Научная статья на тему 'НОТАРИАЛ ҲУЖЖАТЛАРДА ОИЛА МАСАЛАЛАРИНИНГ ЁРИТИЛИШИ'

НОТАРИАЛ ҲУЖЖАТЛАРДА ОИЛА МАСАЛАЛАРИНИНГ ЁРИТИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Бадоиъ / Саноиъ / Косон / никоҳ / маҳр / фарз / вожиб / суннат / суннати сония / вакил / гувоҳ / мусулмонлар жамоаси / далил / ижмоъ / қиёс / истеҳсон / асл / усул / фуруъ / жоиз / рационал фикрлаш усули / ислом / имон / шариат / нафақа.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Қамбароваъзам Мухаммадали Ўғли

Мақолада Имом Абу Бакр ал-Косоний қаламига мансуб “Бадоиъ ас-Саноиъ фи тартиб аш-шароиъ” номли китобини Фотима бинт Алоуддин Самарқандий (Фотима Самарқандия)га уйланиш маросимида маҳр сифатида қабул қилиниши масаласининг шаръий-фиқҳий жиҳатларига эътиборқаратилади. Шариатдаги Никоҳ ва Маҳр тамойилларига доир мавжуд бўлган далилларга илмий тадқиқотчилик нуқтаи назаридан ёндошилади. Бунда ислом дини шариат қонунлари қаторида жаҳон тамаддунида мавжуд фикрлар ва қарашларга ҳам таянилади. Мақолада ўртага ташланаётган фикрлар ҳанафийлик эътиқодий йўналиши методологик тамойиллари ва анъанавий усуллари талабларига риоя қилинган ҳолда шакллантирилади. Никоҳ ва маҳр борасидаги фикрлар Самарқандлик фиқҳ олими Абу Бакр ал-Косоний қаламига мансуб “Бадоиъ ас-Саноиъ фи тартиб аш-шароиъ” номли китобида ва умуман Марказий Осиё диёрида, хусусан Республикамизда жорий қилинган фиқҳий қоидалар ва юридик далилларга таянган ҳолда замонавий меъёрлар асосида мушоҳада қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «НОТАРИАЛ ҲУЖЖАТЛАРДА ОИЛА МАСАЛАЛАРИНИНГ ЁРИТИЛИШИ»

é

Ws,

UIF = 8.1 | SJIF = 5.685 www.in-academy.uz

HOTÂPHÂ^ X,y^^ATflAP^A ORflA MACA^A^APHHHHr ËPHTRflHmH

^aMöapoB Ai3aM MyxaMMaga^H yF^H

Xa^rçapo hcaom aKageMuncu "McflomyHocflHK Ba HCAOM цнвн^нзaцннсннн ypraHum ICESCO" Ka^egpacu KaT. yrçuTyBHHCH https://www.doi.org/10.5281/zenodo.10462097

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 28th December 2023 Accepted: 04th January 2024 Online: 05th January 2024 KEY WORDS

Eadowb, Camwb, KOCOH, HUKO%, Mayp, fiap3, 8OMU6, cyHHam, cyHHamu cohua, 8aKUA, ey80%, MycyAMOHAap waMoacu,

daAUA, UMMOb, kuec, ucme^coH, acA, ycyA, fiypyb, M0U3, рaционaA fiuKpAam ycyAU, ucaom, umoh, mapuam,

HafiaKa.

Ma^oAada Hmom A6y EaKp aA-KocoHuü KaAaMuea MaHcyö "Eadowb ac- CaHoub fiu mapmuö am-mapoub" HOMAu KumoöuHu 0omuMa 6uHm AAoydduH CaMap^aHduü (0omuMa CaMapKaHdux)ea yüAaHum MapocuMuda Mayp cufiamuda ka6yA kuAuHumu MacaAacuHuHe mapbuü-fiuK^uü wuyamAapuea

эbmu6op KapamuAadu. Mapuamdaeu Huko% ea Ma%p maMOüuAAapuea doup Maewyd öyAeaH daAuAAapea uamuü madKuKomnuAuK HyKmau Ha3apudaH ëHdomuAadu. EyHda ucaom duHu mapuam KoHyHAapu Kamopuda wa^oH maMaddyHuda Maewyd fiuKpAap ea KapamAapea %aM maxHuAadu.

MaKoAada ypmaea mamAaHaëmeaH fiuKpAap yaHafiuüAuK эbmuкoдuü üyHaAumu MemodoAoeuK maMoüuAAapu ea aHbaHaeuü ycyAAapu maAaÖAapuea puox KuAuHeaH %oAda maKAAaHmupuAadu. Huko% ea Mayp öopacudaeu fiuKpAap CaMapKaHdAuK fiuoaumu A6y EaKp aA-KocoHuü KaAaMuea MaHcy6 "Eadoub ac-CaHoub fiu mapmuö am-mapoub" homau Kumoöuda ea yMyMaH MapKa3uü Ocuë duëpuda, xycycaH PecnyÖAuKaMu3da wopuü KuAuHeaH fiuK^uü KoudaAap ea wpuduK daAuAAapea maxHeaH %oAda 3aMoHaeuü MebëpAap acocuda Mymoyada KuAuHadu.

Y36eKHCTOH Pecny6^HKaMH3ga 1998-hh^ 1-ceHTfl6pgaH 8 6y^HM, 30 6o6, 238 MoggagaH uöopaT 6y^raH Ou^a KogeKCH KyHra Kupgu. Ym6y Ou^a KogeKCHHHHr 43(13-56) Moggacu "HHKOX" Maca^acura a^paTH^raH. Ou^a KogeKcura AHTH HHKOX mapTHOMacu TymyHHacu KupHTH^gu. Ou^a KogeKCHHHHr 23 Ba 36- Mogga^apuga HHKOX, mapTHOMacura 6OF^H^ e^HM^ap MaB^yg. HHKOX mapTHOMacu TymyHHacu ^y^apo^HK xyKyrçH TymyHHa^apu opacuga HHru Kupuö Ke^raH TymyHHa^apgaH 6y^u6, HHKox^aHyBHH maxc^apHHHr HHKoxga 6y^raH gaBpuga ëKH HHKoxgaH a^para^raH Tarçgupga y^apHHHr

My^KHH xynyK; xaMga Ma^öypuHT^apuHH 6e.flrH.floBHH xy^^aT caHa^agu. HHKOX mapTHoMacu TymyHHacu HeT ^oHyHHH^uruga aHHagaH 6epu 6op. Bu3HHHr

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 5.685 www.in-academy.uz

конунчилигимизга бу тартиб бозор иктисодиётининг чукурлашиши, тадбиркорликнинг ривожланиши, хусусий мулкнинг конунлашуви билан боглик равишда кириб келди.

Дархакикат, никох тузилганиданок эр-хотиннинг топган хамма мулки, амалдаги конунчиликка кура, уларнинг биргаликдаги умумий мулкидир. Оила Кодексида конуний умумий мулк тартиби сакланган холда, мулкнинг шартномавий тартибига хам урин берилди.

Аммо айтиш керакки, хозирги конунчилигимиздаги никох шартномасида эр-хотиннинг мулкий хукук мажбуриятлари белгиланган, холос. Шахсий хукук ва мажбуриятлар эса эр-хотиннинг узаро келишиб хал килишларига колдирилган.

Россия Федерациясининг 1996-йил 1-мартдан кучга кирган янги кабул килинган Оила кодексининг 4-моддасида хам никох шартномаси нотариал тартибда тасдикланиши курсатилган. У хам бизнинг республикамиздаги сингари эр-хотиннинг факат мулкий хукук ва мажбуриятларини белгилайди.

АКШда эса никох шартномаси тушунчаси эр-хотиннинг нафакат мулкий хукук мажбуриятларини, балки шахсий хукук мажбуриятларини хам уз ичига олади. Демак, АКШдаги никох шартномаси республикамиздаги ва Россия Федерацияси конунчилигида кузда тутилган никох шартномаларидан уз предмети доираси билан фарк килади."1

Ислом Шариатининг таркибий кисми булган Х,анафий мазхабимиз конунларида никохнинг ийжоб ва кабул шарти, махр бериш ва белгилаш тартиблари батафсил ишлаб чикилган булса-да, хозирги конунчилигимизда махр масаласига етарлича эьтибор каратилмаган.

Kun.uz журналисти Гулмира Тошниёзова махрнинг нима эканлиги ва унга нима берилса жоизлиги юзасидан суровнома утказди. Табиийки, бу жараёнда турмуш курганларга савол берилди ва натижаларга кура махрни купрок совга деб тушунадиган аёллар купчиликни ташкил килиши, баъзи юртдошларимиз махрни никох пайтида эшитишганини, хатто махр хакида умуман билмайдиган аёллар хам учраётгани каби фактларни келтиради.

Гулмира Тошниёзова "Махр - аёлнинг хаки. Унинг микдори канча ва кандай адо килинади?" номли маколасида бу масалада билимга эга булган замондошларимиздан хам фикр сурайди.

Олима Одинахон Мухаммад Содик шундай дейди:

- Махр бу аёл ва эркак уртасида акди никох килинган пайтда келинга бериладиган молиявий хак хисобланади. У аёл кишининг хаккидир. Куръони Каримда 4 уринда уни беришга буйрук килинган. Пайгамбаримиз (с.а.в) хам «Махр бериш учун бир темир узук булса хам топгин», дея уйланадиган кишига махр беришга буйрук килганлар.

Махрни куёв беради - унинг ота-онаси эмас. Бу билан унга оилабошилик масъулияти англатилади. Махр микдорининг энг ками 4,25 грамм тиллага тенглаштирилади. Шу кийматдан тушмаслиги керак. Энг купининг эса чегараси йук.

Муминова З. Никох, шартномаси туйдан олдин тиббий курик. - Тошкент: "Янги аср авлоди", 2004. - Б.3-6.

1

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 5.685 www.in-academy.uz

Турмуш курадиган ёшларимизга махр бериш ва олиш фарзи хакида таълимот берилиши лозим. Йигитларга зиммасидаги махр бериш, кизларимизга махр талаб килиш хукуклари, микдори хакида англатиш керак булади. Х,озирги пайтда бу масалани купчилик яхши англамаяпти. Буни никох пайтида ёшларга англатиш имом-домлаларнинг вазифасига киради. Никох пайтида келинда хаяжон ёки уят хисси туфайли буни сурай олмаслиги мумкин. Шундай вазиятда унинг отаси ёки ака-ука, якинларидан бирига бу вазифа юклатилади. Келиннинг номидан махр микдорини эълон килиб, талаб килишлари жоиз булади.

Махр берилиш муддатига кура иккига булинади: муъажжал, яъни тезлатиб бериладиган махр ва муажжал, яъни кейинрок бериладиган махр. Келишилган махрнинг бир кисмини туй пайтида бериш, колганини вакт утиб айтилган муддатида бериш мумкин. Бу муддатни гувохлар иштирокида келишиб олиш максадга мувофик булади. Бошка карзлар каби махр хам эркакнинг зиммасида то вафотига кадар тураверади.

Махрга кулга киритиладиган мол-мулк берилиши вожиб булади: у тилла, пул уй-жой булиши мумкин. Маънавий нарсалар махр сифатида берилмайди - улар махр була олмайди, чунки улар кулга киритиладиган мулк эмас. Агар уй-жойдан маълум хоналар ажратиб берилса, уша хона унинг мулки хисобланади. Агар сабабларга кура турмуш давом этмайдиган булса, уша жой унинг мулкидир, истаса кириб яшаши, истаса унинг кийматини сураб, хисоблаб хаккини олиши мумкин. Эр-хотин булиб яшагандан кейин канака айб билан ажрашган такдирда хам аёл махрини олиши шарт. Авваллари бу козилар оркали хал килинган. Исломий давлатларда бу конунга киритилган: эркак киши махрни айтилган вактда бермаса тегишли тартибда конунан хал килинади. Бизда купинча имом-домлаларга мурожаат килинади.

Узбекистон мусулмонлари идораси фатво булими мутахассиси Саййид Ахмад Сайдаралиев махр масаласида шундай жавоб беради:

- Махр масаласи Ислом шариатида жуда мухим масалалардан бири эканлигига унинг айнан Куръони Каримда зикр килиниши кифоя килади. Нисо сурасида «Модомики никох билан аёллардан фойдаланар экансиз, уларнинг белгиланган, улчанган махрларини бериб куйинг» дейилган. Афсуски охирги пайтда бу масала анча оксаб колди. Куп холатда шунчаки никох пайтида бир сидра зикр килинади, аммо амалда хеч нарса килинмайди. Уни бир эслаб утилади, кейин эса аёл киши кечиб юборади, деган фикр пайдо булиб колди. Аёллар узининг махр деган хакки борлигини, уни чин кунгилдан олишлари мумкинлигини сезмаган, билмаган холатлар куп. Х,атто махр нима эканлигини билмайдиган аёллар канча. Махр бу аёл кишининг хаккидир. Унга бераётган нарсамиз бевосита узининг тасарруфида булиши керак. Оилада, ижтимоий холатда ишлатиладиган нарса булмаслиги керак. Масалан, кирювиш машинаси, телевизор ёки мебел кабилар булмаслиги керак. Махрнинг микдори бугунги кунда 1,5-2 млн атрофида булиши керак. Бу энг кам махр микдори хисобланади. Бундан кам булмаслиги лозим, купининг чегараси йук.

Юридик фанлар доктори Гулчехра Маткаримова махр борасида куйидагича фикр билдиради:

é

Ws,

2 Тошниёзова Г. Мах,р - аёлнинг х,аки. Унинг микдори канча ва кандай адо килинади? Макола. muslim.uz. -Апр 19, 2021 http://old.muslim.uz/index.php/maqolalar/item/26308

3 Абу Бакр (Алоуддин) Косоний. "Бадоиъус-саноиъ". - Ж: 2. - Б.232.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 5.685 www.in-academy.uz

References:

1. Узбекистон Республикаси Оила кодекси. // URL: https://lex.uz/docs/104720

2. Узбекистон Республикаси Фукаролик кодекси.// URL:https://lex.uz/docs/180552

3. Шайх Абдулазиз Мансур. Куръони Карим маъноларининг таржима ва тафсири.Т.: "Tafsir-books" нашриёти . 2023 - 624 б.

4. Алимов Усмонхон. Расулуллохнинг муборак васиятлари. Тошкент. "Маворауннахр" - 2014. 403Б.

5. Мансуров. А. Куръони карим маъноларининг таржима ва тафсири. - Т.: "Тошкент ислом университета" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2004. - 618 б.

6. Абу Абдуллох Мухаммад ибн Исмоил Бухорий, "Сахихи Бухорий" 1-2-том. - Т: "Узбекистон миллий энциклопедияси" , 2008.

7. Узбек тилининг изохли лугати. Мадвалиев А., тахрири остида. Тошкент. "Узбекистон миллий энциклопедияси" -2008. 633-бет.

8. Фахруддин Абулмахофир Х,асан ибн Мансур Узгандий. "^jIjj " (К^озихон фатвоси), 7-жилд. Байрут: "Дарул фикр", 2010. - 376 б.

9. Юсупова Н. Ж. "Исломда оила хукуки: укув кулланма". - Т.: "Тошкент ислом университети" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2015. - 320 б.

10. Тошкулов Ж., Юсупова Н., Бекмирзаев И., Сарсенбаев А., Масаидов С. / Масъул мухаррир: Ж.Тошкулов. Ислом хукукшунослиги: укув кулланма - Т.: "Тошкент ислом университета" нашриёт-матбаа бирлашмаси, 2014. - 408 б.

11. Мансурова Н. М. Фахруддин Узгандийнинг эр-хотиннинг мулкий хукук ва мажбуриятлари тугрисида карашлари // Юрист ахборотномаси - Вестник юриста -Lawyer herald. № 4 (2022) Б. 8-13. https://uzmarkaz.uz/uploads/2023/01/urist-ahborotnomasi20224son.pdf

12. Тошниёзова Г. Махр - аёлнинг хаки. Унинг микдори канча ва кандай адо килинади? Макола. muslim.uz. - Апр 19, 2021 http://old.muslim.uz/index.php/maqolalar/item/263081.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.