CC BY
20
Dr Dngan Lazarević,
pukovnik, dipt. ini. Mr Zoran Popovid,
pukovnik, dip], inž. Vojootehnitka akademija VJ, Beograd
MODERMZACIJA BORBENIH VOZKLA U PROCESU TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG OSAVREMENJAVANJA VOJSKE
UDC: 623.438.001.76
Rezime:
Tehnićka sredstva koja se nalaze u naoruianju armija vrlo brzo zastarevaju i postaju inferioma u odnosu na protivnika koji prati trendove razvoja borbenih sredstava i sistema, i u skladu sa rim naoruiava svoju armiju. Jedan od vrlo racionalnih i efikasnih naiirta za dostizanje tehru'čkog nivoa mogućeg protivnika jeste modernizacija pcstoječih sredstava naorutanja i vojne opreme. Dobro pripremljena i efikasno sprovedena modernizacija, na vrto racionatan i ekonomski opravdan naiin, povećava nivo borbene gotovosti i efikasnosti borbenih sredstava i sistema, i zbog toga se sve više primenjuje u svetu.
Kljućne reći: modernizacija, efikasnost, borbena sredstva, tenk.
MODERNIZATION OF MILITARY VEHICLE IN THE PROCESS OF TECHNICAL AND PRODUCTTONAL RENEWALL OF THE ARMY
Summary:
Military technical resources grow old very quickly and become inferior to those of the enemy who follows trends in development of arms and combat systems and accordingly equip its army. One of very rational and efficient ways of reaching the technical level of a possible enemy is modernization of existing arms and military equipment. Well prepared and efficiently carried out modernization improves the level of combat readiness and effectiveness of military equipment in a very rational and economically justified way, and therefore it is very often applied in the world.
Key words: modernization, efficiency, military equipment, tank.
tlvod
Jedan od najbitnijih faktora za ocenu moći i mogućnosti armija jeste efikasnost (ubojitost) borbenih sredstava i sistema koji se nalaze u naoružanju.
Efikasnost zavisi od mnogo parame-tara, ali u suštini, pri razmatranju tog pitanja postavlja se osnovna dilema -koliko su borbena sredstva i sistemi ko-jima raspolaže određena armija spremna i sposobna da se suprotstave sredstvima
mogućeg protivnika. Dmgačije rečeno, pored stanja tehničke ispravnosti, kao bit-nog parametra za upotrebu, analiziraju se taktičko-tehničke karakteristike (TTK) borbenih sredstava posmatrane armije, u odnosu na TTK sličnih iii istih borbenih sredstava i sistema, koja se nalaze u naoružanju ostalih armija sveta, odnosno kod potencijalnog protivnika.
Opremanje armije efikasnim borbe-nim sredstvima mogude je obaviti na sledede nadine:
170
VOJNOTEHNIĆKl OLASNIK 2/2001.
- proizvodnjom u fabrikama svoje zemlje,
- nabavkom na svetskom trlištu,
- modernizacijom postojedih borbe-nih sredstava i sistema, bilo da su proizve-dena u fabrikama domade industrije iii nabavljena uvozom.
Ekonomski činioci sopstvene
proizvodnje sredstava NVO
Proizvodnja borbenih sredstava i sistema (sredstava naoružanja i vojne opremc - NVO) vrlo je skupa i često neracionalna, posebno ako sc izvodi samo za potrebe svoje armije. Malo je zemalja u svetu koje mogu da organizuju racionalnu i ekonomski opravdanu proi-zvodnju sredstava NVO samo za svoje potrebe. To je posebno izraženo kada su u pitanju složeni borbeni sistemi i male zemlje sa odbrambenom vojnom doktri-nom i nedovoljnom ekonomskom modi.
Ocenu racionalnosti proizvodnje po-jedinih vrsta sredstava NVO, posmatrano u ekonomskom smislu, koja se mora sprovesti pre početka bilo kakvog ozbilj-nijeg razmišljanja o proizvodnji ili, bolje redeno, pristupa pripremi proizvodnje (pri projektovanju) mogude je posmatrati sa više aspekata.
Na osnovu analize eksperata koji se bave organizaeijom proizvodnje tenkova kao borbenih sistema, namede se zaklju-Čak da je organizaeija racionalne proizvodnje ovog sredstva moguda ukoliko je u određenom periodu obezbedeno tržište za godišnju produkeiju od oko 150 koma-da. Da bi se opravdala uložena investici-ja, proizvodnja treba da traje najmanje lOgodina. Malo je zemalja u svetu kojima treba toliki broj sredstava, Sto odmah povladi pitanje mogudnosti njegove pro-
daje na svetskom tržiStu. Međutim, kon-stataeija o velidini serije odgovara samo za tenk kao celinu. Proizvodnja odgova-rajudih delova, skiopova, pa i uređaja. koji ulaze u sastav tenka. ima sasvim drugadije kriterijume za racionalnost or-ganizaeije godiSnje proizvodnje. Primera radi, organizaeija racionalne proizvodnje motora za pogon tog tenka moguda je samo ukoliko godišnja serija nije manja od 700 primeraka, dok se to isto za neke elektridne komponente krede i po neko-liko hiljada komada. Prema tome, kada se razmatraju ekonomski aspekti racionalnosti organizaeije proizvodnje nekog sredstva NVO i njegovih sastavnih kom-ponenata, dolazi se do vrlo razliditih podataka za sistem kao celinu i njegove sastavne delove.
Odmah se može postaviti pitanje Sta raditi sa komponentama koje se ugraduju u sistem, a njihova ekonomski opravdana proizvodnja nije moguda u seriji u kojoj se proizvodi osnovno sredstvo NVO? Je-dan od odgovora na to pitanje može biti da se paralclno sa proizvodnjom novog sredstva NVO, njegovi sastavni delovi koriste i za modemizaeiju drugih sredstava i sistema u naoružanju armije. Na taj nadin postiže se vi>e pozitivnih efeka* ta, a jedan od osnovnih je unifikaeija delova, skiopova i uredaja koji su ugra-deni u sredstva NVO, pa i Sire, dime se olakšava održavanjc,
Međutim, bez obzira na ovaj ekonomski kriterijum razmatranja racional-nosti proizvodnje nekog sredstva, eko-nomska opravdanost se može posmatrati i sa stanovišta mogudnosti. odnosno ne-mogudnosti nabavke tog sredstva uvozom (narodito u kriznim situaeijama), a ono može biti bitno za odbranu zemlje. 1 tada se razmatraju ekonomski aspekti, ali sa drugih polaznih pozidja.
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
171
Faktori koji utiču na vek upotrebe
tehničkih sredstava
Prati li se vreme upotrebe bilo kog složenog sredstva NVO, proizvedenog u industrijski razvijenim zemljama, videde se da sc ono stalno usavršava, a njegova proizvodnja traje sve dok traje i njegovo usavršavanje. Onog trenutka kada pre-staje usavrSavanje vrlo brzo prestaje i proizvodnja. U proizvodnji novih sredstava u vedim serijama i više godina, svaki konstruktor odredenog sklopa ili uredaja mora svakc godine da uvede neku racionalizaciju u smislu pojeftinje-nja proizvodnje i povedanja efikasnosti konkretnog sredstva, sklopa ili uredaja.
Sredstva NVO, u principu, vrlo brzo zastarevaju a da prcthodno nisu eksploa-tisana u men u kojoj im to omogućavaju njihovi projektovani radni resursi. To posebno postaje izraženo pri brzom raz-voju nauke i tehnike koja nalazi primcnu u praksi. Novoproizvedena sredstva su svc ubojitija i imaju bolje performanse od ranije proizvcdenih sredstava. Samim tim, ranije proizvedena postaju inferiorna na ratištu. Vrlo složcna i skupa, a za borbcnu gotovost bitna sredstva postaju relativno brzo (za manje od pctnacst godina) zastarela. Ukoliko se ne preduzi-maju mere za podizanje borbenih mogud-nosti, putem modifikacija i modernizaci-ja, biće vrlo teSko da dostignu i pomenuti životni vck. Razvoj tehnike i tehnologije na kraju dvadesetog veka. primena infor-matičke tehnologije i intenzivan razvoj digitalne i softverske kontrole svih vrsta upravljanja funkcijama tchnidkih sredstava zahtevaju stalni rad na modemiza-cijama sredstava NVO. Prevashodnu ulogu u tome moraju da odigraju savre-meni mikrodigitalni, elektromehanidki. elektronski, telekomunikacijski i drugi
podsistemi i sklopovi, koji imaju veoma ograničen generacijski vek. Normalno se tada postavlja pitanje ekonomičnosti nji-hovog uvođenja u naoružanje. Ekspanzija razvoja novih materijala i tehnologija stalno smanjuje granicu efikasne opera-tivnc upotrebljivosti sredstava NVO. Po-dctkom dvadesetog vcka vede promene u razvoju tehnike i naoružanja dogadale su se svakih dvadeset do trideset godina, a u ovom vremenu svake 2 do 3 godine. Prosedno vreme korišdenja odredenog modela ratne tehnike sada iznosi tri do pet godina, a borbeni sistemi i pojedi* načna sredstva zastarevaju svakih 7 do 10 godina.
Pri razmatranju problcma modemi-zacije odredenog sredstva NVO mora se razmotriti i mogudnost da li de modemi-zovano sredstvo biti efikasno na ratištu (da li de modi efikasno da sc suprotstavi sredstvima mogudeg protivnika) u odgo-varajudem periodu upotrebe, a ako to nije mogude obezbediti, odmah treba preispitati (doraditi, dopuniti ili odustati) planirani postupak modemizaeije.
Za efikasnu primenu sredstava NVO u životnom veku, vrlo je bitno obezbediti adekvatan stok rezervnih delova radi od-ržavanja u ispravnom stanju. Zbog pret-hodno navedenih razloga to nije uvek mogude obezbediti, jer se zbog uvodenja novih tehnologija stare napuštaju, a mnogi rezervni delovi, najdešde, sa ogra-nidenim vremenom trajanja i upotrebe ne mogu da se proizvedu. Postavlja se nei-zbcžno pitanje - šta u tim uslovima treba raditi sa vrlo skupim borbenim sistemom? Razvijene zemlje, sa primenjenim najsa-vremenijim tchnologijama u proizvodnji, takvo sredstvo ne rashoduju - otuduju, ved koriSdenjem tehnologija razvijenih i primenjenih na novim sredstvima NVO, ugradnjom novih sklopova, uredaja i si-
172
VOJNOTEKNIĆKI GLASN1K 2/2001.
sterna, modemizuju zastarelo sredstvo, ćime mu obezbeđuju novi životni ciklus.
Pravci modemizacije postojecih
tehničkih sredstava
Da bi se predupredilo rashodovanjc složenih a istovremeno i vrlo skupih sredstava NVO. u svctu se sve više radi na razvijanju sistema modemizacije zastare-lih i neefikasnih sredstava NVO i borbe-nih sistema. Zemlje koje imaju osvojenu proizvodnju novih, savremenih sredstava i sistema NVO, za njihovu proizvodnju imaju razvijene komponente, pa i kom-pletne sisteme, koji se mogu vrlo efikasno i ekonomićno upotrebiti za modernizaciju sredstava i borbenih sistema. U tom slu-čaju posao oko modemizacije je bitno olakšan.
Problem modemizacije sredstava i borbenih sistema NVO zaslužuje, po-sebno u kriznim vremenima. izuzetno veliku pažnju. Poželjno je da se paralelno sa razvojem novih sredstava razmišlja i o modemizaeiji sličnih sistema komponen-tama koje se razvijaju za novo sredstvo. Modernizacija sredstava i borbenih sistema NVO sigurno prcdstavlja vrlo zna-čajan izvor opremanja vojske efikasnim sredstvima NVO, na racionalan i ekono-mičan način.
U principu, razlikuju se dva načina, odnosno dvc vrste zahvata na usavršava-nju sredstava i borbenih sistema NVO radi podizanja njihove efikasnosti, a to su: modifikaeija i adaptaeija.
Pod uslovom da se pravovremeno planira, organizuje i izvodi brzo i efikasno, modernizacija predstavlja najjeftiniji i najefikasniji način da se podigne teh-nički nivo sopstvenih sredstava, i dostigne nivo mogućeg protivnika, odnosno, da sc u nekim slučajevima i vrlo racionalno
pretekne. Sve to nije moguće uraditi ukoliko u serijskoj preizvodnji nisu osvo-jeni odredeni sklopovi, uredaji i sistemi, bilo da su iz đomaće proizvodnje ili iz uvoza, koji se ugraduju u druga sredstva i koji imaju status nove proizvodnje. 21a potrebe modemizacije nekog sredstva, u principu, razvijaju se i u proizvodnji osva-jaju samo elementi potrebni za adaptaeiju odredenih sklopova i uredaja, vezni i stezni elementi.
Postupak modemizacije
Modernizaciju i modifikaciju odrede-nog sredstva NVO megu da predlažu svi učesnici u upotrebi i proizvodnji (taktićki nosilac, nosilac razvoja, proizvođač, ru-kovalac, poznavalac sredstva, ...), ali procedura usvajanja svake modemizacije i modifikaeije je ista i vrlo je slična proceduri za usvajanje u proizvodnju, odnosno naoružanjc vojske odredenog novog sredstva. Procedura osvajanja modemizacije i modifikaeije odredenog sredstva propisana je odredenim norma-tivnim aktima.
U proceduri dono&nja odluke o modemizaeiji odredenog sredstva NVO mo-raju učestvovati nosioci planiranja i razvoja, proizvođači, taktički i tehnički nosilac i drugi po potrebi. Odluka o pristupa-nju modemizaeiji je, svakako. u rukama taktičkog nosioca.
Izvedena modernizacija odredenog sredstva NVO prolazi proceduru usvajanja i verifikaeije, kao i novoproizvedeno sredstvo NVO. Nije redak slučaj da se poboljšanjem karakteristika jednog sklopa - uredaja direktno ili indirektno ugrožava pouzdano funkeionisanje dru-gog sklopa ili uredaja. Da bi se to predupredilo mora se pre poćetka rada na konkretnoj modemizaeiji dobro analizi-
vojnotchniCki gi-asnik 2/2001.
173
rati uticaj predviđenih poboljšanja na fun* kcionisanje sktopova i uredaja koji se ne modemizuju. U slučaju da se zakijuči da će predvidena poboljtanja negativno uti-cati na funkcionisanje bilo kog sklopa ili uređaja, taj negativni uticaj se mora spre-čiti pravovremenom intervencijom na tom sklopu - uredaju.
Svi razvijeni sklopovi, uredaji i agre-gati koji se ugraduju u modernizovano sredstvo mogu biti primenjeni kao origi-nalni ili u modifikovanoj verziji (adapti-rani - pnlagodeni radi ugradnje u sredstvo).
Modemizaciji sredstava NVO u svetu posvećuje se velika pažnja. jcr se na taj način. za razliku od nabavke novih sredstava, štede značajna novčana sred-stva. Modemizaciju postojećih sredstava NVO treba ravnopravno razmatrati sa razvojem novih sredstava, zbog efekata koji se njome postižu.
Osnovna pravila pri modemizaciji
sredstava NVO
Da bi se bilo koja modemizacija izvela neophodno je poštovati odredena pravila koja se nameću kao obaveza pri radu na projektima modemizacije, a koja se ogledaju u sfedećem:
- poboljšanje što više TTK konkret-nog sredstva NVO, u što je moguće kraćem vremenu uz što manju cenu;
- razvoj sistema koji se mogu reali-zovati u vrlo kratkom vremenu;
- predlagač i izvođač modemizacije moraju razviti i ispitati kompletnu „lepe-zu“ poboljšanja TTK. na konkretnom sredstvu, a potencijalni kupac, odnosno taktički nosilac, odabira ona rešenja ili varijante koje mu najviSe odgovaraju. Projektant modemizacije mora da defi-
nite minimum zahvata koji se moraju prihvatiti;
- sva pravila integrainog tehničkog obezbeđenja (ITOb-a) moraju se ispošto-vati i njima posvetiti odgovarajuća paž-nja;
- pre serijske proizvodnje, kom-pletno retenje modemizacije i rešenja po segmentima (u svim varijantama), moraju biti detaljno ispitana po programu verifi-kovanom od odgovarajućeg nivoa. Po zavrSenom ispitivanju - verifikaciji, izra-đenom i usaglašenom izveštaju, kao i pri osvajanju proizvodnje novih sredstava, od odgovarajućih nivoa odlučivanja, to rešenje mora biti prihvaćeno. Konkretno rešenje za konkretnog naručioca može biti ispitano i verifikovano i po posebnom programu usaglatenim sa kupcem - naru-čiocem;
- zahvate na osnovnom sredstvu, radi njegovog prilagodavanja za prihvat sklopova i uredaja za predvidenu moder* nizaciju, treba svesti na najmanju mem. Takode, treba težiti da se spoljatnji izgled sredstva znatnije ne narutava.
Primeri modemizacije borbenih
vozila
Na osnovu iznete logike i prateći svetska iskustva u modemizaciji sredstava, u našoj zemlji je u proteklom periodu razvijena i realizovana u odgovarajućoj seriji kompleksna modemizacija sledećih zastarelih sredstava NVO:
- samohodnog oruda 90 mm M 36 BI;
- oklopnog automobila 30/2 mm, Praga V3S;
- tenk 100 mm, T-55.
Razvijene su, ispitane i usvojene, ali
ne i realizovane kompleksne modemizacije sledećih sredstava NVO;
174
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
- oklopno-izviđačkog automobila BRDM-2,
- samohodnog oruđa 76 mm M 18.
Zbog rata na prostoru naše zemlje,
nije završen započeti razvoj modifikacija i adaptacija sledećih sredstava:
- automobila Z1L 131 i 157, zame-nom benzinskog pogonskog motora sa-vremenim dizel motorom veće snage i izmenama na transmisiji koje prate za-menu pogonskog motora;
- oklopnog transporter M 60 P i PĐ u sredstvo za mehanizovano polaga-nje mina (minopolagač) i u pokretnu tehničku radionicu;
- borbenog vozila pešadije M 80A, povećanjem vatrene moći ugradnjom ku-polc sa topom 30 mm i adaptacijom u pokretnu tehničku radionicu;
- terenskog automobila Pinzgauer 710M i ostalih modela, ugradnjom pou* zdanog motora domaće proizvodnje;
- lovca tenkova na šasiji postojećeg oklopnog vozila. itd.
Modemizarija tenka T-55
Kompleksna modemizacija urađena je na srednjem tenku T-55. Značajnim poboljšanjima njegove bitne karakteri-stike dovedene su na nivo tenkova sle-deće generacije. Područja mogućih mo-dernizacija ovog tenka prikazana su na slid 1.
Na tenku T-55 ugrađen je top kalibra 100 mm, pogonski motor snage 409 kW, transmisija koja ima odvojene sklopove (multiplikator, menjač, boćni prenosi) sa svim pozitivnim i negativnim osobinama koje takav koncept organizacije transmi-sije daje. Tenk poseduje speciftčnu snagu od 11,5 kW/t, razvija maksimalnu brzinu od 50 km/h, poseduje hodni uredaj koji omogućava pouzdano funkcionisanje u
SI. 1 - Područja mogućih modermzacija konstrukcionth celinu tenku T‘55:
1 - dementi hodnog dela. 2 - sihtem za pokretanje i zauMavtjanje (start-stop), 3 - oklopna zastita. 4 - pcriskop, 5 • top 103 mm (125 mm), 6 - obloga a termozaititu cevi topa, 7 - tennovmjska kamera. 8 - filtroventilacioni uređaj, 9-radio-uredaj RU 130 (ilisWni). 10- mcteo-senzor, 11 - laserski dctcktor, 12- mitraljcz 12.7 mm. 13-automalski punjačtopa. 14-modulanu pogonskagrupa, IS-klima-uređaj, 16-generator ckktričneenergije, 17-sediitevozaia
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 2/2001.
175
različitim uslovima kretanja i nema sistem za upravljanjc vatrom. Ugrađeni top 100 mm, u odnosu na topove koji se ugrađuju kod tcnkova 111 i IV generacije (kalibra 105 do 125 mm) je inferioran, i nema termičku zaštitu cevi.
Tenkovi sledeće, III generacije pose* duju topove 105 do 120 mm, specifičnu snagu preko 15 kW/t, maksimalnu brzinu preko 60 km/h, imaju sistem za upravlja-nje vatrom, ltd. Tenk T-55 ima dobru oklopnu zaštitu, prihvatljivu siluetu, rela-tivno dobar top i ncke druge dobre karak* teristike. Modemizacijom de se dobre karakteristike očuvati a odredcne pobolj-Sati radi dovodenja na nivo tenkova sle-deće generacije.
Postupak pri analizi konsirukcionih
rešenja radi njihovog poboljšanja
Postojed top na tenku treba zameniti topom 105 ili 125 mm (to su aktuelni topovi u svctu na toj vrsti sredstava), radi povećanja vatrene mod i unifikacijc mu* nicijc. Poželjno je i racionalno na ovaj tenk ugraditi top 105 mm, a za joŠ većc povcćanjc vatrene mod pogodan je top 125 mm. Preliminama analiza je pokazaia da se i jedan i dmgi top mogu ugraditi u postojeću kupolu, ali da je za ugradnju topa 125 mm potrebno izvršiti velike i skupe adaptacije na kupoli kao i odre-đena istraživanja, što je ocenjeno neracio-nalnim.
Moguća je brza i efikasna ugradnja topa 105 mm, poSto se pri opaljenju granate bitno ne menjaju site koje deluju na kupolu i tenk u celini. Za ugradnju ovog topa neophodne su manje adaptacije na zadnjaku i na vezi cevi i zadnjaka. Za reSenje ovog problema kori&ena su iskustva dosadašnjih modemizacija.
Pored topa 105 mm moguća je ugradnja i sistema za upravljanje vatrom tipa SUV-T55 („Rudi Cajavec", Banja Luka), ili sistema za upravljanje vatrom EFCS-3 (,,Iskra*\ Kranj). Oba sistema su na ispi-tivanju pokazaia dobre rezultate i usvo-jena su kao moguće rešenje modemiza-cije.
Kada je u pitanju zamena pogonske grupe polazi se od dnjenice da treba izvršiti analizu dinamičkih karakteristika postojećeg, kao i novog reSenja pogonske grupe. S obzirom na to da je planirana zamena kompletne pogonske grupe (mo-tora, menjača, bočnih prenosnika sa po-modiim uredajima i sistemima za upravljanje i promenu stepena prcnosa) neop-hodna je provera mogućnosti da li hodni deo sa guseničnim pokretačem može da izdrži maksimalne brzine kretanja sa no-vom pogonskom grupom. Preliminamom analizom mogućih karakteristika moder* nizovanog sredstva zakljuCeno je da se sa novom pogonskom grupom očekuju maksimalne brzine od oko 65 km/h, Sto pred-stavlja poboljSanje od oko 30%.
Provera da li te hodni deo mod pouzdano da funkcioniše u uslovima maksimalne brzine kretanja sprovedena je kroz kontrolu uležištenja laktastih oso-vina, pogonskih, potpomih točkova i vo-dećih točkova kao i mogućnosti pouzda-nog premotavanja gusenica preko pogonskih i vodećih točkova. Pored toga, pro-verena je mogućnost prihvatanja očekiva-nih osciiacija hodnog dela, sa p>ostojedm elementima za njihovo prigušenje, pri kretanju po različitim vrstama terena. Detaljnom analizom konstrukeije može se zaključiti koje provere još treba izvrši-ti. Ukoliko se konstatuje da pojedini elementi ne zadovoljavaju, pristupa se rekonstrukeiji voded računa da ona ne izazove neki novj poremećaj. Ukoliko se
176
VOJNOTEHNIĆKt GLASNIK 2/2001.
zaključi da će se to desiti, moraju se preduzeti preventivne konstrukcione mere.
Pored navedenih provera isto treba učiniti i na uležištenju i vezi kupole sa oklopnim telom, pošto ta veza mora pou-zdano da funkdoniše bez obzira na inten-zitet inercionih sila koje će se pojavljivati ugradnjom nove pogonskc grupe, zbog pojave većih ubrzanja i veće maksimalne brzine.
Definisanje sisternskog rešenja za
razvoj pogonske grupe
Proverom gabaritnih dimenzija pro-stora u motornotransmisionom odeljenju tenka. kao i dimenzija sklopova planira-nih za ugradnju u pogonsku grupu zaklju-čeno je da se može pristupiti modeliranju koncepcije pogonske grupe.
Anaiizirajući normativ vremena po-trebnog za pojedine operacije pri odrcđe-nim zahvatima korektivnog održavanja na motoru, menjaču i ostalim sklopovima transmisije, zaključeno jc da su ta vremena velika, t da koncepcija transmisije sa posebnim sklopovima nije podesna za savremeno ratovanje, jer je vreme po-trebno za dovođenje u ispravno stanje u proseku prilično dugo. Na primer, za zamenu pumpc za vodu motora V-55 tenka T-55 potrebno je preko 30 NČ, a na zameni mogu da rade samo dva radni-ka, dok je za zamenu motora potrebno preko 50 NČ, itd. 1 ovi podaci upućuju na to da se mora razmišljati o novoj koncepciji transmisije.
Analizom postojećih koncepcijskih reScnja transmisije, pa i kompietne pogonske grupe kod savremenih tenkova u svetu, došlo se do zaključka da treba razmotriti mogućnost postavljanja kompietne pogonske grupe na jednu plat-
formu - postoljc. Na taj način stvara se mogućnost brze zamene kompietne pogonske grupe, odnosno omogućava lakši pristup sklopovima radi intervencije, kada je pogonska grupa van tela tenka. To znači da pogonsku grupu treba formi-rati kao jedan modul, odnosno kao modu-larnu pogonsku grupj (MPG).
Imajući u vidu da je za modernizaciju pogonske grupe na tenku T-55 predvi-deno da se koriste osnovni agregati i sklopovi razvijeni i ispitani na tenku M 84, a u skladu sa definisanim i usvojenim principima i ekonomskim razlozima, na startu projektovanja prcdvideno je razvi-janje samo pomoćnih slemenata za vezu.
Pri modeliranju elemenata transmisije sa stanoviSta dimenzija nove pogonske grupe, pojavio se problem rekons-trukcije ugradnje kompresora za vazduh. Zbog gabarita nije se moglo zadriati rešenje sa pogonom kompresora sa radi-lice motora, već se moralo naći novo rešenje, s tim da elementi pogona kompresora imaju iste parametre, kao i da nc bude poremećeno njegovo podmazivanje i hlađenje. U saradnji sa konstruktorom i proizvodačem kompresora, sa nebitnim odstupanjima parametara pogona (broj obrtaja), rešeno je da sc kompresor ugradi na srednjem vratilu multiplikato-ra, uz mogućnost poboljšanja hlađenja (dovoda vazduha) na tom mestu.
Sledećc što je trebalo reSit i jeste smeštaj uredaja za hladenje. Analizom gabarita pogona konstatovano je da se izmcnjivači toplote (hladnjaci) za tcčnosti za hladenje i podmazivanje kompietne pogonske grupe, kao i ventilator i pogon ventilatora, ne mogu smestiti na isti način kako je to rešeno kod tenka M 84. Naime, to bi znatno promcnilo siluetu tenka i zahtevalo rekonstrukeiju njegovog zadnjeg dela (znatno produženje mo-
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2/2001.
177
tomo-transmisionog odeljenja), čime bi se poremetilo defmisano težište tenka, i imalo reperkusije na hodni deo modemi-zovanog tenka.
Od mogućih reSenja za ugradnju si-stema za hladcnje konstatovano je da je jedino mesto gde jc moguće da se postave hladnjaci za uljc t tečnost za hladcnje prostor iznad motora i transmisije (ispod poklopca motomotransmisionog odeljenja). To automatski definiSe i mogude rešcnje za ugradnju ventilatora koji mora biti, takode, u tom delu. Slično rešenje sistema za hlađenje srede se na dosta tenkova zapadnog porekla. tako da se dclovi, sklopovi i uredaji pogona ventilatora sa tih tenkova mogu koristiti, uz male dorade, i za pogon ventilatora kod ovog sredstva. Uz prethodni proradun sistema za hladenjc definisane su ras-hladne povrSine za pojedine fluide, kao i kolidina tečnosti za hladenje. Takode, proradunata je kolidina vazduha neop-hodna za odvod toplote, kako bi se na osnovu toga proradunali ventilatori (oblik lopaticc, dimenzije kola, kao i brzine okrctanja) i definisao tok strujanja vazduha. Ovaj dco rekonstrukcije zahteva de-taljna ispitivanja i izradu varijantnih reše-nja. Pri rešavanju problema hladenja vo-dilo se računa o tome da motor i svi njegovi delovi treba da se definišu za rad na nominalnim režimima rada prema broju obrtaja i optercdenju. Ukoliko su tokom eksploatacije ovi uslovi bliži nominalnim, utoliko de pouzdanost i vek motora biti veći. Kod ckonomidnog i dobro projektovanog motora, sistem za hlade-nje na nominalnom režimu opterećenja odvodi slededu kolidinu toplote:
Qw = (20-30)% Og,
gde je Og količina toplote uneta u motor gorivom.
Qg = P« ' gc • Hd gde je:
Pe - snaga motora (kW),
gc - specifična potrošnja goriva (g/ kWh),
Hd - donja toplotna mod goriva (kJ/ kg).
Ukupna kolidina toplote koju preu-zima sistem hladenja Qw zavisi od sme-štaja motora, kao i načina hladenja ulja i drugih fluida u motoru.
Sa porastom potrošnje goriva raste i termičko opteredenje svih delova - unu-trašnje, i svih sistema - spoljašnje. Zbog toga je stanje sistema za hladenje vrio važan indikator stanja kompletne pogon-ske grupe, jer se svi problemi u radu manifestuju preko tog sistema.
Na nižim t višim brojevima obrtaja motora specifična potrošnja goriva raste, pa je Qw složena funkcija, ali u principu ima oblik prikazan na slici 2 za letnje i zimske uslove rada. Leti su uslovi za izmenu toplote nepovoljniji, jer je tempe-ratura okoline viša, pa je manja razlika u temperaturi rashladnih fluida i okoline. Radi toga sistem za hladenje se mora
SI. 2 - Količina toplote koju odvodi sistem za hladenje Q„
(srednje vrednc&ti za n_1
178
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK »001.
St. 3 - Kolićina loplote koju moie odvesn sisiem za hladenje
(veniiUtor sa reduktorom i dve vnie hladnjaka)
Sl. 4 - Karakterisiika ventilatora u sistemu za hladenje
(zavKDOst napora H od protoka vazduha Gv za razlićite konstrukcije)
projektovati prema zahtevima visokih temperatura okoline.
Sistem za hlađenje preuzima količinu toplotc srazmerno protoku vazduha, tako da je on ključni parametar za tcrmoregu-iaciju. Količina vazduha koju može odve-sti sistem za hlađenje Gv zavisi od otpora u sistemu i napora ventilatora (slika 3).
Protok vazduha može se rcgulisati:
- promenom otpora u sistemu (pro-menom dimenzija hladnjaka i ugradnjom automatskih žaluzina);
- promenom broja obrtaja i tipa ventilatora (slike 3 i 4);
- odvajanjem pogona ventilatora od radilice motora.
NajČešći problemi kod izvedenih si-stema za hladenje su:
- nije uspostavljena prirodna ravno-teža, odnosno u svim uslovima eksploata-cije nije obezbeđen uslov Qv = Qw;
- na nižim brojevima obrtaja
Qw > Ov motor se pregreva pri punom gasu;
- na višim brojevima obrtaja
Qv > Qw motor je pothlađen, što ima za posledicu veći gubitak snage zbog pogona ventilatora, veću potroSnju goriva i kraći vek motora.
Da bi se navedeni problemi rcSili ugraduju se ventilatori sa više stepcni prenosa (najčešće dva), kao i termostat u sistemu hladenja. Prednosti sistema za hladenje sa ovakvom regulacijom su u tome što:
- motor uvek radi u termički opti* malnom režimu, pa se oslobada snaga za pogon ventilatora;
- niža je potrošnja goriva;
- motor postaje neosetljiv na pro-mene uslova okoline.
Poštujući ove osnovne postavke mo-guće je optimalno projektovanje sistema za hladenje i kod sredstava koja se mo-demizuju.
ReSavanje konstrakcionih problema
pri modernizaciji tenka T-55
Prilikom modernizacije tenka T-55 re$en je niz problema, kao §to su:
- funkcionisanje sistema komandi za promenu stepena prenosa, upravljanje i zaustavljanje.
Rekonstrukcija je izvedena tako što je uvedena poluautomatska i automatska promena stepena prenosa, što nije bilo zastupljeno rešenje u naoružanju VJ. Sve
vowotehniCki glasnik 2/2001.
179
komande izvedene su pomoću brzora-stavijivih veza. Poluautomatska i auto-matska promena stepena prenosa izve-dena je tako da se na osnovu parametara o brzini kretanja tenka, broju obrtaja motora i uključenom stepenu prenosa automatski mcnja stepcn prenosa i uskla-duje sa situacijom (potrebama), odnosno mogućnostima tenka i vozača;
• brzo spajanje i rastavljanje creva za dovod tećnosti za hladenje i podmazi-vanje, sabijenog vazduha i kablova za eiektrično napajanje.
Giobalno je rešeno da se izlazi iz pogonske grupe svih fluida, sabijenog vazduha i prikljućaka za električno napa-janje realizuju na pogodnom (pristupad-nom) mestu, na tabli pridvršdenoj na pogonskoj grupi. Brzo rastavljanje i sa-stavljanje creva za razne fluide rešeno je preuzimanjem konstrukcionih rešenja primenjenih na avionima, odnosno koriš-denjem brzorastavljivih spojnica. Isto re-Senje primenjeno je i kod raznih konek-tora u sistemu za spajanje elektroinstala-cije;
- spajanje pogonske grupe sa telom tenka i sa pogonskim todkovima.
Kompletna pogonska grupa izvedena je na ramu - šasiji. Njena veza sa oklop-nim telom rešena je pomodu dve plode kojima se, na prednjem delu, oslanja i povezuje za pod oklopnog tela. Sa zadnje strane povezana je za pogon hodnog dela preko izvoda za pogonski todak. S obzi-rom na to da je ova konstrukcija kod tenka M 84, sa bočnim reduktorom i vratilom pogonskog todka sa bodnim me-njačem, izvedena u jednom kudištu, ta veza se morala rastaviti. Prihvadeno je rešenje da se odvoje bodni menjači od bodnih reduktora, a da se bočni reduktori postave kao kod tenka T-55, s tim da se poscbno realizuje brzorastavljiva dvrsta
veza menjača i bodnog reduktora, sa zatvaranjem bočnog menjača.
- usmeravanjc protoka vazduha kroz pogonsku grupu.
Usmeravanje protoka vazduha ura-đeno je prema sličnim rešenjima prime-njenim na drugim tenkovima. Pri ispitiva-nju u terenskim uslov ma (laboratorijskih nije bilo), konstatovano jc da dolazi do mešanja struja vazduha, tj da se topli vazduh ponovo usisava. Problem je rešen postavljanjem usmerivača vazduha.
Kompletno rcšeoje ugradnje i veze pogonske grupe uradeno je tako da se omogući njena brza zamena (sa prosečno obučenom posadom u terenskim uslo-vima za manje od 40 minuta).
Na osnovu uradenc analize, prora-čuna i konstrukcije proizveden je prototip modulame pogonske grupe koja je prika-zana na slici 5.
SI. 5 - Modularna pogonska grupa:
I i 3 - boćni mcnjači. 2 - vcn-ilator. 4 - pogonski motor, S - prećutač vazduha, 6 - multipUkator
Ovako koncipirana i proizvedena modularna pogonska grupa je ispitana, izvršena homologacija, a nakon toga za-počcta serijska proizvodnja.
Zakljucak
Modemizacijom sredstava NVO mo* gude je ostvariti izuzetno racionalno i ekonomidno opremanje vojske efikasnim
180
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2001.
i ubojitim sredstvima. Da bi se modern)* zacija racionalno realizovala neophodni su permanentni napori na razvoju novih sredstava, čžje se komponente mogu ko-ristiti za modemizaciju sredstava NVO koja su više godina u upotrebi. Na taj način postižu se dvostruki pozitivni efek-ti.
Ijttratun:
|I| L-azarevid. D.: Rchmi opicrećenja uanvmiiija brxotiodnih gweiuCnih vozila. doklonka dbcnacija. VTA. Beograd. 1996.
f2| Janifijević, N.: Auiomaisko upravljanje na motomim voriii-ma. MF. Beograd. 1993.
(3| Veioović, S.: Matcnjal priprenljen ?a rad ckspemke gnipe. Krulevac. 1994.
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 20001.
181
