Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ МАНФААТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚҚАН ҲОЛДА ИҚТИСОДИЁТ ЙЎНАЛИШИ ТАЛАБАЛАРИ ЎРТАСИДА УЧРАЙДИГАН ЗИДДИЯТЛАРНИ ПЕДАГОГИК ТАШХИС ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ'

МИЛЛИЙ МАНФААТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚҚАН ҲОЛДА ИҚТИСОДИЁТ ЙЎНАЛИШИ ТАЛАБАЛАРИ ЎРТАСИДА УЧРАЙДИГАН ЗИДДИЯТЛАРНИ ПЕДАГОГИК ТАШХИС ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
36
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жамоа / талаба / қобилият / самарадорлик / механизм / фаолият / зиддият / ташхис этиш / team / student / abilities / efficiency / mechanism / activity / conflict / diagnostics.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Имомов, Инъомиддин Абдулхамидович

Мазкур мақолада иқтисодиёт йўналишидаги олий таълим муассасалари ўқув жараёнида юзага келадиган зиддиятларни педагогик ташхис этиш, унинг ўзига хос жиҳатлари хусусида фикр-мулоҳазалар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF PEDAGOGICAL DIAGNOSIS OF CONFLICTS BETWEEN STUDENTS OF ECONOMIC DIRECTION IN THE INTERESTS OF NATIONAL INTERESTS

This article provides feedback on the pedagogical diagnosis of conflicts in the educational process of higher education institutions in the field of economics, its specific features.

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ МАНФААТЛАРДАН КЕЛИБ ЧИҚҚАН ҲОЛДА ИҚТИСОДИЁТ ЙЎНАЛИШИ ТАЛАБАЛАРИ ЎРТАСИДА УЧРАЙДИГАН ЗИДДИЯТЛАРНИ ПЕДАГОГИК ТАШХИС ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ»

МИЛЛИЙ МАНФААТЛАРДАН КЕЛИБ ЧЩЦАН ^ОЛДА ЩТИСОДИЁТ ЙУНАЛИШИ ТАЛАБАЛАРИ УРТАСИДА УЧРАЙДИГАН ЗИДДИЯТЛАРНИ ПЕДАГОГИК ТАШХИС ЭТИШ

МАСАЛАЛАРИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-994-1000

Имомов Инъомиддин Абдулхамидович

Тошкент давлат иктисодиёт университети Умумий ва аник фанлар кафедраси катта укитувчиси Фаргона давлат университети мустакил изланувчиси Email: imomov@tsue.uz

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада ицтисодиёт йуналишидаги олий таълим муассасалари уцув жараёнида юзага келадиган зиддиятларни педагогик ташхис этиш, унинг узига хос жщатлари хусусида фикр-мулоуазалар келтирилган.

Калит сузлар: жамоа, талаба, цобилият, самарадорлик, механизм, фаолият, зиддият, ташхис этиш.

ABSTRACT

This article provides feedback on the pedagogical diagnosis of conflicts in the educational process of higher education institutions in the field of economics, its specific features.

Keywords: team, student, abilities, efficiency, mechanism, activity, conflict, diagnostics.

АННОТАЦИЯ

В данной статье дается отзыв о педагогической диагностике конфликтов в образовательном процессе высших учебных заведений в сфере экономики, ее особенностях.

Ключевые слова: команда, студент, способности, эффективность, механизм, активность, конфликт, диагностика.

КИРИШ

Ижтимоий муносабатларни ташкил этиш жараёнида унинг иштирокчилари уртасида муайян зиддиятлар юзага келади. Иштирокчиларнинг амалга оширилаётган фаолият (ишнинг бажарилиши)га булган муносабатлари, зиддиятни юзага келтирувчи вазиятни турлича талкин этишлари, карши томон

иштирокининг салбий ёки паст бахолашлари, фаолиятни ташкил этишдаги шахсий ролни 6урттири6 кyрсaтишлaри, сабабларни чукур тахлил килмасликлари ва энг мухими зиддиятни уз урни, вактида бартараф этиш чора-тадбирларини белгиламасликлари педагогик зиддиятарнинг келиб чикиши учун шароит яратади.

Куп сонли ва турли ёшдаги субъектларга эгалик, хар бир субъектнинг индивидуал равишда психологик, физиологик ва жисмоний имкониятларни намоён этиши, укув-тарбия жараёнини ташкил этишда турли даражада фаоллик курсатиши таълим муассасалари фаолиятини ташкил этишда y ёки бу куринишдаги педагогик зиддиятларни келтириб чикаради. Таълим жараёни иштирокчиларининг бошкарувчи ва буйсунувчи (таълим муассасаси рахбари, педагоглар жамоаси, педагог, талаба, талабанинг ота-онаси), назоратчи ва назорат килинувчи, буйрук берувчи ва ижро этувчи каби икки йирик гурухга ажралишлари хамда улар уртасидаги ёш, билим, хаётий тажриба уртасидаги фаркнинг катталиги эса педагогик зиддиятларнинг содир булишига жиддий таъсир курсатади. [4;55]

AДAБИЁТЛAP TAX^Km BA МЕТОДЛAP

Педагогик зиддият - бу таълим ва тарбия жараёнида унинг иштирокчилари (таълим муассасаларининг рахбарлари, педагоглар жамоаси, талабалар хамда уларнинг ота-оналари) уртасида юзага келадиган ва бир-бирига мос келмайдиган манфаатлар тукнашуви саналади. Демак, педагогик зиддиятлар деганда педагог ва талаба уртасидаги таълим жараёнида кузатиладиган зиддиятлар, тортишувлар келишмовчиликлар, карама-каршиликлар назарда тутилиши лозим. [3;89]

Зиддият купинча педагогнинг талаба шахси тугрисида нотугри уйлаши сабабли келиб чикади. Бола шахси тугрисида ижобий фикрда булиш педагогик зиддиятлар келиб чикишининг олдини олади. Зиддиятларга йул куймасликка эришиш - педагогнинг педагогик зукколигининг мухим таркибий кисмларидан биридир. Педагогик зиддиятлар таълим жараёни иштирокчилари уртасидаги турли сохаларда ташкил этиладиган муносабатларни камраб олади. Зиддиятларни уларнинг турли курсаткичлари буйича туркумлаштириш мумкин. [5;146] Педагогик зиддиятлар давомийлигига кура:

1) тезда якун топадиган зиддиятлар (жуда юкори хиссиётли харакатлар билан бошланиб, узида зиддиятга киришувчиларнинг чукур салбий

995

MyHoca6araapuHu aKC эттнpagн; 6y Ka6u 3ugguaTnap OFup Ba ^o^Hann aKyH Tonumu xaM MyMKHH);

2) y3OK MyggaT gaBOM этagнгaн 3ugguaTnap (TOMOHnap ypTacugaru 3ugguaTnap eTapnu gapa^aga HyKyp, 6ap^apop, MypaKKa6 6ynraH Ba3uaTnapga W3ara Kenagu; 6yHgan 3HgguaTnapHH xan Kunum ocoh эмaс);

3) Kyncu3, cycT KenaguraH 3ugguaTnap (y Kagap KecKHH Tyc onMaraH KapaMa-KaprnunuKnapHH HaMoeH этagнгaн 3ugguaTnap 6ynu6, ynap, ogaTga, 3ugguaTra KupumaeTraH TOMOHnapgaH 6upuHHHr ^aonnuru, hkkhhhh TOMOHHHHr эca hmkoh Kagap 3ugguaTgaH KOHumu 6unaH TaBCH^namgu; 6y Ka6u 3ugguaTnapHHHr enuMHHH Tonum xaM 6up MyHHa khhhh; ynapHHHr enuMH Tama66ycKop TOMOHHHHr Kapopura 6orauK 6ynagu);

4) Kyncu3, Te3 KenaguraH 3ugguaTnap (y3apo KapaMa-KapmunuKnap, TyKHamyBHunapHuHr 6up Kagap u^SuM maKnu 6ynu6, arapga y 3ugguaTra KupumyBHu TOMOHnap ypTacugaru aroHa 3ugguaT 6ynca, y xpnga yHu u^SuM xan Kunum umkohu^tu MaB^yg).

HATH^A^AP

fflyHuHrgeK, negaroruK 3ugguaTnap W3ara Kenum BaKTu, SupranuKgaru ^aonuaT Ma3MyHu, ncuxonoruK xycycuaraapu xaMga HaMoeH 6ynum xonara HyKTau Ha3apgaH xaM 6up Hena Typnapra a^parnnagu. [2;184] ^tHu:

I. ro3ara Kenum BaKTura Kypa: 1) gouMun 3ugguaT; 2) MyanaH Myggarau (6up MapTa eKu 6up Hena MapTa HaMoeH 6ynaguraH) 3ugguanap.

II. BupranuKgaru ^aonuaT Ma3MyHura Kypa: 1) TatnuM onum 6unaH 6ornuK (yKyB) знggнaтпap(н); 2) TamKunun 3ugguaTnap; 3) MexHar знggнaтпapн; 4) maxcnapapo 3ugguaTnap Ba 6omKanap.

III. ncuxonoruK xycycuaTnapura Kypa: 1) pacMun 3ugguaTnap; 2) HopacMun MynoKOT ^apaeHuga W3ara KenyBHu 3ugguaTnap [1; 56].

IV. HaMoeH 6ynum xonara HyKTau Ha3apgaH: 1) ohuk 3ugguaTnap; 2) amupuH (enuK) 3ugguaTnap.

^mupuH 3ugguaT ukku maxc opacuga MaB^yg 6ynu6, MatnyM BaKTrana ynap opacuga Mo^apo SopnuruHu 6epкнтн6 ropum MyMKuH. YnapgaH SupuHuHr ca6pu HugaMan Konca 6y 3ugguaT ohuk 3ugguaTra annaHumu MyMKuH. ^Ha CTuxuanu nango 6ynaguraH Ba gaBpun W3ara HuKaguraH, ufbo opKanu W3ara KenaguraH 3ugguaTnap xaM MaB^yg. [4;109] 3ugguaTHu 6omKa Typu xaM Synumu

MyMKuH. OuTHa Tama66ycKop TOMOHugaH KacggaH KunuHraH Bu^goHcu3napHa xapaKaT 6ynu6, maxc eKu ^aMoaHu MatnyM xapaKaTra Ma^;6yp Kunu6, 3apyp.

Шунингдек, таълим жараёнининг иштирокчилари уртасида келиб чикадиган зиддиятлар улар негизини хосил килувчи карама-каршиликларнинг даражалари буйича хам гурухларга ажратилади. Жумладан: 1) коникмаслик; 2) фикрларнинг хилма-хиллиги; 3) карама-каршилик; 4) жанжал; 5) душманлик.

МУ^ОКАМА ВА ТАХДИЛЛАР

Гарчи, педагогик зиддиятлар турлича гурух ёки туркумларга ажратилсалар-да, бирок уларни бир-биридан ажратиб булмайди. Ривожланиш даврида зиддиятлар бир турдаги куринишдан иккинчи турдаги куринишга утиши мумкин.

Зиддиятли вазият - бу объектив нарсалар шахс томонидан субъектив кабул килинган педагогик жараённинг мураккаб объектив-субъектив холати булиб, у иштирокчилар учун ахамиятли хисобланади. [5;146] Таълим муассасаларида юзага келадиган зиддиятлар узига хос хусусиятларга эга. Улар орасида куйидагиларни курсатиш мумкин:

- педагогнинг вазиятни педагогик тугри хал килишга касбий масъулият: ахир ОТМ - талабалар инсонлар орасидаги муносабатлар ижтимоий коидаларини узлаштирадиган жамият моделидир;

- зиддиятлар иштирокчилари турли ижтимоий мавкеларга эга буладилар (педагог-талаба), зиддиятдаги турли хулклари шу билан белгиланади;

- иштирокчиларнинг ёши ва хаётий тажрибасидаги фарк зиддиятдаги уларнинг карашларини ажратади, зиддиятни хал килишда хатолар учун турли даражадаги масъулиятни келтириб чикаради;

- иштирокчиларнинг ходисаларни ва уларнинг сабабларини турлича тушунишлари (зиддиятга "педагогнинг кузи билан" ва "талабанинг кузи билан" турлича карашлар), шунинг учун педагогга боланинг кечинмалари чукурлигини тушуниш, талабага эса - узининг хаяжонларини бошкариш, акл билан иш тутиши кийин булади;

- зиддият пайтида бошка талабаларнинг кузатишлари уларни гувохлардан иштирокчиларга айлантиради, зиддият эса улар учун хам тарбиявий мазмунга эга булади; бу тугрисида педагог доим ёдида тутишига тугри келади;

- зиддиятда педагогнинг касбий холати уни хал килишда ташаббусни уз кулига олишига мажбур килади ва биринчи уринга шаклланаётган шахс сифатида талабанинг манфаатларини куя билишини талаб килади;

- зиддиятни хал килишдаги педагогнинг хар кандай хатоси янги вазиятларни ва зиддиятларни келтириб чикаради, унга бошка талабалар хам аралашадилар;

- педагог дарсда талабалар хулкларини тахмин килиш буйича эга булган имкониятнинг озлиги; уларнинг харакатлари кутилмаганлиги купинча дарснинг режалаштирилган боришини бузади, педагогда газабланиш ва хар кандай йул билан "тусикларни" олиб ташлашга интилишини келтириб чикаради; содир булган ходиса тугрисида ахборотнинг етишмаслиги тегишли йул тутишни ва шундай шароитларда мурожаат этиш охангини танлашни кийинлаштиради;

- бошка талабалар хам вазият гувохлари буладилар, шунинг учун педагог хар кандай йул билан узининг ижтимоий мавкеини саклаб колишга интилади ва шу билан купинча вазиятни зиддиятгача олиб боради;

- педагог одатда талабанинг алохида харакатларини эмас, балки унинг шахсини бахолайди, бундай бахо купинча талабага бошка педагоглар ва тенгдошларининг (айникса бошлангич мактабда) муносабатларини курсатади;

- талабага бахо бериш купинча унинг харакатларини субъектив тушуниш ва унинг мотивлари тугрисида, шахснинг хусусиятлари, оиладаги хаётий шароитлари тугрисида кам ахборотга эга булиши асосида курилади;

- педагог вужудга келган вазиятни тахлил килишга кийналади, талабани жазолашга шошилади, талабага нисбатан ортикча талабчанлик зарар килмайди деб хисоблайди;

- педагог ва алохида талабалар уртасидаги вужудга келган муносабатлар хусусиятлари мухим ахамиятга эга булади; талабаларнинг шахсий сифатлари ва ностандарт хулклари улар уртасидаги доимий зиддиятлар сабаби хисобланади;

- педагогнинг шахсий хусусиятлари (жахлдорлик, куполлик, касоскорлик, магрурлик, иложсизлик ва бошкалар) хам купинча зиддиятлар сабаби булади; талабалар билан узаро муносабатларда педагогнинг устувор кайфияти, педагогик ишларга кизикиши, педагогик кобилияти йуклиги, педагогнинг хаётий муваффакиятсизликлари, педагогик жамоадаги умумий мухит ва ишларни ташкил килиниши кушимча омиллар сифатида иштирок этади. Вазиятларни ва зиддиятларни хал килишда педагогнинг хар кандай хатоси талабаларнинг хотираларида колади ва узаро муносабатларга узок вакт таъсир курсатишини эсдан чикармаслик керак;

- дарслардаги, айникса, усмир ёшлар синфларидаги зиддиятлар купчилик томонидан одатий, конуний деб тан олинади;

- negaror Typgu emgaru TagaSagap ypTacugaru aMaguft y3apo agoKagapHu KyHaHTupuS ygapHuHr ^aMoagu yKyB ^aoguaTgapuHu TamKug KugumHu Sugumu KepaK; SyHgaH 3ugguaTgap KynpoK SupuHHu ypuHga ^aKaTruHa $aHHu y3gamTupum gapa^acu SugaH Ku3uKaguraH negarorgap ^aoguaraga Ky3ra TamgaHagu, aKcuHHa, TagaSagapHu axmu SugaguraH Ba ygap SugaH agoKa Kugum Typgu maKggapuHu TonaguraH negaror TOMOHugaH oguS SopugaguraH gapcgapga Ba SomgaHFuH cuH^gapga ygap aHHa KaM cogup Sygagu;

- ogaTga $aHHu axmu y3gamTupMaraH, xygKu "kuhuh" TagaSagap SugaH gapcgaru Ba3uaT 3ugguaTrana eTuS Sopagu. fflyHuHr ynyH negarorHuHr y3uHuHr ^oftgacu ynyH aHHaH myHgaH TagaSagapHu axmupoK ypraHum, TonmupuKHu Sa^apumga y3 BaKTuga epgaM KypcaTum MaKcaguga ygapra эtтнSopgн Sygum KepaK;

- xygKu ynyH $aH SyftuHa eMOH Saxogap SugaH ®:a3ogam KepaK эмac — 6y u^SuM HaTu^anapra oguS KegMaHgu, SagKu ^aKaTruHa negaror SugaH y3OK maxcuft 3ugguaT KegTupuS HuKapagu, 6y xogaT agSarra $aHra кнзнкнmннн nacaHTupagu;

- negaroruK ^aoguaTga 3ugguaTHu caMapagu xag KugumgaH yHuHr ogguHu ogum ocoh.

XY^OCA

OuKpuMu3 aKyHuga negaroruK 3ugguaTgapga xap KaHgaH agogaTcroguKgapra, н^тнмoнн MyHocaSaTgapga aKKa xoKuMguKHuHr eTaKHu ypuH TyTumura HucSaTaH MypocacroguK KaSugap xaM negaroruK 3ugguaTgapHuHr yзнraгннa xoc SygraH MyxuM xycycuaTgap caHagagu. X,ap KaHgafi 3ugguaTHuHr OKuSaTgapu TagaSagap maxcuHuHr KeHuHru puBO^gaHumgapuga y3 aKcura эra SyguS Sopagu, myHuHrgeK, ygapHuHr Kegrycu TaKgupgapura xaM ce3ugapgu Tatcupu yTKa3agu. ^eMaK, MypaKKaS 3ugguaTgu Ba3uaT negaror Ba TagaSagapHuHr MaKcaggapu, Basu^agapu, caSaSgapu Ba umTupoKHugapHuHr maxcuft uMKOHuaTnapuHuHr Sup-Supura moc KegMacguru Ky3aTugaguraH Sup Kagap OFup mapouTgapgaru y3apo xapaKaTgapugaH $apK Kugagu. By ypuHga Sup-Supura moc KegMacguru gapa^acu 3ugguaTgu Ba3uaTHuHr MypaKKaSguK xaMga KuftuHguK gapa^acura SugaH aHuKgaHagu.

Xygoca KuguS myHu aHTum MyMKuHKu, TatguM Myaccacagapu aMagueTu SugaH TaHumum Hara^acuga negaroruK 3ugguaTgapHuHr KeguS HuKum Heru3u Typguna Sygca-ga, acocufi caSaSgap KyHugarugap экaнgнrн MatgyM Sygagu: negaroruK TagaSHu KyHumga TagaSagapHuHr em, ncuxogoruK, Ba maxcuH

имкониятларининг инобатга олинмаслиги; педагогик талабнинг талабалар имкониятига мос эмаслиги; педагогик талабнинг куйилишида барча талабаларга бирдек ёндашилмаслик; педагогик талабнинг куйилишида талабаларга индивидуал ёндашилмаслик; укитувчиларнинг талабага нисбатан "адолатсиз" муносабатда булишлари; педагогик талабнинг талабалар хохиш-истак, интилиш ва кизикишларига зид булиши; педагогик талабнинг куйилишида самимийликнинг етишмаслиги, аксинча, буйрук охангида баён этилиши; педагогик талабнинг куйилишида талаба шахсига ишонч билдирилмаслик ва х.о.

REFRENCES

1. Анцупов А.Я. Профилактика конфликтов в школьном коллективе. - М.: Гуманитар. изд. центр ВЛАДОС, 2004. - С. 38.

2. Кузина А.А. Воспитание конфликтологической компетентности старшеклассников. Автореферат дис. канд. пед. наук. - М., 2007. - 176 с.

3. Туйчиева Г.У. Ёшлар ва конфликтлар: конфликтлар ечимига урганиш. - Т ., 2008. - 128 б.

4. Каримова В.М. Психология / Укув кулланма. - Т.: АДодирий номидаги Халк мероси нашриёти, 2002. - 205 б.

5. Habib Ozgan The usage of domination strategies in conflicts between the teachers and students: A case study // Educational Research and Reviews. Vol. 11(4), pp. 146-152, 23 February, 2016. DOI: 10.5897/ERR2015.2542

6. Sabina Valente, Abílio Afonso Lourenfo and Zsolt Németh School Conflicts: Causes and Management Strategies in Classroom Relationships // Interpersonal Relationships. December 23rd, 2020. DOI: 10.5772/intechopen.95395

7. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.