комили ди-мояи дукук ва манфиатдои конунй ба дисоб меравад. Мадз аз дамин сабаб коидадои дар конунгузории мурофиавии гражданй пешбинишуда дар мисоли фаъолияти суд тадия шудаанд. Кафолатдои мурофиавии дар истедсолоти судии гражданй пешбини-шуда имкон медиданд, ки дукукдои вайроншуда ё бадснок, дамчунин манфиатдои конунии маддудгашта, сари вакт ва бегаразона баркарор гардида, ба долати пештара оварда шаванд. Аз ин ру дукукдои субъективии дорои дарачаи баланди адамияти чамъиятй, дар долати зарурати димоя ба ваколати суд гузаронида шудаанд.

Дурнамои инкишофи конунгузории мурофиавии гражданй чунин муайян гарди-дааст, ки танзими дукукии фаъолияти дамаи дигар макомоти дар баррасии парванда-дои гражданй салодиятнок, бояд то дарачаи мурофиаи судии умумигражданй расо-нида шавад. Чунончи, мурофиаи судии иктисодй, ки такозои замони муосир гардида-аст, дар худ кариб дамаи коидадои мурофиаи суди гражданиро тачассум кардааст, чунки ин ду сода модиятан кисми таркибии мурофиаи граждании ягона ба дисоб мераванд. Дар мурофиаи судии иктисодй дамон парвандадои гражданй мудокима ва дал карда мешаванд, ки суди умумигражданй баррасй мекунад, лекин факат ба сифати субъекти ондо на шахсони вокей, балки шахси дукукии ба фаъолияти хочагидорй алокаманд баромад мекунад. Агар шахсони вокеии алодида ба фаъолияти инфиродии содибкорй машгул бошанд, ондо ба маънои муайян макоми шахси дукукиро низ ба даст меоранд.

Дамин тарик, модияти мурофиаи гражданй дамчун шакли асосии ба амал

SapoBapgaHH agoiaTH cygH a3 pyu napBaHgaxou rpa:®gaHH MyaHaH MemaBag.

TaSuaTH xyKyKHH Mypo^uau rpa^gaHH a3 pyu xycycuaTH MySoxucaBHH MyHocuSaTH xyKyKHH MoggH, kh a3 coxau Sa xyg xocu xyKyKH rpa^gaHH Sa MatHou «Bacet» naHgo ramTaacT, MyaHaH Merapgag. MySoxucau xyKyKHH SaHHH Tapa^xou SapoSap 3aMHHau SaBy^ygoHH gatBo nyH BocuTau yHHBepcaiHH ^hmosh xyKyK (Sa MatHou MoggH Ba Mypo^HBH) Ba MaH^uaTxou KoHyHH Sa xucoS MepaBag. A3 hh caSaS Kougaxou yMyMHH Mypo^uaBH Sa cu^a™ npegMeTH ^atoiHara cygH gatBopo MyaHaH MeKyHaHg, HaMygu acocuu ^atoiuara cygH gap Mypo^uau rpa^gaHH Somag ucTexcoioTH gatBo hom gopag.

HcrexcoioTH cyguu gatBorH hh Ma^Myu nyHHH Kougaxou pa^Topu Mypo^uaBucr, kh MyHocuSaTxou MySoxucaBH-xyKyKupo a3 pyu xaMau napBaHgaxou rpa^gaHH gap acocu SapoSapxyKyKHH Tapa^xo Sa TaH3HM Megapopag.

Bappacuu napBaHgaxou rpa^gaHue, kh So MySoxucau xyKyKH aioKaMaHg HecT, Sa 3HMMau MaKoMoTH gurapu caioxuaTgop, a3 oh ^yMia MaKoMoTH H^pouau xoKHMuaTH gaBiaTH, Bory3omTa mygaacT. Ammo KoHyHry3op a3 SaHHH Ma^Myu nyHHH napBaHgaxo oHxoepo ^ygo KapgaacT, kh axaMHaTH KaioHH ^aMtua™ Ba gaBiaTH gopaHg e raHp a3 Sa caioxuara cyg ry3omTaH poxu gurapu xaipo HagopaHg. BuHoSap oh gap KoHyHry3opuu Mypo^uau rpa^gaHH gap KaTopu ucTexcoioTH gatBo So3 gy HaMygu MatMyiu ucTexcoioTH cygH - HKyM, a3 MyHocuSaTxou oMMaBH-xyKyKH naHgomaBaHga Ba gyroM, ucTexcoioTH Maxcyc, gap Ha3ap gomTa mygaacT.

^Ke a3 HaMygxou «HaB» ^opH mygau ucTexcoioTH cyguu rpa^gaHH «Mypo^nan ^apMOHH» MeSomag. Ba By^yg oMagaHH hh HHcTHTyTH HaBH xyKyKHH Mypo^uaBHH rpa^gaHH So aK KaTop mapTy mapouTxo aioKaMaHg acT, kh TamaKKyi e^TaHH ohxo gap a^Kop Ba myypu xyKyKHH ^aMtua™ naHguH gaxcoiaxo gaBoM e^Taacr [1, c.81 - 86]. 3a-pypaTH coga KapgaHH HHcTHTyTxou aioxugau KaHxo TamaKKyie^Tau Mypo^uaBHH rpa^-gaHH SapBaKT Sa MueH oMaga Syg; a3 caSaSu Sa MaKcag MyBo^HK HaSygaHH puoau xaMau Kougaxou pacMueTH Sa pox, MoHgaHH agoiaTH cygH a3 pyu napBaHgau rpa^gaHue, kh Sa TaiaSoTH SaxcHona3up acoc e$Ta SomaHg xaM MyBo^HKH Kougaxou yMyMHH ToSeuaTH ugopaBHH napBaHgaxou rpa^gaHH Sa BaKoiaTH cyg Bopug MemygaHg. [3, c.294-295 ].

flap himh xyKyKH Mypo^uaBHH rpa^gaHHH to^hk Kymumu SapoSap KapgaHH Mypo^uau ^apMoHH So Kougaxou xaTTH H^pouau HoTapuyc HK,goM Kapga myg [5, c.187]. ^o^ oh kh ^apKHaT Ba a$3a^uaTH ^ato^uaTH cygH gap MyKouca So pacMueTH Kougaxou ^ato^uaTH HoTapuyc Sapta^o Mat^yM acT. Ba xaMHH TapuK, Mypo^uau rpa^gaHH a3 nop HaMygu ucTexco^oTH cygH uSopaT acT:

1) ucTexco^oTH cygHH gatBorH;

2) ucTexco^oTe, kh a3 MyHocuSaTxou oMMaBH-xyKyKH Sa By^yg Meoag;

3) ucTexco^oTH Maxcyc;

4) ucTexco^oTH ^apMoHH.

CaBo^e naHgo mygaHam MyMKHH acT, kh Marap ucTexco^oTH rouSoHapo xaM gap KaTopu ucTexco^oTH ^apMoHH HaMygu naH^yMH Mypo^uau cygu rpa^gaHH HoMHgaH MyMKHH HecT? Ba Ha3apu mo nyHHH Mepacag, kh BaH xaMarH aK maKjiH HaBH ucTexco^oTH cygH gap Mapxuiau aKyM MeSomag. HyHKH Sapou TaMoMH Mypo^uau rpa^gaHH xycycuaTH yMyMH Hagopag.

Ba aKHgau mo, HaMygxou HaBH raHpuaHtaHaBHH ucTexcoioTH cyguu rpa^gaHupo HumoH gogaH MyMKHH acT, 3epo MaB^yg SygaHH Ma^Myu Metepxou xyKyKHH oHxopo TaH3HMKyHaHga Ba xuciaTxou a3 gurap HHcuTyTxou Mypo^uaBHH TamaKKyie^Ta

фарккунандаи ондо ба ин имконият медидад. Мо дар ин чо «Истедсолоти парвандадо бо иштироки шахсони хоричй»-ро дар назар дорем, ки дар КМГ соли 2008 ба он кисми алодидаи иборат аз се боб ва 20 модда бахшида шудааст [4]. Дар шароитдои нави замони муосири мудочирати байналмилалй мудим ва мувофики талаб будани он боиси ягон шаку шубда нест.

Дамчунон, ба конунгузор зарур набуд, ки коидадои баррасии парвандадо оид ба додани варакадои ичроия барои ичроиши мачбурии карордои суди дакамиро ба танзими алодида чудо кунад, ки он ба фикри пайдо шудани боз як истедсолоти нав оварданаш мумкин аст. Аз руи мазмунаш онро боби «Баррасии парвандадо оид ба ичрои санаддои судй ва санаддои макомоти дигар» пурра дар бар гирифта метавонист.

Мурофиаи гражданй дар мисоли истедсолоти судии гражданй дам аз назари давомнокии вакт ва дам аз назари мазмуни амалиётдои ичрошаванда намуддои фаъолияти макомоти салодиятнок хеле дуру дароз ва адамиятнок ба дисоб меравад. Аз ин сабаб мурофиаи гражданй вобаста ба вазифадои ичрошаванда, субъектдои муносибатдои дукукй, коидадои ичрои амалиётдои мурофиавй, ба якчанд даврадо, зинадо чудо мешаванд, ки мардиладо ном гирифтаанд. Маъмулан дар илми дукуки мурофиавии гражданй дафт мардилаи истедсолоти судии гражданиро фарк мекунанд, ки номи ондо ва пайдарпаии мантикиашон ба тарики зайл мебошад:

1) огоз кардани парвандаи гражданй;

2) тайёр кардани парвандаи гражданй ба мудокимаи судй;

3) мудокимаи судй;

4) истедсолоти ичроия;

5) аз нав баррасй намудани санаддои судии эътибори конунй пайдонакарда;

6) аз нав баррасй намудани санаддои судии эътибори конунй пайдокарда;

7) вобаста ба долатдои нав ошкор гардида аз нав баррасй намудани далнома ё таъиноти эътибори конунй пайдонамуда.

Пеш аз дама, номи баъзе мардиладоро аник кардан лозим меояд, чунки ондо мазмуни амалиётдои ичрошавандаро на он кадар дуруст ифода мекунанд. Меъёри асосии фарк кунонидани мардиладои истедсолоти судии гражданй коидадои конунгузорй ба дисоб меравад, яъне конунгузор чиро дар назар дорад. Ба мардиладо таксим шудани мурофиаи гражданй ба коидадои конунгузории мурофиаи давраи шуравй асос ёфтааст, ки акнун дар мувофика бо конунгузории доло амалкунанда ниёз ба тасдед дорад.

Номгузории се мардилаи аввал ба мазмуни худ мувофикат мекунанд, аммо аз мардилаи чорум сар карда - «истедсолоти ичроия» ба садеду аник шудан ниёз дорад. Дар ин мардиладо доираи васеи санаддои ичроия мавриди танзим карор гирифтаанд, ки ба мазмуни мурофиаи гражданй мувофикат намекунанд. Дар яке аз содадои дукук, ки ба ин санаддо мувофикат мекунанд, ба монанди мурофиаи чиноятй ё мурофиаи маъмурй ё мурофиаи суди иктисодй ё дигар содадои меъёрдояшон аз чидати моддй ва мурофиавй аник чудонагардида ба содибии «истедсолоти ичроия» довталаб шуда метавонистанд. Дамчунин Конуни Ч,Т «Дар бораи истедсолоти ичроия» [7] дам вазифадои истедсолоти ичроияро дар ягонагии сари вакт ва мачбурй ичро намудани санаддои на факат марбут ба мурофиаи гражданй, балки ба парвандадои суди иктисодй, дукмдо ва карордо аз руи парвандадои чиноятй дар кисмати чарима

cHToHHgaH Ba Mycogupa HaMygaHH Moiy MyiK xaTMH MexucoSag. Aiaixycyc, gap KMr coiH 2008 khcmh Sa hh Mapxuia MyBo^HKaTKyHaHga - «Bappacuu napBaHgaxo oug Sa H^pou caHagxou cygH Ba caHagxou MaKoMoTH gurap» HoMHga mygaacT. Ba TaBpu gurap ryeM, Ha Sa H^pou caHagxo TatKHg Merapgag, kh SemySxa xycycuaTH Mypo^uaBH HagomTa, SaiKH $aKaT Sa pacMuaTgapopuu caHagxo MeSomag, SaiKH ^atoiuaTH caioxuaTHoK - Sappacuu napBaHgaxou Sa H^pou caHagxou cygH aioKaMaHg HurapoHHga mygaacT. flap acocu HaBHmTaxou Soio $HKp MeKyHeM, kh hh Mapxuia Soag «Bappacuu napBaHgaxou MapSyT Sa H^pou caHagxou cygH» HoMHga maBag.

Mapxuiaxou SatguHau ucTexcoioTH cyguu rpa^gaHH a3 pyu MaKcag Ba Ba3H$axou xyg pucoiaTH aroHa gopaHg: - a3 HaB guga SapoMagaHH napBaHgaxou rpa^gaHH, aMMo a3 pyu Metepxou ryHoryH: aKyM, a3 pyu caHagxou Sa эtтнSopн KoHyHH HagapoMaga, gyroM, a3 pyu caHagxou Sa эtтнSopн KoHyHH Bopugmyga, ceroM, a3 pyu xoiaTxou HaB omKop myga. MoxuaTH ohxo aK acT - uciox KapgaHH raiaTH cygH, kh moag a3 Tapa^H cygu MapxHiaH aKyM cogHp myga Somag.

AKHyH Sa TaSuaTH xyKyKHH xap aKe a3 Mapxuiaxou ucTexcoioTH cygu rpa^gaHH Ha3ap Mea^KaHeM.

Oro3 KapgaHH napBaHgau rpa^gaHH a3 gy aMaiu MypaKKaSu Mypo^uaBH uSopaT acT: nemHuxogu apu3a a3 Tapa^u maxcu MaH^uaTgop Ba KaSyiu oh a3 Tapa^u cyg. HyHHH aK^oaKyHHH gy aMaiu Mypo^uaBH MoxuaTH MyHocuSaTxou xycycuu xyKyKupo, kh Sapou SapKapopKyHHH TamaSSycu cySteKTH xyKyKH BaHpoHmyga e SaxcHoK Ba gurap maxcu MaH^uaTgop axaMHaTH xaiKyHaHga gopag, HHtHKoc MeKyHag. Cyg MaKoMoTH MyTiaKH agoiaTH cygupo KoMHiaH Serapa3oHa aMaiHKyHaHga Somag xaM, So TamaSSycu xyg napBaHgau rpa^gaHupo oro3 Kapga HaMeTaBoHag.

flap ^apKHaT a3 Mypo^uau ^HHoaTH, kh gap oh Mapxuiau Ta^Tumoiu nemaKH xaMau gaieixou gap paBaHgu MyxoKHMau cygH 3apypupo oMoga Meco3ag, gap Mypo^uau rpa^gaHH Se gaBpau TaHep KapgaHH Kop Sa MyxoKHMau cygH io3hm MeoMag, kh SappacuH napBaHgapo a3 cu^p cap KyHag. HyHKH gap acocu $aKaT aK apu3au KaSyimyga gap Sopau xaMau xoiaTxou Kop MatiyMoTH 3apypH rupu^TaH Ba nemSuHH KapgaHH HMKoHHaTH Sa By^yg oMagaHH MymKHiuxo gap paBaHgu MyxoKHMau napBaHga raHpuuMKoH acT. BuHoSap oh axaMHaTH KaioH gomTaHH Mapxuiau TaHep KapgaHH napBaHga Sa MyxoKHMaH cygHpo gap TatMHHH HMKoHHaTxoH SappacH Ba xaiiH napBaHgau rpa^gaHH gap aBBaiHH Ma^iucu cygH Se MaBKy$ry3opH Hoguga rupu^TaH xeie MymKHi acT.

MyxoKHMau cygH Mapxuiau MapKa3HH Mypo^uau rpa^gaHH Sa xucoS MepaBag. Max3 gap xaMHH Mapxuia napBaHgau rpa^gaHH MoxuaTaH SappacH myga, xaiiu xygpo MeeSag. Mapxuiaxou to xoi SappacH rapguga ry3apoHHgaHH MyxoKHMau cygupo TatMHH MeKyHaHg, Mapxuiaxou MHHSatga SomaHg Sapou aMaiH HaMygaHH HaTH^axou Sa gacToBapgau MyxoKHMau cygH nemSuHH mygaaHg.

flap Mapxuiau Sappacuu napBaHgaxoe, kh So u^pou caHagxou cygH Ba caHagxou gurap MaKoMoTH caioxuaTHoK aioKaMaHgaHg, cyg gap Ma^iucu cygH So gapHa3apgomTH MaH^uaTH xaMau maxcoHH umrapoKHHH Kop TaMoMH Saxcy hoco3hxoh xyKyKHH naHgomygapo So poxu Mypo^uaBH Sa TaH3HM Megapopag. HyHKH agoiaTH cygH, to oh gaMe kh caHagxou xyKyKHH a3 pyu napBaHga SapoBapgamyga H^po HamaBaHg, Sa MaKcag pacuga xucoS HaMemaBag.

BoKeuaTH MaB^yguara Mapxuiau a3 HaB guga SapoMagaHH caHagxou cygH a3 pyu

парвандаи гражданй аз он шадодат медидад, ки конунгузор имконияти ба хато род додани суди мардилаи якумро эътироф мекунад. Дар он чизе, ки ба инсон хос аст, ба судядо низ марбут аст. Чй кадаре ки судя донишманд набошад вай дама чизро дониста наметавонад ва галат карданаш мумкин аст. Алалхусус, имконияти татбики киёсии дукук ва конун, ки дар мурофиаи гражданй пешбинй шудаанд, аз шуури дукукй ва эътимоди ботинии дар як судя вобаста мебошад. Дарачаи гуногуни дониш ва фадмиши инсонии дар як судя то андозае сабаби галаткории вай дар далли парванда гаштанаш мумкин аст. Тартиби мурофиави аз нав баррасй намудани санаддое, ки ба эътибори конун надаромадаанд, нисбатан содда аст. Чунки нисбати чунин санаддои судй доло чорадои ичрои мачбурй татбик нагаштаанд, пас, окибатдои дукукие, ки бо гардиши ичрои ин санаддо бар мавриди бекор гаштанашон пайдо шуданаш мумкин буд, намешаванд. Бинобар он ташаббуси огоз намудани истедсолоти кассатсионй на тандо ба тарафдо, балки ба дамаи шахсони манфиатдори иштирокчии кор дода шудааст. Дол он ки огоз намудани истедсолоти аз нав дида баромадани санаддои судй, ки ба эътибори конун даромадаанд, нисбатан мураккабанд. Бо максади таъмин намудани устуворй ва босуботии муносибатдои дукукии бо дамин санаддо мукарраршаванда салодияти огоз намудани ин истедсолот ба шахсони мансабдори (родбарикунандаи) муайяни макомоти болоии назорати судй дода шудааст. Шояд аз дамин сабаб бошад, ки ин истедсолотро назоратй дам мегуянд.

Аз нав дида баромадани санаддои судй, ки ба эътибори конун даромадаанд, аз руи аз долатдои нав ошкор шуда дам имконпазир аст. Конунгузор номгуи пурраи ин долатдоро (к.2 м.381 КМГ) [4] меорад, аммо чунин сифати ондо аломатдои муттадидкунандаашон ба дисоб мераванд: ондо чой доштанд, аммо ба аризадиданда маълум набуданд ва/ё маълум буда дам наметавонистанд.

Дамин тавр, модияти мурофиаи гражданиро коидадои пешбинй кардаи тартиботи баррасии парвандадои гражданй, ки аз дамаи намуддои сарчашмадои дукуки мурофиаи гражданй бармеоянд, ифода менамоянд.

Пайнавишт:

1. Бобоцонов И.Х. Проблемы судебного приказа и заочного производства в теории и практике //Законодательство. - 2011. - №2. - С. 81 - 86.

2. Болтуев С.Ш. Подготовка гражданских дел к судебному разбирательству и пути повышения её эффективности / Проблемы теории и практики гражданско-правового регулирования. - Томск. -1987. - С.199 - 206.

3. Болтуев С.Ш. К вопросу о подведомственности гражданско-правовых споров с участием колхозов / Фишурдауои маърузауои конфронси илмй-амалии «Экономико-правовые проблемы агропромышленного комплекса», 11-13 ноябри соли 1987. -Душанбе. -1987. - С. 294-295.

4. Кодекси мурофиавии граждании Чумуурии Тоцикистон, ки аз 01 январи соли 2008 цабул гашта аз 01 апрели соли 2008 ба амал цорй карда шудааст. - www.mmk.tj

5. Комментарий к Гражданскому процессуальному кодексу Республики Таджикистан. Под редакцией доктора юридических наук, профессора Рахимова М.З. - Душанбе. -2012. - 574 с. (муаллифи боб Фозилов Н.Н.) - С. 187.

6. Конуни конститутсионии Чумуурии Тоцикистон ««Дар бораи судуои Чумуурии Тоцикистон» аз 26июли соли 2014. - http://mmk.tj/ru/legislation/legislation-base

7. Конуни Цумуурии Тоцикистон «Дар бораи истеусолоти ицроия» аз 20 марти соли 2008№ 373 дар назар дошта шудааст. - http://mmk.tj/ru/legislation/legislation-base

8. Паёми Президенти Чумуурии Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Мацлиси Олии Чумуурии Тоцикистон аз 26 декабри 2018 сол. - www. president.tj

Reference Literature:

1. Bobojohnov I. Kh. The Problems of Forensic Order ad Extra-Mural Procedures in Theory and Practice // Legislation. - 2011, N2. - pp. 81-86.

2. Boltuyev S. Sh. Preparation of Civil Cases for Court Examination and Ways of its Elevation of Effectiveness // The Problems of Theory and Practice of Civil-Legal Regulation. - Tomsk, 1987. - pp. 199-206.

3. Boltuyev S. Sh. To the Issue of Civil-Legal Controversies with the Participation of Collective-Forms Being within the Jurisdiction of Respective Departments // Materials of the Conference "Economico-Legal Problems of Agroindustrial Complex. November 11-13, 1987. - Dushanbe, 1987.-pp. 294-295

4. Civil-Procedural Code of TR Adopted on 01.01.2008 and Introduced into Functioning on April 1, 2008, ( www.mmk.tj)

5. Commentary to the Civil-Procedural Code of Tajikistan Republic. Under the editorship of Dr. of Jurisprudence, Professor Rakhimov M.Z. - Dushanbe, 2012. - 574 pp; the author of the chapter: Fozilov N. N. - p. 187

6. The Law of Tajikistan Republic Constitution "On Tajikistan Republic Courts" from 20.07.2014. - http://mmk.tj/ru/legislation/legislation-base

7. The Law of Tajikistan Republic "On Executive Implementations" from 20.03.2008, N373 Presented to Debates. - http://mmk.tj/ru/legislation/legislation-base

8. The Message of Tajikistan Republic President Emomali Rakhmon to the Supreme Council (Majlisi Oli) of Tajikistan Republic from December 26, 2018. - www.president.tj

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.