Научная статья на тему 'НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДА СУЗ ЯСАШ УСУЛЛАРИ (КОМПОЗИЦИОН УСУЛ МИСОЛИДА)'

НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДА СУЗ ЯСАШ УСУЛЛАРИ (КОМПОЗИЦИОН УСУЛ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

282
51
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
суз ясаш усуллари / бинар / нобинар / композицион усул / деривацион усул / конверсия / аббревиатура / word formation methods / binary / nobinar / composition method / derivation method / conversion / abbreviation

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Алишер Муродкосимов, Дильдора Рахманова, Зайниддин Санакулов, Гулуаё Зарипова

Ушбу макола немис ва узбек тиллари суз ясалиши булимига баFишланган булиб, унда мазкур тилларнинг суз ясаш усуллари хакида суз юритилади хамда композицион усул киёсан тахлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

WORD-FORMATION METHODS IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF COMPOSITION METHOD)

This article is devoted to the section on word formation in German and Uzbek languages, which discusses the methods of word formation in these languages, as well as a comparative analysis of the compositional method.

Текст научной работы на тему «НЕМИС ВА УЗБЕК ТИЛЛАРИДА СУЗ ЯСАШ УСУЛЛАРИ (КОМПОЗИЦИОН УСУЛ МИСОЛИДА)»

НЕМИС BA УЗБЕК ТИЛЛАРИДА СУЗ ЯСАШ УСУЛЛАРИ (КОМПОЗИЦИОН УСУЛ МИСОЛИДА)

Алишер Муродкосимов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институты а. m u rodq о s i m о v a с s p i. u /

Дильдора Рахманова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика

институт dildorar90@mail.ru

Зайниддин Санакулов Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика

института z.sanakulov@cspi.uz

Гу.1\ас Зарипова

Узбекистан давлат жахон

тиллари университети gulhavo zaripova@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола немис ва узбек тиллари суз ясалиши булимига багишланган булиб, унда мазкур тилларнинг суз ясаш усуллари хакида суз юритилади хамда композицион усул киёсан тахлил этилади.

Таянч сузлар: суз ясаш усуллари, бинар, нобинар, композицион усул, деривацион усул, конверсия, аббревиатура

WORD-FORMATION METHODS IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (ON THE EXAMPLE OF COMPOSITION METHOD)

Alisher Murodkosimov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region a.murodqosimov@cspi.uz

Dildora Rakhmanova

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region dildorar90@mail.ru

Zayniddin Sanakulov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region z. sanakulov@cspi.uz

Gulhayo Zaripova

Uzbek State University of

World Languages gulhavo zaripova@mail.ru

ABSTRACT

This article is devoted to the section on word formation in German and Uzbek languages, which discusses the methods of word formation in these languages, as well as a comparative analysis of the compositional method.

Keywords: word formation methods, binary, nobinar, composition method, derivation method, conversion, abbreviation

КИРИШ

Немис тилида Komposition (композиция), Derivation (деривация), Konversion (конверсия), Kurzwortbildung (аббревиатура), Partikelverbbildung (партикелверббилдунг), Rückbildung (рюкбилдунг), Kontamination (контаминация), Reduplikation (редупликация) каби суз ясаш усуллари мавжуд [1]. Улар ясама сузлар кайси суз ясаш асосларидан хосил килиниши хамда улар кандай структуравий ва морфологик хусусиятларга эгалиги нуктаи назардан таснифланади. Бунинг учун куйидаги критериялардан фойдаланилади:

1. ясама сузнинг таркибий кисм(лар)и, яъни структураси;

2. сузни ташкил этувчи кисм/компонентларнинг морфологик статуси;

3. суз ясалиш асоси(1при1)нинг хамда (хосил килинган) ясама cy3(Output)HHHr кайси суз туркумига тегишлилигига караб.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Ясама сузлар бинар ёки нобинар1 структурага (1) эга булишади. Композиция усулда хосил килинган комиозиталар, аффиксация усулуда ясалган дериватлар ва партикелверббилдунг (Partikelverbbildung^ap бинар структурага эга булади хамда бевосита ташкил этувчи (кисм)ларга булинади. Нобинар ясама суз ясаш усулларига конверсия ва аббревиатуралар киради. Рюкбилдунг (Rückbildung), контаминация (Kontamination), редупликация (Reduplikation) усулларида хосил килинган ясамалар хам компонентларга булинмайди.

Сузларнинг морфологик статуси (2) ясама сузлар бевосита ташкил этувчи компонентларининг мустакил куллана олиши билан белгиланади. Мустакил куллана олувчи, яъни лексик маънога эга бирликларга суз асос(негиз)лари, шунингдек, феъл узаклари киради; феъл узаги, одатда, ёлгиз кулланмаса-да, тусловчи кушимчаларни кабул кила олиш хусусияти сабабли мазкур гурухга киритилади. Мустакил суз туркумлари асос(негиз)лари суз ясалиши асоси була олиш функциясини хам бажаради, яъни аффикслар билан бирикиб лексемалар хосил килади. Конфикслар суз ясовчи вазифасида кела олмайди, аммо, одатда, суз ясалишига асос була олади.

3-критерия, яъни инпут (суз ясалиш асоси) ва аутпут (ясама суз)нинг суз туркумини белгилаш хусусияти нобинар лексемаларнинг суз тукрумини белгилашда мухим саналади. Аффикс кушилмасдан, бирор суз туркуми ёки синтагманинг асоси ёрдамида морфосемантик мотивация кузатилса, демак, бу конверсия (essen - феъл (емоц) > Essen - от (таом); Schrott - от (темир-терсак) > schrott(еп) - феъл (темир-терсакка айлан(тир)моц) ёки рюкбилдунг (Zweckentfremdung - от (потугри курсатмага номувофиц фойдаланиш) > zweckentfremden - феъл (нотугрикурсатмага номувофиц фойдалатюц)) хисобланади. Муайян суз туркуми доирасида лексеманинг тулик шакли кискартирилса, демак, бу ходиса натижасида аббревиатура (Postleitzahl - почта индекси > PLZ) хосил килинади.

1 К,аранг: бинар ва нобинар структура хаки да «Суз ясалиш маъноси, колипи/модсли».

2 Бу каби суз ясаш усуллари немис тилигагина хосдир. Бу каби лисоний ходисалар узбек тилида мавжуд булмаганлиги, шунга монанд уларни ифода ловчи термин лар хам мавжуд эмас. Шу сабабдан улар транслитерация усулида таржима килинди.

НАТИЖАЛАР ВА МУХ,ОКАМА

Контаминация ва редубликациялар тахлили узгача махсус критерияларни та коз о этади.

Композита - композиция усулда суз ясалиши.

Х,ар бир тилда муайян суз ясалиш усулини ифодаловчи терминлар мавжуд. Жумладан, узбек тилшунослигидаги «композиция усулда хосил килинган ясама суз, кушма суз ёки композита » хам да «суз ясашнинг композиция усули», немис тилида эса халкаро суз хисобланмиш «Komposition (,куплик шакли Komposita)» ёки соф немисча суз «Zusammensetzung (куплик шакли Zusammensetzungen)» терминлари кул лани л ад и. Тадкикот аудиториясини узбек тилшунослари ташкил этганлиги - шу тил сузлашувлари учун одатий терминларни кулланишини такозо этиши нуктаи назаридан ушбу усул «суз ясашнинг композиция усули» ва унинг хосиласини «композиция усулда хосил килинган ясама суз, кушма суз ёки композита» деб ифодаланади.

Немис тилида композиталар икки ёки ундан ортик суз л ар, шунингдек, бевосита ташкил этувчи кисмлар/компонентлар (unmittelbare Konstituenten -ЦК)4нинг бирикувидан таркиб топади. Мае.,

Bedrohlichkeit: bedrohlich + keit (сифат + суффикс) Ungeduld: ип + geduld (префикс + от) Erstarkung: erstark(en) + ung (феъл + суффикс) Stube(n)filege: Stube fn) + Fliege (от + от). Конфикс композиталар (Konfixkompsita) эса иккита конфиксдан ёки бир конфикс ва бир лексик маънога эга бевосита ташкил этувчидан таркиб топади. Ушбу бевосита ташкил этувчилар, уз навбатида, биринчи ва иккинчи компонентларга ажратилади. Иккинчи кием булиб факат мустакил суз туркумлари ва конфикслар кела олиши мумкин булган бир вактда, биринчи кием турли бирликлар воситасида ифодаланиши мумкин булади. Жумладан:

узак (негиз)лар, синтагмалар хамда суз негизлари ва конфиксларга бирикиб келган мураккаб суз 6HpHKMa(Wortreihungen^apH: (Arbeit(s)\zimmer, Fremdsprache, UKW-Antenne, bär(en)\stark, Langstrecke(n)\field, Ost-West-Verhältnis; Spiel\othek);

узак (негиз)лар ва конфиксларга бирикиб келган конфикслар (Bio\gas, Schwiegervater; Auto\mat).

Кушма суз биринчи кисми булиб бирор гап ёки ёлгиз харф келиши бу -компонентларнинг структураси борасида махсус (истисно) холати хисобланади (Ich-nehme-ab-Prigramm, Trimm-dich-Pfad; A-Jugend, V-Ausschnitt).

1 КОМПОЗИТА (лот. compositum - ташкил этилган, богланган) айн. Кушма суз.

шглизча - "immediate constituents'

Нафакат мустакил, балки фразали ёки ономастик синтагмалар хам композита таркибий кисми булиб келиши мумкин (Vor-Ort-Termin, Vieraugengespräch, Schwarzmeerhafen).

Х,ар иккала бевосита ташкил этувчи кисмлар узаро хоким-тобе муносабатда (субординация) ёки тенг хукукли муносабат(координация)да булиши мумкин. Биринчи холатда детерминатив композита Determinativkomposita (Groß\stadt катта шсщар, dunkel\rot -туц цизил), иккинчи холатда копулатив композиталар - Kopulativkomposita5 {Stumpf hose, Dichterkomponist, taub\stumm -кар-соцов) ясалади.

Композиталарнинг ушбу икки муносабати микдори суз туркумларига караб фарклидир. Сифатларда купрок копулатив/координатив муносабат (deutsch-polnische Gespräche - немис-полша лщокамалари, schwarzrotgoldene Fahne - цора-цизил-тилла ранг байроц) кузатилса, от, феълларда детерминатив(хоким-тобе) муносабат етакчилик килади.

Кушма сузнинг кайси суз туркумига, родга ёки кайси турланиш каторига мансублиги, о дат да, иккинчи (ташкил этувчи) компонент оркапи белгиланади. Шунга монанд Hochhaus (куп цаватли уй) от, haushoch (баланд) сифат суз туркумига мансуб.

Узбек тилшунослигида суз ясалиши усуллари борасида, асосан, икки хил караш мавжуд. А. Х,ожиевнинг узбек тилида, факатгина, бир усули, яъни аффиксация усули оркали янги сузлар ясалиши хакида келтирган далил ва илмий хулосалари уринли булса-да, суз ясашнинг бир неча усули мавжудлиги тугрисидаги анъанавий карашни тугри деб хисоблаймиз. Чунки киёсланаётган немис тилида хам шу каби бир неча усуллар учрайди, бу эса уларни чогиштирма аспектда тадкик килишда тугилиши мумкин булган терминологик тушунмовчиликларни имкон кадар камайишига сабаб булади.

Суз ясалиши хакида фикр юритилган купсонли адабиётлар хамда дарсликларда узбек тилида суз ясашнинг куйидаги усуллари берилган:

- аффиксация усули;

- фонетик усул;

- семантик усул;

- композиция усули;

- аббревиация усули.

ХУЛОСА

Адабиётлара «икки ва ундан ортик сузнинг кушипиши оркали янги суз ясашга композиция усули билан суз ясаш дейилади» шаклида берилган

„Koordinativkomposita" деб хам номланади

5

таърифлар немис тилидан фар к килмайди. Бу усул билан кушма сузлар ясалади: аччщ\тош, Беш\арщ, цора\цурт, олтин\гугурт, куз ойнак каби. Узбек тилшунослигида кушма сузларнинг диахроник аспекта хам уларнинг синхроник статусига алокадорлиги кайд этилади. Жумладан, агар икки ёки ундан ортик мустакил маъноли морфемадан ташкил топган кушма сузнинг бирор компонента (морфемаси) хозирги узбек тилида мустакил маъносини йукотган булса, бу кушма СУ3 кушма сузлик хусусиятини йукотади - содда сузга айланади. ... кечцуруи, зараркунанда, одамшавстда, дардисар, астойдил каби сузлар аслида кушма суз булган булса хам, хозирда содда суз хисобланади. Ьундан ташкари, кушма сузлар тарихан суз бирикмаларидан усиб чикканлиги таъкидланади. Масалан, ош ва цозон сузларининг кушилиб кетиши натижасида шу сузларнинг якка холатда англатган маъноларидан фарк килган янги маъноли суз -оищозон хосил булади. Демак, суз бирикмаси кушма сузга айланганда, бирикма таркибидаги сузларнинг аникловчилик алокаси йуколади, уларнинг бири иккинчисини аниклаб келмайди, балки хар икки кием биргаликда бир суз холига келади, битта тушунчани англатади: томорца, гулгунча, оттурва, оццуш, музёрар, Олтинкул каби.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Санакулов, 3. И. (2019). Using of Fiction in Teaching Foreign Languages as a Factor for Formation of Reproductive Competence. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.

2. Abdukhalilova, D. (2019). The formation of double words and their place in linguistics. Proceedings of the scientific-practical conference "Young philology of Uzbekistan - 2019". Tashkent, National University of Uzbekistan. 172-173.

3. Makhmudov, K., Shorakhmetov, S., & Murodkosimov, A. (2020). Computer Literacy is a Tool to the System of Innovative Cluster of Pedagogical Education. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(5).

4. Sanakulov, Z. I. (2020). Interpretation of compound words as lemmas (on the example of german-uzbek dictionaries). ACTA NamSU, (8), 251-256.

5. Sanakulov, Z. (2020). Comparative analysis of the linguistic phenomenon "productivity-unproductivity" in word formation in German and Uzbek languages.

Ilm-sarchashmalari, (7), 132-134.

6. Abdukhalilova, D. (2019). Morphological features of double words in German.

SCIENTIFIC DISCUSSION: PROBLEM SOLVING AND ACHIEVEMENT. PROCEEDINGS OF THE REPUBLICAN SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE. 117-118.

8.

9.

7. Usmonxodjayeva, M. A. (2020). Teacher's Skill in Teaching Military Terms and Their Translation Tips. International Journal of Research, 07(01), 45-53. Махмудов, К,. Ш., Санакулов, 3. И., Шайхисломов, Н. 3., & Кдршиева, Д. Э. (2020). Педагогик таълимда "Кластер". Science and Education, 1(7), 587-593. Usmonhodjaeva, M. A., & Shirnazarova, Z. A. (2020). QUESTIONS FROM FOREIGN LANGUAGE TEACHING IN EDUCATIONAL BODIES. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 6(6), 448-451.

10. Zayniddin Ibodullaevich Sanakulov (2020). THE MEANING OF WORD FORMATION IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (IN COMPARATIVE ASPECT). Science and Education, 1 (Special Issue 1), 179-186.

11. Dilbar Eshpulatovna Karshiyeva (2020). SPIRITUALITY AND FAMILY STRENGTH OF MILITARY WORKERS. Science and Education, 1 (Special Issue 1), 207-217.

12. Sanakulov, Z. (2020). Typology of Dictionaries: on the Example of Dictionaries Created with the Participation of German and Uzbek Languages. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(7), 134-143.

13. Sanakulov, Z. (2020). The System of Word Formation in Modern German and Uzbek Languages and its Comparative Analysis. Ученый XXI века, 5(2), 61-65.

14. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic properties of pairs of words. The Journal of National University. 48-50.

15. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic features of double words in German and Uzbek languages. International scientific-practical conference on modern problems and prospects of learning foreign languages in the education system, Bukhara. 155-158.

16. Sanakulov, Z. (2020). Linguistic Classification of Word-Forming Units in German and Uzbek: in the Confrontational Aspect. ACTA NlJUz, 1(4), 81-86.

17. Sanakulov, Z. (2020). Lexicographic Aspects of the Word Formation System of German and Uzbek Languages. International journal of Word Art, (3), 142-151.

18. Sanakulov, Z. (2020). Comparison of German and Uzbek word formation methods (on the example of abbreviations). UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 1(1), 45-50.

19. Abdukhalilova, D. (2020/ The study of double words in linguistics. "Current problems of linguistics and translation studies in the XXI century: theory, practice, innovation " Scientific-practical online conference at the level of higher education institutions under the Ministry of Higher and Secondary Special Education of the Republic of Uzbekistan. 75-78.

20. Juraboyev, В. B. (2020). NEMIS TILINI O'QITISHDA KOMMUNIKATIV YONDASHUV. Science and Education, 7(7), 215-220.

21. Abdukhalilova, D. (2020/ Morphological features of double words in German and Uzbek languages. "Current issues of foreign philology and linguodidactics" Karshi State University. 111-113.

REFERENCES

1. Санакулов, 3. И. (2019). Using of Fiction in Teaching Foreign Languages as a Factor for Formation of Reproductive Competence. Иностранные языки в Узбекистане, (2), 77-83.

2. Abdukhalilova, D. (2019). The formation of double words and their place in linguistics. Proceedings of the scientific-practical conference "Young philology of Uzbekistan - 2019". Tashkent, National University of Uzbekistan. 172-173.

3. Makhmudov, K., Shorakhmetov, S., & Murodkosimov, A. (2020). Computer Literacy is a Tool to the System of Innovative Cluster of Pedagogical Education. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 8(5).

4. Sanakulov, Z. I. (2020). Interpretation of compound words as lemmas (on the example of german-uzbek dictionaries). ACTA NamSU, (8), 251-256.

5. Sanakulov, Z. (2020). Comparative analysis of the linguistic phenomenon "productivity-unproductivity" in word formation in German and Uzbek languages. Ilm-sarchashmalari, (7), 132-134.

6. Abdukhalilova, D. (2019). Morphological features of double words in German. SCIENTIFIC DISCUSSION: PROBLEM SOLVING AND ACHIEVEMENT. PROCEEDINGS OF THE REPUBLICAN SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE. 117-118.

7. Usmonxodjayeva, M. A. (2020). Teacher's Skill in Teaching Military Terms and Their Translation Tips. International Journal of Research, 07(01), 45-53.

8. Махмудов, К,. Ш., Санакулов, 3. И., Шайхисломов, Н. 3., & Кдршиева, Д. Э. (2020). Педагогик таълимда "Кластер". Science and Education, 1(7), 587-593.

9. Usmonhodjaeva, M. A., & Shirnazarova, Z. A. (2020). QUESTIONS FROM FOREIGN LANGUAGE TEACHING IN EDUCATIONAL BODIES. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR), 6(6), 448-451.

10. Zayniddin Ibodullaevich Sanakulov (2020). THE MEANING OF WORD FORMATION IN GERMAN AND UZBEK LANGUAGES (IN COMPARATIVE ASPECT). Science and Education, 1 (Special Issue 1), 179-186.

11. Dilbar Eshpulatovna Karshiyeva (2020). SPIRITUALITY AND FAMILY STRENGTH OF MILITARY WORKERS. Science and Education, 1 (Special Issue 1), 207-217.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12. Sanakulov, Z. (2020). Typology of Dictionaries: on the Example of Dictionaries Created with the Participation of German and Uzbek Languages. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences, 8(7), 134-143.

13. Sanakulov, Z. (2020). The System of Word Formation in Modern German and Uzbek Languages and its Comparative Analysis. Ученый XXI века, 5(2), 61-65.

14. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic properties of pairs of words. The Journal of National University. 48-50.

15. Abdukhalilova, D. (2020/ Semantic features of double words in German and Uzbek languages. International scientific-practical conference on modern problems and prospects of learning foreign languages in the education system, Bukhara. 155-158.

16. Sanakulov, Z. (2020). Linguistic Classification of Word-Forming Units in German and Uzbek: in the Confrontational Aspect. ACTA NUUz, 1(4), 81-86.

17. Sanakulov, Z. (2020). Lexicographic Aspects of the Word Formation System of German and Uzbek Languages. International journal of Word Art, (3), 142-151.

18. Sanakulov, Z. (2020). Comparison of German and Uzbek word formation methods (on the example of abbreviations). UzACADEMIA SCIENTIFIC-METHODICAL JOURNAL, 1(1), 45-50.

19. Abdukhalilova, D. (2020/ The study of double words in linguistics. "Current problems of linguistics and translation studies in the XXI century: theory, practice, innovation " Scientific-practical online conference at the level of higher education institutions under the Ministry of Higher and Secondary Special Education of the Republic of Uzbekistan. 75-78.

20. Juraboyev, В. B. (2020). NEMIS TILINI O'QITISHDA KOMMUNIKATIV YONDASHUV. Science and Education, 7(7), 215-220.

21. Abdukhalilova, D. (2020/ Morphological features of double words in German and Uzbek languages. "Current issues of foreign philology and linguodidactics" Karshi State University. 111-113.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.