Научная статья на тему 'НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТУПРОҚ-ЭКОЛОГИК ВАЗИЯТИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ'

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТУПРОҚ-ЭКОЛОГИК ВАЗИЯТИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Агробиотехнологии»

125
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тупроқ-экологик вазияти / тупроқ шўрланиши / сув эрозияси / тупроқ унумдорлиги / оптималлаштириш. / Namangan region soils / soil-ecological situation / soil salinity / water erosion / soil fertility / optimization.

Аннотация научной статьи по агробиотехнологии, автор научной работы — Музаффар Ҳамиджонович Шералиев, Муқаддас Абдуқодировна Тиланова

Ушбу мақолада Наманган вилояти тупроқ-экологик вазиятига табиий ва антропоген омилларнинг таъсирини дала экспедицияси ҳамда статистик усуллари орқали аниқлаб, уларни бартараф этиш чора-тадбирлари ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, the impact of natural and anthropogenic factors on the soilecological situation of Namangan region is determined through field expedition and statistical methods, and measures to eliminate them are developed.

Текст научной работы на тему «НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТУПРОҚ-ЭКОЛОГИК ВАЗИЯТИ ВА УЛАРНИ МУҲОФАЗА ҚИЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ»

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

НАМАНГАН ВИЛОЯТИ ТУПРОЦ-ЭКОЛОГИК ВАЗИЯТИ ВА УЛАРНИ МУ^ОФАЗА ЦИЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ

Ушбу маколада Наманган вилояти тупрок-экологик вазиятига табиий ва антропоген омилларнинг таъсирини дала экспедицияси хдмда статистик усуллари оркали аниклаб, уларни бартараф этиш чора-тадбирлари ишлаб чикилган.

Калит сузлар: тупрок-экологик вазияти, тупрок шурланиши, сув эрозияси, тупрок унумдорлиги, оптималлаштириш.

In this article, the impact of natural and anthropogenic factors on the soil-ecological situation of Namangan region is determined through field expedition and statistical methods, and measures to eliminate them are developed.

Keywords: Namangan region soils, soil-ecological situation, soil salinity, water erosion, soil fertility, optimization.

Жахрнда ахоли ва халк хужалиги тармокларининг ер ресурсларига булган эхтиёжларини таъминлаш максадида янги ерларни узлаштириш, узлаштирилган ерлардан янада интенсив фойдаланиш жараёни кучаймокда. Бу эса ер фонди табиий-ландшафт таркибининг узгариши, биологик хилма-хилликни пасайиши ва унинг ташки антропоген босим остида колиб оптимал холатини бузилишига олиб келмокда. Бугунги кунда дунёда шурланган, гумус ва биоген моддалар камайган, ифлосланган ерлар 2,4 млн/га ни ташкил этмокда. Шунингдек, дунё мамлакатларида табиий ва антропоген омиллар таъсирида деградация ва шурланишга учраган ер майдонларини олдини олишга каратилган чора тадбирлар ишлаб чикиш, унумдорлигини ошириш, саклаш, ва экологик-мелиоратив холатини яхшилаш долзарб масалалардан

Музаффар Х,амиджонович Шералиев Мукаддас Абдукодировна Тиланова

Наманган давлат университети магистрантлари sheraliev_muzaffar@mail. ru

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

хисобланади.

January, 2023

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мамлакатимизда кишлок хужалик сохасида олиб борилаётган ислохотлар ва чора - тадбирлар хам сугориладиган ерлардан самарали фойдаланишга, тупрок унумдорлигини ошириш оркали кишлок хужалик экинлари хосилдорлигини ривожлантиришга эътибор каратиб келинмокда. Жумладан, мамлакатимизда 2020 йил холатига кура жами 4,3 млн гектар сугориладиган ер майдони булиб шундан, сугориладиган ерларнинг 44,7 % и турли хил даражада, 31,0 % и кучсиз, 11,9 % и уртача, 1,9 % и эса кучли шурланган ва мелиоратив холати ёмонлиги сабабли унумдорлиги пасайиб, кишлок хужалигида фойдаланишдан чикариб борилмокда. Бундай жараёнлар, Наманган вилоятида 2019 йил буйича сугориладиган экин майдони 1413834 гектарни ташкил этиб, тадкикот жараёнида доимий тупрок намунаси олиб, уни тахлил килиб борилганда 89929 гектар кучсиз шурланган, 29577 гектар майдони уртача шурланган хамда 3698 гектар майдон кучли шурланганлиги аникланди.

Янгнкургон ]

Чует I

Ч ортов; ||

Учкургон |

Уйчи |

Туракургон | Поп Норин

Наманган I

Косонсой I

Мннгбулок I

■ Ултшй сугориладиган майдон вУжмий шурланган ерлар мннг.га

1-жадвал. Наманган вилоятининг тупроклари

Наманган вилояти табиий шароити ва узини ландшафт мажмуаларини хилма - хил булиши, кадимдан обикор дехкончилик яхши ривожланганлиги, агроиктисодиёт ва рекреация тизимларини ривожланганлиги ва табиати инсон хужалик фаолияти натижасида узлаштирилганлиги хамда ахолиси куплиги билан бошка худудлардан яккол ажралиб турадиган худудлардандир. Ушбу маколада ёритилаётган мавзу Наманган вилояти тупрокларини шурланиш динамикаси, уларни мелиоратив холати, экологик вазиятини яхшилаш, рекультивациялаш хамда унумдорлигига табиий ва антропоген жараёнларнинг таъсирини олдини олишга оид бир катор илмий тавсияларга багишланган.

January, 2023

55

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Наманган вилоятида шурхок тупрокдарнинг динамик холати, унумдорлигига таъсир курсатувчи омиддар, экодогик вазиятини яхшидаш хамда унумдорлигига табиий ва антропоген жараёнларнинг таъсирини тадкик этиш хамда бу борадаги самарали тажрибадарни урганиш тадкикот ишининг максади сифатида белгиланди. Наманган вилояти тупрокларининг шурланиши, эрозияга учраши, биологик хилма-хилликни камайиши, ахоли сонини ортиб бориши натижасида унумдорлигининг пасайиши ва ривожланиб боришида антропоген жараёнларнинг таъсирини амалиёт жараёнида аниклаш, экологик холатини урганиш, уларни тахлил килиш ва рекультивация ишларини олиб бориш каби долзарб муаммоларни очиб бериш тадкикот ишининг асосий вазифалардан хисобланади.

Маколанинг илмий янгилиги Наманган вилоятида вужудга келган шурхок тупрокларнинг узаро таккослаш усули оркали узига хос хусусиятлари очиб берилди, Марказий Фаргона чулларига чегарадош худудларининг узлаштирилиши туфайли геоэкологик шароитни ривожланиб бориши аникланди, Наманган вилояти микрозоналарида вужудга келган нохуш экологик шароитни оптималлаштириш йул - йуриклари ишлаб чикилганлиги билан характерланади. Маколанинг амалий ахамияти Наманган вилояти микрозоналарида тупрок - экологик муаммоларнинг вужудга келишида табиий омилларнинг таъсири аникланган хамда флора ва фаунасини антропоген тазйик таъсирида узгариб бориши тахлил килинганлиги билан характерланади.

Наманган вилоятида Коракалпок, Косонсой-Сирдарё, Коракалпок-Сирдарё, Корадарё, Намангансой-Чортоксой ва Норин-Сирдарё мелиоратив тизимларини ташкил этади. Шунингдек, Наманган вилоятида сугориладиган экин майдонларининг тупрок шурланганлигини аниклаш ва шур ювишни уз вактида сифатли утказиш учун барча фермер хужаликларига ишлаб чикилган илмий тавсияларни бериш ва амалиётга тадбик этиш, мелиоратив холати ёмон худудларни аниклаш ва уларнинг сабабларини урганиш, тупрок унумдорлик холати коникарсиз ерларда контурлар буйича узига хос кишлок хужалиги махсулотларни хосилдорлигини ошириш бугунги куннинг долзарб масаларидан биридир. Бу ерда сугорма дехкончиликнинг тарихи узок даврни уз ичига олиб, утган XX аср охирларига келиб тупрок шурланишида сезиларли узгаришлар вужудга келган. Жумладан, утган вактлар давомида тупрок копламида сезиларли узгаришлар вужудга келган, тупрок хосил булиш жараёни автоморф режимдан ярим гидроморф тупрок хосил булиш томонига утган.

January, 2023

56

Наманган вилояти адирли ва текисликдан ташкил топган булиб, инсон хужалиги фаолияти туфайли шаклланган ва ривожлантирилган, сугориладиган ерлари Курама ва Чоткол тизмаларининг жанубий кияликларидан келаётган сой сувларидан сугорилади. Бу тог кияликларида 10 га якин сойлар мавжуд булиб, иккитаси булок сувларининг йигиндисидан хосил булган. Айникса Янгикургон туманининг "Эски ер" сув омбори ёнбагирларида, Марказий Фаргона чулларига туташ кисмларида кучсиз, уртача ва кучли даражада шурхок тупроклар жараёни жуда фаол булиб, буни 1-жадвалда куришимиз мумкин.

1-жадвал.

Наманган вилоятининг тупрок шурланиши

№ Туманлар номи Шурланмаган минг.га кучли шурланган минг.га уртача шурланган минг.га кам шурланган минг.га

1 Мингбулок 23,138 0,090 2,932 12,030

2 Косонсой 24,977 0,030 0,061 0,138

3 Наманган 21,673 0,075

4 Норин 16,938

5 Поп 32,954 0,512 1,862 5,331

6 Туракургон 18,774 0,261

7 Уйчи 20,450 0,063

8 Учкургон 24,103

9 Чорток 20,195 0,009 0,153

10 Чуст 33,526 0,090 0,110 0,216

11 Янгикургон 27,698 0,033 0,106

Кимёвий лаборатория тахлили натижалари асосида тупрокларнинг шурланиши асосан сульфатли типлардан таркиб топгалигини курсатди. Шунингдек, сугориладиган ерларда кучсиз ва уртача шурланган ерлар 20152017 йилларни курсатмокда, жуда кучли шурланган ерлар эса 2018-2019 йилларга тугри келмокда. Тупрокларни шурланганлик даражасини Наманган вилоятининг айрим туманлари мисолида тахлил киладиган булсак, яъни уртача ва кучли шурлананган ерлар Поп, Мингбулок ва Чуст туманларига (99 %), жуда кучли шурланган ерлар хам Поп, Мингбулок, Янгикургон ва Чуст туманларига (98 %) тугри келишини статистик маълумотлар ва лаборатория жараёнида аникланди.

Бундай геоэкологик жараёнларнинг келиб чикиш сабаблари эса Наманган вилоятида ахоли сонини ортиб бориши, уларни тупрок ресурсларга булган эхтиёжнинг жадаллашиб бориши, чорвачиликни ривожланшЬ, тупрок намлигини ошиб бориши

January, 2023

57

ва ер ости сyвлaрининг сaтxи баландлашиши билан богликлик томонлари мaвжyддир. Жyмлaдaн, ер ости сyвлaри сaтxи Мингбyлокдa 1,5-2,5 м, Наманган тyмaнидa 1,5-2,0 м, Косонсойда 1,5-2,2 м, Норинда 1,4-2,3 м, Попда 1,4-1,5 м, Туракургонда 1,3-1,7 м, Уйчида 1,7-1,9 м, Учкургонда 1,7-2,5 м, Чyстдa 1,9-2,15 м, Чортокда 3,9-4,2 м оралигида yзгaрмокдa.

Амал^т жaрaëнидa шур ювиш ишларини назорат килиш, адирликдаги ерларни текислаш ва пол олиш ишларига aлоxидa эътибор бериш максадга мувоФикдир. Чунки, шур ювишда ерни теккислиги ва чекларни улчови катта ахамиятга эгадир. Бундан ташкари майдонларга берилган сув тула сингиб, тупрок таркибидаги тузларни эритиб xaмдa узи билан бирга сув xaвзaлaригa окиб чикиб кетишига эришиш максадида ташламаларга йул куймасликка катта эътибор каратиш лозимдир. Шурланган ерлар икки ва уч маротаба ювиладиган майдонларда утказилади ва шур ювишдан сунг тупроклардан намуна олиб лаборатория оркали тахлил килинади.

ХУЛОСА

Ерларнинг экологик-мелиоратив холатини яхшилаш, шурланган майдонларнинг шурини берилган тавсиялар асосида ювишни ташкил килишга богликдир. Бу ишларни амалга оширишда тумандаги барча фермер хужалик рахбарлари сув хавзалари мунтазам режа асосида тозалашни таъминлашлари, сугоришга курсатилган лимит асосида сув олиш, ерларнинг шурини ювиш учун ер текислаш ва пол олиб тайёрлаш, тупрок хосилдорлигини ошириш учун махаллий ва минерал угитлардан фойдаланиш буйича комплекс тадбирларни ишлаб чикиш хамда тупроклар деградациясини аниклаш, бахолаш, мониторинг килиш ва салбий окибатларини бартараф этиш буйича тизимли ишлар йулга куйиш максадга мувофик. Унга кура, Наманган вилоятида бундай нохуш тупрок - экологик холатларни олдини олиш максадида бир катор чора -тадбирларни амалга ошириш лозим, жумладан:

— чулларнинг янги узлаштирилган кисми ва шамол эрозияси кузатилаётган худудларда суъний урмонлар ташкил этиш хамда уни ривожлантириш лозим;

— шурхок тупроклар таркалган худудларда табакалаштирилган усулда органик ва минерал угитлар куллаш хамда ерларга ишлов бериш техникасини такомиллаштириш керак;

— Ерларнинг мелиоратив - экологик холатини яхшилаш ва улардан самарали фойдаланиш учун субсидиялар ажратиш;

— кишлок хужалик экинларини жойлашиш хусусиятларини кайта куриб чикиш, тупрок типларига

January, 2023

58

мослаштириш ва унда мева - сабзавотчилик тармокларига кенг урин бериш;

— тупроклар копламини химоя килиш учун ёпишкок утлар масалан, ажрик ва бошка ем - хашак буладиган утларни экиш ва уларни ривожлантириш кабилардир.

Юкоридаги тупрок - мелиоратив тадбирларни амалга ошириш натижасида сугориладиган майдонларни экологик холати яхшиланиб олинаётган хосилдорлик экологик жихатдан ракобатбардош ва юкори даражада булишига замин яратилади.

REFERENCES

1. Boymirzayev, K., Soliyev, I., & Mirzahmedov, I. (2019). Qo'qon vohasi landshaftlarining ekologik optimallashtirish. Н: "Наманган " нашриёти.

2. Mirzahmedov, I. K. Soils of the Kokand oasis and their ecological reclamation / I. K. Mirzahmedov // Экономика и социум. - 2021. - No 3-1(82). - P. 182-186. - EDN HLBVSX.

3. Mirzahmedov, I. K. (2020). Use And Protection Of Natural Resources Of Kokand Oasis. Nature and Science, (12 (18)), 49.

4. Ugli, O. B. V., & Karimjon, M. I. (2020). Description of geographical climate factors of high mountains in training.

5. Камолов, Б. А., & Солиев, И. Р. (2021). РЕАКЦИЯ РЕЖИМА ПОДЗЕМНЫХ ВОД БАССЕЙНОВ РЕК ЮЖНОЙ ФЕРГАНЫ НА ГЛОБАЛЬНОЕ ПОТЕПЛЕНИЕ.

In Актуальные проблемы экономики, учета, аудита и анализа в современных условиях (pp. 37-41).

6. Mirzakhmedovich, B. K. (2020). Geoecological Problems and their Prevention in Kokand Oasis Landscapes. Electronic Research Journal of Social Sciences and Humanities, 1, 134-137.

7. Ugli, I. M. K. (2019). Methods of Mathematical Modeling of Landscapes Use in Economic Development of Kokand Oasis. Electronic Research Journal of Social Sciences and Humanities, 1, 135-142.

8. Каримжон М. Боймирзаев, Исмоилжон К. Мирзахмедов, Музаффар X,. Шералиев, & Мукаддас А. Тиланова (2022). ШИМОЛИЙ ФАРFОНАНИНГ ГЕОЭКОЛОГИК ХОЛАТИ ВА УЛАРНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ. Journal of Geography and Natural Resources, 2 (1), 41-49. doi: 10.37547/supsci-jgnr-02-01-05

9. Boymirzayev Karimjon Mirzaaxmedovich, Namangan State University, & Mirzahmedov Ismoiljon Karimjon Ogli (2020). Specific features of formation and development of oasis soils in Fergana valley. Science and Education, 1 (2), 70-74.

January, 2023

59

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

10. Mirzaxmedovich, B. K., & Teshaevna, K. K. (2021). Fergana valley distribution landscapes establishment and exploration. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(8), 286-289.

11. Boymirzaev, K. M. (2020). GEOECOLOGICAL CHANGES IN THE USE OF THE NATURE OF THE FERGANA VALLEY. Экономика и социум, (7), 7-12.

12. Boymirzaev, K. (2007). Use and protection of the Ferghana Valley oasis. Monograph. Tashkent.

13. Mirzakhmedovich, B. K. (2020). Geoecological Problems and their Prevention in Kokand Oasis Landscapes. Electronic Research Journal of Social Sciences and Humanities, 1, 134-137.

14. Boymirzaev, K. M. (2022). REGISTRATION OF INITIAL ACTIVITIES OF CIVIL GEOECOLOGICAL SITUATION OF NORTHERN FERGANA AND ISSUES OF OPTIMIZING THEM. Journal of Geography and Natural Resources, 1(1), 41-49.

15. Akaboyev, I. Z., & Mirabdullayev, B. B. (2020). THE IMPORTANCE OF ELECTRONIC MAPS IN THE DISTRIBUTION OF AGRICULTURAL. Theoretical & Applied Science, (4), 123-126.

16. MIRZAAXMEDOV, X. S., & AKABOYEV, I. Z. O. G. L. (2021). MAPPING THE POPULATION OF NAMANGAN REGION USING MODERN GIS TECHNOLOGIES. THEORETICAL & APPLIED SCIENCE Учредители: Теоретическая и прикладная наука, (12), 1070-1074.

17. Akaboev, I. Z., & Mirabdullaev, B. B. (2020). Some aspects of the process of creating an industrial map using arcgis. Экономика и социум, (11), 50-56.

18. Mirzaakhmedov, H., & Akaboev, I. (2015). Advantages of using geoinformation systems when developing thematic maps. Proceedings of the scientific-practical seminar of the Fergana Valley Geographers Association.

19. Makulov, J. T., & Akaboyev, I. Z. (2020). ANALYSIS OF DRAINAGE AND RAIN INTENSITY TO SOLVE THE FLOOD PROBLEM IN TASHKENT. Экономика и социум, (6), 126-129.

20. Soliev, E. A. (2005). Change in water flow rate of The Govasay River. In The

history of Geography-memories and worth: Materials of republican scientific and research conference.-Namangan city: NSU (pp. 43-45).

21. Жумаханов, Ш. (1998). Совершенствование территориальной структуры населения Наманганской области (Doctoral dissertation, Т. ТашГУ. 1998. C.

22.(Improvement of the territorial structure of the population of the Namangan region.: Author's abstract. dis. can. geogr. sciences. T.: Tashkent State University. 1998, p. 22)).

January, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.