Modern weapons and military equipment for issue 3-2017 Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

САВРЕМЕНО НАОРУЖА^Е И BOJHA ОПРЕМА СОВРЕМЕННОЕ ВООРУЖЕНИЕ И ВОЕННОЕ ОБОРУДОВАНИЕ MODERN WEAPONS AND MILITARY EQUIPMENT

1

Нишашеше путем бежичне технолог^е1

1

' Scout.com 17.11.2017

Ol Ol оо

CP CP

Ш

Америчка BojcKa планира повезива^е уре^а за посматра^е нойу са нишаном оруж]а и очеку]е да йе та технологи]а бити оперативна вей 2018. 5 године. Она йе омогуйити повезива^е уре^а за нойно осматра^е са ии термалним нишаном на оруж]у, што йе помойи во]ницима у борбеним ситуаци]ама да брже идентифику]у и униште непри]ате^еве мете. Очеку]е ¡< се да йе иници]ална производи ових уре^а, названих брза аквизици]а мете, почети у наредних неколико месеци.

Систем брзе аквизици]е мете спа]а две технологи]е, нове _ модернизоване наочаре за нойно осматра^е под називом унапре^ене ^ наочаре за ноПно осматраше (Enhanced Night Vision Goggle 111),скрайено g ENVG III, са следейом генерациям термалних нишанских уре^а под називом ^ скуп нишанских уре^а]а (Family of Weapons Sights), скрайено FWS-1. ш

Во]ници йе ускоро мойи да прате и напада]у непри]ате^е у брзим борбеним ситуаци]ама без подиза^а оруж]а у нивоу очи]у. Бежични линк йе g показати нишански крстий са термалног нишана директно у видно по^е о наочара за нойно осматра^е са таквом прецизношйу да во]ник нейе морати да диже оруж]е у ниво рамена ради ускла^ива^а нишанских лини]а.

Унапре^ена нишанска технологи]а ]е изузетно важна у блисщ борби када се мете по]ав^у]у и неста]у у делийу секунде. ¡2

Када се мета по]ав^у|е у видном по^у наочара, во]ник не мора дизати о пушку вей само окрейе оруж]е ка нишанском крстийу у наочарама и напада ^ мету. Практично, он може пуцати са бока без класичног подиза^а пушке и g ниша^е^а у нивоу рамена.

Нишански уре^а] FWS-1 ]е термална нишанска справа ща се налази ш на горцем делу ]уришне пушке М-4. Ова] уре^а] ]е могуйе поставити и на < тешке митра^езе калибра 50, односно 12.7 мм. 'з

Слика са термалне нишанске справе бежично се ша^е у наочаре за q нойно осматра^е ENVG III и приказу]е у видном по^у наочара. Она се ^ сасщи од нишанског крста и дела слике термалне нишанске справе високе о резолуци]е. ш

Наочаре за нойно осматра^е поседу]у два канала. Jедан канал ук^учу]е стандардно унапре^е^е слике, док други приказу]е слику са термалне нишанске справе. Обе слике ша^у се бежичним путем и < приказу]у спо]ене у истом видном по^у, тако да се не види разлика измену два различита извора.

Унапре^ени модел наочара за нойно осматра^е ENVG III омогуйу]е вейе видно по^е, бо^у резолуци]у, детекту]е инфрацрвене ласере и

ш

811

ю

ф поседу]е могуйност гласовног управ^ажа. Ова технологи]а je у фази тестиража и бийе оперативна током 2017. године.

Нишански крстий по]ав^у]е се у видном по^у наочара за нойно осматраже со када ]е оруж]е уперено у мету. Могуйе ]е напасти мету оног тренутка када 5 се по]ави крстий у видном по^у. Нема више потребе за дизажем оруж]а и нишажежа на мету. Нишански крстий ]е вей у видном по^у. Америчка во]ска планира набавку 40.000 наочара за нойно осматраже типа ENVG III.

ш Драган М. Вучковий (Dragan M. Vuckovic),

S e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs,

§ ORCID iD: 1l http://orcid.org/0000-0003-1620-5601

о

0 Нови onacHuju леопард2

1

и Немачка во]ска одлучила ]е да повейа бро] и убо]итост сво]их тенкова

Leopard 2. Ова одлука ]е уследила након поруке немачког министра одбране щи ]е током априла 2016. године из]авио да йе бити предузето низ ¡i мера усмерених на ]ачаже немачке во]ске, ук^учэдуйи и планирано повейаже флоте тенкова са 225 на 320 комада. Ова инициатива требало би да оконча смаживаже бро]а немачких тенкова Ща ]е 2012. године имала само 350 оперативних тенкова Leopard 2. и Почетком октобра 2016. године, компани]а Rheinmetall изнела ]е нове

дета^е у вези с модернизациям топовског система 120 мм са глатком ^ цеви. Тенкови опрем^ени овим системом носийе ознаку Leopard 2A7V. q Интересантно ]е да ]е то ознака ]едног од првих немачких тенкова у Првом

светском рату - A7V щи се по]авио на бо]ном по^у пре тачно 100 година. ш Осим немачких тенкова и холандски тенкови типа Leopard 2A6 (16

о комада) и 68 тенкова типа Leopard 2A4 щи су куп^ени од шведске во]ске, као и 20 тенкова Leopard 2A7 Ще ]е компани]а KMW испоручила немачщ ^ во]сци у периоду од 2014. до 2015. године предви^ени су за модернизаци]у. Тако йе у садашжем стажу остати 155 тенкова Leopard 2A6 и 50 тенкова Leopard 2A6M. Прва два демонстратора типа Leopard 2A7 бийе испоручена за потребе тестиража у трейем кварталу 2018. године. Важан део модернизаци]е представ^айе уграджа модернизованог модела топа 120 мм са глатком цеви (L55A1) Щи ]е први пут уведен у употребу на тенку Leopard 2A6 .

Leopard 2A7V садржайе све модернизаци]е Ще су уведене за модел Leopard 2A7, ук^учэдуйи систем за климатску контролу, помойни агрегат од 17 kW Steyr M12, дигитални унутрашжи комуникациони систем Thales SOTAS, систем за управ^аже борбом IFIS са новим диспле]има за посаду, модернизоване нишанске справе командира и нишанди]е са термалним камерама Airbus ATTICA, мобилни камуфлажни систем Saab Barracuda,

2 Jane's International Defence Review - December 2016

<

комплет за заштиту од мина и систем за програмираже вишенаменске сч ескплозивне гранате MKM.

Унапре^ени топ L55A1 бийе формално квалификован за рад под вейим притиском (700 MPa уместо 670 MPa). Стручжаци компани]е „Rheinmetall", Щи раде на разво]у ове варианте од 2004. године, вей су из]авили да вейи притисак у цеви нейе утицати на смажеже перформанси ш топа, односно да йе топ и да^е имати лимит од 1.500 испа^ених граната. ^ Више посла бийе на измени система за избациваже утрошених чаура g граната. ш

Стандард челика употреб^еног за цев топа L55A1 (издрж^ивост ^ 1.100 MPa) бийе исти као и за основну верзи]у L55 због недостатка ¡í времена за формалном квалификациям диза^а топа L55A1 са челиком вейе снаге због планираног завршетка тенка Leopard 2A7V. Почетком 21. века, компани]а ]е открила верзи]у топа са глатком цеви 120 мм, дужине 47 калибара са крайим трза]ем издрж^ивости 1.300 Mpa щи ]е имао Яш вейи и дозво^ени притисак у цеви (до 750 Mpa). О

Компания „Rheinmetal" Я израдила и верзи]у топа L55 са челиком ^ издрж^ивости до 1.300 Mpa Ща Я била предвидена за инсталаци]у на куполи тенка Challenger 2, а Ща Я успешно тестирана у Велико] Британии током 2005. године. ^

Планира се уграджа противтрзаЯе кочнице К900 на новом тенку, иако g то ниЯ неопходно приликом гаража са тренутно постоЯйом мунициЯм _ DM63/63A (брзина са подкалибарним пенетратором Я 1,720 м/s). Ову брзину постижу топови L55/L55A1, али се очекуЯ да йе тенк Leopard 2A7V можда испа^ивати и пенетраторе вейе брзине у неком наредном периоду. ос ПротивтрзаЯа кочница К900 уведена Я у употребу током 2001. године да о би омогуйила смажеже трзаЯ топовских система L55 и L44 са претходним ^ пенетратором DM53 KE (брзине 1,750 m/s и притиска гаса од 575 MPa). q ОчекуЯ се да йе ова гасна кочница мойи да контролише трза] Щи йе производити нови дужи кинетички пенетратор 120 мм KE2020 Щи Я Яш у Ш фази развоЯ. <

Иако се не очекуЯ да йе нови пенетратор уйи у оперативну употребу з пре 2022. године, очекуЯ се да йе пенетратор искористити све предности о повейане сигурносне маргине притиска у цеви топа L55A1 с обзиром на ^ нови састав пропулзивног експлозива и новог система падежа за Щи се о очекуЯ да йе повейати перформансе кинетичког пенетратора DM63 за ш неких 20 процената. ОчекуЯ се да йе нови пенетратор имати Язгро од ш волфрама, али без кобалта, што би уважило све посщейе примедбе у вези S; са сербом DM53 и DM63. ^

У ме^увремену, кочница K900 одабрана Я за уграджу у 128 тенкова Leopard 2A4 са топовима типа L44 Щи су планирани за модернизаци]у (у по^сщ воЯци) у периоду од 2018. до 2020. године. Оваква модернизация § планирана Я ради смажежа ризика од пожара у случа]у оштейежа возила й у борби. Поиска воЯка одлучила Я да замени све хидрауличне системе у куполи, ук^учу]уйи и електрохидраулични систем за контролу и

•о

со

<D (Л

ю

ю" CD

"о >

о СМ

of

Ш

а. з О

О _|

< о

X

о ш

н >-

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

стабилизаци]у електричним моторима, а унапре^ена кочница К900 пуни се мешавином воде и гликола уместо у^ем као претходна кочница К600.

Вейе ]е бо^е?

Иако немачка во]ска тренутно разви]а само оруж]е у калибру 120 мм, компани]а „Rheinmetall" започела ]е разво] новог модерног топа 130 мм у сопствено] режи]и. Про]екат ]е започет 2015. године са претпоставком да йе ускоро бити потребан мойни]и топ од посщейег 120 мм са глатком цеви. Претпостав^а се да йе нови топ бити разви]ан за будуйе француско-немачко возило за ватрену подршку, под радним називом основни копнени борбени систем (MGCS Main Ground Combat System) ще йе у потпуности заменити тенкове типа Leopard 2 у периоду након 2035. године.

Прво тестира^е муници]е у калибру 130 мм заказано ]е за кра] 2016. године и тада се очеку]е оцена перформанси измену топова 120 мм и 130 мм против мета ще би представ^але нове и будуйе тенкове. Димензи]е новог топа 130 мм тренутно нису ограничене габаритима посщейе куполе тенка Leopard 2, али то би се могло променити уколико немачка во]ска то затражи. Тренутна верзи]а топа 130 мм ]е само 200 кг тежа од топа L55 120 мм са глатком цеви. Топ ]е дужине 51 калибар, маса му ]е 1.400 кг (дужина цеви 6,630 мм), изранен ]е од челика велике снаге али без спецификаци]а, док му ]е укупна дужина 7.160 мм. Ове димензи]е одговара]у топу 120 мм XM 360 америчке во]ске щи се налази на борбеном систему XM1202 Mounted Combat System щи се разви]а за будуйе оклопне системе (Future Combat Systems).

Топ XM 360 био ]е предвиден за уград^у у тенк M1A2 Abrams под називом XM360E1, а щи ]е опрем^ен комором ща издржава вейи притисак, а има ма^и повратни трза]. Поре^е^а ради, запремина коморе немачког топа 130 мм ]е 15 л, што ]е за 5 л више од запремине комора топова L55A1 и XM360E1, а дозво^ени притисак ]е 880 Mpa.

Граната топа 130 мм бийе из ]едног дела (дужине 1,3м) и масе 30 кг, што йе проузроковати потребу уград^е аутоматског пугача у оперативном тенку. Ипак, очеку]е се да йе компани]а „Rheinmetall" мойи да произведе гранату из два дела, уколико то буде тражено услед конфигураци]е будуйе куполе и оптималног складиште^а муници]е. Дводелна граната разви]ена ]е и за про]екат будуйег топа (Future Tank Main Armament) щи би био у калибру 140 мм, а разви]але су га Француска, Немачка, Велика Британка и САД кра]ем осамдесетих година у ]еку хладног рата. Након распада СССР-а ова] про]екат ]е напуштен.

Године 1999. немачки инже^ери ]авно су об]авили податке о остварено] енерги]и од 23 MJ за кинетички про]ектил 140 мм. Употребом данаш^их технологи]а бийе могуйе остварити исту количину енерги]е, али у калибру 130 мм.

Прича о новом тенку и новом топу нагло ]е добила на важности након што ]е Руси]а први пут приказала сво] нови тенк Т-14. Западни аналитичари не сум^а]у у (скоро) револуционарне могуйности новог руског тенка щег би садаш^и западни топови 120 мм тешко пробрали, али постав^а]у

питаже - да ли Руси]а има дово^но средстава да купи вейе количине тих сч

оо

F-35 можда никада непе бити спреман за борбу3 Извешта^ са тестова оповргава]у оптимистичне наводе америчког

3 War is boring 10 September 2016

815

тенкова. У прилог им иду и нове одлуке руског министарства одбране Koje je одлучило да модернизме велики 6poj тенкова Т-72 у нови стандард Т-72B3. По доступним подацима, до кра]а 2016. године више од 600 тенкова Т-72 бипе унапре^ено у та] стандард.

У сваком случа]у, во]ни коментатори очеку]у да пе нови топ 130 мм ш бити потпуно ефикасан против руског тенка Т-14, а наводно чак и жегових наследника. 2

О

Драган М. Вучковий (Dragan M. Vuckovic), ш

e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ^ ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601 fí

<

w z

ратног ваздухопловства 2

Програм ловца-бомбардера F-35 ]е на^куп^и програм набавке у ¡2 истории Пентагона и од старта га прате огромна кашжежа, прекорачежа

трошкова и низ извешта]а о лошим перформансама. ^

Недавно ]е Америчко ратно ваздухопловство об]авило да ]е жихова

варианта ловца „спремна за борбу", што ]е изазвало америчке меди]е да о об]аве вест да ]е програм коначно кренуо у правом смеру. Ме^утим, накнадно издати меморандум званичника Пентагона, директора за

оперативне тестове и евалуаци]у, надлежног за тестираже летелице ^^

Ма]кла Гилмора (Michael Gilmore), заснован на подацима тестова примерка ^

из ратног ваздухопловства, показао ]е да се ради о преураженом славку. <

Меморандум DOT&E од 16 страна наводи да ]е програм летелице F-35

стао на таквом месту да се може рейи да „постов могуйност неиспужаважа >

пуних капацитета програма Block 3F", односно бачених 400 мили]арди ш долара америчког Стед дипартмента. Меморандум у дета^е об]ашжава

како програм вей неколико година пробна све рокове и не испужава ни >n

основе захтева постав^ене пред ловац F-35. cm

Како сада ствари сще, F-35 би морао бежати од борбе и тражити < помой од других авиона, ]ер „му треба подршка у лоциражу ци^ева, ангажоважу формаци]а непри]ате^ских ловаца са обзиром на невероватне недостатке у перформансама и ограниченог спремишта наоружажа".

Меморандум DOT&E, у неколико наврата, оцежу]е да ]е F-35A у сс суштини лошиЯ авион од тренутно посщейег. Тако^е, наведено ]е да ]е

константан прилив позитивних оцена, у ствари, фалсификован. w

ci vi

o k c

о z ш

со <u

ю CD

О >

0

01

ОС ш

0£ ZD О

о <

о

х о ш

н

>-

СС <

(Л <

CD ■О

X ш н

о —>

О >

F-76 избацуе топлотне мамце у близини F-35 приликом маневара у Холандир

Ограничене борбене способности

Америчко ратно ваздухопловство обавестило ]е Конгрес да се из]ава о „Иници]ално] оперативно] способности" односи на тренутну верзи]у F-35A (Block 3i) ща може летети у три основне врсте миси]а - блисщ ваздушно] подршци, забрани летова и ограниченим нападима на непри]ате^ску противваздухопловну одбрану.

Америчке оружане снаге прима]у испоручене моделе F-35 сукцесивно, тако што свака испорука обухвата модернизоване моделе, као што тренутно на]нови]а верзи]а F-35 носи додатну ознаку Block 3i, што pj омогуйава извршава^е три основне миси]е - блиску ваздушну подршку, забрану ваздушног простора и нападе на непри]ате^ску ваздушну одбрану у ограниченом обиму. Претходна верзи]а носила ]е додатну ознаку Block 2B, ща ]е, у односу на нове верзи]е, имала застарели комп]утер щи ]е избачен из употребе. Све следейе модернизаци]е има]у за ци^ инкорпорира^е свих борбених способности.

У тренутно] конфигурации F-35, намерен америчком ратном ваздухопловству, може носити само две ракете ваздух-ваздух дугог домета (али без ракета ваздух-ваздух кратког домета са топлотним наво^е^ем) и две бомбе за нападе на ци^еве на зем^и. Овакав, врло сиромашан бо]еви комплет резултат ]е посща^а озби^них софтверских проблема, а не неких потенци]алних (иако рш неиспробаних) способности авиона за смешта] вейе количине наоружа^а. Ова] борбени комплет налази се у

унутрашжости авиона, а могуйе je подвесити додатне количине оружЯ на спо^ним подвесним носачима, али йе у том случа]у бити знатно нарушене „стелт" особине авиона, али и жегов домет.

Програмери тренутно раде на разво]у следейе верзиЯ софтвера Block 3F (са великим проблемима) ща би могла омогуйити ловцу F-35 употребу вейе количине разнородног наоружажа као што Я првобитно и било предвидено, али авиони са овом верзиЯм софтвера Яш су врло далеко од оперативног тестиража, а Яш да^е од уво^ежа у ескадриле америчког ратног ваздухопловства (а других ваздухопловстава зема^а широм света коЯ су финансиЯки учествовале у разво]у ловца).Тренутно, према меморандуму DOT&E, F-35 Я оспособ^ен за учешйе у оружаном сукобу, али само са поменутим боЯвим теретом, што га не чини претерано корисним.

Jош Ядан од проблема са щим се суочава F-35 Я недостатак употреб^ивог топа. Нови, актуелни софтвер ловца F-35, под називом Block 3i, Ядноставно ниЯ урачунао опци]у топа на авиону, Яр Я та] софтверски део био присутан у претходном софтверском пакету Block 3F, а коЯ Яш ниЯ довршен. Поред тога, поЯвиле су се сумже да ли Я наЯовиЯ верзиЯ врло компликоване пилотске кациге коЯм Я Ядино могуйе ци^ати топом дово^но прецизна за пога^аже ваздушних или копнених мета.

Поменути меморандум DOT&E тако^е помиже постоЯже проблема са топом на верзиЯ F-35A предвидено] за америчко ратно ваздухопловство. Само Я ова верзиЯ летелице опрем^ена топом коЯ се налази у унутрашжем спремишту. ВерзиЯ за амерички марински корпус и за америчку морнарицу опрем^ене су топом постав^еним у подвесном делу на дожем делу авиона.

см см оо

CP CP

Ш

□L

О

ш

>-

Q1 <

<

сл

О

0_

<

ш

он ш Q О

ш ОН Q_

О <

—>

О >

Ш

<

>N ZD ОН

О <

z

О z ш 2 ш ОН

St ю

■о >

о

>о

F-35A избацуе бомбу JDAM током тестиража 2012. године

со

<D (Л

ю

ю" CD

"о >

о СМ

of

Ш

а. з О

О _|

< о

X

о ш

н >-

а. <

н

(Л <

CD >о

X ш н о

О >

Ради одржаважа невид^ивих особина авиона, топ je поставлен иза малих врата ща се отвара]у тек приликом гаража топа, а тек je недавно примейено да у тренутку отваража топовских врата долази до малог скретажа авиона са сво]е путаже, што би тако^е могло довести до промаша]а. Меморандум DOT&E наглашава да йе пилоти имати великих тешкойа да погоде ци^ топом, тим пре што ]е укупан капацитет топовских граната у ловцу F-35 само 181 граната у односу на 511 у ловцу F-16 или чак 1.100 за ловац тенкова А-10.

Повреде пилота

Пилотска кацига, чи]а ]е вредност неколико стотина хи^ада долара, тешка ]е чак 2,5 кг и приликом полетажа морнаричке верзи]е F-35, односно приликом катапултиража авиона са носача, долази до наглог покрета главе пилота назад, односно напред. У 70 посто катапултиража авиона пилоти су при]авили умерене до знатне болове у глави и врату.

Приликом лансиража долази и до губитка поравнажа пилотске кациге. Пилоти су при]авили потешкойе у читажу критичних информаци]а ще се приказэду на екрану кациге. Они се жале да ]е то врло опасно, ]ер се дешава у на]критичниЯ фази лета, приликом самог лансиража са носача. су Покушали су да умаже осцилаци]е тако што су крайе и чвршйе везивали сигурносне по]асеве, али су онда имали потешкойе да дохвате одре^ене прекидаче на контролно] табли, као и ручку за катапултираже пилотског седишта.

Блиска подршка ловца F-35 може угрозити трупе на земли

Како се наставка дебата о будуйности миси]а блиске подршке, ]една ствар поста]е сигурна: F-35 рш увек ни]е у могуйности да подржава трупе на зем^и. Поменути DOT&E меморандум наглашава да ]е ловац F-35A у конфигурации Block 3i знатно лимитиран у блисщ ваздушно] подршци у односу на посщейе могуйности авиона као што су F-15E, F-16, F-18 и A-10. Као што ]е претходно наведено, авион може носити само две бомбе ще су превише велике да би се могле користити близу при]ате^ских снага, а чак и када би F-35A могао употребити обе бомбе, морао би се одмах вратити у базу ради поновног пужежа. У конкретном случа]у база би се налазила далеко од бо]ишта, ]ер ]е авиону потребна бетонска полетно-слетна писта у дужини од на]маже 2.438 метара са врло озби^ном логистичком подршком, што знатно умажу|е брзину одговора за блиском ваздушном подршком.

Топови спада]у у на]ефикасни]е оруж]е у ситуаци]ама блиске ваздушне подршке, много ефикасни]е него ракете (ще F-35A тренутно уопште не може користити). То ]е нарочито важно када ]е потребно ангажовати ци^еве щи су врло близу при]ате^ским снагама.

Ласерски вожена бомба GBU-12, мажа од ]едине две бомбе ще носи F-35A, има пужеже од 267 кг експлозива. Ако ]е бомба избачена са висине од 250 метара велика ]е вероватнойа да йе експлози]а онеспособити и при]ате^ске снаге с обзиром на то да се борбе воде обично на разда^инама мажим од 100 метара.

Са друге стране, прецизна топовска ватра била би много ефикасни]а, сч ]ер би граната топа 25 мм могла погодити цир щи се налази у радиусу од 100 метара без опасности по при]атерске снаге. То би могло бити доворно ако се не вратимо на проблем отваража топовских врата и евентуалног скретажа авиона са путаже..

Потрошжа горива представка други фактор Щи би умногоме могао ш утицати на ефикасност Р-35А на модерном бо^шту. Летелица троши много ^ горива и умногоме ]е зависна од ваздушних танкера. Исти меморандум ^ наводи да: „Р-35 има велику потрошжу горива и треба му више времена за ш ваздушна пужежа што скрайэде време за време Щег летелица може пружати ваздушну подршку". ¡^

Тренутно авиони типа Р-35 има]у ]едно полетаже-слетаже на пет дана. Другим речима, ескадрила од 12 ловаца Р-35 на миси]ама у земрама као што су Авганистан или Сири]а, што су типичне миси]е авиона Р-16 или ^

А-10, могле би пружити блиску ваздушну подршку у облику од само ]едног ^

Р-35 по земри у ]едном дану. £

<

Обjедиfoаваfoе података ствара дуплу слику

Авион Р-35, као и сви ловци, има радаре, видео-камере, инфрацрвене трагаче и пасивне електронске рисивере помойу Щих лоцира циреве и ш претже у ваздушном простору или на копну. Jедна од основних одлика овог § ловца ]есте да ]е жегов комп]утер у стажу да об]едини све информаци]е прикупрене од сво^х и ту^их сензора и да на основу тога генерише ]единствену софтверску слику о сваком циру и сващ претжи. Ова слика ш затим се одмах дели са свим авионима у формации. Иде]а ]е да сваки □: авион доби]е прецизну слику о околини у Що] се налази формаци]а авиона ° и то брзином Ща елиминише потребу за разменом гласовних података. _ Тако ]е бар замишрено. о

У стварности сви ловци Р-35 има]у проблем са управражем и об]едижаважем сопствених података, као и жиховим просле^иважем ка другим авионима у формации. Тест-пилоти су при]авили да жихови ловци Р-35 ствара]у вишеструке лажне податке када су им укручени сви сензори. На ^ пример, када радар и инфрацрвени сензори ловца детектэду непри]атерски о авион оба сензора приказэду исти цир као два цира на пилотсщ кациги. Иста _ ствар се дешава када два или више сензора детектэду исту копнену мету.

о

Тест-пилоти решавали су проблем тако што су искручивали додатне У^ сензоре; на пример, ако ]е радар укручен искручивали би инфрацрвене ш сензоре и обратно. То, наравно, ни]е добро решеже уколико би се спроводило у борбеним ситуаци]ама. Меморандум РОТ&Е поменуо ]е и ову ся констатаци]у и закручио да то представра кршеже основних принципа об]едижаважа података из вишеструких сензора у ]едну ]асну слику посщейе ситуаци]е у ко]о] ]е потребно идентификовати и ангажовати ^ непри]атера. Ова] проблем не ]авра се само у случа]у об]едижаважа података доби]ених из различитих сензора у самом ловцу вей и приликом размене података измену авиона у формации путем дата линка.

>о

со ф

ю CD

О >

0

01

ОС ш

0£ ZD О

о <

о

х о ш

I—

>-

Q1 <

(Л <

-J

О >о

X ш I—

о

о >

Логистичко особое анализира податке са F-35

Иначе, то je била ]една од основних предности ловаца нове пете генераци]е. Прво ]е F-22 могао примати и размеживати податке са другим платформама, што се у пракси показало као релативно тешко оствариво, а затим ]е та опци]а на]ав^ивана као ]една од на]вейих предности новог F-35 (што би у теории и било одно, ]ер би летелица била у могуйности да де]ству]е без ук^учиважа сво]их активних сензорских система, што значи да би у потпуности били испоштовани принципи „невид^ивости"), али за сада ]едини резултат представка само додатно оптерейеже пилота.

Проблеми са логистичким софтвером

Друга велика и скупа компонента програма F-35 ]есте аутономни логистички информациони систем, комплексни комп]утерски систем (Autonomic Logistics Information System - ALIS) щи ]е конципиран тако да максимално аутоматизу]е борбене операци]е, диагностику и уопште одржаваже летелице. Ме^утим, ALIS ]е постао велика нойна мора. Нова верзи]а система ALIS, под ознаком ALIS 2.0.2, требало ]е да буде испоручена америчком ратном ваздухопловству приликом об]ав^иважа иници]алне оперативне готовости, али се то ни]е десило, тако да ]е у употреби рш увек стара верзи]а програма ща рш увек ни]е у стажу да прихвати и обради податке од комп]утерског система щи управ^а моторима Pratt and Whitney.

Комп]утерски систем ALIS замишрен je тако да комбинуЯ податке са сч

Пита^е будуПег pa3eoja

Програм развоЯ ловца F-35, верзиЯ Block 3F, представра цир,

<

оо

комп]утера у авиону са подацима из других комп]утера и софтвера на копну ради формиража светске мреже Ща би била у могуйности да изврши уплодоваже и даунлодоваже података за сваки лет ловца F-35, врши диЯгностиковаже одржаважа, додеруЯ задатке одржаважа посадама механичара, прати све инсталациЯ хардвера и софтвера, прати све ш модификация на авиону и налаже све превентивне радже одржаважа. ^

Ова] комплексни комп]утерски систем има 24 милиона линиЯ g комп]утерског кода (поре^ежа ради Windows 7 оперативни систем садржи ш око 40 милиона линиЯ комп]утерског кода), што подразумева врло сложене £ и обимне хардверске поставке. НаЯовиЯ хардверска верзиЯ комп]утерског ^ система ALIS Я много мажа од првобитних огромних и тешко покретних хардверских Ядиница са истом наменом, али Я и даре потребна инсталациЯ комп]утерског система тамо где йе се налазити авиони F-35. Ова] услов подразумева да Я, приликом употребе, потребно 24 часа да се и пребаце подаци са сваког авиона на нови комп]утерски систем ALIS. Дакле, g у случа]у пребациважа ловца F-35 у нову базу губи се цео дан у ^ пребациважу података у нови ALIS, а током 24 часа могуйе Я пребацити ^ податке са само Ядног авиона у исто време. У случа]у пребациважа ескадриле од 12 ловаца F-35 у нову базу, Ща би, на пример, била ближа g борбено] линиЯ, било би потребно скоро две недере пребациважа g података за све авионе како би уопште могао започети процес сервисиража авиона.

С обзиром на то да комп]утерски систем ALIS врши пребациваже таЯих података са мисиЯ, комп]утери мора]у бити смештени у безбедне ££ просторе - просториЯ за специЯлан приступ програму, Ще су смештене у о модификоване бродске контеЯере. Ови контеЯери су не само велики него ^ жима управра]у и посебне екипе обучених цивилних оператора Ще Я, q тако^е, потребно пребацити у близину потенциЯлног боЯшта. Ради се о екипама из компания Lockheed Martin, али и екипама из компания Pratt and Ш Whitney щи су задужени за одржаваже мотора. С обзиром на ове < околности, потребно Я базирати све ове ресурсе на безбедно] (и з ударений) локациЯ у односу на боЯште, што доводи до спориЯг времена q одзива и великог ослажажа на транспортну авиЯци]у.

< О

Ш 2 ш

односно авион са оперативним способностима, а очекуЯ се да йе он тестираже ове коначне верзиЯ почети краЯм 2018. године, што се < тренутно сматра недостижним.

Да би ствари биле Яш компликованиЯ, рудство запослено на разво]у програма почиже да се осипа. Особре за одржаваже, инжежери и > аналитичари почижу добиЯти отказе због проблема са финансиражем, док ^ неки превентивно да]у отказ и покушава]у да найу друге послове због неизвесности реализация програма.

<л

ю

ф Званичници щи се налазе на челу програма разво]а JSF у влади, као и у

компании Lockheed Martin покушаваjу да натера]у амерички конгрес да дозволи куповину 465 ловаца F-35, што се сада, доласком новог америчког со председника Доналда Трампа, доводи у питаже с обзиром на жегово "5 негативно миш^еже о авиону. Америчка државна ревизорска купа вей ]е изнела процену да йе бити потребно око 1,7 мили]арди долара за модернизоваже само оних авиона щи су вей изра^ени ради исправке утвр^ених недостатака. Ови трошкови наставийе да расту како се буде ш повейавао бро] произведених ловаца

оЕ У употреби широм света данас се налази175 ловаца F-35. Пентагон йе

О добити 80 нових ловаца F-35 током 2017. године, а очеку]е се рш 100 ^ ловаца током 2018. године. Тада йе укупно бити 355 ловаца щи йе у

< ]едном тренутку морати да се врате у базу на модернизаци]у (углавном софтверску), а тек йе се видети да ли посще и ще су следейе грешке.

g Након тога следи оперативно тестираже и евалуаци|а ща не може бити ш завршена пре кра]а 2021. године, што значи да на]вейи бро] од 355 ловаца >- нейе бити борбено способан, можда чак и до 2024. године.

Нова америчка администраци]а председника Доналда Трампа рш ни]е одлучила шта йе се десити са овим програмом, ]едним од на]скуп^их икада када ]е у питажу набавка авиона за америчке оружане снаге. Први коментари новог америчког председника свакако нису позитивни.

ад Драган М. Вучковий (Dragan M. Vuckovic),

< e-mail: draganvuckovic@kbcnet.rs, ^ ORCID iD: http://orcid.org/0000-0003-1620-5601

"У

Z X Ш I—

O

z

O V