CC BY
42
i NEKI ASPEKTI RAZVOJA I I MODERNIZACIJE VIŠENAMENSKIH § BORBENIH AVIONA
Major mr Slaviša Vlačić, Tehnički opitni centar, Sektor za letna ispitivanja
Rezime:
Težište rada predstavljaju određeni aspekti razvoja i modernizaci-je savremenih višenamenskih borbenih aviona. Shodno velikom broju noviteta koje nosi razvoj svake nove generacije višenamenskih borbenih aviona, kao i obimne modernizacije postojećih, izdvojeni su samo najbitniji aspekti koji ih suštinski određuju i međusobno povezuju. Ključne reči: višenamenski borbeni avion, konstrukcija, performanse, elektronska oprema, pogonska grupa, vatrena moć.
SEVERAL ASPECTS OF DEVELOPMENT AND MODERNIZATION OF CONTEMPORARY MULTIROLE COMBAT AIRCRAFT
Summary:
This paper focuses on some aspects of development and modernization of contemporary multirole combat aircraft. In compliance with a large number of innovations developed in every generation of multirole combat aircraft as well as comprehensive modernization of existing types, the main essential and interactive aspects are emphasized here. Key words: Multirole combat aircraft, construction, performance, avionics, power group, fire power.
Uvod
Značaj, uloga i procentualna zastupljenost višenamenskih borbe-n ih aviona u borbenim efektivima savremenih vazduhoplovnih snaga glavni su faktori koji ovu kategoriju borbenih letelica opredeljuju kao najdinamičniju po pitanju razvoja i modernizacije. Shodno tome, odvajaju se enormna finansijska sredstva za programe koji, po pravilu, spadaju u red najskupljih vojnih programa.
5
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Usavršavanje višenamenskih borbenih aviona odvija se, načelno, u dva pravca: jedan je razvoj potpuno novih vazduhoplova, svrstanih u petu gene-raciju višenamenskih borbenih aviona, dok je drugi pravac radikalna moder-nizacija postojećih tipova, uglavnom predstavnika četvrte generacije.
Premda se radi o dve različite generacije borbenih aviona, njihov razvoj, odnosno modernizaciju, potrebno je razmatrati jedinstveno, zbog međusobne povezanosti i uslovljenosti.
Pored određenih specifičnosti zapaža se da oba pravca karakteriše niz krupnih promena i to u različitim aspektima, od kojih su najbitniji aspekti konstrukcije, performansi, elektronske opreme, pogonskih grupa i vatrene moći/naoružanja. Ovi aspekti razvoja i modernizacije podudaraju se i na Istoku i na Zapadu, ali sa različito izraženim težištima.
Imajući to u vidu, u radu su prikazani i delimično analizirani prethod-no navedeni aspekti.
Višenamenski borbeni avioni
Višenamenski borbeni avioni predstavljaju osnovnu udarnu kompo-nentu savremenih vazduhoplovnih snaga, uključujući i one najveće. Oni objedinjavaju niz karakteristika koje ih čine podesnim za podjednako us-pešno izvođenje lovačkih, bombarderskih, jurišnih i izviđačkih zadataka.
Višenamenski borbeni avion nastao je od lovačkog aviona, koji je, po pravilu, tokom istorije vojnog vazduhoplovstva bio nosilac tehnološkog pro-gresa. Njihova pojava vezana je za sedamdesete godine prošlog veka, a kao svojevrsni rodonačelnik navodi se američki F-4 Fantom II u kasnijim proizvodnim verzijama, koji pripada trećoj generaciji borbenih aviona. Pri bli-žem određenju pripadnosti aviona nekoj generaciji potrebno je imati u vidu postojanje mnoštva različitih podela, koje iste tipove aviona svrstavaju u raz-ličite generacije. Za potrebe ovog rada prihvaćena je podela u tabeli 1.
Tabela 1
Generacije borbenih aviona
1. generacija 2. generacija 3. generacija 4. generacija 4.5 gen. (Zapad) 4+/++ gen. (Istok) 5. generacija
P-80, Daso F-4 Miraž 2000, JAS 39 Gripen, MiG-29M, PAK-FA
F-84, Miraž III, Fantom II, F/A-18 C/D, Rafale, Su-30 (T-50),
F-86 Sejbr, Draken, F-5, Su-27, Eurofighter, MKI, F-35,
MiG-15, MiG-21, Herijer, MiG-29, F/A-18 E/F, Su-33, F/A-22
MiG-17, F-102, MiG-23, MiG-31, Su-30 MKI, Su-37/
J29, F-104, MiG-25, F-16 C/D i Su-35BM, MiG-35,
Me-262, Gloster Meteor, Daso Uragan Lajtning Miraž F-1 F-15 C/D F-16 E/F, MiG-29 K, MiG-35 i F-15 K Su-35 BM
Iz tabele 1 uočava se specifičnost ruskog sistema označavanja po kojem se avioni „4.5" generacije dele na avione koji pripadaju „4+" gene-raciji (MiG-29M, Su-30 MKI, Su-33, Su-37) i njihove poboljšane varijante koje spadaju u „4++" generaciju (MiG-35, Su-35 BM), dok se ti isti avioni po zapadnoj klasifikaciji svrstavaju u „4.5" generaciju.
Aspekti razvoja višenamenskih borbenih aviona
Razvoj kompleksnog borbenog sistema, kao što je višenamenski bor-beni avion, odvija se kroz mnogobrojne aspekte koji su povezani i međusob-no uslovljeni. Najbitniji aspekti razvoja su konstrukcija, performanse, pogon-ske grupe, elektronska oprema i vatrena moć, odnosno naoružanje.
Konstrukcija. Na svim savremenim borbenim avionima koji danas lete ili će uskoro poleteti, radi osetnijeg smanjenja mase i radarskog odraza znatan deo osnovne (noseće) strukture izrađen je od savremenih kompozita. Današ-nje stanje tehnike diktira da se dinamički najopterećeniji delovi strukture (koji iz eksploatacionih razloga treba da poseduju i veliki broj otvora, a time i kon-centracije opterećenja), kao i delovi strukture izloženi visokim temperaturama i temperaturnim promenama, još uvek grade od metala, ali sa tendencijom da se i oni u bliskoj budućnosti zamene savremenim kompozitima. S obzirom na oštre zahteve u pogledu izdržljivosti i performansi savremenih vazduhoplova, kao i ograničenja u pogledu mase, glavni imperativ osvajanja novih konstruk-cionih materijala jeste postizanje kompromisnog rešenja između zahteva za lakom konstrukcijom i visokim mehaničkim i manevarskim karakteristikama savremenog borbenog aviona. Radi usavršavanja procesa proizvodnje, lakše ponovljivosti proizvodnje pojedinih sklopova i delova strukture aviona i motora, lakše zamenljivosti delova, kao i poboljšanja pogodnosti za održavanje, u pro-jektovanju novih letelica sve više se primenjuje princip modularne gradnje. To znači da se avion i motor sastoje od određenog broja većih sklopova ili modu-la koji se zasebno montiraju, a u eksploataciji zamenjuju kao celina bez na-knadnih provera tolerancija ili ispitivanja [1]. Navedene karakteristike umnogo-me utiču na produžavanje životnog veka savremenih višenamenskih borbenih aviona koji će uveliko prevazići granicu od 30 godina.
Stelt osobina, uopšteno posmatrano, podrazumeva otežano otkriva-nje i praćenje letelice radarskim i drugim sredstvima. Načelno se ostvaru-je kompleksnim konstruktivnim merama na polju aerodinamičkog obliko-vanja letelica radi smanjenja efektivne refleksne površine, kao i prime-nom specijalnih materijala i premaza za smanjenu refleksiju i upijanje ra-darskih signala. Stelt osobine obuhvataju i otežano vizuelno uočavanje (maskirno farbanje), smanjenje buke, redukovanje IC emisije, kao i efika-sno upravljanje radio, radarskim i ostalim vrstama elektronske emisije kao demaskirajućim faktorima.
7
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Konstrukcije savremenih borbenih aviona pete generacije podrazu-mevaju i unutrašnji prostor za smeštaj naoružanja, što je u uskoj vezi sa stelt osobinama i performansama.
Prvi serijski proizvedeni stelt avioni, F-117 i B-2, nisu bili nadzvučni niti su posedovali pogonsku grupu sa dopunskim sagorevanjem. Vrste radarski apsorbujućih premaza koji su tada primenjivani nisu dozvoljavali letenje po kiši niti držanje letelica van hangara. Ovi nedostaci prevaziđeni su razvojem aviona pete generacije.
Performanse. Osnovne performanse vezane za razvoj višenamenskih borbenih aviona odnose se na ostvarivanje karakteristika superkrstarenja i supermanevrabilnosti. Superkrstarenje predstavlja osobinu aviona da eko-nomično krstari nadzvučnim brzinama bez upotrebe uređaja za dopunsko sagorevanje (forsaž). Uz odgovarajući aerodinamički oblik i upotrebu sna-žne i ekonomične pogonske grupe ova osobina olakšano se ostvaruje i smeštajem ubojnih sredstava u unutrašnjim spremnicima. Američki F/A-22 Raptor, predstavnik pete generacije (slika 1) dostigao je maksimalnu brzi-nu leta bez upotrebe forsaža od Vmax = 1,72 Maha. Jedini avion 4.5 generacije koji je demonstrirao ovu osobinu i to u konfiguraciji sa šest raketa va-zduh-vazduh je evropski Evrofajter/Tajfun (Vmax = 1,2 Maha).
Sl. 1 - Američki F/A-22 Raptor je prvi avion pete generacije koji se nalazi u operativnoj upotrebi (izvor fotografije: USAF)
Supermanevrabilnost je definisana kao mogućnost borbenog aviona da izvede taktičke manevre sa kontrolisanim klizanjem, na napadnim uglovima koji se nalaze iznad napadnog ugla na kojem se ostvaruje mak-simalna sila uzgona [2].
Ključni preduslovi za ostvarivanje supermanevrabilnosti na savreme-nim višenamenskim borbenim avionima su uređaj za otklanjanje vektora potiska i veliki odnos potisak/masa.
Osobina superkrstarenja je jedan od imperativa u razvoju višenamen-skih borbenih aviona pete generacije. Sa druge strane, osobina supermanevrabilnosti se različito posmatra u konstrukcionim biroima na Istoku i Za-padu. Svi ruski avioni 4+, 4++ i 5. generacije (u razvoju) opremljeni su ure-đajima za otklanjanje vektora potiska, sa tendencijom da to uskoro budu isključivo uređaji sa mogućnošću vektorisanja potiska u svim pravcima. Je-dini avion na Zapadu koji je opremljen uređajem za otklanjanje vektora po-tiska (dvodimenzionalnog tipa) danas je F/A-22 Raptor, dok se za osnovnu verziju aviona F-35 ovaj uređaj ne razmatra. Smatra se [3] da zapadna va-zduhoplovstva prednost daju razvoju uređaja i sredstava za borbu u BVR (Beyond Visual Range - izvan vizuelnog dometa) uslovima, dok je ostvarivanje supermanevrabilnosti od sekundarnog značaja.
Pogonska grupa. Preovlađujući tip pogonske grupe savremenih vi-šenamenskih borbenih aviona su turboventilatorski mlazni motori niskog i srednjeg stepena dvostrujnosti, opremljeni komorom dopunskog sagore-vanja. Razvoj novih pogonskih grupa danas je retkost, a vezan je isključi-vo za projekte razvoja borbenih aviona novih generacija. Najnaprednije pogonske grupe današnjice predstavljaju motori Pratt & Whitney F119-PW-100 i F-136 (SAD, serijska proizvodnja), odnosno Saturn AL-41F (Rusija, predserijska proizvodnja).
U odnosu na motore prethodne generacije koje reprezentuje F100-pw-200, motor F119-pw-100 obezbeđuje 100% veći potisak bez dopunskog sagorevanja, 50% više potiska sa dopunskim sagorevanjem i ima za 10-15% manju specifičnu potrošnju goriva. To je ostvareno uz 40% manje delova, uz dodatnih 75% radova manje na redovnom održavanju.
Zahtev za postizanje visokog odnosa potisak/masa realizovan je sa manjim brojem stepeni kompresora i turbine. Performansa superkrstarenja postignuta je na račun povećanja radne temperature na turbini, pri čemu nije smanjen radni vek motora [4].
Uopšteno posmatrano, dalji razvoj pogonskih grupa odvija se u prav-cu povećanja potiska, smanjenja mase motora, niže potrošnje, dužih re-sursa, smanjenih operativnih troškova i integracije uređaja za vektorisa-nje potiska. Ovaj razvoj uslovljen je ne samo novim konstruktivnim reše-njima i daljom digitalizacijom upravljanja i kontrole rada motora već, pre svega, napretkom na polju tehnologije materijala.
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Elektronska oprema. Razvoj i implementacija nove elektronske opre-me na avionima pete generacije predstavlja najprogresivniji aspekt raz-voja višenamenskih borbenih aviona.
Prvi i najznačajniji element je pojava AESA radara (AESA - Active Electronically Scanned Array), odnosno radara koji poseduju antensku rešetku sa aktivnim elektronskim skeniranjem, što se smatra jednom od najznačajnijih prekretnica u istoriji razvoja radara [5].
Glavne prednosti AESA radara su: manja masa, veći domet radara (>300 km), poboljšana rezolucija pri mapiranju terena, mogućnost isto-vremenog rada u više različitih modova (vazduh-vazduh, vazduh-zemlja), veći broj ciljeva koji se mogu pratiti i istovremeno na njih dejstvovati («30 praćenje/8 dejstvo), veća pouzdanost rada. Kao mana se, osim cene, na-vodi otežano hlađenje radara.
Radarska slika ostvarena AESA radarom je vrlo visoke rezolucije i omo-gućava prepoznavanje zemaljskih ciljeva na daljinama većim od 100 km.
Sa 5. generacijom izvršena je dalja integracija i usavršavanje optoe-lektronskih senzora - laserskog označavača/daljinomera, termovizijske i TV kamere, koji omogućavaju pasivno pretraživanje, otkrivanje, praćenje i označavanje ciljeva u vazdušnom prostoru i na zemlji, na daljinama i do 45 km, kako u dnevnim, tako i u noćnim uslovima.
Senzorska tehnika za otkrivanje radarskog ili laserskog ozračenja, kao i lansiranja protivničkih raketa, omogućava automatsku samozaštitu aviona primenom aktivnog elektronskog i pasivnog ometanja.
Primena inercijalnog i globalnog pozicionog navigacionog sistema (INS/GPS) i trodimenzionalne pokretne mape obezbeđuje preciznu auto-nomnu navigaciju do cilja [6].
Jedan od ciljeva koji je, takođe, ostvaren sa avionima 5. generacije jeste i postizanje visokog nivoa integracije pilot-letelica. Pilotska kabina je zamišljena kao radno mesto, na kojem visokointegrisani sistem avioni-ke umnogome rasterećuje pilota tokom leta i omogućuje mnogo veći uči-nak sprege čovek-letelica. Naime, samo postojanje gornjeg i donjih pri-kazivača visoke rezolucije sa velikim brojem prezentovanih informacija prikupljenih putem avionskih senzora stvara opasnost od zagušenja in-formacijama. Zato se danas uvode digitalni sistemi upravljanja sa brzim procesorima koji na osnovu potrebe pilota za precizno određenim infor-macijama obezbeđuju njihov optimalan broj. Pomenuti sistemi imaju mo-gućnost da, i bez intervencije pilota, samostalno procenjuju taktičku situ-aciju i predlažu donošenje odluke o upotrebi oružja [4].
Naročito značajan element razvoja višenamenskih borbenih aviona sa aspekta elektronske opreme jeste i pojava operativnih mrežnih siste-ma - veza za prenos podataka (data-linkova). Time se ostvaruje informa-cijska superiornost i visok nivo svesnosti o okruženju, realizovan putem umrežavanja višenamenskih borbenih aviona. Mrežni sistemi omoguća-
vaju brzu i zaštićenu razmenu velikog broja raznih informacija i to između borbenih aviona, AWACS-a, komandnih mesta, radarskih stanica, kao i ostalih zainteresovanih učesnika u borbenim dejstvima.
Dosadašnja praksa pokazala je da je takav jedan podsistem složen za ometanje i da umnogome smanjuje radno opterećenje pilota, istovre-meno doprinoseći ukupnoj optimizaciji celog sistema. Danas se u opera-tivnoj upotrebi nalazi više različitih mrežnih sistema koji se primenjuju na višenamenskim borbenim avionima [7]. Oni se razlikuju po nizu karakteri-stika, od kojih su najbitnije:
- količina podataka koja može da se prenese u jedinici vremena,
- broj umreženih učesnika,
- brzina protoka informacija,
- domet, i
- otpornost na ometanje.
Vatrena moć/naoružanje. Prethodno navedeni aspekti razvoja više-namenskih borbenih aviona povezani su jednim zajedničkim ciljem, a to je efikasno ispoljavanje vatrene moći višenamenskog borbenog aviona.
Razvoj i napredak sa aspekta vatrene moći usko je vezan za razvoj i optimalnu primenu vazduhoplovnih ubojnih sredstava, što je u uskoj funk-cionalnoj vezi sa razvojem na polju konstrukcija, pogonskih grupa, perfor-mansi i naročito elektronske opreme višenamenskih borbenih aviona.
Savremena vazduhoplovna ubojna sredstva najdinamičniji razvoj do-življavaju na poljima raketnog i bombarderskog naoružanja za dejstvo po ciljevima na kopnu i moru, te raketnog naoružanja za dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru. U domenu dejstva po površinskim ciljevima pro-gres je ostvaren i ostvaruje se na temeljima GPS/INS sistema navođenja i razvoju tehnologije senzora (TV, laser, termovizija). Težište je na pove-ćanju razorne moći, otpornosti na ometanje i većem dometu. Radi ostva-renja većeg dometa i izbegavanja zone efikasnog dejstva sistema PVO zapaža se pojava većeg broja mini krstarećih raketa za dejstva sa većih daljina (50 do 200 km) po značajnim i jako branjenim objektima, kao i ra-kete za dejstvo po plovnim objektima i radarskim stanicama [6].
Nezaobilazni imperativ predstavlja sposobnost potpuno autonomnog dejstva sa samostalnim laserskim označavanjem ciljeva na zemlji ili preciznim određivanjem njihovih koordinata tokom samog napada, kao i sposobnost dejstva protiv više različitih fiksnih i pokretnih ciljeva u okviru jednog leta.
U domenu dejstva po ciljevima u vazdušnom prostoru kvalitativan pomak i novu dimenziju borbe u vazdušnom prostoru pružaju mogućnosti AESA radara. U vezi s tim, u razvoju se nalazi više tipova raketa velikog dometa sa aktivnim radarskim samonavođenjem, u čemu prednjači Rusi-ja. Ruskim raketama R-37 i R-172, okvirnog dometa 300 km, u potenci-jalnim borbenim scenarijima više nego ikada ugroženi su elementi borbe-nog poretka, kao što su avioni AWACS ili avio-cisterne.
11
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Za dejstvo na malim udaljenostima, odnosno za blisku manevarsku vazdušnu borbu, razvijene su i konstantno se usavršavaju rakete R-73, AIM-9X, ASRAAM, Iris-T, Piton 5, sa IC glavama za samonavođenje po-većane osetljivosti i širokog ugla zahvata cilja, koje omogućuju lansiranje raketa iz svih rakursa i položaja aviona, dok im novi sistem upravljanja sa usmeravanjem potiska obezbeđuje izuzetnu agilnost tokom leta ka cilju. Radi maksimalnog iskorišćenja potencijala raketa ove klase, pilotska ka-ciga sa nišanom predstavlja neizostavan deo opreme na savremenim vi-šenamenskim borbenim avionima.
Aspekti modernizacije višenamenskih borbenih aviona
Modernizacija postojećih višenamenskih borbenih aviona danas se težišno odvija na temeljima tehničkih i tehnoloških dostignuća ostvarenih u razvoju poslednje, 5. generacije višenamenskih borbenih aviona. To je posebno izraženo u aspektima elektronske opreme i vatrene moći/naoru-žanja, a u manjoj meri performansi, konstrukcija i pogonskih grupa.
Sve ono što se razvija za 5. generaciju parcijalno se ugrađuje na avione 4. i 4.5 generacije. Tako se sa novim verzijama starijih aviona po-većava procenat primene kompozitnih materijala. Osim benefita u kon-struktivnoj masi aviona, koji stvaraju prostor za ugradnju nove opreme i integraciju naoružanja i unutrašnjih, kao i profilisanih gorivnih rezervoara (CFT - Conformal Fuel Tanks) veće mase, povećava se i resurs struktu-re aviona. Kako ne postoje mogućnosti za velike konstruktivne izmene koje bi smanjile radarsku uočljivost upotreba stelt premaza je primarni element modernizacije u ovom aspektu.
Razvojem tehnologije materijala, koja je bila ključna za razvoj po-gonskih grupa nove generacije bilo je moguće poboljšati i osobine posto-jećih tipova motora, što se reprezentuje kroz veći potisak i duže resurse. Ipak, i pored značajnih dobitaka u sili potiska, modernizovani avioni 4. generacije u najvećem broju slučajeva neće moći da postignu režim su-perkrstarenja inherentan 5. generaciji. Ugradnja izduvnika sa mogućnoš-ću vektorisanja potiska i ostvarenja supermanevrabilnosti je realan pro-ces, naročito u slučaju aviona ruske proizvodnje (MiG-35, Su-35BM).
Implementacija nove elektronske opreme identične onoj projektova-noj za avione 5. generacije čini postojeće tipove borbenih aviona 4. generacije i dalje aktuelnim i perspektivnim na tržištu, čime se njihova serij-ska proizvodnja produžava još najmanje jednu deceniju.
Ugradnjom AESA radara, mrežne, navigacijske i komunikacijske opreme, širokog spektra senzora novih generacija, opreme za elektron-sko ratovanje i daljom digitalizacijom kabinskih prostora modernizovani avioni su u velikoj meri kompatibilni sa avionima 5. generacije.
Uz navedena poboljšanja ostvareni su i osnovni preduslovi efikasne integracije vazduhoplovnih ubojnih sredstava poslednje generacije. Zato danas praktično ne postoje razlike u asortimanu ubojnih sredstava mo-dernizovanih aviona i aviona 5. generacije.
Modernizacija današnjih višenamenskih borbenih aviona više nije proces koji se odnosi samo na avione koji se duže vremena nalaze u operativnoj upotrebi. Brz razvoj elektronske opreme i naoružanja zahteva i odgovarajuću, brzu reakciju proizvođača i korisnika-naručioca zbog če-ga svaka naredna proizvodna serija aviona koji se nalaze u fazi proizvod-nje uključuje niz novih karakteristika i mogućnosti. Tipični primeri su avio-ni Eurofajter, zajednički evropski proizvod, i francuski Rafal.
U tabeli 2 predstavljene su osnovne karakteristike savremenih više-namenskih borbenih aviona 4.5 i 5. generacije.
Tabela 2
Osnovne karakteristike savremenih višenamenskih borbenih aviona 4.5 i 5. generacije
Evrofajter/ Tajfun F-35 F/A-18E Super Hornet SU-30MKI Flanker MiG-35 F-16C Blok 50 Rafal F/A-22 Raptor JAS39C Gripen
Raspon krila 11,28 m 10,70 m 13,62 m 14,70 m 12,00 m 10,95 m 10,90 m 13,56 m 8,40 m
Dužina 15,99 m 15,70 m 18,38 m 21,90 m 17,32 m 15,96 m 15,30 m 18,92 m 14,10 m
Površina krila 51,20 m2 42,70 m2 46,45 m2 62,00 m2 38,00 m2 50,00 m2 46,00 m2 78,04 m2 25,54 m2
Pogonska grupa 2 x 90 kN 178 kN 2 x 97,9 kN 2 x 125 kN 2 x 86,3 kN l30 kN 2x 75 kN 2x 169 kN 80,5 kN
Masa praznog 10,000 kg 12,020 kg 13,835 kg 17,000 kg 11,000 kg 10,500 kg 9,500 kg 19,500 kg 6,800 kg
Maks. poletna masa 21,000 kg 27,215 kg 29,938 kg 34,500 kg 22,700 kg 18,000 kg 26,000 kg 36,300 kg 14,000 kg
Masa u varijanti vazduh-vazduh 15,300 kg 16,500 kg 18,700 kg 24,900 kg 17,800 kg 13,200 kg 15,500 kg 26,000 kg -
Performanse
Maks. brzina (na visini) Mah 2,0 Mah 1,6 Mah 1,8 Mah 2,3 Mah 2,4 Mah 1,9 Mah 1,8 Mah 2,0 Mah 2,0
Maks. brzina (na nivou mora) Mah 1,0 Mah 1,0 Mah 1,0 Mah 1,2 Mah 1,2 Mah 1,2 Mah 1,0 Mah 1,2 Mah 1,1
Faktor opterećenja +9/-3g +9/-3g +7,5/-3g +9/-3g +9/-3g +9/-3g +9/-3g +9/-3g +9/-3g
Unutrašnje gorivo 4,500 kg 8,165 kg 6,780 kg 9,640 kg 4,500 kg 3,500 kg 4,700 kg 8,300 kg 2,600 kg
Podvesne tačke 13 11 11 11 9 9 11 12 7
Rakete srednjeg dometa (MRAAM) 6 4 12 6 6 4 6 10 4
Rakete malog dometa (SRAAM) 4 2 2 4 4 4 2 2 2
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
Zaključak
Unapređenje višenamenskih borbenih aviona, kao najmasovnije i naj-bitnije kategorije borbenih aviona današnjice, odvija se putem razvoja novih tipova višenamenskih borbenih aviona i modernizacije postojećih tipova.
Oba procesa su podudarna u temeljnim aspektima i odvijaju se na istim tehničko-tehnološkim osnovama. Principijelno su isti i na Istoku i na Zapadu i realizuju se kroz aspekte konstrukcije, performansi, pogonskih grupa, elek-tronske opreme i vatrene moći/naoružanja. U okviru ovih aspekata izdvajaju se sledeće najbitnije karakteristike: povećanje udela primene kompozita, modularnost gradnje, stelt osobine (konstrukcija), režim superkrstarenja, su-permanevrabilnost (performanse), povećanje potiska, vektorisani potisak (pogonska grupa), ugradnja AESA radara, data-linkova, senzorske tehnike naprednih generacija (elektronska oprema), kao i razvoj i integracija ubojnih sredstava većeg dometa, preciznosti i razorne moći.
Navedeni aspekti su međusobno povezani i uslovljeni, jer poboljša-nja u jednom aspektu impliciraju i omogućavaju napredak u drugom.
Sličan odnos uočava se i u relaciji 5. generacije borbenih aviona i aviona 4. i 4.5 generacije. Tehnička i tehnološka rešenja ostvarena u raz-voju 5. generacije neizostavno i obavezno nalaze svoju primenu u pro-gramima modernizacije aviona prethodne generacije, čime se amortizuju i opravdavaju izuzetno visoki troškovi razvoja novih aviona.
Zbog ispoljenog visokog stepena kompatibilnosti novorazvijenih i moder-nizovanih aviona i posledično sličnih borbenih mogućnosti, aktuelizovano je pitanje opravdanosti nabavke prvobitno poručenog broja aviona 5. generacije.
Već sada veliki resursi postojećih višenamenskih borbenih aviona i stepen njihove pogodnosti za modernizaciju tokom životnog veka navode veliki broj korisnika na odluku o modernizaciji ili kupovini radikalno mo-dernizovanih aviona istog tipa. Zato se može očekivati da će do razvoja novih višenamenskih borbenih aviona dolaziti više radi tehnološkog prodora ne-go radi potrebe za njihovim masovnim uvođenjem. Broj novih tipova višena-menskih borbenih aviona, koji će se pojaviti u narednoj deceniji, imaće ten-denciju daljeg opadanja, nasuprot programima modernizacije koji će doživeti dodatnu ekspanziju.
Literatura
[1] Siladić, M.: Upravljanje resursima i vekom aviona i motora, BB Soft, Beograd, 2007.
[2] Herbst, W.: Supermaneuverability, Messerschmitt-Boelkow-Blohm Gmbh Munich, 1984.
[3] Golan, J.: Thrust Vectoring, Air Forces Monthly, March 2008.
14
[4] Maoduš, D., Memon, G.: F-22 Raptor, Američki lovac za naredni vek, Aeromagazin, 4/98.
[5] Holpp, W.: The future of radar has begun, Military Technology, July 2006.
[6] Rendulić, Z., Mikić, A.: Razvoj savremenih borbenih aviona i aviona za obuku i njihova međusobna uslovljenost, Zbornik radova OTEH 2007.
[7] Vlačić, S.: Suštinske karakteristike višenamenskih borbenih aviona četvrte generacije, Zbornik radova OTEH 2007.
15
VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3 / 08
