CC BY
37
Dr Vlado Radić, pukovnik, dipl. inž.
Upreva гл innživanj«, ruvoj i proizvodnju NVO. SMO. Beograd
VOJNAINDUSTRIJA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
Vojnu industriju SR Jugoslavije čine preduzeća koja proizvode i finalizuju sredstva naoružanja i vojne opreme (NVO), koope-rantsko-uslužna preduzeća, naučne ustanove, instituti i laboratorije. Ova značajna industrijska grana, razvijena nakon Drugog svetskog rata, programski proširena i tehnološki modcmizovana u periodu od 1975. do 1990. godine, ekonomski iscrpljena u periodu sankcija UN od 1992. godine i znatno razorena agresijom NATO 1999. godine, naSla se na јоб jednoj prekretnici svoga razvoja.
Vojna industrija SR Jugoslavije mora biti iznova programski de-fmisana, imajući u vidu najnovije odnose u okruženju i svetu, tako da po sadržaju i obimu bude prilagođena mogućnostima i potrebama od-brane zemlje, i mogućnostima plasmana na tržiStu svojih proizvoda vojnog i civilnog karaktera.
Raspadom SFR Jugoslavije razbijen je do tada jedinstven sistem vojne industrije, tako da je SR Jugoslavia ostala bez proizvodnih ka-paciteta za neka važna sredstva iz sistema NVO. Pored toga, otce-pljenjem bivSih republika došlo je do prekida mnogih tehnoloSkih veza, je je integracija sredstava NVO ostvarivana kooperacijom na čitavom prostoru SFRJ. Krajem 1991. godine Ministarstvo odbrane i GŠ VJ utvrdili su listu sredstava NVO čiju proizvodnju treba preneti iz otcepljenih republika na teritoriju SR Jugoslavije. Proces prenosa i organizovanja proizvodnje NVO tekao je po utvrdenoj proceduri, a izbor finalnih proizvođača i njihovih glavnih kooperanata vrSen je na osnovu tehničko-tehnoloških, programsko-razvojnih, kadrovskih i ekonomskih resursa.
Medutim, materijalni okviri za realizaciju ovog procesa bili su krajnje ograničeni. To je namemulo potrebu za restrikciju u projekto-
430
VOJNOTEHNIĆKI GLASN1K 4-W002.
vanju i izgradnji novih kapaciteta vojne industrije, pri čemu su mak-simalno koriSćeni postojeći potencijali zemlje u vojnom i civilnom sektoru. Aktivnosti oko prcnosa proizvodnje realizovane su u znat-nom stepcnu.
Ratna zbivanja i složeni politički uslovi u zemlji i okruženju uticali su na dugogodišnje iscrpljivanje vojne industrije, tako da je ova veoma profitabilna grana dospela u nezavidan položaj. To se ogleda u stalnom opadanju stepena iskorišćenja proizvodnih kapaciteta, permanentnom povećanju zaduženosti, negativnom trendu rezultata poslovanja i otežanom naplaćivanju isporučenih sredstava NVO za VJ.
U vreme ekonomske blokade i krajnje ograničenih mogućnosti izvoza, zaposlenost kapaciteta vojne industrije zavisila je od nabavke NVO za potrebe Vojske Jugoslavije, Sto je zbog smanjenog obima proizvodnje dovelo vojnu industriju u veoma nepovoljan materijalni položaj. Ukidanje sankcija otvorilo je nove perspektive za izvoz NVO, jer preduzeća vojne industrije svoju šansu vide u povratku na tržišta koja su ranije snabdevala svojim proizvodima.
U poslednjoj deceniji 20. veka, zbog navedenih objektivnih okolnosti, posebno složenih vojno-političkih odnosa i nepovoljnih ekonomskih uslova, Vojska Jugoslavije nije bila u mogućnosti da fmansira programe razvoja. To je imalo za posledicu znatno zaosta-janje u tehničko-tehnološkom razvoju i opremanju savremenim NVO i nemogućnost obnavljanja eksploatacionih resursa savreme-nih borbenih sistema, evidentan zastoj u modemizaciji i dooprema-nju kapaciteta za proizvodnju NVO, nemogućnost pianiranja opre-manja savremenim sredstvima NVO čije je osvajanje proizvodnje zavrSeno.
Pre raspada SFRJ preduzeća vojne industrije su preko 30% ras-položivih kapaciteta angažovala za potrebe izvoza NVO. Ugovori о izvozu zaključivani su, uglavnom, preko javnog preduzeća „Jugoim-port SDPR“ na osnovu medudržavnih sporazuma. Veliki deo izvoza ugovaran je i realizovan na kredit sa zemljama slabe platežne mo-gućnosti, tako da je naplata potraživanja na slobodnom tržištu pada-la, dostižući u nekim slučajevima ekstremno niske vrednosti. Uvode-njem sankcija UN, direktna naplata od dužnika postala je skoro ne-moguća, a izvoz NVO iz tekuće proizvodnje odvijao se vrlo teško i u simboličnom obimu.
VOJNOTEHNlCK! GLASNIK 4-5/2002.
431
Razvoj vojne tehnike i potreba za vojnom industrijom
Razvoj nauke i tehnologije jedno jc od strateških pitanja svake zemlje, jer predstavljaju osnove na kojima jedno druStvo stvara nova materijalna dobra i vrši usluge, kako u civilnom, tako i vojnom do-menu. Neke grane nauke i tehnologije veoma su značajne za razvoj druStva. To su tzv. propulzivne tehnologije, kao Sto su informaciona tehnologija, biotehnologija, kosmička tehnologija, mikrotehnologija i nanotehnologija.
Informaciona tehnologija, kao skup računarske i telekomunika-cione tehnologije, uveliko utiče na svakodnevni život, ali i na nova sredstva NVO. Biotehnologija otvara ogromne mogućnosti u razvoju medicine i poljoprivrede, ali je objektivno izvor novih oružja za ma-sovno uništenje. Kosmička tehnologija podstiče razvoj novih metoda komunikacija, osmatranja, istraživanja i upravljanja okolinom, ali istovremeno doprinosi stvaranju kosmičkog oružja. Tehnologija kao sredstvo moći, uključujući i fmansijsku, može da bude uzrok sukoba između država ili drugih centara moći u svetu, kao Sto su multinacio-nalne kompanije.
TehnoloŠki razvijene države vrlo brzo menjaju koncepcije raz-voja svojih oružanih snaga, ne smanjuju finansijska sredstva za razvoj i proizvodnju naoružanja već ih, naprotiv, povećavaju za izvrSa-vanje novih zadataka. Budući da je radikalno smanjena mogućnost direktnog sukoba velikih sila, razvoj oružanih snaga i naoružanja usmerava se u pravcu tzv. „humanitamih mirovnih operacija“ i pri-nudnog uspostavljanja mira u delovima sveta van njihove teritorije.
Bilo koje istraživanje razvoja tehnologije i vojne tehnike mora se izvršiti u kontekstu nastalih promena i geopolitičkog okruženja. Ekspanzija tehnologije đanas je mnogo veća. U miru, tehnoloSka su-periomost i performanse oružja i sistema predstavljaju ključni činilac odvraćanja, a u konfliktima poboljSavaju borbenu efikasnost i smanjuju gubitke u ljudstvu i opremi. Vojna tehnika visokog nivoa i kva-liteta omogućava ogroman borbeni potencijal, pa je potrebno uspo-staviti povratnu spregu između programa opremanja i istraživačkih i razvojnih programa, radi adekvatne procene potencijala i efikasnosti tehnologija.
Razvoj vojne tehnike i vojne strategije uslovljen je druStveno--političkim sistemom konkretne zemlje, njenom ekonomskom sna-gom, spoljnom i unutrašnjom politikom, geostrategijskim položajem,
432
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 4-5^002
demografskim činiocima, tradicijom, moralom i dr. Vojna tehnika se razvija i u kontekstu suprotnosti sučeljenih u pojmu ili relaciji akcija - reakcija. Naime, razvoj i implementacija novog oružja prouzrokuju razvoj protivoružja koje ga nadmašuje i prevazilazi po karakteristika-ma, efikasnosti, pouzdanosti, ubojnoj moći ili jednostavnosti rukova-nja, tako da su naoružanje i vojna oprema već sada vrlo sofisticirani, visokih performansi i kvaliteta.
U periodu od 1989. godine (pad Berlinskog zida), preko 1999. go-dine (agresija NATO na SRJ) do 2001 (samoubilački napadi na civilne i vojne ciljeve u SAD), desile su se mnoge promene koje su značajne za Evropu i svet u celini. Geopolitičko okruženje promenilo je fizionomiju, stvoren je multipolami prostor sa mnogo novih zemalja, novih politič-kih i ekonomskih sistema, a nadasve težnji i prioriteta. To okruženje osetljivo je na spoljne uticaje više nego ranije, pa se strategije odbrane moraju fokusirati na potencijalno opasne regionalne izazove.
Konstatacije о mogućim trendovima i perspektivama razvoja NVO, koje su izrečene pre 10 ili 20 godina, znatnije su modifikova-ne. Naime, tadašnji razvoj odražavao je odredenu konstelaciju snaga izmedu velikih sila - SAD i Rusije (biv5eg SSSR). U sklopu tih od-nosa, kao i odgovarajućih strategijskih pretpostavki, analizirane su prednosti protivnika u mnogim segmentima - vrsti, kvalitetu, pouzdanosti i efikasnosti naoružanja, mogućnosti proizvodnje, itd. Danas, nakon dramatičnih procesa i pojava u mnogim zemljama i bitno promenjene si ike sveta, razvoj se ne odvija putevima koji su omedeni neprekidnim sukobom interesa blokova, već prema trenutnoj politič-koj, ekonomskoj, pa i vojnoj situaciji.
Sveukupna supremacija SAD (naučna, tehnološka, politička, еко-nomska, vojna) doprinela je da se stav i ponaSanje ostalih zemalja umnogome opredeljuju prema razvoju koji diktiraju SAD. Prema nje-mu se vrši globalna orijentacija i zauzimanje pozicije za pregovore, is-traživanja (samostalna ili zajednička), a posle i definisani razvoj.
Tehnološki napredak i osvajanje pojedinih kategorija NVO de-terminisani su razvojem naučmh, stručnih i proizvodnih potencijala. Očigledno je da je taj napredak prerastao nekadaSnje blokovske okvi-re, tako da je danas primetan trend proliferacije tehnologija koje su nekada bile pod okriljem proizvođača i isporučilaca iz SAD, Velike Britanije, Francuske, NemaČke, Italije i Španije, s jedne strane, i Rusije, s druge strane. Krug isporučilaca NVO znatno se proširuje u ne-
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
433
koliko poslednjih godina, pa na scenu ubrzano stupaju Kina, Južnoa-frička Republika, Indija, Švedska, Izrael, Singapur, Jordan, Turska, ČeSka Republika, Ukrajina, Grčka.
Naoružanje i vojnu opremu većine savremenih armija čine naj-složenija sredstva i sistemi velike vatrene moći i preciznosti, automa-tizovana po načinu dejstva, pouzdana i kvalitetna po tehnologiji izra-de i, nadasve, veoma skupa. OpSti pravac razvoja usmeren je na po-većanje dometa, brzine gadanja, preciznosti pogadanja i vatrene mo* ći. Tehnološki prodori u pojedinim oblastima vojne tehnike ostvareni su sa različitim rezultatima u gotovo svim armijama. Mogući razvoj vojne tehnike višestruko je impliciran različitim uticajima, ali su po-litičko-ekonomski uslovi i dostignuća nauke, tehnike i tehnologije odlučujući. S obzirom na to da je svet duboko zakoračio u treću teh-
434
VOJNOTEHNtćKI GLASNIK 4-5/2002.
nološku revoluciju, ostvarene su sve pretpostavke za uvođenje najsa-vremenijeg naoružanja što, takođe, utiče па promene u vojnoj doktri-ni i strategiji.
Naučna i tehnološka dostignuća dopnnela su ubrzanom razvoju vojnoindustrijskog kompleksa kao i vojne misli u svetu. Više od deset godina se u inostranoj vojnoj literaturi piše о novoj „vojnoj revo-luciji“, „revoluciji u vojnim poslovima", о revolucionamim prome-nama u vodenju rata, koje nastaju pod uticajem razvoja i vojne pri-mene novih tehnologija. Američki stručnjaci razvili su i teoriju о „tehnološkom ratovanju“, a intenzivno rade na razvoju sredstava za njeno sprovodenje.
Intenziviranje razvoja i ubrzanje proizvodnje sredstava NVO, kao posledica rata u Zalivu 1991. godine i kasnijih dejstava po terito-
VOJNOTEUNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
435
riji Iraka, rata na području prethodne Jugoslavije, a posebno agresije NATO na SRJ, ne zadržava se samo u okvirima članica NATO, već se širi i na druge zemlje i regione sveta. Iskustva snaga NATO nate-rala su američke vojne planere da pristupe preispitivanju i revidiranju ranije usvojenih programa razvoja i proizvodnje NVO, pa se očekujc da će se u periodu do 2005. godine značajnije povećati ulaganja u razvoj i proizvodnju novih sredstava ratne tehnike. S druge strane, Ruska Federacija pristupila je preispitivanju svoje vojne doktrine i promenila odnos prema vlastitim oružanim snagama i njihovoj mate-rijalno-tehničkoj opremljenosti. Takođe, Kina ulaže dodatne пароге u tehničku modemizaciju svoje armije, stavljajući naglasak na razvoj i proizvodnju raketno-nukleamih sredstava i sredstava na bazi novih (informatičkih i drugih) tehnoiogija. Isto tako, Indija je učvrstiia uve-гепје da je na pravom putu kada je u pitanju njeno opredeljenje za razvoj i proizvodnju nukleamog oružja i balistićkih raketa velikog dometa.
Samostalnost u opremanju vlastitih oružanih snaga pretpostavlja dovoljno snažan vojnoindustrijski potencijal i razvijen istraživačko--razvojni rad, koji obezbeđuju najveći deo proizvodnog programa vojne industrije sredstvima NVO iz sopstvenog razvoja. Istraživač-ko-razvojni rad u oblasti vojne tehnike odlučujući je činilac realizaci-je koncepta samostalnog opremanja sopstvenih oružanih snaga.
U razvijenim zemljama Zapada (SAD, Velika Britanija, Nemač-ka, Francuska, Švedska), Rusiji, Rini, Indiji i Japanu vojnoindustrij-ski potencijal koncipiran je tako da se skoro u celini oslanja na rezul-tate vlastitog istraživanja i razvoja, da zadovoljava potrebe opremanja sredstvima NVO oružanih snaga u miru i ratu, kao i da raspolaže značajnim kapacitetima koji se mogu angažovati za potrebe izvoza.
U zemljama koje su prinudene da se oslanjaju na stranu pomod (neke zemlje Južne Amerike, Azije i seveme Afrike, zemlje istočne Evrope iz bivSeg VU), vojnoindustrijski potencijal se pretežno oslanja na rezultate domaćeg istraživanja i razvoja, a manjim delom na proizvodnju prema licencama. Vlastite oružane snage opremaju se u meri predvidenoj konceptom odbrane zemlje, a, po pravilu, postoje i slobodni proizvodni kapaciteti koji se mogu angažovati za potrebe izvoza.
Na medunarodnom planu postoje izražene namere da se proiz-vodnja i promet NVO stave pod kontrolu medunarodne zajednice, pri
436
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 4-5/2002.
demu je za sada ponaSanje međunarodne zajednice pod dominantnim uticajcm SAD, odnosno NATO. U vezi s tim postoje raznc konvenci-je i preporuke. Za SAD je problem kako održavati i izazivati krize u kojima će prodavati svoje oružje starije proizvodnje, a sredstva od prodaje investirati u novi razvoj. Za Rusiju i neke druge zemlje problem je đimenzionisanje vojnoindustrijskog kompleksa i optimizaci-ja opremanja oružanih snaga prema ekonomskim mogućnostima. Sa-moubiladki teroristidki napadi na ciljeve u SAD uticaće ne samo na politidka zbivanja, već i na odbrambene doktrine i razvoj novih siste-ma NVO za zaštitu od ovakvih napada.
Imajući u vidu da savremenu industriju NVO karakteriSe prime-na vrhunskih tehnologija i najsavremenijih materijala, visok nivo ог-ganizacije rada i kontrole kvaliteta i pouzdanosti, vojna industrija bitno utide na ukupan industnjski i privredni rast zemlje, posebno ako se njena proizvodnja pretežno oslanja na rezultate vlastitog istra-živadko-razvojnog rada.
Opremanje vlastitih oružanih snaga sredstvima NVO, po kon-ceptu oslanjanja na vlastite snage ili stranom vojnom pomoći, kljud-no je pitanje državne poiitike kojom se definiše velidina, struktura i nadin opremanja vlastitih oružanih snaga (u odnosu na ekonomske i privredne mogućnosti zemlje). Za zemlje koje su se opredelile za sa-mostalno opremanje vlastitih oružanih snaga na osnovu sopstvenog razvoja, proizvodnja sredstava NVO donosi koristi privredi zemlje. IstraživaČko-razvojni rad za potrebe odbrane jada naudni potencijal zemlje» a vojna industrija je generator sveukupnog razvoja industrije zemlje. SR Jugoslavija ima povoljne preduslove da obnovom i mo-demizacijom vojnoindustrijskog kompleksa obezbedi željeni položaj u partnerskim odnosima koji će uslediti.
Kapaciteti vojne industrije SRJ
Do raspada SFRJ vojna industrija obuhvatala je preko 50 predu-zeća sa više od 80000 zaposlenih. Skoro 80% sredstava NVO» za potrebe opremanja tadašnjih oružanih snaga, proizvodilo se u domaćoj vojnoj industriji, narodito sredstva koja su razvijana u domaćim insti-tutima. Samo za odredene savremene sisteme i specifične tehnologije kupovane su licence.
U periodu 1980-1990. godine vojna industrija SFRJ bila je me-du prvih deset u svetu po obimu izvoza NVO (oko 1,5 milijardi dola-
VOJNOTEHNIĆKl GLASN1K 4.V2002.
437
га). Око 30% instaliranih kapaciteta vojne industrije bilo je angažo-vano na proizvodnji NVO za izvoz, a pored toga izvožene su i tehno-logije, projektovani su vojni kapaciteti, realizovani zajednički pro-jekti, itd.
Raspadom SFRJ došlo je i do dezintegracije vojnoindustrijskog kompleksa. Danas vojnu industryu SRJ Čini 15 specijalizovanih preduzeća sa oko 14000 zaposlenih. Pored toga, vojna industrija obu-hvata i 13 preduzeća koja raspolažu odredenim kapacitetima za pro-izvodnju NVO, 15 preduzeća, kao dopunske kapacitete, kao i ostala preduzeća iz oblasti metalurgije, industrije prerade metala, mašino-gradnje, hemijske, tekstiine i industrije kože i obuće, Čiji se resursi koriste u proizvodnji NVO.
Zbog potpunog prekida proizvodne saradnje sa preduzećima iz otcepljenih republika, trebalo je obezbediti cikius proizvodnje u preduzećima vojne industrije na teritoriji SR Jugoslavije, za ona sredstva NVO za koja su finalisti bili u Srbiji i Cmoj Gori. Program prenosa proizvodnje nije se odvijao prema predvidenom planu i dina-mici, najviše zbog teSkog materijalnog stanja i restriktivnog vojnog budžeta. Ipak, u doopremanje kapaciteta za proizvodnju NVO ulože-no je oko 15 miliona dolara.
Pre agresije NATO na SR Jugoslaviju postojao je problem viSka kapaciteta za proizvodnju NVO, jer su oni projektovani za potrebe JNA i intenzivnog izvoza, pa su zbog sankcija UN i ograničenog vojnog budžeta preduzeća vojne industrije imala nizak stepen zaposle-nosti kapaciteta. U toku agresije NATO među najznačajnijim ciljevi-ma bili su upravo kapaciteti preduzeća vojne industrije, tako da su u sedam najznaćajnijih preduzeća bombardovanjem (2 do 12 puta) uni-Štene ključne tehnologije i naneta direktna šteta koja se procenjuje na 1,055 milijardi EUR-a. Zalaganjem zaposlenih i uz podršku države izvršena je obnova dela kapaciteta, tako da su stvoreni uslovi za proizvodnju prioritetnih sredstava NVO.
Potrebni kapaciteti za proizvodnju NVO u miru i ratu, saglasno potrebama opremanja VJ, definisalo je Savezno ministarstvo za od-branu (SMO), a ambicije preduzeća vojne industrije nisu samo u za-dovoljenju domaćih potreba, već je cilj i izlazak na svetsko tržište. Imajući u vidu da je vojna industrija sposobna za ostvarenje visokog kvaliteta proizvoda i da prisustvo na svetskom tržištu podstiče dalji razvoj i usavršavanje, šanse za plasman proizvoda su veće. Integraci*
438
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
ja sa svetom podrazumeva kreativno i radikalno reprogramiranje voj-ne industrije, što se mora uraditi kroz razne vidove saradnje (vojni, nauCno-tehnički, ekonomski, politički).
Razvoj kapaciteta vojne industrije u proteklom periodu odvijao se uz ulaganje države. Sektor za vojnoprivrednu delatnost SMO prat) i usmerava sprovodenje Zakona о privatizaciji u preduzećima vojne industrije i njihovo prestruktuiranje. UčeSće države u kapitalu predu-zeća odredivaće i pravo na upravljanje u preduzeću. Ostali kapaciteti mogu se angažovati u procesu prestruktuiranja, Sto bi uticalo na sta-bilnost preduzeća. Status preduzeća koja proizvode NVO definisan je zakonskim propisima koji važe i za ostala preduzeća u zemlji, s tim da ona svoju delatnost sprovode po odredbama Zakona о proizvodnji i prometu NVO iz 1996. godine. Prava i dužnosti ovih preduzeća, njihove obaveze u odbrani zemlje i odnosi sa SMO definisani su Za-konom о odbrani. Angažovanje preduzeća za potrebe SMO i VJ re-guliše se ugovorima.
Organi upravljanja biraju se prema Statutu i Zakonu о preduze-ćima, a uticaj na upravljanje ovih preduzeća SMO ostvaruje preko svojih članova u upravnim odborima i skupštinama prcduzeća. U preduzećima vojne industrije sproveden je proccs svojinske transfor-macije po opštevažećoj proceduri. Državni kapital u ovim preduzeći-ma stvaran je u prethodnom periodu kreditiranjem investicionih pro-grama razvoj a tehnologija i opremanja kapaciteta, oslobadanjem od obaveza plaćanja carina na uvezenu opremu i fmansiranjem razvoja i osvajanja proizvodnje NVO.
Prema do sada sprovedenoj proceni vrednosti i utvrdivanju vla-sništva kapitala, a po odluci odbora za privredu i fmansije Savezne vlade, većinski državni kapital nalazi se u preduzećima: „Zastava44 -namenski proizvodi - Kragujevac, „Prvi partizan44 - namenska -Užice, „Sloboda” - ČaCak, „Krušik44 - Valjevo, „Milan Blagojević44 - namenska - LuCani, i „Prva iskra“ - namenska - Baric.
Savremenici smo perioda koji se odlikuje brzim tehnološkim na-pretkom sistema NVO vodećih zemalja sveta, i sve većeg zaostajanja malih zemalja. Razlika u kvalitetu i stepenu opremanja najsavreme-nijim sistemima, posebno za elektronska i dejstva sa distance, postala je presudan Cinilac uspeSnosti izvodenja borbenih dejstava. Vojna in-dustrija SRJ, sa ostalim Ciniocima odbrane, mora usmeriti sve snage na eliminisanje te razlike do prihvatljivih granica. Deo uvoznih siste-
VOWOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
439
та u VJ, zbog neadekvatnog inoviranja, zastareo je, tako da težiSte тога biti na njihovoj modemizaciji, odnosno osavremenjavanju i ob-navljanju.
Strategija odbrane zemlje тога se zasnivati na realnim postav-kama, a рге svega na ekonomskoj i vojnoj moći države, što znači i razvoju industrije koja može da obezbedi potrebna sredstva NVO. Pored toga, mora se imati u vidu da je spoljna politika moćnih zema-Ija predominantno pod uticajem vojnoindustrijskog kompleksa i pro-jekata koje kreiraju „modnici rata”. Pod parolom odbrane od neprija-telja velike sile ulažu ogromna sredstva u projekte koje kasnije reali-zuje vojnoindustrijski kompleks.
Stanje tehnološkog razvoja vojne industrije SRJ
Industrija prerade metala dini osnovu vojne industrije, i u njoj je koncentrisan najvedi deo kapaciteta i opreme. Stepen sadašnjeg razvoja ove grane industrije obezbeduje realizaciju gotovo svih zahteva u proizvodnji NVO. Instalirana i sačuvana oprema, dugogodišnje is-kustvo, kadrovski potencijali i ostvareni proizvodni rezultati, garan-cija su ispunjenja strogih uslova kvaliteta i konkurentske sposobnosti preduzeda vojne industrije na trlištu. Imajudi u vidu asortiman goto-vih proizvoda, može se konstatovati da je metalopreradivadka industrija, dak i u ovim otežanim uslovima poslovanja, sposobna da reali-zuje sve postavljene zadatke iz domena proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Za domadu elektronsku industriju može se redi da je potencijal-no osposobljena da, pored proizvodnje hardvera, proizvodi i softver za svoje uredaje i sisteme. Stanje tehnološkog razvoja u oblasti bazne tehnologije i proizvodnje u elektronici znatno je ispod svetskog ni-voa, a u oblasti teiekomunikacionih tehnologija nešto bolje samo u segmentu telefonskih centrala i mreža. Takode, stanje tehnološkog razvoja u SRJ u oblasti tehnologija neophodnih za razvoj optike i op-toelektronike je skromno. Postoji mogudnost proizvodnje jednog broja optidkih stakala, dok je proizvodnja optidkih komponenata i tankih slojeva nerazvijena. Preduzeda vojne industrije opremljena su maSinama i popunjena kadrom koji može da izvrSava poslove pret-hodnih tehnoloških generacija. Istraživadko-razvojni instituti i fakul-teti su ved duže vreme u teškoj situaciji i sa slabim projektima, tako
440
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-S/2002.
da više od poiovine mladih stručnjaka u ovoj oblasti odlazi u ino-stranstvo ili sc bavi poslovima koji su van domena elektronske indu-strijc. Budući da ranija strategija razvoja elektronske industrije nije obezbedila potreban nivo razvoja ove industrijske grane, ona se mora redefinisati na nivou države.
U SRJ postoje kapaciteti i dugogodiSnja tradicija u razvoju i proizvodnji zaStitnih (od NHB dejstava) i maskimih sredstava, koji su koncentrisani, uglavnom, u vojnoj industriji. Međutim, poslednjih godina sve je viSe firmi i preduzeća koja vide svoje ekonomske inte-rese u osvajanju i plasmanu sredstava NVO, a tehnološki su sposobni da realizuju ovu proizvodnju.
Stanje tehnoloSkog razvoja u oblasti vazduhoplovstva je takvo da, bez obzira na dugogodišnju izolaciju пабе zemlje, još uvek omo-gućava dobru osnovu za ulaganja koja će omogućiti konkurentnost na svetskom tržištu. U oblasti projektovanja i istraživanja vazduho-plovnih tehnologija kadrovski i laboratorijski kapaciteti (aerotuneli i laboratorije za ispitivanje materijala i statičke i dinamičke čvrstoće strukture) omogućavaju da se letelice mogu projektovati i kroz raz-voj dovesti do serijske proizvodnje. Kadrovski kapaciteti preduzeća vazduhoplovne industrije i raspoložive tehnologije omogućavaju proizvodnju Skolskih mlaznih aviona.
Stanje tehnoloSkog razvoja u oblasti momaričkih sistema može se okarakterisati sve bržim i intenzivnim zaostajanjem za razvijenim sve-tom. Uzimajući u obzir i Činjenicu da je privreda sa teritorije sadašnje SRJ učestvovala u razvoju tih sistema manjim delom, onda je ocena tog zaostajanja јоб nepovoljnija. SadaSnje stanje karakteriše zastarela i dotrajala oprema koja nije zanavljana poslednjih IS godina, kao i in-tenzivan odliv stručnog kadra i kvalifikovane radne snage.
Položaj vojne industrije u SRJ
Vojnoindustrijski kompleks, kao zaokružena celina industrije SRJ, mora biti subjekat koji ima respektabilan položaj u državi. U tom kompleksu, zbog komparativnih prednosti, nastaće novi progra-mi, a njegovom konsolidacijom stvara se novi generator razvoja. U dugoročnim programima razvoja, preduzeća vojne industrije obradila su sve aspekte budućeg poslovanja. Programi su inovirani i aktueli-zovani tokom 2001. godine, a pored razvoja sredstava NVO predvida
VOJNOTEHN1ĆKICLASNIK 4*5/2002.
441
se i organizaciono, razvojno, proizvodno i kadrovsko prestruktuira-nje. S obzirom na potencijalc u proizvodnji NVO, geostrateški i poli-tički značaj SR Jugoslavije, opremanjc VJ oslanjanjem na sopstveni razvoj i proizvodnju vcćeg dela NVO u zemlji, treba da bude osnova daljeg razvoja i istraživadko-razvojnih i proizvodnih kapaciteta.
Radi stvaranja prcduslova za proizvodnju savremenih sredstava ratne tehnike na nivou koji je bio pre agrcsije NATO na SRJ, neop-hodna je obnova prvenstveno poruSenih kapaciteta, njihovo opremanje nedostajućom opremom i popuna kadrom, a zatim izgradnja novih proizvodnih kapaciteta u skladu sa rešenjima о prenosu tehnologija.
Materijalni položaj vojne industrije može se poboljSati ukoliko se udini radikalni pomak u odnosu na trenutnu situaciju po pitanju izvo-za. Najveći iskorak u razvoju tehnologija i kapaciteta napravljen je ra-nije zahvaljujući izvozu robe, znanja i tehnologija. Akumulacija stede-na izvozom osnova je za dalje investiranje, a stabilnost poslovanja de se obezbediti ako se investiranjem paralelno radi i na prestruktuiranju.
Profitabilnost vojnoindustrijskog kompleksa omogućila je stva* ranje jake kadrovske osnove, kako u preduzedima tako i u institutima i opitnim centrima, prometnim organizacijama i institucijama. Ka-drovski resursi su, i pored osipanja, u značajnoj meri oduvani, tako da uvoz visokih tehnologija može da se realizuje bez rizika, jer po-stoji dovoljno znanja i organizacionih sposobnosti.
Strategija razvoja vojnoindustrijskog kompleksa predstavlja po-drSku u sagledavanju i planiranju opremanja VJ, kao i osnovu defini-sanja razvojne orijentacije. SnaŽan vojnoindustrijski kompleks je osnovna poluga jadanja odbrambene modi zemlje, a sa šireg aspekta doprinosi stabilnosti regiona. Kao generator privrednog razvoja do* prinosi sveukupnom razvoju i jadanju države. Realizacija postavljene politike umnogome de biti limitirana proizvodnim, a pre svega eko-nomskim mogudnostima zemlje. Dugorodni opstanak preduzeda u najvedoj meri uslovljen je tempom inovacija koje se uvode u poslo-vanje, a posebno u sopstvenoj organizaciji.
Moguda posledica pristupanja пабе zemlje programu „Partner-stvo za mir“ jeste da de se time bitno odrediti proizvodni program i kapaciteti vojne industrije. S tim u vezi, uraden je program konverzi-je vojne industrije uz učešde strudnjaka i rukovodstava iz preduzeda vojne industrije i Sektora za vojnoprivrednu delatnost SMO. Iz isku-stva drugih zemalja poznato je da je program konverzije neophodan.
442
VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 4-5/2002.
Da bi vojnoindustrijski kompleks cfikasnije rešavao aktuelne probleme, imao jedinstven nastup prema najvećem partncru - državi i prema izvozu sredstava i tehnologija, razmatra se organizovanje ovog privrednog kompieksa u homogenu i snažnu asocijaciju subje-kata. Ova inicijativa je u toku, a preispitivanje i utvrdivanje stvamo potrebnih kapaciteta je stalni zadatak preduzeća vojne industrije i Sa-veznog ministarstva za odbranu.
Razvojni potencijali i mogućnosti vojne industrije
Organizovanje i realizacija naučnoistraživačkog i razvojnog ra-da u Vojsci Jugoslavije, za oblast naoružanja i vojne opreme, odrede-ni su postojećom zakonskom i podzakonskom regulativom, prema kojoj su vojnotehničke ustanove osnovni nosioci realizacije istraži-vačkih i razvojnih programa iz te oblasti. Ustanove Vojske Jugoslavije, zadužene za realizaciju istraživačkih i razvojnih zadataka su Vojnotehnički institut Vojske Jugoslavije (VTI VJ), Institut za pri-menjenu matematiku i elektroniku (IPME), Tehnički opitni centar (TOC) KoV i Vazduhoplovni opitni centar (VOC).
Kao najveća istraživačko-razvojna vojnotehnička ustanova, VTI VJ je osposobljen da realizuje zadatke istraživanja i razvoja za sva tri vida VJ, kao i intervidovske istraživačko-razvojne programe NVO (sredstva za rukovodenje i komandovanje, sredstva veze, sredstva za logistiku i dr.). IPME je posebna istraživačko-razvojna ustanova koja realizuje razvoj metoda, postupaka i uređaja za kriptozaštitu.
U oblasti elektronike, pored istraživačko-razvojnih institucija iz sastava VJ, SR Jugoslavia raspolaže kadrovskim potencijalima na fakultetima i naučnoistraživačkim institutima koji mogu biti angažo-vani u realizaciji proizvodnje složenih elektronskih sistema i uredaja. Preduzeća elektronske industrije raspolažu kapacitetima i kadrovima koji mogu da realizuju proizvodnju uredaja i sistema $a dominantmm učešćem softvera. Za očuvanje postojećeg i stvaranje novog kadrov-skog potencijala važno je obezbeđenje odgovarajućih razvojno-pro-izvodnih programa.
TehniČki opitni centri realizuju završna i verifikaciona ispitiva-nja sredstava NVO iz sopstvenog razvoja ili uvezenih, a bave se i is-traživanjem i razvojem memih metoda, meme opreme i opitnih poli-gona.
VOiNOTEHNlCM GLASNIK 4-5/2002.
443
Uprava za istraživanje, razvoj i proizvodnju naoružanja i vojne оргешс (UIRP NVO), u Sektoru za vojnoprivrednu delatnost SMO, organizuje i usmerava realizaciju istraživanja i razvoja NVO prema planovima i zahtevima taktičkih nosilaca, a neposrcdni je nosilac pla-ruranja zadataka istraživanja koji sc ne odnosc na konkretna srcdstva NVO, i zadataka razvoja tehnologija, materijala i sastavnih delova.
Razvoj i uvodenje u upotrebu velikog broja sredstava NVO glavna je karakteristika dosadašnjeg naučnoistraživačkog i razvojnog rada, koji se sprovodio kroz primenjena istraživanja u brojnim pod-rućjima, od kojih su najznačajnija:
- unutraSnja balistika klasičnih, aktivno-reaktivnih i rakctnih si-stema i sredstava;
- spoljna balistika i raketodinamika;
- fizika eksplozije;
- mehanika klasičnžh i raketnih projektila i njihova efikasnost;
- mehanika klasičnih i raketnih oruda;
- vodenje i upravljanje projektila;
- borbena i neborbena vozila;
- vazduhoplovi, vazduhoplovna oprema i naoružanje;
- ratna brodogradnja i podvodno naoružanje;
- optika, optoeiektronika i automatika sistema NVO;
- vojne telekomunikacije i kriptozaštita;
- radarska, računarska i laserska tehnika;
- hemijski izvori električne energije i energetska elektronika;
- nukleama, hemijska i biološka zaštita ljudi i sredstava NVO;
- inžinjerijske maSine, mostovi i zaStitne konstnikcije;
- eksplozivni, zapaljivi i specifični materijali;
- antikoroziona zaštita NVO;
- informatika.
Ocena istraživačko-razvojnih kapaciteta u navedenim vojnoteh-ničkim oblastima zavisi od viSe faktora, medu kojima su, svakako, najznačajniji naučnoistraživački kadar i materijalna baza istraživanja, odnosno laboratorijska opremljenost.
Kadrovski potencijal sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom, različitih tehničkih specijalnosti, koji je neposredno anga-žovan u naučnim i stručnim oblastima u VTI VJ, predstavlja preko 70% ukupnog istraživačkog kadra svih vojnotehničkih ustanova (VTU), i učestvuje u istraživanju i razvoju najvećeg broja složenih
444
VOJNOTEHNIĆKJ GLASNIK 4-5/2002.
sredstava i sistema NVO. Poslednjom reorganizacijom VTI VJ, utvr-den je broj naučno-stručnih disciplina koje su od značaja za realiza-ciju funkcionalnih zadataka VTI, s obzirom na sadašnju i buduću programsku orijentaciju. Po svom stručnom profilu kadar angažovan na programima je različit, jer treba da pokrije oko 130 specijalnosti (naučnih i stručnih disciplina) koje se prate, istražuju i izučavaju u VTI VJ.
Danas, istraživačko-razvojne VTU (budući da pokrivaju veliki broj naučnih i stručnih oblasti) raspolažu opremom vrednom vise od 150 miliona dolara i mogu da zadovolje trenutne zahteve. Poslednjih 10 godina ulaganja su sukcesivno opadala zbog nedostatka finansij-skih sredstava (uglavnom se radilo na nabavci uvozne opreme). S obzirom na trenutne materijalne mogućnosti zemlje, izuzetno veliki problem je održavanje, zanavljanje i modemizacija postojeće opreme, kako u institutima, tako i u opitnim centrima. To dovodi u opa-snost realizaciju istraživačko-razvojnih programa, odnosno ugrožava planiranu dinamiku i strategiju opremanja Vojske Jugoslavije sred-stvima NVO iz domaćeg razvoja.
Laboratorije istraživačko-razvojnih VTU, koje su direktno uključene u realizaciju programa istraživanja i razvoja, kao i speci-fične laboratorije za čiju delatnost ne postoji materijalna i kadrovska baza u drugim organizacijama, od izuzetnog su značaja za opremanje VJ sredstvima NVO, i moraju se održavati i osavremenjavati. Tu se posebno ubrajaju laboratorije VTI VJ (koje su, praktično, namen-skog, „vojnog" karaktera i jedinstvene u SRJ, a neke i u regionu), laboratorije u TOC KoV i VOC, kao i preduzećima vojne industrije.
Jasno definisane potrebe opremanja VJ predstavljaju osnovu za koncipiranje programa razvoja sredstava NVO, u čijoj realizaciji treba da učestvuju svi subjekti vojnoprivrednog i civilnog kompleksa SRJ, sa optimalnim iskorišćenjem raspoloživih naučnoistraživačkih resursa. U tom kontekstu, istraživačko-razvojne VTU predstavljaju nosioce realizacije složenih interdisciplinamih programa, a civilne naučnoistraživačke organizacije kompetentne saradnike.
Pre raspada SFRJ, od ukupnog broja naučnoistraživačkog kadra angažovanog za potrebe NIR-a, dve trećine su bile u civilnim organizacijama, a jedna trećina u vojnotehničkim institutima. Približnim odnosima treba težiti i u SR Jugoslaviji. Visina učešća finansijskih sredstava, koja su u proseku izdvajana u proteklom periodu za anga-
VOJNOTEHNICKI GUSNIK 4-5/2002.
445
žovanje civilnih institucija, u ukupnim sredstvima za naučnoistraži-vački rad па vojnotehničkim programima, iznosila je i do 80%, pa je teško očekivati da bi se ovaj procenat u narednom periodu mogao povećati.
Pored istraživačkog rada, za uspešnu realizaciju zadataka znača-jan i neophodan činilac predstavlja i razvojni rad u preduzećima voj-ne industrije. Inženjersko-tehniČarski kadar je produžena ruka insti-tutima u primeni rezultata istraživačke delatnosti pri realizaciji raz-voja sredstava NVO. U proteklim kriznim vremenima preduzeća voj-ne industrije uglavnom su zadržala najstručniji i najiskusniji kadar. Međutim, zbog smanjenih aktivnosti u poslednjih 10 godina smanjen je i priliv mladog kadra, Što može imati za posledicu probleme u osvajanju novih sredstava.
Utvrđivanje strateških ciljeva i prioriteti
Poslednjih decenija 20. veka tehnološki razvoj je presudno uti-cao na pojavu novih oružja. Kao posledica brojnih konflikata, on je istovremeno podstican novim taktičko-tehničkim zahtevima. Iz istih razloga, mnoga borbena sredstva su usavršavana odmah po razvoju. Nove tehnologije su stvarale nove proizvodne kapacitete, a njihovo angažovanje omogućilo je bržu realizaciju složenih sistema.
Polazeći od razvoja sredstava NVO u okruženju, potreba VJ, raspoloživih kapaciteta vojnih i civilnih naučnoistraživačkih i razvoj-nih organizacija, kao i stanja razvoja sredstava NVO započetih u prethodnom periodu, težišni programi naučnoistraživačkog rada su:
- razvoj i opremanje VJ sredstvima i komponentama NVO koja su se proizvodila u otcepljenim republikama,
- modemizacija postojećih složenih borbenih sistema za sva tri vida VJ,
- razvoj novih savremenih sredstava i sistema NVO,
- istraživanja u speciftčno vojnim područjima koja služe kao osnova za programe razvoja novih, složenih sredstava NVO.
U oblasti realizacije sredstava i komponenata NVO, koja su se proizvodila u otcepljenim republikama, težišni programi su sledeći:
- proizvodnja artiljerijske municije, raketa i njihovih kompo-nenti,
- proizvodnja optičkih i optoelektronskih komponenti i uređaja,
446
VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 4-5/2002.
- osvajanje neophodnih tehnologija u oblasti metalnih i kompo-zitnih materijala, baruta, raketnih goriva, cksploziva i pirotehnike, kao i sistema zaštite metalnim prevlakama, bojama i lakovima.
Preduslov za realizaciju programa NIR-a su materijalne pretpo-stavke, odnosno da se izdvajanje u razvoj na nivou države realizuje u iznosu od 2 do 3% BNP (bruto nacionalnog proizvoda), a da udco koji se angažuje na istraživanje i razvoj sredstava NVO bude 0,6 do 0,8% BNP.
Prioritetni zadaci preduzeća vojne industrije i vojnotehničkih i naučnih ustanova SR Jugoslavijc jesu osvajanje savremenih tehnologija za projektovanje, razvoj i proizvodnju, i to:
- u oblasti kopnene vojske: streljačkog i artiljerijskog naoruža-nja, svih vrsta municije, raketnog naoružanja i borbenih guseničnih vozila (tenkova i borbenih vozila pešadije),
- u oblasti vazduhoplovstva: školskih aviona, bespiiotnih leteli-ca, simulatora leta za obuku pilota,
• u oblasti momaričkih sistema: manjih plovnih objekata, mo-difikacije i remonta plovnih objekata i borbenih sistema kojima je opremljena i kojima će se opremati RM.
Imajući u vidu da je razvoj tehnologija u oblasti elektronike ve-oma skup i neizvestan, procenjuje se da je svrsishodno kupovati slo-žene hardverske komponente sa pripadajućim sistemskim softverom i opredeliti se za koncept razvoja sredstava sa izradom i implementa-cijom algontama i softvera, i izradom sistema na osnovu kupljenih komponenata, modula i podsistema. Time se težište realizacije ure-daja i sistema pomera ka projektovanju sistema i sredstava i izradu softvera, pri £emu je pogodno koristiti objektno orijentisanu metodo-logiju u razvoju softvera.
Tehnološki razvoj zemlje trcba usmeriti na obnovu postojećih resursa u organizacionom, tehnološkom i kadrovskom smislu, a u da-ljim koracima, obezbedenjem nove opreme i uvodenjem savremenih informacionih tehnologija, postepeno stvarati uslove za usvajanje tehnologija koje će biti perspektivne posle 2010. godine.
Do novih tehnologija u vazduhoplovstvu nerentabilno je dolaziti kupovinom, pa je najjednostavniji i najbrži put saradnja sa zaintere-sovanim firmama iz sveta na zajedničkim projektima. U oblasti pro-jektovanja i proizvodnje letelica neophodno je objedinjavanje i inte-grisanje postojećih softverskih tehnologija, i uvodenje nove tehnolo-
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
447
gije za brzu izradu prototipa, Sto će ubrzati proces projektovanja i izrade prototipa letelica.
U oblasti metalnih materijaia, s obzirom na veliku primenu u vojnoj i civilnoj industriji, od velikog interesa je rad na osvajanju iii prenosu siedećih tehnologija:
- toplog rotacionog kovanja cevi za artiljerijska oruđa od Čelika (takođe, primenijivo za izradu rezervoara velike debljine zidova, hi-drauličnih i pneumatskih cilindara za transportna sredstva, elektro-privredu, itd.);
- hladnog rotacionog valjanja čelika, aluminijuma i bakamih iegura (primenijivo za raketnu tehniku, košuljice projektila i si.);
• izrade višeslojnih metalnih kompozicija (lična i oklopna zašti-ta, hemijska, procesna, prehrambena i transportna industrija);
- sinterovanih metalnih materijaia (legure volframa, specijalni čelici, legure titana, legure aluminijuma i magnezijuma) i tehnologija (gasna atomizacija submikronskih veličina, hladno 1 topio izostatidko presovanje);
- livenja monokristala, direktnog očvršćavanja, topljenja i očvr-šćavanja pod troskom cevastih i fazonskih odlivaka, centrifugalnog livenja cevastih bimetalnih i debelozidnih proizvoda;
- zavarivanja i spajanja viSeslojnih metala i Iegura visokih čvr-stoća i teško zavarljivih metala eksplozijom;
- kompozitnih metalnih i nemetalnih materijaia;
- keramike visoke čvrstoće i plastičnosti;
- Iegura titana, aluminijuma i magnezijuma ultravisoke čvrstoće;
- čelika izuzetno visoke čistoće (ispod 100 ppm).
U segmentu strukture letelica, pored osavremenjavanja postoje-ćih tehnologija, potrebno je ponovo ovladati tehnologijom izrade de-lova od kompozita velike nosivosti, a neophodno je uvesti i nove teh-nologije obrade i oblikovanja Iegura titana i aluminijuma na bazi liti-juma.
U oblasti organsko-tehničkih materijaia posebno je interesantna tehnologija proizvodnje kompozitnih polimemih materijaia, bilo da se rade iz prethodno pripremljenog preprega, bilo da se direktno dobijaju tehnologijom mokrog namotavanja, dok bi u oblasti zaštite materijaia, interesovanje trebalo da bude usmereno ka premazima za maskimu za-štitu u teimičkom i radarskom delu spektra i osvajanju tehnologija za zaStitu metalnim prevlakama sa netoksičnim materijama.
44S
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 4-5/2002.
Mere za ostvarenje postavljenih ciljeva
Imajući u vidu da vojna industrija predstavlja generator pri-vrednog razvoja, da svojim kapacitetima obezbeduje zaposlenost i u svim ostalim sektorima industrije (metalne, drvne, hemijske, gu-marske, tekstilne, elektronske), da raspolaže respektabilnim kadrov-skim potencijalima i da je, sa aspekta odbrane, njeno postojanje ne-minovno, opravdano se može konstatovati da naSoj zemlji vojna industrija treba da bude jedan od prioriteta industrijskog razvoja. Du-gogodišnje iskustvo u proizvodnji sredstava NVO, trenutno raspo-loživi istraživačko-razvojni kadar i laboratorijski kapaciteti u voj-notehničkim ustanovama garantuju da vojna industrija može proiz-voditi savremena NVO, potrebna VJ, čime se eliminiSe deo potreba za uvozom.
Vodeći računa о događajima na međunarodnoj vojnoj, ekonom-skoj i političkoj sceni, treba uskladiti strateške ciljeve u vojnoj indu-striji i odrediti njeno mesto u ukupnoj industriji SR Jugoslavije kroz sledeće aktivnosti:
- defmisanje nivoa opremanja VJ u narednom periodu,
- definisanje veličine kapaciteta vojne industrije,
- usvajanje programa dugoročnog razvoja preduzeća vojne industrije,
- izradu programa konverzije vojne industrije,
- izradu programa racionalizacije i reorganizacije preduzeća vojne industrije.
Neophodno je, takođe, intenzivirati široku međunarodnu vojno-tehničku saradnju radi nabavke sofisticiranih oružja, odnosno borbe-nih sistema čija proizvodnja u SR Jugoslaviji nije moguća ili bi bila vrlo skupa i dugotrajna. Saradnja će neminovno dovesti do većeg ste-pena standardizacije NVO, što stvara mogućnosti plasmana na ino-stranim tržiStima. Pristupanje programu „Partnerstvo za mir“ obezbe-diće da respektivni potencijal vojne industrije SR Jugoslavije dođe do izražaja, јег se pruža mogućnost plasmana municije i naoružanja u druge zemlje, tim vi§e što je kvalitet NVO koja se proizvode u SR Jugoslaviji poznat, i što se može usaglasiti sa najstrožim zahtevima međunarodnih standarda. TežiŠte aktivnosti treba usmeriti na moder-nizaciju postojećih oruda i sistema, uz veću primenu informatičkih tehnologija i novih materijala. Za istraživanje, razvoj i praćenje sa-vremenih sredstava i sistema NVO potrebne su multidiscipliname is-
VOJNOTEHNlCKI OLASNIK 4-5/2002.
449
traživačko-razvojne organizacije sa laboratorijama, ispitnim stanica-ma i, рге svega, stručnim kadrom. Finansiranjem će se obezbediti sprečavanje daljeg zaostajanja u opremanju naučnih VTU i sprečiti odliv visokostručnog kadra.
Programi konverzije preduzeća vojne industrije moraju se uradi-ti brižljivim izborom i uz maksimalno koriSćenje postojećeg znanja i kapaciteta, što će biti odiučujuća prednost ovih privrednih subjekata. Organizacija i metod rada u svim subjektima vojnoindustrijskog kompleksa mora se prilagoditi savremenim znanjima i primeni infor-matičkih tehnologija. Razvojne programe neophodno je svrstati po prioritetima, uz uvažavanje realnih mogućnosti njihovog ostvarenja (tehnoloških, materijalnih, kadrovskih i dr.)-
Za realizaciju složenih sistema neophodno je učešće u intemaci-onalnim programima, Sto će afirmisati naše prednosti, uz mogućnosti korišćenja i znanja drugih. Izvoz je, pored prisutnih teSkoća i konku-rencije, glavni cilj svih privrednih činilaca u vojnoindustrijskom kompleksu, Čemu treba podrediti sve aktivnosti. U preduzećima vojne industrije sistemu kvaliteta mora se podrediti celokupna organizacija tehnološkog procesa, kao i ponašanje zaposlenih.
Neophodno je regulisati vlasnički status preduzeća NVO, odno-sno ubrzati proces njihove svojinske transformacije, kao i proces ог-ganizovanja vojnoindustrijskog kompieksa u čvrstu asocijaciju.
ZakJjučak
Vojna industrija SR Jugosiavije poseduje respektabilan potenci-jal, jer svojim postojanjem, opstankom i razvojnim težnjama potvr-duje izuzetnu vitalnost. Pored svih sankcija, ograničenja i sprečava-nja nastupa na tržištu NVO u poslednjih deset godina, pored bombar-dovanja i oštećenja kapaciteta u toku agresije NATO, vojna industrija nije poklekla. I dalje postoje kapaciteti koji mogu da zadovolje najveći deo zahteva koji se odnose na municiju i naoružanje VJ, na-učnoistraživački rad nije zaustavljen, a programi i projekti koji su osnova za realizaciju sistema i sredstava NVO već su razvijeni.
Problem koji trenutno najviše opterećuje preduzeća vojne industrije jeste nezaposlenost postojećih kapaciteta i nepostojanje ugovo-ra sa VJ oko isporuke pojedinih sredstava NVO. Drugi problem, ne manje važan, jeste nedostatak fmansijskih sredstava za završetak
450
VOJNOTEHNICKIGLASN1K 4-50002.
sanacije, obnove i modcmizacije kapaciteta u pojedinim preduzeći-ma u kojima je šteta izuzetno velika.
Problemi prisutni u vojnoj industriji zemalja u okruženju (Rumu-nija, Bugarska, Makedonija, BiH, Hrvatska) nisu zaobiSli ni vojnu in-dustriju SR Jugoslavije, koja se sa njima suočava više od deset godina. I danas je, posle deklarativnog skidanja sankcija na izvoz naoružanja i vojne opreme (2001. godine), prisutna medunarodna opstrukcija na uvoz sredstava NVO iz SR Jugoslavije, koja sc oglcda u izuzetno viso-kim cannskim i drugim stopama, kao i trgovinskim barijerama (cann-ske stope na naoružanje su i do 65%, a za municiju 30%).
Demokratizacija i procesi tranzicije karakteristični su za region jugoistočne Evropc, tako da je neophodno ukljudivanje u meduna-rodne (bilateralne ili multilateralne) integrativne procese. Time se vojnoj industriji omogućava da ravnopravno nastupa na tržištu (koje je ogromno), i da izvoznim aranžmanima obezbedi preživljavanje, opstanak i ulaganje u dalji razvoj. Regionalna i šira saradnja obezbe-duje pristup novim informacijama, sadržajima i novim programima, projektima i tehnologijama. Uključivanje u medunarodnu podelu ra-da i učešće samo na delu velikog tržiSta NVO, omogućiće da predu-zeća vojne industrije SR Jugoslavije postanu ravnopravni partner sa razvijenijim, modemijim i bogatijim industrijama naoružanja i vojne opreme. Na taj način doći će do izražaja naša konkurentnost zbo'g ni-že cene, poznatog kvaliteta i osvedočene tradicije.
Izazovi koji se postavljaju pred vojnu industriju SR Jugoslavije izuzetno $u veliki i bitno utiču na trenutno stanje angažovanosti, ras-položenja zaposlenih i opstanak preduzeća. Stoga je potrebno da se na problemima koji opterećuju svakodnevni rad u vojnoj industriji, pored Saveznog ministarstva za odbranu i GŠ VJ, angažuju i ostali državni organi, resoma ministarstva i pojedinci, koji svojim autorite-tom mogu doprineti prevazilaženju teške situacije u kolektivima. Da bi vojna industrija, potrebna SR Jugoslaviji i VJ, opstala neophodne su konkretne mere i akcije. To, prvenstveno, znači obezbeđenje mi-nimalne zaposlenosti od 25%, opremanje VJ potrebnim naoružanjem i vojnom opremom, a stimulisanjem i povoljnim kreditiranjem treba-lo bi omogućiti da se sredstva NVO izvoze. Izvozni aranžmani dopri-nosili su povećanju materijalne baze preduzeća vojne industrije, omogućavali su veća uiaganja u naučnoistraživački i razvojni rad i lakše su se pratili najnoviji procesi i tehnologije u oblasti NVO. Voj-
VO/NOTEHNIČKI GLASNIK 4-5/2002.
451
na industrija ima snage da opstane, poseduje proizvodne, kadrovske i razvojne kapacitete, a država jc obavezna da u tome pomogne.
Polazeći od aktuelnih medunarodnih odnosa i neizvesnosti nji-hovog razvoja u budućnosti, geostrateškog i političkog položaja SR Jugoslavije, čini se da je jedina racionalna varijanta koncepta opre-manja VJ sredstvima NVO oslanjanje na sopstvene snage.
Ciljevi politike u domenu vojnoprivredne delatnosti treba da bu-du: obezbeđenje opremanja VJ sredstvima NVO koja se u sadaSnjim uslovima mogu proizvoditi u пабој industriji, maksimalno angažova-nje proizvodnih kapaciteta za remontne potrebe VJ, kao i obezbede-nje kontinuiteta istraživačko-razvojnog rada u područjima koja imaju perspektivu (pretpostavlja se i redefmisanje istraživačko-razvojnih ciljeva). Model fiinkcionisanja vojnoprivredne delatnosti i odnosa medu njenim nosiocima, posebno odnosa savezne države i vojne in-dustrije i uloge Saveznog ministarstva za odbranu, treba da bude jed-nostavan i maksimalno efikasan. Taj mode), pored ostalog, podrazu-meva: jedinstvenu politiku odbrane i koncept opremanja VJ, postoja-nje projekcije razvoja VJ iz koje proizlaze planovi realizacije istraži-vačkih i razvojnih programa i planovi opremanja, vodenje politike vojnoprivredne delatnosti na nivou savezne države, kao i stabilno fi-nansiranje.
Uirramra •
(I ] Strategic razvoja vojne industrije SR Jugoslavije do 2010. godtne. projekai, Saveino mininantvo za odbranu. Beograd, 2000.
(2] Konverzija dela kapaciieia vojne ioduetnje, projekat, Savezno ministanivo za odbranu, Beograd, 2001.
(3] Studijska inraiivanja i projekii (invest icioni prog rami, tehnoloiki projekti, program i realizacije). Savezno mmisurstvo za odbranu - Sektor za vojnoprivrednu delatnoet, Beograd. 1995-2002.
(4] Tehnilka dokumentacija VojnotehniCkog instituta i preduzeCa vojne industrije.
452
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 4-5/2002.
