CC BY
36
Dr Slavko Poltomi,
pukovnik. dtp), inž. Vojna akadcmija VJ.
Beograd
TENDENCIJE RAZVOJA PASIVNIH I AKTIVNIH MAMACA
Uvod
Jedan od sadržaja protivelektronske borbe (PEB) jesu protivclcktronska dcj-stva (PED) koja se najČeSće svode na elektronsko ometanje i obmanjivanje. Za elektronsko ometanje i obmanjivanje naj-češće se koriste pasivni dipoli, infracrveni (IC) iii topiotni mamci, a u poslednje vrcme i aktivni mamci. lako su pasivni dipoli počeli da se primenjuju jo5 u Dru-gom svetskom ratu, a IC mamci šezdese-tih godina prošlog veka, njihov razvoj i upotreba su još veoma aktuelni. U ovom članku dat je kraći opis bitnih karakteri-stika i tendencija razvoja ovih sredstava i tabelami pregled najsavrcmenijih tipova koji sc razvijaju u zapadnim zemljama [1]. U tabeli 1 dat je pregled sistcma za pasivno ometanje, uključujući i aktivne mamce, a u tabeli 2 podaci za sisteme za njihovo izbacivanje (izbacivači, dispenze-ri). S obzirom na to da su podaci iz anglosaksonskih mernih jedinica preraču-navani u metrički sistem jedinica, moguće je da se, u odnosu na neke druge izvore podataka, pojave male razlike nastale zbog zaokruživanja vrednosti.
Pasivne dipolne smetnje
Pasivni (polutalasni) dipoli (chaff) jesu tankc metalne trakice isećene na
polovinu talasne dužine na kojoj radi radar od kojeg se treba zaštititi. Predstav-Ijaju najstariji oblik protivradarskih PED, koji i dalje ostaje jeftino i univerzalno sredstvo u zaStiti ne samo aviona1 već i brodova, ali i borbenih vozila. Primenom pasivnih dipola može se postići: prikriva-nje i maskiranje aktivnosti sopstvenih snaga i sredstava; zbunjivanje protivnič-kih osmatračkih, akvizieijskih i nišanskih radara stvaranjem lažnih ciljeva; obmanjivanje protivnika stvaranjem lažne predstave o postojanju ili aktivnosti snaga i sredstava; zaštita vlastitih sredstava za-vodenjem nišanskog radara da zahvati oblak dipola umesto pravog cilja, na primer aviona, obmanom sistema za sa-monavodenje, na primer rakete, u zavr-šnoj fazi putanje ili aktiviranjem njenog radarskog upaljača. Prema tome, dipoli se najčeSće koriste u ulozi mamca ili lažnog cilja.
U počctku su paketići takvih una-pred iscčcnih listića, od aluminijumskih folija, ručno izbacivani iz aviona. Listići su se slobodno razilazili pod uticajem vetra i gravitaeije, formirajući oblak dipola, od kojeg se reflektovala elcktromag-
1 Kao prvi primer primrne pasivnih dipoU često sc navodi 23/24. 07. 1943. godine kada su britanski aviooi ubacih viic od 40 tons aluminijumskih metalnih folija, odnosno oko 92 miliona dipola. koji su se raspriili i zaslcpljivali ncroaćke radars, (to je izazvalo zabunu i omogućilo britarukim avionima da izsrte zadatak u2 minimalne fubitke.
496
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2001.
Tabela I
Pregted sisiema za pasivno omeianje i akiivnih mamaca
|pS* Plat- forma Tatasni opseg TT)"ic Naiin izbacivanja Masa (kg) Dimenzije (cm) Napomena
Pasivni dipoli (chaff)
DM19 Nemaika brod VF >20 Breda 31.25 175x11.7 d
Chaff Block Engleska letelica VF 60+ ALE-47 4.5 20.3 poluprov. ..pamerni" izbacivai
MEB Engleska avion VF ISO min bacai 26.9 14,5xI2,95d modularan
Seagnat214 Engleska brod VF 180 bacai 27 122xl2.7d Mk 36 izbacivai
LEM 622 Francuska avion VF >20 pirotehniiki 0.4 20.3x5.1x2.5 lovci
LEM 728 Francuska avion VF >20 pirotehniiki 1.7 37.6x5.5 d transportcri
RR-129/AL SAD E.G.J >60 pirotehniiki 0.23 14.7x3.6d ALE-29.37. 39,42.44i47
RR-I36/AL SAD E.G-I >60 pirotehniiki 0.086 19.5x4 d izbacivai LA-308A
RR-171/AL SAD E.G-J >60 min mehaniiki 19 ALE-38.41
RR-I79/AL SAD A-L >60 min mehaniiki 19 ALE-43
IC MAMC1 flare)
DM29 Nemaika brod IC >20 Breda 37 177xtl.7d
Mk 245 ModO Nemaika brod IC 25 SRBOC 16,9 120.65xl2,9d 5 komada u granati
Shield P6 Nemaika brod IC >15 ianser 21.7 d
Pirate Engleska brod 3-5/ 8-14 pm 60 min bacai 3.83 U3xl2.9d Mk36
Pwll8Mk3 Engleska avion IC 3.5 patrona 0.037 20.3x2.5 d hclikoptcri i lovci
Pw218Mk3 Engleska avion IC 3.5 patrona 0.0077 20.3x2.5 d
Pw55 Mk 1 Engleska avion IC 3,5 patrona 1.63 37.6x5.6d 2 izbacivanja kod brzih aviona
Ur 659 Francuska avion IC 4 pirotehniiki 0.163 15x5.1d
Ur 760 Francuska transp. avion IC 4.5 pirotehniiki t,5 37.6 x 5,6d transportcri
Vcrdite Francuska heli- kopteri IC 3.5 pirotehniiki 0.06 14.5x1.9x5.6 hclikoptcri
M-206 SAD - IC M-796 Ianser 0.036 20,6 M-130. ALE--40,45.47
MJU-7M0 SAD — 1C BBU-36 do 0.37 do 25.4x7,4 d M-130. ALE--40.45.47
CD 55 mm Mk 1 Engleska avion 3-5 pm 4 1.63 37.5x5.6d BOZ107
CCHS2 (MJU78) Engleska avion 3-5 pm 3,5 patrona 0.34 20,3x2.5x5,1 ALE-40.45. 47
CCHS4 (MJU10) Engleska avion 3-5 pm 3,5 patrona 21,2 ro vO X X X ,**1 F-15. Tornado
CCHS6 (MJU8A) Engleska avion 3-5 pm 3,5 patrona 0.27 15.2x3.5 d ALE-39.47 F-14.F-18. Harrier
VOJNOTEHNJČKI GLASNIK 4-5/2001.
497
Oznaka Zcmlja proizvodač Plat- forma Talasni opscg Trajanjc ($) Nafin tzbacivanja Masa (kg) Dimenzije (cm) Napomena
Kombinacija pasivnih dipola i 1C mamaca
Mk 214/216 Englcska brod VF-IC Do 1200 bacač/raketa 22.675 122x13d mamac tipa Seagnat
Baricade Mkill Engleska brod E-J/IC 40 rakcia 2 30.5x5.7d vi§cs!ojni mamci
Super* baricade Englcska brod E-J/1C 40 raketa 11.8 83.8 x 10.2 d sistem mamaca
Sistemi za zadimljavanje
IR-Smoke 76/1 Nemaćka kopnena sredstva IC/vidljivi zavisno od vetra popotrebi
Screening Smoke DM5S Ncmaika kopnena sredstva lC/vidljivi 45 po potrebi
Elcktroopittki sistemi za ometanje
Leo 685 Francuska avion vidljivi 4 pirotehniiki 0.163 15x5.1 d Miraž/Rafal
Aktivni mamci
DHL Englcska brod VF >120 raketa aktivni mamat
ARIEL Englcska avion VF konti- nualno vućeni 5 mode sc ponovo Icoristiti
SIREN Englcska brod VF >150 raketa/pa- dobran 27.9 170xl5Jd
SSQ-95 SAD brod VF >1 sata slob, pad/ RJČno 17.23 9,4 aktivni elektronski lansira se sa broda ili iz vazduha
SPIDER Francuska avion VF standardni izbacivač
AN/ALE-50 SAD avion VF lanscr 2.857 40x6,1 d
IDECM SAD avion VF vućcni optički kabl
SPIDER Francuska avion
Tabeia 2
Pregled izbacivača za pasivne smetnje i aktivne mamce
Oznaka Zcmlja proizvodai Plat- forma Talasni opseg Aktivi- ranje Naćin povezivanja Kapacitet/ prečnik patronc (cm) Masa (kg) - dimenzije (cm) Napomena
(zbacivači za pasivne dipole (chaff)
AN/ALE- 43(V) SAD avion A-M rućno - - 54.8/ 307x50d koristi rezać
AN/ALE-54 SAD avion D-L autom./ rufno vezasa AN/ALE- 39/40/47 8.8/ 20x15.5x20 koristi rezai RR194
Izbacivati za pasivne dipole/lC mamce
BOL Švedska avion VF/IC sve vrste - 160/ 11/ 168x63.5x 267 montirasena nosai raketa
498
vojnotehn:Cki glasnik 4-5/2001.
Oznaka Zemlja proizvodač Plat- forma Talasni opscg Aktivi- ranje Natin povezivanja Kapacitct/ prečnik patrone (cm) Masa (kg) - dimenzije (cm) Napomcna
AWC1 SAD avion - ručno C2 2- 36/ 3- 3.5 1-9/ 15-91 x22d vučeni ili podvesni
RBOC7 RBOCII SAD brod VF/IC po izboru ECM/ borb. sistem 24/ 11 125/ 122x41x69 koristi sc uz ALEX
Super RflOC SAD brod VF/IO akustični po izboru ECM/ boib. sistem 24/ 13 204/ 160x46x89 Mk 36
CORAIL Francuska avion VF/IC/EO sve vrstc - 56-126/ 3.8*6.1 130/ 262 x>dv. dispenz sa 7 magacina
MYRIAD Francuska avion/ hcl. VF/IC/fcO sve vrste sabirnica podataka 8-72/ 1.5-5.8 10/ 27 za Rafal i Miraž.200 patrona
SAPH1R Francuska hcli- kopter VF/IC svc vrstc ' 18-27/ razni 23/ možcseukti. saRWRili MAW
SPIRALE Francuska avion VF/IC sve vrste sabimica podataka 18-112/ 77/ deo sistema za Miraž 2000
ACMDS Ncmačka avion/ hcl. - po izboru RS-232 960/ standardni 0.5/ 11x5.8x8 u upoircbi vise od 1000
Izbacivati za akiivnc mamce
Nulka Australia brod VF jpo izboru 1 borbcni sistem 4 po lanscru/ 12.2 181/ 15x63.5x267 programir. putanja lebdenja
ALEX SAD brod 1 VF/IC/ i po izboru j akuslifni j ECM/borb. sistem 24/ 11 ili 13 - automatsko izbacivanje
Izbacivafi za pasivnc dipole/IC mamcc/aktivne mamce
AN/ALE-47 SAD avion - sve vrste RWR/MWS - 2.3/ 16,5x17x25 zamena za ALE-40.39
AN/ALE- 47"* 1 SAD avion/ hcl. VF/IC sve vrste avionika 960/ razni razni/ razni moicse ugraditi u ALQ-131.18i
Ostali izbacivači (tačna namena nije poznata)
Vicon 78 Engleska avion/ hel. VF/ vidljivi svc vrstc sabirnica podataka do 720/ 5.5X2.5 3.1/ 23x15x8 za sve vrste smetnji i mamaca
BOP/A Svedska avion - po izboru RS-422 link 24-36/ 5.6 31/ 249x15x19,6 •
BOP/B Svcdska avion - po izboru RS-422 link 12-18/ 5.6 11/ 63x13x22 •
BOP/C Svedska avion — po izboru RS-422 link 8-40/ razni 13/ 24x18x29 •
BOZ Svedska avion po izboru link podataka 28-54/ 5.6 249/ 399x38 d podvesni. nos ISOlbdipota i IC
ADDS Izrael avion/ hcl. — autom./ ručno RWR/MWS 240/ 2.5 13.6-45/ 23x15x13 u upoircbi viSeod 1000
AN/ALO- 213(V) Nemaćka avion/ hel. • sve vrste sabimica podataka 10,8/ 9.4x13x4.6 deo sistema za upravlj. PEB
* - s&ctn AOii 1C patrone iti aktivrw mamce i prcpomajc vrstu aktivitog tercca (1C pairone it* akiiviK mamce) ** - dimcnzijc, obtltc I funktija kao kod AN/ALE-40. 39
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2001.
499
netska energija i tako se stvarao odraz na ckranu radara. Kasnije su razvijenc teh-nike sečenja, pakovanja i rasprScnja (ra-sejavanja), kao i različitc vrste uređaja za izbacivanjc.
Primena pirotehničkih sredstava za izbacivanje dipola za zaštitu aviona nije bila adekvatna, jer su se aluminijumske folije gnječile i zaplitale. Pošto nije bilo adekvatnije tehnike izbacivanja, prišlo se promeni materijala za dipole. Tako se u Evropi, kao materijal za dipole, od kraja sedamdesetih godina često koristio posre-breni najlon. Mcdutim. početkom osam-desetih godina cena srebra je porasla, pa se prešlo na aluminizirano staklo. koje je u meduvremenu razvijeno u SAD, a koje je i sada najviše u upotrebi kao materijal za dipole. Staklena osnova ovakvog dipola je prcčnika oko 18-20 pm, sa 2-3 pm dcbclim slojcm 99% čistog aluminiju-ma, što daje ukupan prečnik dipola oko 25-28 pm. Na gotov materijal za dipolne niti nanosi sc premaz koji podmazuje noževe koji seku dipole na odgovarajuću dužinu, čimc se sprečava stvaranje oksida na površini dipola i obezbeduje da se dipoli ne slepljuju, a i brzo rasprše. lako su vršena istraživanja i sa drugim vrstama materijala, kao što su ugljcnična vlakna, nikl-cink, prcmazi i drugi materijali, aluminizirano staklo je ostalo najčešći i naj-isplativiji materijal za dipole. Osnovno poboljšanje postignuto kod ovog materijala je smanjenje ukupnog prečnika dipola na 20-23 pm, čime je povećan broj dipola u pakovanju iste zapremine.
Medutim. sa primcnom radara koji su radili na različitim talasnim dužinama,2
1 Do glavrtc promote doilo j« icztkscuh godina sa pojavom ptotivavionskih topova sa radankim sistemima za upravljanje vatrom i radanki vodenib rakcu. Tt mianski radari konsbli su frckvcncijc krtfih talasnih dužina (opseg 3-9 GHz). Sio je zahicvak) krače i tanjc dipok. To j* do veto i do promote tchnika izbacivanja.
dipoli isečeni na unapred zadatu talasnu dužinu više nisu bili efikasni, a primena Doplerovih filtera omogućila je da iskusni operater razlikujc sporo pokretni oblak dipola od pravog cilja. Zbog toga su razvijeni tzv. pametni sistemi, na primer AN/ALE-43(V) koji nosi neisečene tra-ke, koje sc nakon otkrivanja frekveneije protivničkog radara, u toku leta aviona, seku na odgovarajuću dužinu da bi se postigao maksimalni efekat zaStite.
Efikasnost dipola veoma zavisi od tehnika izbacivanja. Naime, primena dipola zahteva da oblak dipola bude akti-van odredeno vreme, na primer, pri stva-ranju ekranizirajućeg koridora - desetak minuta, na Sta najviše utiču meteorološki uslovi. Zbog toga interval između tre-nutka izbacivanja i trenutka stvamog ras-pršivanja dipola i interval između trenu-taka uzastopnih izbacivanja dipola po-staje kritičan parametar za efikasnost dipola. Rešavanje ovih problema dovelo je do tri pravca u razvojj tehnika izbacivanja [2]:
- prvi, smanjenje vremenskog interval izmedu izbacivanja dipola, sa 100-125 ms na 30-50 ms, kod najnovijih ,,inteligentnih“ sistema izbacivanja. Time je omogućeno da se za kraće vreme izbaci veći broj paketa dipola koji upadaju u jednu rezolucionu ćeliju radara. To je posebno važno kod najnovijih nišanskih radara koji rade na višoj frekveneiji i imaju uži dijagram zrafcnja, pa je i radar-ska rezoluciona celija manjih dimenzija;
- drugi, razvoj uredaja za izbacivanje dipola, koji su u stanju da izbacuju dipole istovremeno u više tačaka, što obezbeđuje brže širenje dipola na veći prostor unutar rezolucione ćelije;
- treći, smanjenje broja dipola u pakovanju (upola manje u odnosu na ranija pakovanja), bez gubitka na radar-
500
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/3001.
skoj refleksnoj površini, Što omogućava da se udvostruči broj izbačenih paketa.
I kod primene dipola za zaštitu bro-dova važno je da se obezbedi odredeno vreme da se dipoli rasprše tako da se postigne maksimum radarskog odraza, što je vrlo važno za uspešno obmanjivanjc protivbrodske radarske rakete (PBR). Raniji sistemi izbacivanja dovodili su do rasejavanja na udaljenosti oko 150 m. a noviji na 1500 m od broda. Osnovni zahtev kod savremenih sistema za izbaci-vanje jeste povezivanje sa sistemom za upravljanje odbranom broda.
U NATO su za mornaricu, na zahtev SAD, standardizovana dva projcktila sa pasivnim dipolima: SG 214 (Sea Gnat) i SG 216. Projektil SG 214 jc, uglavnom, zasnovan na sistemu Super RBOC (Rapid Blooming Off-board Countermeasure). a koristi standardni lanser Mk 36 [2].
IC pasivne smetnje (IC mamci)
Smatra sc da su 1C samonavodene rakete glavna opasnost za obaranje aviona jo$ od njihovog uvođenja počet-kom pedesetih godina.3 Njima se atakuje i na civilne avionc. Za zaštitu od takvih raketa, još od šezdesetih godina koriste se IC mamci (flares). Zadatak IC mamaca je da privuku 1C raketu jačem IC (toplot-nom) tzvoru nego što je cilj, na primer avion. Za njihovo izbacivanje najčešćc se koriste isti uredaji kao i za dipole, kori-steći patrone sličnih oblika i dimenzija.
Glavni deo klasičnog IC mamca je patrona koja predstavlja izvor IC encrgi-je. Sastoji se od magnezijuma kao goriv-nog elementa, oksidanta kao Što je teflon i povezujućeg matcrijala kao što je viton. *
* Od 13 aviona oborenih u toku ofxracijc Pustinpka oluja 11 j« oboreno IC rakcuma.
Dodaje sa mala količina i drugih materi-jala radi poboljšanja proizvodnog procesa ili karakteristika. Ovaj tip je poznat pod oznakom MTV (Magnesium-Teflon-Vi-ton). Patrona može da se proizvodi na dva načina: prcsovanjem u odrcdeni oblik ili utiskivanjem. U opštem slučaju proizvodi sc tako da se postigne potpuno sagorevanje odmah po paljenju.
Napori za poboIjSanje svih MTV ti-pova IC mamaca usmereni su na razvoj efikasnijih tehnika proizvodnje ili pobolj-šanje karakteristika materijala, posebno vršnog intenziteta zračenja i ukupne snage.
Sadašnji MTV IC mamci, čije spek-tralne osobinc odgovaraju spektralnom odrazu piatformc koja ih izbacuje, jedino su efikasni u borbi protiv prve generacije IC raketa, kao Što su SA-7 (Strela-2M) i prva serija AIM-9. Neke tehnike izbacivanja sadašnjih tipova MTV mamaca mogu biti efikasne i protiv druge generacije IC raketa, koje koriste starije metode razlikovanja ciljeva. Za borbu protiv IC raketa druge i treće generacije potrebni su savremeniji pirotehnički mamci. Nai-me, savremene glave za samonavodenje IC raketa druge i treće generacije koriste dvostepene tehnike za razlikovanje IC mamca i pravog cilja, rad u dva spek-tralna opsega, a novije i raćunarsku ana-lizu u rcalnom vremenu. Zbog toga se radi na razvoju savrSenijih materijala za IC mamce, kao i tehnika izbacivanja [2j.
U poslednjc dve decenije u upotrcbi su protivbrodske rakete koje, pored radarskog vođenja, u zavrSnoj fazi leta koriste IC samonavodenje. Zbog toga su, do nedavno, IC mamci koji se koriste za zaštitu brodova bili daleko manje unifici-rani nego mamci sa pasivnim dipolima, a i manje efikasni. Prvi takvi mamci bili su zasnovani na matcrijalima i tehnikama
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 4-5/2001.
501
IC mamaca korišćenih u vazduhoplov-stvu. Danas su sc pojavila dva glavna koncepia zasnovana na Scagnat projek-tilu 130 mm i lanseru Mk 36, sa progresiv-nim aktiviranjem sa rastojanjem od broda i plutanjem na povrSini mora. Smatra sc da sc ovom kombinacijom mamaca stvara veći prostorni oblak koji daje bolju aprok-simaciju 1C odraza broda nego što se to postiže jednim mamcem ili sa više mamaca u vazduhu. Takode, smatra se da je ova tehnika efikasnija protiv poslcdnjih generacija IC PBR koje za praćenje kori-ste tehniku slikc (imaging). Očekujc sc da ova tehnika možc biti efikasna i protiv rakcta koje nisko lete nad morem i vide samo izvorc zračenja koji su visoko (2).
Materijali koji se. u poslcdnjc vrcme, u mornarici koriste za IC mamce bitno se razlikuju od onih u vazduhoplovstvu, iako postoje i nckc sličnosti. Naime, od IC mamaca za zaštitu broda traži sc da deluju deset puta duže i da odražavaju ne samo spcktralno zračenje nego i pro-stornu dimenziju broda - radi pariranja tehnikama prostorne diskriminacije, koje koriste neke IC PBR sa samonavodenjem pomoću tchnike slike [2].
Aktivni mamci
Pored pasivnih dipola i IC mamaca svc više su u upotrcbi i aktivni mamci. Aktivni mamac generiše signal koji ima karakteristike kakav bi imao signal koji se reflcktuje od cilja (na primer aviona) kada ga prati odredena vrsta radara ili jednostavno prima signal od radara, poja-čava ga i emituje. Takav signal obično je jači od odraza od cilja, i treba da privuče raketu kao lažni cilj. Osim toga, operator može da izabere tip signala koji će mamac emitovati, odnosno, signal koji odgovara odredcnoj vrsti cilja koji treba da se
zaštiti, na primer signal koji odgovara reflektovanom signalu od aviona ili broda. Zbog toga su aktivni mamci pogodniji od pasivnih, jer pasivni imaju ograničene mogućnosti za formiranje različite radar-ske refleksne povrSine, odnosno imitira-nje različitih ciljeva. Mogu da budu za jednokratnu upotrebu (kao $to su pasivni dipoli i IC mamci. pa se i izbacuju na sličan način) ili višekratnu upotrebu (o-bično spadaju u kategoriju vučenih mamaca). Tipični vučcni mamci su aerodina-mičkog oblika, vezani za platformu koja ih vuče. U poslednje vrcme veza se ostva-ruje preko optičkog kabla. Primer je IDECM (Integrated Defensive Electronic Countermeasures) koji je razvila firma Sanders u SAD. Za razliku od mamca koji pojačava i zatim emituje primljcni signal (repetitorski tip mamca), IDECM koristi signalizator radarskog ozračenja (RWR) na avionu koji utvrduje da li se avion nalazi u snopu radara i informaeiju o tome dostavlja gcncratoru na avionu (koji radi slično ometaču), a on šalje modulisani ometajući signal do mamca preko optičkog kabla koji služi za prenos signala i za vuču mamca. Iako je ovaj sistem u celini složeniji, sam mamac jc jednostavniji, jer ima samo predajnik (repetitorski tip ima i prijemnik i predajnik) [3].
Zastita oklopnih borbenih vozila
zadimljavanjem
I pored raznih pokušaja da se nadu Sto efikasnije mere zaštitc oklopnih borbenih vozila, danas jc ipak najčešća mera zaštite zadimljavanje u vidljivom i IC opsegu, koje se postiže granatom koja se ispaljuje sa borbenog oklopnog vozila, kao što je to prvi put učinjeno u Drugom svetskom ratu sa tenka. Te granate se,
502
VOJNOTTHNlCKI GLASNIK 4-5Q001.
najčešće, proizvode u tri kalibra: 66, 76 i 81 mm. Granata od 66 mm je standard u SAD i Velikoj Đritaniji i čini oko 50% ovih sredstava u svetu. Za zaštitu nekih oklopnih vozila nema dovoljan kapacitet, pa je razvijena varijanta 76 mm, koja se lansira iz istog uredaja kao i granata od 66 mm, ali je većeg kapaciteta i može se povezivati sa digitalnim uređajima. Ovaj tip sada čini oko 40% granata za zadim-Ijavanje u svetu. Granata od 81 mm jc francuske proizvodnje i koristi sc, uglav-nom, na francuskim borbcnim oklopnim vozilima [2]. Za zadimljavanje sc koristi i artiijerijska granata 155 mm, kojoj to nije osnovna namena, pa sc radi na nje-nom usavrSavanju. Takođe, razvija sc minobacačka granata velikog kalibra (120 mm) koja bi koristiia materijale za ,,za-dimljavanje“ u višc spektralnih opsega. Procenjuje se da je nalažcnje pravih mcra za zaštitu borbenih oklopnih vozila, vero-vatno, jedan od najvećih problema pro-tivelektronske zaštite koji čeka na reše-njc. Smatra se da su u sadašnje vreme borbena oklopna vozila vcoma ugrožena, jer postoji oko 30 različitih protivtenkov-skih sistema.
Zaključak
Pasivni dipoli i 1C mamci i dalje su najjeftiniji i najisplativiji način protivelek-tronskih dejstava u odnosu na postignuti efekat zaštite aviona od radarski i IC samonavođenih raketa i sistema za praće-nje. To je i najčešće korišćen oblik pro-tivelektronskih dejstava kada se radi o vojnim avionima. Osim u vazduhoplov-stvu, sve više se primenjuju i u zaštiti
brodova, pa i borbenih sredstava na kop-nu, kod kojih se koriste i sredstva za zadimljavanje. Mogu da ih nose i koriste skoro sve vrste platformi, od aviona svih tipova, preko bespilotnih letelica, jedrili-ca, padobrana, baiona, do brodova i oklopnih borbenih vozila.
Osnovne tendcncije u razvoju pasiv-nih mamaca ogledaju se u pronalaženju pogodnijih materijaia, novih tehnika za njihovo izbacivanje u okolinu štićenog objckta i boljeg prilagodavanja spektral-nim osobinama zračenja štićenog objekta.
Pasivni dipoli, 1C mamci i aktivni mamci mogu se izbacivati na razne nači-ne, a način izbacivanja ima veliki uticaj na njihovu efikasnost. Većina mamaca izbacuje se uređajimasličnim minobacaču ili topu. U razvoju, a i upotrcbi nalazc se tzv. pametni izbacrvači, a teži se izradi modulamih unificiranih izbacivača dipoia i IC mamaca.
Pored pasivnih, sve više su u upo-trebi aktivni mamci od kojih se očekuje mnogo, posebno od aktivnih mamaca povezanih optičkim kablovima sa platfor-mom koja ih nosi. Procenjuje se da, za sada, aktivni mamci nisu zamena za pa-sivne i da ih nećc potpuno istisnuti iz upotrebe, već da najbolje rezultate može dati zajednička (kombinovana) upotreba.
Ltttraiuta:
{1| Hcnkovia, D.: A. Samplmj; of F.W Expendables. Journal of FJecuonic Oefciue. septenbar 1997. Vol. 20. No. 9. su. 52-57,
[2] Pheasant. V.: Advances ui Passive Expandable Countermeasure*. Journal of Electronic Defense, maj 1998. str. 41-48. 67.
|3) Zachary. L.: US Labs Find the Fine Grain for Figtcr ESM. Journal of Electro ok Defense, septembar 1997. Vol. 20. No. 9. str. 49-51.
VOJNOTE HN IČKl OLASNIK 4-5/2001.
503
