Научная статья на тему 'О МЕТОДИКИ ОБУЧЕНИЯ ООП НА ОСНОВЕ ГРАФИЧЕСКИХ ВОЗМОЖНОСТЕЙ ЯЗЫКА C ++'

О МЕТОДИКИ ОБУЧЕНИЯ ООП НА ОСНОВЕ ГРАФИЧЕСКИХ ВОЗМОЖНОСТЕЙ ЯЗЫКА C ++ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
84
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОГРАММИРОВАНИЕ / ООП / ГРАФИК / КЛАСС / ОБЪЕКТ / МЕТОД / НАСЛЕДОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хабибуллозода Кароматулло Хабибулло, Арабов Муллошараф Курбонович, Сатторов Абдурасул Эшбекович

Мы находимся в то время, когда информационные и коммуникационные технологии (ИКТ) находятся в состоянии космического развития. В этом контексте вопрос подготовки высококвалифицированных кадров в сфере ИКТ является одним из основных направлений деятельности высших учебных заведений. Для удовлетворения потребностей современного рынка труда необходимо обучать некоторые дисциплины фундаментального характера.Одна из этих дисциплин - объектно-ориентированное программирование (ООП). Сегодня большинство языков программирования работают в стиле ООП. Следует отметить, что некоторые современные языки программирования, такие как: C# и Java, являются полностью ООП-языками. На этих языках даже самая простая программа пишется в стиле ООП. В трудах Буча Г., Грахема И., Кея А., Комилиён Ф.С., Максимчука Р., Мейера Б., Назаров А.П., Рэмбо Дж., Хьюстон К., Энгла М., Якобсон А., Янга Б. и т.д. методика преподавания ООП были рассмотрены по-разному методам. Одним из других методов обучения и глубокого понимания предмета ООП, который не обсуждается в работах этих ученых, является использование графических возможностей языков программирования. Как известно, большинство языков программирования имеют графические возможности. То есть они могут изображать разные графики. Одним из языков с обширными графическими возможностями является C++. Графические возможности языков Pascal ABC.NET, C # и др польностю работают на основе ООП. В этой статье, используя графические возможности языка С++, моделируются несколько объектов реального мира, таких как дом, дерево, небо, солнце и т. д., и за одном демонстрируются возможности ООП.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT OOP STUDYING METHODS BASED ON THE GRAPHIC POSSIBILITIES OF THE C ++ LANGUAGE

We are at a time when information and communication technologies (ICTs) are in a state of space development. In this context, the issue of training highly qualified personnel in the field of ICT is one of the main activities of higher education institutions. To meet the needs of the modern labor market, it is necessary to train some disciplines of a fundamental nature. One of these disciplines is object-oriented programming (OOP). Today, most programming languages work in OOP style. It should be noted that some modern programming languages, such as: C # and Java, are completely OOP languages. In these languages, even the simplest program is written in OOP style. In the works of Bucha G., Graham I., Kei A., Komilien F.S., Maksimchuk R., Nazarov A.P., Meyer B., Rambo J., Houston K., Engle M., Jacobson A., Young B., etc. teaching methods OOP were examined in different ways. One of the other teaching methods and a deep understanding of the subject of OOP, which is not discussed in the works of these scientists, is the use of the graphic capabilities of programming languages. As you know, most programming languages have graphical capabilities. That is, they can depict different graphics. One of the languages with extensive graphical capabilities is C ++. The graphic capabilities of the languages PascalABC.NET, C # and others fully work on the basis of OOP. In this article, using the graphical capabilities of the C ++ language, several objects of the real world are modeled, such as a house, a tree, the sky, the sun, etc., and the possibilities of OOP are demonstrated in one.

Текст научной работы на тему «О МЕТОДИКИ ОБУЧЕНИЯ ООП НА ОСНОВЕ ГРАФИЧЕСКИХ ВОЗМОЖНОСТЕЙ ЯЗЫКА C ++»

таджикской нации...идеология патриотизма и национального единства являются самой главной идеологией».

Ключевые слова: Единство, патриотизм, самосознание, мир, братство, подростки, молодёжь, национальные ценности, государство Саманидов.

THE ROLE OF NATIONAL UNITY AND SELF-AWARENESS IN THE UPBRINGING OF THE YOUNGER GENERATION AND YOUTH

After the state independence of the Republic of Tajikistan, the words unity, national self-knowledge, self-awareness, the revival of Tajikistan, patriotism acquired a new meaning. Although these words andphrases have a thousand-years history.

This concept is discussed during the period ofstate independence, which we are experiencing on the eve of its 30th anniversary in the article. The upbringing of the younger generation and youth in the spirit of unity, national self-awareness andpatriotism occupies a special place in today's conditions of the globalization of civilizations. At the same time, unity, self-awareness and patriotism in today's conditions embody all good human qualities. The article says that unity is a combination of positive human qualities: unity and sympathy, solidarity, unity, honesty, love, etc. There are also examples from the speeches of the Leader of the Nation-President of the country Emomali Rahmon on the upbringing of adolescents and youth in the spirit of unity, self-knowledge and patriotism. In particular, the Leader of the Nation Emomali Rahmon at the fourth congress of the PDPT (1998) confirmed: "For the Tajik nation... the ideology of patriotism and national unity is the most important ideology."

Key words: Unity, patriotism, self-awareness, peace, brotherhood, adolescents, youth, national values, the Samanid state.

Сведение об авторах:

Нуров Абдубоки - доктор педагогических наук, профессор кафедрыг педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 918878141 E-mail: ANurovl953@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Фирдавси, улица Крупская-216/4

Нурзода Мехрафруз - соискатель кафедрыг педагогики и психологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: +992 917-2207-53 E-mail: MEHR90@mail.ru Адрес: город Душанбе, р. Фирдавси, улица Крупская-216/4

About the authors:

Nurov Abdulboqi - doctor of Pedagogical Sciences, professor of the Department ofpedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Тел: (+992) 9188781941 E-mail: ANurov1953@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st. Krupskaya, 216/4.

Nurzoda Mehrafruz - applikant for the Department of pedagogy and psychology of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

Тел: (+992) 917-22-07-53 E-mail: MEHR90@mail.ru Adress: Republic of Tajikistan, Dushanbe city, st. Krupskaya, 216/4.

ОИД БА МЕТОДИКАИ ОМУЗИШИ БОН ДАР АСОСИ ИМКОНИЯЩОИ ГРАФИКИИ ЗАБОНИ С++

Хрбибуллозода К.Х., Сатторов А.Э.

Донишгощ давлатии Бохтар ба номи НХусрав Арабов М.К.

Донишгощ славянии Россия ва Тоцикистон

Тахкики методикам омузиши барноманависй, хусусан имкониятхои муосири он [2, 4] яке аз масъалахои асосй ба хисоб меравад. То хол методхои гуногуни зиёд оиди пурра омухтани барноманависй бо истифода аз роххо ва воситахои гуногун [1, с.3,4] коркард карда шудаанд. Барои омухтани барноманависй бояд ба чанбахои психологиву педагога [3, с.4] ва мухити барноманависй диккат дода шавад. Дар тадкикотхои илмии олимони бузурги сохаи методикаи таълими информатика ба монандй: Бешенков С.А., Жданов С.А., Козлов О.А., Кузнетсов А.А., Кузнетсов Э.И., Лапчик М.П., Матросов В Л., Назаров А.П, Панюков СВ., Роберт И.В. ва гайра масъали омузиши информатика дар муассисахои олй мавриди бахс карор дода шудааст. Дар ин самт корхои олимоне доир ба масъалаи омузиши барноманависии ба объектхо нигаронидашуда (БОН) [6-7] корхои илмй-тадкикотй анчом додаанд, кайд кардан чоиз аст.

Алхол барои дарк намудани консепсияхои БОН имкониятхои графикии забони С++ дида мебароем. Барои ин, мисолеро аз дунёи вокей [8] гирифта, моделсозй мекунем. Дар китоби [5, с. 110-116] номгуйи чунин мисолхо бо барномахояшон ва машкхо юарои кори мустакилонаи лабораторй оварда шудаанд.

Тавре ки маълум аст, накши графикхр дар барноманависй дар корх,ои илмиву тадкикотй ва пайра хеле калон мебошад. Яке аз навъи график^ои нисбаган пах,ншуда, графики функсиящ графики зиёдшавй ё камшавии а^олй, боду х,аво, нарх^ои бозор ва гайра мебошад. Ба намуди графикй тасвир намудани ^алли масъала аёнияти онро ифода намуда, максади масъаларо ба хонанда вазех, мегардонад.

Дар мисоли зерин татбикй БОН-ро якчоя бо имкониятх,ои графикии забони С++ мавриди та^лил карор медщем.

Мух,ит^ои интегронидашудаи коркард (МИК) -и С++ ба намуди пешфарз имконият^ои графикиро пуштибонй намекунанд. Бинобар ин, барои тасвир намудани графикх,о аз китобхонаи <graphics.h> [5, с.9] истифода бурда мешавад. Ибтидо китобхонаи мазкурро аз сомонаи [10] боргузорй карда, дар мухдти интегронидашудаи Dev C++ х,амрох, мекунем. Имконият^ои графикии С++-ро бо мисолу масъалах,о пурра мавриди бах,с карор додан мумкин аст.

Барои пиёдасозии имконият^ои БОН ибтидо як классе бо номи Fon -ро барои тасвири замина тах,ия мекунем.

class Fon {

public:

Fon();

};

Fon:Fon()

{

//муайян намудани услуб барои заминаи осмон

setfillstyle(6,GREEN);

//Тасвири роствунчаи якум (Осмон)

bar(0,0,gstmaxx(),gstmaxy());

setfillstyle(1,1) ); //Муайян намудани услуби замин

bar(0,0,gstmaxx(),150); //Тасвири росткунчаи дуюм (Замин)

setfillstyle(1,14); ); //муайян намудани услуби офгоб

fillellipSe(getmaxx()-40,50,40,40); //Тасвири офш^й

setfillStyle(1,1);

//Тасвири кул

fillellipse(getmaxx()/2,getmaxy()-60,200,50);

};

Кдйд. Дар ин чо аз функсищои зерини графикй зерин истифода шудааст:

1) setfill styl e(int pattern, int color ) - Ин функсия барои муайян намудани ранг ва сабкх,ои графикй истифода бурда мешавадва онро кариб аксар функсищои графикй истифода мебаранд. Дар ин чо параметри color намуди рангро мушаххас мекунад ва кимат^ои он бошанд, дар чадвали 1 оварда шудаанд.

№ Номи ранг бо точикй ^OHMHe, kh HOMH paHrpo u^oga MeKyHag Кимати ранг

1 Сиёх Black 0

2 Обй Blue 1

3 Сабз Green 2

4 Кабуд Cyan 3

5 Кирмизй Red 4

6 Бунафш Magenta 5

7 Кхваранг Brown 6

8 Хокисгарранги равшан Light gray 7

9 Хокистарранги тира Daik gray 8

10 Обии равшан Lightblue 9

11 Сабзи равшан Light green 10

12 Кабуди равшан Light cyan 11

13 Кирмизии равшан Light red 12

14 Бунафши равшан Light magenta 13

55 Зард Yellow 14

6 Сафед White 15

Чадвали 1. Ранщои дар мух,ити графикй истифодашаванда Параметри pattern бошад, сабк ё услуби графикиро муайян мекунад. Киматх,ои он дар чадвали 2 оварда шудаанд.__

№ Доимй Маъно ва мафхум

1 EMPTY FILL Бе заливка

2 SOLID FILL Заливкаи яклухт бо ранги чорй

3 LINE FILL Хатчадои горизонталй

4 LTSLASH FILL Хатчадо дар зери кунчи 450

5 SLASH FILL Хатчадо дар зери кунчи 450 аз рост

6 BKSLASH FILL Хатчадои борик дар зери кунчи 450аз чап

7 LTBKSLASH FILL Хатчадо дар зери кунчи 450 аз рост

8 HATCH-FILL Хоначадо бо хатчадо

9 XHATCH FILL Хатчадо дар зери кунчи 450

10 INTERLEAVE FILL Хатчадо аз руйи кунчи 450

11 WIDEDOT FILL Хатчадои тасодуфй

12 CLOSEDOT FILL Пур намудани кисмати нукта

13 USER FILL Навъи пуркуниро барномасоз пур мекунад.

Чддвали 2. ^иматдои параметри Параметри pattern

2) функсияи bar, ки шакли истифодабарии bar(int left, int top, int right, int bottom) - ро дорад истифода шудааст. Функсияи мазкур як росткунчаеро тасвир намуда, бо ранги чорй пур мекунад. Барои бо ранги дилход пур намудани он функсияи setfillstyle() истифода бурда мешавад. Параметрдои int left, int top координатадои болой ва чапи росткунчаро ифода мекунанд. Параметрдои right ва bottom бошанд, координатадои поёнй ва рости росткунчаро ифода мекунанд.

3) Функсиядои getmaxx(void) ва getmaxy(void) - Ин функсиядо ба тартиб бузургтарин киматдои (x,y)-ро барои полати графикй бармегардонанд, яъне ин функсия андозаи садифаи тасвирро муайян мекунанд.

4) Функсияи ellipse(int x, int y, int start, int end, int xradius, int yradius) - Ин функсия расми эллипсеро тасвир мекунад, ки маркази он нуктадои (x, y) буда, дарозии радиусдои он ба (x-radius, y-radius) баробар мебошанд. Параметрдои start ва end бошанд, мувофикан ибтидо ва интидои эллипсро ифода мекунанд. Агар start=0 ва end =360 бошад, эллипс ба пуррагй нишон дода мешавад. Ба таври дигар гуем, параметрдои start ва end координатами даврагии ибтидо ва интидои эллипсро мушаххас мекунанд, ки мукобили даракати акрабаки соат даракат мекунанд. Агар параметри x-radius ба y-radius баробар бошад, давра тасвир карда мешавад. Хдмаи параметрдои функсияи мазкур дар расми зерин нишон дода шудаанд.

Расми 1. Эллипс

Хунтами дар функсияи асосй сохтани нусхаи класси Fon, яъне Fon Fon1 ва ичро намудани барнома шакли зерин пайдо мешавад:

Расми 2. Замина

Пас аз ин ба сохтани класси дарахт мепардозем. Тавре маълум аст, дарахт аз тана, шохдо ва баргдо иборат мебошад. Мудтавои класси мазкур шакли зеринро дорад:

class Tree {

int x,y; public:

Tiee(irt X,int Y) {x=X;y=Y;}

void ShowTieeO;

};

void Tree::ShowTrse() {

y=y+getmaxy();

//TacBupu Tarn Ba moxaxou gapaxr

moveto(x,y-150); lineto(x,y-300);

moveto(x,y-(150+75)); lineto(x+70,y-(150+75)-70);

moveto(x+20,y-(150+75)-20); lineto(x+70,y-(150+75)-20);

moveto(x+40,y-(150+75)-40); lineto(x+45,y-(150+75)-70);

moveto(x,y-(150+75)-40); lineto(x+20,y-(150+75)-65);

moveto(x,y-(150+75)-10); lineto(x-30,y-(150+75)-20);

moveto(x,y-(150+75)-30); lineto(x-25,y-(150+75)-40);

//TacBupu 6aprxoH gapaxr

setfillstyle(1,GREEN);

fillellipse(x,y-300,5,5);

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

fillellipse(x+20,y-290,7,7);

fillellipse(x+45,y-300,3,7);

fillellipse(x+75,y-300,10,10);

fillellipse(x+20,y-255,5,10);

fillellipse(x+70,y-247,10,10);

fillellipse(x-30,y-247,10,10);

fillellipse(x-30,y-267,7,7);

fillellipse(x-15,y-270,5,9);

i_

K^ang. ,flap hh^o a3 (^yHKCuaxou 3epuH HCTH$oga mygaacr:

S OyHKCHHH moveto(int x, int y) - MaB^eu e MaKOHH Kypcoppo pyfiu caxu^au racBHp gap KOopguHaraxo 6o (x,y) Mymaxxacmyga ^apop Meguxag.

S OyHKCHHH lineto (int x, int y) ak xarepo 6a paHra pacMH ^opH a3 Max.an.nH ^opH to HyKrau (x, y) racBHp MeKyHag Ba Maxanu ^opupo gap (x,y) ^apop Meguxag.

XaHFOMH э^оg HaMygaHH Hycxau Knaccu gapaxT maKnu 3epuH xocun Merapgag:

PacMH 3.

Ea xaMHH MOHaHg, MeraBOH mnaHg Hycxaxou Knacccu gapaxTpo Tax™ HaMyg, 6apou HaMyHa mnaHg

gapaxT TacBup MeKyHeM:_

Trse Darakht1(getmaxx()/6+10,getmaxy()/6); Darakht1.ShowTiee();

Tree Darakht2(getmaxx()/3,getmaxy()/4+25); Darakht2.ShowTiee();

Trse Darakht3(getmaxx()/2+40,getmaxy()/3);

Darakht3.ShowTiee();

Trse Darakht4(getmaxx()/2,getmaxy()/6-40);

Darakht4.ShowTiee();_

Tree Darakht5(getmaxx()-120,getmaxy()/6);

Darakht5.ShowTree();_

Агар барномаро ичро кунем, натичаи зерин ба даст меояд.

Расми 4.

Пас аз ин ба тадия намудани класси хона мепардозем. Тавре маълум аст, хона дорои бомпуш, девордо, дар ва тирезадо мебошад. Мудтавои он шакли зеринро дорад:

class Khona {

//Координатахои ибтидои барои тасвир намудани хона

int x,y;

public:

Khona(int X,int Y) {x=X;y=Y;} //Конструкгори хона void ShowKhona(); //Метод барои тасвир намудани хона

};

void Khona:ShowKhona()

{

setfillstyle(3,3);

bar3d(x-150,y,x-50,y-120,2,1); //Тасвири фасади хона //Секунчаи кисми болопуш int poly[8];

poly[0]=x-155; poly[1]=y-120; //A(x,y) poly[2]=x-100; poly[3]=y-200; //B(x,y) poly[4]=x-45; poly[5]=y-120; //C(x,y) poly[6]=poly[0];poly[7]=poly[1];

setfillstyle(5,1); fillpoly(3,poly);

//Крсми параллелограмавии болопуш int poly1[10];

poly1[0]=x-45; poly1[1]=y-120; //A poly1[2]=x+100; poly1[3]=y-120; //B poly1 [4]=x+100-45; poly1[5]=y-200; //D poly1[6]=x-100; poly1[7]=y-200; //C poly1[8]=poly1[0]; poly1[9]=poly1[1];

setfillstyle(2Д);//Мукарар кардани услуби пур fillpoly(4,poly1);

/*Девордоихона*/ setfillstyle(10,2); bar3d(x-45,y,x+100,y-120,1,1); //Тасвири тирезадо setfillstyle(1,7);

bar3d(x-30,y-50,x,y-80,1,1); //Тасвири тирезаи якум bar3d(x+15,y-50,x+45,y-80,1,1); //Тасвири тирезаи дуюм

setfillstyle(5,YELLOW);

bar3d(x+60,y-50,x+90,y-80,1,1); //Тасвири тирезаи сеюм setfillstyle(2,6);

bar3d(x-70,y,x-100,y-70,1,1); //Тасвири деворхо }_

Дар инчо аз функсияхои зерин истифода бурда шудааст.

S Функсияи bar3d(intleft, inttop, intright, intbottom, intdepth, inttopflag) - Ин функсия бошад, параллелопипедеро тасвир мекунад, ки умки он ба depth пиксел баробар мебошад. Агар кимат^фШба 0 баробар бошад, ин функсия монанди функсияиЬаг() амал мекунад, яъне ин аргумент масофаи байни сатхи пас ва пешро ифода мекунад. Ин аргумент ва аргументной дигар дар расмн 5 нншон дода шудаанд.

d е- |p~tlbi

ght ; bottom)

Расми 5. Шакли умумии параллелопипеди тасвиршаванда Пас аз сохтани классхои асосй дар методи main нусхаи классхои сохтаамонро месозем.

#include <iostream> using namespace std; #include <stdlib.h> #include <graphics.h>

int main() {

int gm,gd=DETECT; initgraph(&gd,&gm,"");

Fon Fon1;

Tree Darakht1(getmaxx()/6,getmaxy()/6+20); Darakht1.ShowTree();

Tree Darakht2(getmaxx()-100,getmaxy()/6+20); Darakht2.ShowTree();

KhonaKhona1(350,340); Khona1.ShowKhona();

cin.get(); closegraph(); return 0;

}_

Тавре, ки муайян гардид дар ин чо якчанд объектдои дунёи вокей моделсозй кардашудаанд. Барои тасвир намудани ягон расм мавриди назар тандо нусхаи класси он сохта мешаваду халос. Масалан, барои тадия намудани ягон хонаи дигар як нусхаи нави класси Khona-ро сохта, методи ShowKhona() - ро барои он даъват мекунем. Ба дамин моанад, метавон ба микдори дилход объектдои класссдои овардашударо тадия кунем.

int main()

{

int gm,gd=DETECT; initgraph(&gd,&gm,"");

Fon FonI;

Tree Darakht1(getmaxx()/2-30,gstmaxy()/3); Darakht1.ShowTree();

KhonaKhona1(170,340); Khona1.ShowKhona();

KhonaKhona2(getmaxx()-120,340); Khona2.ShowKhona();

cin.get(); closegraph(); return 0;

i_

Агар барномаро ичро кунем, натичаи зерин ба даст меояд:

Хдрчанд ки классдои сохташуда дисобкунидои математикии дакикро талаб кунанд дам, тарики ондо донишчу метавонад бо осонй ба модияти класс, конструктор, объект, метод ва гайра шинос гардида, модияти онро дарк кунад. Умуман, дамаи барномадои дорои характери графикй дошта, ба монанди бозидои компютерй дар асоси БОН бо истифода аз долатдои графикй тадия карда мешаванд.

^айд кардан ба маврид аст, ки барои классдои сохтаамон низ метавон, хосияти меросиро амалй кард. Азбаски классдои Tree ва Khona дорои ду параметр ва як метод мебошанд. Бинобар ин, метавон як класси асоси сохта, ин атрибутдоро дар ончо муаррифй намуда, дар классдои Tree ва Khona амалй сохт.

АДАБИЁТ

1. Арабов М.К., Хабибуллозода К. Об использовании визуального программирования в учебном процессе // Вестник Бохтарского государственного университета имена Н. Хусрава (Научный журнал) , Серия гуманитарных и экономических наук. - Бохтар, 2019. - №> 1/3 (65), С. 275-280.

2. Арабов МД Асосдои барноманависй дар C++. Душанбе. РТСУ2018. -400 с.

3. Лебедева, Т.Н. Особенности применения компетентностного подхода в обучении студентов квалификации «Инженер-программист» / Т.Н. Лебедева // Психология и педагогика: методика и проблемы практического применения. - 2010. - .№162. - С. 232-237.

4. Назаров А.П. Методикаи таълими информатика. Китоби дарсй. Душанбе -2019, 462 с. (А4).

5. Назаров А.П. Назаров А.П., Неъматов F.H., Умарзода Ш.У. Корхои лабораторй аз асосхои барномасозй. Дастури таълимй. Душанбе: Донишгохи давлатии омузгории Точикистон ба номи Садриддин Айнй, 2018. -140 с. (А4).

6. Петров АН. Проблемы обучения студентов объектноориентированному программированию. //Вестник Российской академии образования. М - 2008 г. - №> 3. - С. 99-100.

7. Шкарбан, Ф.В. Обучение бакалавров прикладной информатики основам объектно-ориентированного программирования: описание методики с использованием визуальных учебных сред / Ф.В. Шкарбан // Известия Южного федерального университета. - 2018. - №> 5. - С. 62-70 (0,6 п. л.).

8. http://ci-plus-plus-snachala.ru

9. www.bloodshed.net

10. http://kpolyakov.spb.ru/school/c/faq.htm

О МЕТОДИКИ ОБУЧЕНИЯ ООП НА ОСНОВЕ ГРАФИЧЕСКИХ ВОЗМОЖНОСТЕЙ

ЯЗЫКА C ++

Мы находимся в то время, когда информационные и коммуникационные технологии (ИКТ) находятся в состоянии космического развития. В этом контексте вопрос подготовки высококвалифицированных кадров в сфере ИКТ является одним из основных направлений деятельности высших учебных заведений. Для удовлетворения потребностей современного рынка труда необходимо обучать некоторые дисциплины фундаментального характераОдна из этих дисциплин - объектно-ориентированное программирование (ООП). Сегодня большинство языков программирования работают в стиле ООП.

Следует отметить, что некоторые современные языки программирования, такие как: C # и Java, являются полностью ООП-языками. На этих языках даже самая простая программа пишется в стиле ООП.

В трудах Буча Г., Грахема И., Кея А., Комилиён Ф.С., Максимчука Р., Мейера Б., Назаров А.П., Рэмбо Дж., Хьюстон К., Энгла М., Якобсон А., Янга Б. и т.д. методика преподавания ООП были рассмотрены по-разному методам. Одним из других методов обучения и глубокого понимания предмета ООП, который не обсуждается в работах этих ученых, является использование графических возможностей языков программирования. Как известно, большинство языков программирования имеют графические возможности. То есть они могут изображать разные графики. Одним из языков с обширными графическими возможностями является C++. Графические возможности языков PascalABC.NET, C # и др польностю работают на основе ООП. В этой статье, используя графические возможности языка С++, моделируются несколько объектов реального мира, таких как дом, дерево, небо, солнце и т. д., и за одном демонстрируются возможности ООП.

Ключевые слова: программирование, ООП, график, класс, объект, метод, наследование, C++.

ABOUT OOP STUDYING METHODS BASED ON THE GRAPHIC POSSIBILITIES OF THE C ++ LANGUAGE

We are at a time when information and communication technologies (ICTs) are in a state of space development. In this context, the issue of training highly qualified personnel in the field of ICT is one of the main activities of higher education institutions. To meet the needs of the modern labor market, it is necessary to train some disciplines of a fundamental nature. One of these disciplines is object-orientedprogramming (OOP). Today, most programming languages work in OOP style.

It should be noted that some modern programming languages, such as: C # and Java, are completely OOP languages. In these languages, even the simplestprogram is written in OOP style.

In the works of Bucha G., Graham I., Kei A., Komilien F.S., MaksimchukR., Nazarov A.P., Meyer B., Rambo J., Houston K., Engle M., Jacobson A., YoungB., etc. teaching methods OOP were examined in different ways. One of the other teaching methods and a deep understanding of the subject of OOP, which is not discussed in the works of these scientists, is the use of the graphic capabilities of programming languages. As you know, mostprogramming languages have graphical capabilities. That is, they can depict different graphics. One of the languages with extensive graphical capabilities is C ++. The graphic capabilities of the languages PascalABC.NET, C # and others fully work on the basis of OOP. In this article, using the graphical capabilities of the C ++ language, several objects of the real world are modeled, such as a house, a tree, the sky, the sun, etc., and the possibilities of OOP are demonstrated in one.

Keywords: programming, OOP, graph, class, object, method, inheritance, C ++.

Сведение авторах:

Хабибуллозода Кароматулло Хабибулло - преподователь кафедры «Методика преподования математики-информатики» Бохтарского государственного университета имениНосираХусрава Email: ddb.mi-11@mal.ru, тел.935222409

Арабов Муллошараф Курбонович - кандидат физико-математических наук, доцент кафедры «информатика и информационные системы» Таджикско-Российского (славянского)университета, Email: cool.araby@mail.ru, тел.907380099 Сатторов Абдурасул Эшбекович - доктор педагогических наук, профессор, профессор кафедры «Алгебра и геометрияи» Бохтарского государственного университета имени НосираХусрава Email: asattorov50@mail.ru, тел.987675773.

About the autor:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Habibullozoda KaromatuHo HabibuUo - Teacher of the Department of Methods of Teaching Mathematics and Informatics, Nosiri Khusrav State University. Email: ddb.mi-11@mail.ru, тел.935222409

Arabov Mullosharaf Kurbanovich - Candidate of Physical and Mathematical Sciences, Associate Professor of "Informatics and Information Systems" Slavic University of Russia and Tajikistan, Email: cool.araby@mail.ru, тел.907380099

Sattorov Abdurasul Eshbekovich - Doctor of pedagogical sciences, professor, professor of the Department of Algebra and Geometry. Email: asattorov50@mail.ru, тел. (+992) 987675773

УДК 004.510, 372.851, 378.147

ДАВРА^ОИ ТАЪРИХИИ ТАЪЛИМИ ИНФОРМАТИКА ДАР МУАССИСАДОИ ТАДСИЛОТИ МИЁНАИ УМУМЙ

Назаров А.П.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Омузиши фанни информатика ва методикаи таълими информатика дар муассисадои таълимй бе донистани таърихи таълими фанни информатика дар муассисадои таълимй душвор аст. Таърихи информатикаро омузгоре дониста, дарс дода метавонад, ки илми информатикаро донад. Пайдоиш ва ташаккулёбии фанни информатика ба нимаи дуюми асри ХХ рост меояд. Дар ибтидои ин давр дар аввал фанни нав бо номи кибернетика ба вучуд омада буд. Асосгузори он математики амрикой Норберт Винер аст, ки соли 1948 дар китоби худ "Кибернетика" кайд кардааст [1]. Маънии калимаи кибернетика бо забони Юнонй "санъати идоракунй' мебошад. Объектдое, ки аз назари кибернетика омухта мешуданд, системадои кибернетикй ном доштанд. Дар собик ИЧЩС ба фанни кибернетика дар аввал кам диккат медоданд ва тандо дар охирдои солдои 50-уми асри ХХ кибернетикаро дамчун фан кабул карданд.

Солдои 60-70-уми асри ХХ фанни информатика аз фанни кибернетика чудо шуда, дамчун фанни мустакил эълон шуд. Тавре медонем, мавзуи омузиши он игтилоаг мебошад. Инкишофи он бошад, ба сохта шудани мошиндои электронии дисоббарор алокаманд буд, ки доло компютер ном мебаранд. Дар собик ИЧЩС асосан дар баъзе муассисадои таълимии Федератсияи Россия информатика дамчун фанни факултативй ё иловагй то солдои 1985 таълим дода мешуд. Дар он давра аз китоби муаллифон В.С. Леднев, А.А. Кузнетсов "Ассосдои кибернетика (курси факултативй) барои синфдои 9-10" истифода мебурданд [8]. Омузиши барномасозй бошад, бештар дар муассисадои таълимии шадри Новосибирски Федератсияи Россия бо родбарии А.П. Ершов ва шогирдони у таълим дода мешуданд. Омузиш дар ин муассисадои таълимй аз солдои 1950 асри гузашта огоз гардида буд. Дар муассисадои таълимии математикони шадри Москва барномасозонро тайёр мекарданд, ки аз солдои 1960 ибтидо гирифта буд. Минбаъд дар дигар шадрои Федератсияи Россия омузиши асосдои барномасозй дамчун фанни факултативй чорй карда шуда буд.

Охирдои солдои 70-уми асри ХХ аз тарафи В.С. Леднев дохил намудани фанни нав дар муассисадои таълимй, ки бояд фазои иттилоотию кибернетикии чадонро омузад, асоснок карда шуд. Консепсияи информатикаи мактабй бошад, аз тарафи академик А.П. Ершов, Г.А. Звенигородский ва Ю.А. Первин коркард карда шуд. Дар заминаи он бо карори Вазорати маорифи собик ИЧЩС аз соли 1982 омузиши калкулятордо дар муассисадои таълимй чорй карда шуд, аз чумла Чумдурии Точикистон. Дар он давра калкулятордои мактабии МКЩ-2 истедсол мешуданд ва дар муассисадои таълимй истифода мебурданд. Дар Чумдурии Точикистон дар аксар кабинетдои фаннй аз математика калкулятордои МКЩ-2 насб карда шуда буданд. Ба ин муассисадои таълимй мактаби миёнаи №2 ба номи В.И. Ленин, №3 ба номи В.В. Терешкова ва №5 ба номи Адмади Дониши шадри Орчоникидзеобод (дозира Ваддат) мисол шуда метавонанд. Дар он калкулятордо барномадои далли муодилаи квадратй ва системадои муодиладои дуномаълума дохил карда шуда буд. Омугорон дар раванди таълим бо истифода аз МКЩ-2 алгоритми дохилкунии аъзодои муодилаи квадрата ва ёфтани решадои онро меомузониданд. Айнан даминтавр ёфтани далли системаи муодиладои хаттии дуномаълумаро меомузониданд.

Соли 1985 аввалин барномаи таълимии фанни информатика дар муассисадои таълимии собик ИЧЩС тайёр карда шуд [2]. Дар асоси он бо ташаббуси А.П. Ершов аз 1-уми сентябри соли 1985 (дар Чумдурии Точикистон соли 1986) дар тамоми муассисадои таълимии тадсилоти миёна барои хонандагони

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.