Научная статья на тему 'МИЛЛИЙ БОҒЛАРДА ФУНКЦИОНАЛ ЗОНАЛАРГА АЖРАТИШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ'

МИЛЛИЙ БОҒЛАРДА ФУНКЦИОНАЛ ЗОНАЛАРГА АЖРАТИШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

103
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Миллий боғ / ГАТ / экологик каркас / геоэкология / барқарор ривожланиш / қўриқхона / экотизим / туризим / National park / GAT / ecological framework / geoecology / sustainable development / nature reserve / ecosystem / tourism

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М. Н. Дехканбаева, Р. Мустаев

Мазкур мақола миллий боғларнинг ҳудудларни функционал жиҳатдан зоналарга ажратишнинг геоэкологик жиҳатларини ўрганиша қаратилган бўлиб, бу жараѐнда ГАТтехнологиясидан фойдаланиш усулларини тахлил қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — М. Н. Дехканбаева, Р. Мустаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article is aimed at studying the geoecological aspects of the functional zoning of national parks, and analyzes the methods of using GAT technology in this process

Текст научной работы на тему «МИЛЛИЙ БОҒЛАРДА ФУНКЦИОНАЛ ЗОНАЛАРГА АЖРАТИШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ»

МИЛЛИЙ БОГЛАРДА ФУНКЦИОНАЛ ЗОНАЛАРГА АЖРАТИШДА ГАТ-ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

Мазкур макола миллий богларнинг худудларни функционал жихатдан зоналарга ажратишнинг геоэкологик жихатларини урганиша каратилган булиб, бу жараёнда ГАТтехнологиясидан фойдаланиш усулларини тахлил килинган.

Калит сузлар. Миллий бог, ГАТ, экологик каркас, геоэкология, баркарор ривожланиш, курикхона, экотизим, туризим.

This article is aimed at studying the geoecological aspects of the functional zoning of national parks, and analyzes the methods of using GAT technology in this process.

Keywords. National park, GAT, ecological framework, geoecology, sustainable development, nature reserve, ecosystem, tourism.

Жахонда инсон фаолияти таъсирига учрамаган ва табиий ландшафтларни саклаш, усимликлар ва хайвонот олами ва уларнинг яшаш мухитини мухофаза килиш хамда улардан илмий ва укув амалий сохаларда фойдаланиш иконини берувчи мухофаза этиладиган табиий худудларни аниклаш хамда улрани ГАТ-технологиялари ёрдамида бахолашга булган эхтиёж йилдан-йилга ортиб бормокда. Жумладан, БМТнинг 2030 йилгача баркарор ривожланиш буйича дастурида "куруклик экосистемаларини мухофаза килиш ва тиклаш, улардан окилона фойдаланиш, урмонларни рационал бошкариш, чулланишга карши курашиш, ерларнинг деградациясини тухтатиш ва биологик хилма-хиллик йуколишининг олдини олиш" буйича вазифалар белгилаб берилган. ГАТ-технологиялари ёрдамида худудларни экологик

М. Н. Дехканбаева

Фаргона давлат университети катта укитувчиси

Р. Мустаев

Фаргона давлат университети укитувчиси

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

карталаштириш, шу жумладан миллий бог худудларини

October, 2022

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 10 | 2022

функционал зоналарга ажратишда аналитик ва синтетик карталарни яратишни такозо этади.

Республикамизда табиатни мухофаза килиш сохаларида ГАТ технологиялари, жумладан AtlasGIS, WinGIS, ArcInfo, MapInfo, ArcGIS, QGIS (А^Ш), GeoDraw GeoGraph (Россия) дастурлари, Hydrus 1D (Германия) моделида карталар яратиш, аэрокосмик суратларни юклаш, тасвирларни кайта ишлаш, ракамлаштириш ва векторлаштириш, маълумотлар базасини яратиш, картографик тасвирлаш белгиларини куриш, диаграммаларни тузиш ва моделлаштириш юзасидан мухим вазифалар белгилаб берилган. Бу вазифаларни амалга оширишда, ГАТ технологияларини куллаган холда миллий богларнинг худудларини зоналарга ажратиш, уларда юзага келиши мумкин булган экологик холатни карталаштириш ва моделлаштириш мухим ахамият касб этади [2, 12].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Экологик картографияни ривожлантириш ва тадкик килиш, экологик карталарни яратиш борасида илмий тадкикот ишлари Randel Washbume, W.Hartman, А.М.Берлянт, А.П.Золовский, Б.Е.Кочуров, Ф.Х,.Х,икматов Ю.Ахмадалиев, А.Нигматов, В.А.Рафиков, Ш.М.Шарипов, О.И.Абдуганиев ва К.Хакимовалар томонидан амалга оширилган. Экологик атласлар яратиш буйича Review of Napa Valley Historical Ecology Atlas (2012), Ecological Atlas of Alaska (2016), Россия Федерацияси экологик атласи (2002), Москва области экологик атласи (2012) каби ишларда муайян тадкикотлар олиб борилган хамда уларнинг барчаси маълум даражада ижобий натижаларга эришилган.

Бу тадкикотлар экологик картографияни географик жихатларининг илмий асосларини такомиллаштириш учун муайян имкониятларни беради. Бирок, юкоридаги тадкикотларда алохида миллий богларни зоналарга ажратишда ГАТ-технологиялардан фойдланишнинг илмий-назарий асослари муайан узвийликда урганилмаган, атласлари яратилмаган [3, 4].

НАТИЖА ВА МУХ,ОКАМАЛАР

Миллий богларда функциянал зоналарнинг сони худуднинг табиий хусусиятларига ва мавжуд фойдаланиш мохиятига боглик холда белгиланади. Юкиридаги тадкикотчилар томонидан функционал зоналарнинг чегаралари ердан фойдаланишнинг мавжуд контурларига ёки худудий бошкарувга имкон кадар купрок мос келиши асослаб берилган. Жойни ташки куриниши чизикли шаклда

October, 2022

49

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 10 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

ориентирлaшни aмaлгa оширишдa cyB хaвзaдaри, дaрë ирмоFи, йyллaр, экологик cУкмокдaр Ba бошкдтар хисобга олингaн. Шу билaн биргa, aйрим XOллaрдa миллий боFнинг фyнкционaд зонлaрининг ичидa aдохидa cyбзонлaр ëки хyдyдлaрни aжрaтилиши мумкин. Бyндaй хyдyдлaр, биринчи нaвбaтдa, миллий боFни ëки тaбиaтни мaxcyc мyхофaзa килиш режимигa эгa бyлгaн зонaлaрдa 6УЛИШИ керaк [3, 5, 6].

Мyхофaзa этилaдигaн тaбиий хyдyдлaр тyFриcидa дaвлaт K;онyнлaридa миллий боFлaрдa бир-биридaн фyнкциaнaд фaркдaнyвчи турли зонaдaргa aжрaтилгaн. Мacaдaн, Россия федерaд конyнидa миллий боFлaр 7 Ta зонaгa бyлингaн:

- к^ри^ота (acоcий функцияси - тaбиий комплекcлaр Ba объектлaрни хaмдa yлaрнинг тaбиий холaтини caкдaниш) зотаси;

-aдохидa мyхофaзa килинaдигaн (aдохидa тaбиий мaжмyaдaр Ba объектлaрни caкдaб туриш учун шaроитни тaъминлaш) зонa;

^ништурув туризми (экологик тaълим-тaрбия бериш Ba дикдатга caзовор объектлaр билaн тaништириш) учун aжрaтилгaн худуд;

- рекрецион (габиий шaроитдa дaм олишни тaшкиллaш) зонa;

-тaриxий-мaдaний объектлaрни мyхофaзa килиш (тaриxий Ba мaдaний

объектлaрни caкдaб колиш учун шaроитни тaъминлaш) зотаси;

-миллий боF худудига тaшриф бyюрyвчилaргa xизмaт кyрcaтиш (кечки тyнaш жойлaр, чодир лaгерлaри, мaдaний дaм олиш, мaиший, axборот Ba бошкд caйëхлик xизмaтлaри) учун мyлжaдлaнгaн хyдyдлaр;

- xyжaлик мaкcaдлaр (миллий боFнинг фyнкционaл зонaдaрини фaолиятини тaъминлaшдa зaрyр бyлгaн xyжaдик фaолиятни aмaдгa ошириш) учун aжрaтилгaн xyдyдлaр.

Айникда, мaхaдлий aхоли яшaйдигaн хyдyдлaрдa ярaтилгaн миллий боFлaргa aдохидa кaрaтилaди. Юкоридaги фyнкционaд зонaлaргa кУшимчa рaвишдa, aхолининг тирикчилик эхтиëжлaрини кондириш учун бу ердa aнъaнaвий тaбиaтдaн фойдaдaниш худуди aжрaтилaди. Бyндaй худуд доирacидa ов xyжaдигини юритиш ëки бaдик овлaш, мевaдaр Ba кУзикоринлaрни йиFиш, xaдк хyнaрмaндчилигини Ba бошкaдaргa рyxcaт берилиши мумкин.

Мyрaккaб зонaдaр тизими фaкaт бaъзи холлaрдa зaрyр xиcоблaнaди: кaйердaки, мaвжyд тaбиaт комплекси Ba хyдyддaн фойдaдaниш хусусияти

хaддaн тaшкaри жyдa мaйдaдaшгaн xолaтдa бyлca. Бирок, бyндaй холaтлaрдa, юкоридaгилaрни этиборгa олиб, хaр кaндaй йул билaн миллий боF моделини cоддaлaштириш учун хaрaкaт килиш керaк. Бyндaй cоддaдaштириш ycyллaридaн бири функцияси

October, 2022

50

бир бирига якин булган зоналарни бирлаштириш хисобланади. Масалан, бундай усул ёрдамида Болтикбуйи давлатларида миллий богларни моделлаштиришда фойдаланиб келмокдалар. Натижада, Болтикбуйи давлатларида миллий боглар 5 та асосий функционал зонага ажратилган:

- курикхона режимига эга худудлар,

- рекреация ва танишув туризми учун ажратилган худудлар,

- мехмон ёки ташриф буюрувчиларга хизмат курсатиш зоналари,

-анъанавий табиатдан фойдаланиш зонаси,

- хужалик максадлари учун мулжалланган худудлар.

Юкорида келтирилган миллий богнинг моделига эътибор каратилса, сайёхларни дам олиши ва танишув туризми вазифалари бажарувчи худудлар миллий богда бир зонага бирлаштирилган. Миллий бог, шунингдек курикхоналарнинг атрофида курикланма зонаси ажратилади. Курикланма зоналар мухофаза этиладиган табиий худудларга салбий таъсирнинг олдини олиш максадида хужалик фаолияти ва бошка фаолият чекланади ёки такикланади [7, 8]. Шунингдек, бундай зонанинг кенглиги табиий ва ижтимоий-иктисодий шароитларга боглик. Х,имоя зоналарнинг улчамлари ва режими, шунингдек ер участкаларини саклаш вазифаси мухофаза этиладиган табиий худудларни ташкил этиш билан бир вактда белгиланади. Бундай зоналар худуди собик ер эгалари назорати остидадир, аммо иктисодий фаолият миллий богнинг маъмурияти билан мувофиклаштирилган булиши шарт.

Курикланма зоналар иш режими, мухофаза килинадиган табиий худудлар тугрисидаги Узбекистон Республикаси Конуннинг 47-моддасида келтирилган. ни тахлил килиб, бу масалада иккита асосий фаолият гурухини ажратиш мумкин. Давлат курикхонаси курикланма зонасининг бир кисми экологик туризмни ташкил этиш, мазкур худуд учун хос булган камёб хамда йуколиб кетиш хавфи остида турган усимликлар ва хайвонларнинг турларини купайтириш максадида табиий питомниклар барпо этиш учун хамда курикхонанинг бошка эхтиёжлари учун шу курикхонанинг узига топширилиши мумкин [8, 9]. Юкоридаги талабларни тахлилига кура барча миллий боглардаги фаолият турларини икки гурухга жаратиш мумкин. Булардан биринчиси миллий богларнинг максад ва вазифалари ва уларга зид булган фаолият турларини миллий богнинг барча зоналарида тулик такикланиши:

> фойдали казилмаларни кидириш ва казиб олиш;

> дарахт ва буталарни кесиш (парваришлаш йусинидаги ва санитария максадидаги кесиш бундан

мустасно);

October, 2022

> гидрологик ва гидрогеологик режимни узгартирадиган харакатлар;

> тупрок эрозиясга ва тупрок копламининг бузилишига олиб келадиган тадбирлар;

> геологик катламларни очилиб колишига ва бузилишига;

> усимлик ва хайвонот дунёсининг таназзулини келтириб чикарувчи харакатлар (ов килиш);

> табиат богларининг фаолияти билан боглик булмаган йул ва мухандислик-коммуникация ишларини (йуллар, кувурлар, электр узатиш линиялари ва бошка коммуникациялар куриш ишлари) амалга ошириш;

> чикиндиларни саклаш ва кумиш, окова сувларни окизиш;

> тирик организмларнинг янги ва кенжа турларини иклимлаштириш максадида жойлаштириш;

> тарихий ва маданий ахамиятга эга булган объектларга зиён келтириш ва улар олиб кетиш кабилар.

Бу турли миллий боглардаги амалга оширилган функциянал зонирлаш амалиётидан далолат беради. Турли миллий боглардаги хар бир зонанинг катталигидаги фарклар нисбати узгариб туради. Масалан, Приелбрус миллий богида курикхона зонасининг улуши 73% булса, "Россия Шимоли" миллий богида бу курсаткич 1%га тенг. Бирок, бу миллий богларда табиий комплексларни мухофаза килишни белгилаб берувчи курсаткич хисобланмайди.

Бирок, юкорида режалаштирилиши мумкин булган тадбирларнинг барчаси факат миллий богнинг хужалик учун фойдаланишга ажратилган худудларда амалга оширилади. Курикхона режимидаги ёки бошка функционал зоналарда тадбирларни утказий миллий бог директори билан келишилган холда рухсат берилади. Функционал зонирлашнинг алохида турларини тахлил этишда, баъзи тадкикотчилар томонидан амалиётда алохида зоналар майдонинг оптимал нисбати белгиб утилганлигини хам айтиб утиш зарур [10, 11].

Масалан, Н.М.Забелиннинг (1987) фикрича, ушбу турдаги меъёрларни куллаш максадга мувофик эмас: "Зоналарга ажратиш-механик жараён эмас, балки нисбатан йирик минтаканинг табиий ва хужалик вазиятини аниклашда ажратиб олинган худуднинг ресурсларини куп курсаткичли инвентаризация килиш натижаси хисобланади". Мантикий эчимлар конунга нисбатан самаралирок булиб, белгиланган максадларга эришишга имкон беради. Бу норматив ёндашишдан кура, илмий дунёкараш учун купрок

мос келади " [1].

October, 2022

ХУЛОСА

Миллий богларда табиий объектлар ва мажмуаларга зарар етказиши мумкин булган фаолиятнинг бошка турлари хам чекланиши ёки такикланиши мумкин. Миллий богнинг функционал фаолиятига зид келмайдиган хужалик фаолиятнинг бошка турлари хам амалга оширилади, шунинг учун, мухофазага олинган табиий мухитда махаллий куламдаги узгаришлар содир булиб туради.

Шундай килиб, миллий бог моделини тузишда анъанавий табиатни бошкариш худуди билан биргаликда 8 та функционал зона ажратиш мумкин. Бирок, хозирги кунда фаолият юритаётган миллий богларда функционал зоналарнинг сони камдан-кам холларда 5 дан ошади, чунки амалиёт шуни курсатадики, ажратилган худудлар канча куп булса, шунчалик уларни зонирлаш таркиби ва бошкариш жараёни хам муракаббалашади. Бундан ташкари, мураккаб зонирлаш тизимига эга миллий богларда махаллий ахолининг мослашиши хам кийинлашади. Чунки, ахоли учун хар бир ажратилган зонада табиатдан фойдаланиш буйича белгиланган чекловларга амал килган холда иш фаолиятини ташкил этиш муракаб жараён хисобланади. Шу билан бирга, конуни бузишлар, турли хил зиддиятли вазиятлар, кескинликлар ва кийинчиликларнинг сони ортиб боради.

Масалан, миллий богларнинг фаолият курсатиши учун йуллар, бошка коммуникациялар ва иншоотлар курилиши зарур булган холларда бузилган ерларни рекультивация килиш, барча табиатни мухофаза килиш йуналишидаги тадбирларни амалга ошириш ва бошкалар. Шунингдек, айрим тадбирлар махсус ажратилган ёки олдиндан режалаштирилган жойларда утказилади. Масалан, туристларнинг дам олишлари учун мулжалланган худудлар, махсус ут ёкиш учун жойлар, хаваскорларни балик овини ташкил этишга, шунингдек, фестиваллар, оммавий спорт мусобакалар ва кунгилочар тадбирларни ташкил этишга рухсат берилади.

REFERENCES

1. Забелина Н.М. Национальный парк. -М.: Мысль. 1987. -170 с

2. Абдуганиев О. И., Махкамов Э. Г. Географические особенности организации туристско-рекреационной деятельности в охраняемых природных территорий //Экономика и социум. - 2019. - №. 9. - С. 383-390.

3. Isomiddinovich, A.O. , Mahkamov, E. and Bahrom, N. 2022. Geographic Aspects of Organizing Tourism in Protected Natural Areas. Miasto

Przysziosci. 27, (Sep. 2022), 82-85.

October, 2022

4. Olimjon I. Abduganiev, & Elyorbek G. Makhkamov. (2022). ECOLOGICAL TOURISM IN PROTECTED NATURAL AREAS. Journal of Geography and Natural Resources, 2(02), 25-32. https://doi.org/10.37547/supsci-ignr-02-02-04 More Citation Formats.

5. Isomiddinovich, A. O. ., Mahkamov, E. ., & Bahrom, N. . (2022). Geographic Aspects of Organizing Tourism in Protected Natural Areas. Miasto Przyszlosci, 27, 82-85. Retrieved from http://miastoprzyszlosci.com.pl/index.php/mp/article/view/500.

6. Олимжон Исомиддинович, А. ., & Фарангиз Ботиржон кизи, F. . (2022). ЛАНДШАФТ ВА БИОЛОГИК ХИЛМА-ХИЛЛИКНИ ГАТ-ТАХЛИЛ АСОСИДА БАХ,ОЛАШ. Новости образования: исследование в XXI веке, 1(1), 53-58. извлечено от http://nauchniyimpuls.ru/index.php/noiv/article/view/98.

7. Dekhkanbaeva M. N. Prospects Of Tourism Development In Uzbekistan //The American Journal of Applied sciences. - 2022. - Т. 3. - №. 02. - С. 95-99.

8. Dehkanbayeva M. N. TERRITORIAL LOCATION AND FUNCTION OF SACRED LANDSCAPES (FERGANA REGION) //Экономика и социум. - 2019. -№. 11. - С. 919-921.

9. Isomiddinovich A. O. et al. Tourism Potential of Protected Natural Areas and Problems of Its Use //Texas Journal of Multidisciplinary Studies. - 2022. - Т. 9. - С. 162-166.

10. Хамидов А. А., Дехканбаева М. Н. ИССЛЕДОВАНИЕ БИОГЕОГРАФИЧЕСКИХ ОСОБЕННОСТЕЙ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ //Academic research in educational sciences. - 2022. - Т. 3. - №. 5. - С. 881-886.

11. Дехканбаева М. Н., Накибов К., Мустаев Р. ГЕОГРАФИЧЕСКОЕ ИЗУЧЕНИЕ ОПУСТЫНИВАНИЯ //Экономика и социум. - 2019. - №. 11. - С. 939-942.

12. Пиньковский М. Д. и др. Научное обоснование ГАТ" Сочинский национальный парк". - 2011.

October, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.