Научная статья на тему 'МЕЖДУНАРОДНОЕ САТРУЛНЕСТВО О ЗАШИТЫ ПРИРОДЫ'

МЕЖДУНАРОДНОЕ САТРУЛНЕСТВО О ЗАШИТЫ ПРИРОДЫ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
12
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АТМОСФЕРА / БИОСФЕРА / МОНИТОРИНГ / ФОНТЕБЛО / КОМИССИЯ / ТРАГЕДИЯ / СТОКГОЛМ / ФОНД

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Хисайнов Д.Э., Мирзоев С.М., Холов С.А., Намозов А.К.

В данной статьи рассматрывается глобалные аспекты маждународное мирвого сообшество о зашиты придоры и природных ресурсов в свете постоновленое ООН, ЮНЕП,ЮНЕСО. В работе также освешаются вопросы охраны природы, в топ числе воды, земля, атмосфера в целом. В работе сформулированы ряд существующих международных конвенции и комиссии по вопросам экологии, национальных фактов, международный фонд зашиты диких животных, причины возрастание загрязненые атмосферы, воды, обработка и переработка промышленных отходов,осуществление биоэкологических мониторингов и. т.д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Хисайнов Д.Э., Мирзоев С.М., Холов С.А., Намозов А.К.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INTERNATIONAL COOPERATION ON NATURE PROTECTION

In this a ticle, the autho has p ovided specific data on global issues of inte national coope ation in the field of conse vation of natu al esou ces and esou ces in acco dance with the sessions and esolutions of the UN Gene al Assembly Committee on Envi onment. The autho also p ovides info mation on natu e p otection, including wate , land and ai . In this a ticle the issues of inte national confe ences and commissions on envi onmental p oblems of national pa ks a e conside ed by the Inte national Fund fo Conse vation of Animals and the causes of inc eased pollution of the atmosphe e and wate , and the t eatment of indust ial emissions by the envi onment.

Текст научной работы на тему «МЕЖДУНАРОДНОЕ САТРУЛНЕСТВО О ЗАШИТЫ ПРИРОДЫ»

3 Бедона 16±0.6 10±0.6 - 6±0.3 1.0±0.03

4 Сафедтут 17±0.6 11±0.3 23±0.9 7.1±0.6 1.0±0.03

5 Сиёхтут 19±0.3 9±0.9 30±0.3 11±0.6 1.2±0.04

6 Балхй 23±0.6 19±0.3 - 8±0.3 10±0.03

ЛИТЕРАТУРА

1. https://tg.m_wikipedia.oig/wiki/%D0%9D%D0%BE%D2%B3%D0%B8%D1%8F%D0%B8_%D0%90%D0%B9%D0 %BD%D3%A3

2. Керн Э.Э. Тутовое дерево (шелковица). / Э.Э. Керн // Изд. Инст. растениеводства НКЗ СССР.-Л., 1932.-С.18-25.

3. Федоров А.И. Тутоводство. / А.И.Федоров - М., 1954. - 260с.

4. Бахтеев Ф.Х. Важнейшие плодовые растения. / Ф.Х.Бахтеев // Изд-во «Просвешение» М., 1970.-351с.

5. Мубалиева Ш.М. Сортовое и формовое разнообразие шелковицы (Morus l.) на Западном Памире. Автореф. дис. канд. с-х. наук. / Ш.М. Мубалиева - Душанбе, 2011.-23с.

6. Шпигель М.Л. Тутоводство в Японии. Ташкент. - Сельхозгиз. 1932. С. 20-45.

7. Смольский Н.В. Культура тутового дерева в Зеравшанской долине. / Н.В. Смольский М.Л.Шпигель, Г.А.Покровский // Плодовые Среднего Таджикистана Л: 1935.-вып.23.- С. 104-155.

8. Запрягаева В.И. Лесные ресурсы Памиро-Алая. / В.И. Запрягаева // Изд-во «Наука». Ленинградское отделение -Л.,-1976. С. 178-180.

РАЗНООБРАЗИЕ СОРТОВ ШЕЛКОВИЦЫ НА ТЕРРИТОРИИ АЙНИНСКОГО РАЙОНА

В статье приводится краткое изучение двух видов шелковицы на территории Айнинского района, Согдийской области. Даётся краткая морфологическая характеристика 1 сорта черной и 6 сортов и форм белой шелковицы произрастающих на территории Айнинского района. Морфологические параметры сортов приводится в виде таблицы.

Ключевые слова: Айнинский район, шелковица, черная шелковица - Morus nigra L., белая шелковица - Morus alba L., почки, листья, побег, соплодия, Шохтут, Бедона, Марворид, Балхи.

VARIETY OF SILK VARIETIES ON TERRITORY OF AININSKY DISTRICT

The article provides a brief study of two types ofmulberry on the territory of the Ainirnky district, Sughd region. A brief morphological characteristic of 1 variety of black and 5 varieties and _ forms of white mulberry growing on the territory of the Aininsky region is given. The morphological parameters of the varieties are given in the _ form of a table.

Keywords: mulberry, black mulberry, white mulberry, species, varieties, forms, Aini, infructescence, shoot, leaves.

Сведения об авторе:

Ёров Комрон Нарзикулович - магистрант второго курса биологического факультета Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Тел: (+992) 931839252, E-mail: komron_01.96@mail.ru.

About the author:

Yorov Komron Narziqulovich - second-year master's student, Faculty of Biology, Sadriddin Aini Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992) 931839252; E-mail:komron_01.96@mail. ru.

^АМКОРЩОИ БАЙНАЛХАЛЦЙ ОИД БА МУ^ОФИЗАТИ ТАБИАТ

Хцсайнов Д.Э., Мирзоев.С.М, Холов С.А., Намозов А.К.

Донишгоуи давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Масъалах,ои садамахд мушкилот^о ва хатарх,ои эколога, имрузх,о тамоми ах,ли башарро ба ташвиш оварда аст. Аз ин ру, бетарафй ва каноргир нашудан оиди ин хатарх,ои Сайёра беахдмиятй нашояд, зеро ах,ли башар имруз танх,о дар хдмкории якчоя метавонанд табиати мухдги атроф ва конунията,ои онро омузанду риоя ва пайваста такмил дихднд. Ин х,амкорих,о имконият медих,ад, ки инсоният барои насли ояндаи худ аз табиат чизе мерос гузорад.

Аксари ташкилот^ои байналхалкй аз ибтидои асри XX сар карда, корх,ои илмию амалиро оиди х,амкорих,о доир ба масъалах,ои мух,офизати мух,ити зист ба сомон расонидаанд. Мох,и октябри соли 1948 бо ташаббуси ЮНЕСКО, (ташкилот оиди маориф, илм ва санъат), дар Фонтенбло ташкилоти

бaйнaлxaлкй 6o томи Итгифoки Бaйнaлxaлкй oиди мyx,aфизaти мух,ити aтpoф Ba capBaxx^ тaбий coзмoн дoдa шуд.

Дap кopи ин тaшкилaг нaмoяндaгoни 18 - дaвлaт, 108 тaшкилoтx,oи миллй Ba як Karop тaшкилaгx,aи бaйнaлxaлкй ш^гат вapзидaнд. Бaъдтap ин итгифaк 6a мapкaзи илмй тaбдил ёфт, ки 36 дaвлaтpa мyттax,ид кapд. Дap кapи итгифaк 300 дaвлaти дунё Ba 75 - мyaccиcax,aи чaмъиятй 6a мyx,aфизaти мух,ити aтpaф capy каp дaштa шиpкaт мeкapдaнд. Acora фaъoлияти кapи ин тaшкилaгx,a дap 6 кaмиcияи тaшкил кapдa туда, aгoз мeëбaд:

1. Кaмиccияи экoлoгй.

2. Кaмиccия aиди mpRx^ миллй.

3. ^ми^ия aиди мaъpифaтнoккyнии ax^a

4. Кaмиccия aиди мyx,oфизaти тамуд^и нaдиp Ba кaмфëти oлaми нaбaIaтy x,aйвaнaг.

5. Кaмиccия oиди cиëcaт aиди мyx,aфизaти мух,ити aтpoф.

6. Фaнци бaйнaлмилaлй aиди мyx,oфизaти x,aйвaнoти вax,шй Итгифaки мaзкyp 6o як KaTOp мyaccиcax,aи aлaкaмaц буда, x,aмкapй мeнaмaяд:

1. Шypaи бaйнaлxaлкй aиди мyx,aфизaти пappaнцaгoн.

2. Бюpoи бaйнaлмиллaлй aид 6a амyзиши oбшинoкyнaндaгoн.

3. Фeдepaтcияи бaйнaлмилaлии чaвoнoн aид 6a амyзиш Ba мyx,oфизaти тaбиaт.

4. Фeдepaтcияи чумхдой чяхрнй aиди мyx,aфизaти x,aйвaнoт.

5. Кумш^ Бaйнaлмиллaлй aиди x,aлкaгyзapaнии пappaнцaгoн.

Сoл as caл x,aмкapиx,aи итгифaк 6o CMM мусти^^м Ba вaceъ гaштa иcтодaacт . Бa мaнaнди, мyaccиcaи xypaквapй Ba xo^ai™ кишлaк ^AO), мyaccиcaи мaapиф, илм Ba cam^ (ЮНЕСКО), мyaccиcaи yмyмичax,aнй нигox,дapии тaндypycтй, нapacaгии aби нyшaкиpa дap чax,aн дapк ^д^ caли 1959 дap нaзди CMM мapкaзи инкишaфдиx,ии зaxиpx,aoи aбй caзмaн дaдa шуд.

Ин икцoмpo 6a нaзap г^ифт^ шли 1965 aB тapaфи мyaccиcaи мaopиф , илм Ba caнъaт (ЮНЕСКО) дax,coлaи бaйнaлмилaлии гидpaлaгй эълaн гapдидa буц. Macъaлax,aи acacй ивaзкyнии мaълyмoт, aиди тaзaкyнии o6 Ba чoбaчoгyзopии кaцpx,aи илмй Ba техникй буц. Myaccиcaи бaйнaлмилaлии нигox,дapии тaндypycтй (MBKT) 6o тнч зaбaн, (6a xycyc зaбани pycй) мaвaдe 6a rarnp pacанид, ки ин aз ифлocшaвии x,aвaи aтмacфepa Ba тaъcиpacaнии oн 6a caламaтии инcaн дapaк мeдoд. Caли 1972 дap шax,pи Стокгалм кaнфepeнcияи CMM бapгyзap гapдид, ки ин aз якчaяшaвии x,aмaи дaвлaта,o дap мyx,aфизaти мух,ити зист Ba rap кapдa бapaмaцaни бapнaмaи ягата aиди фaъaлияти orao буц.

Бapнoмaи CMM дap ceccияи XXVII Гeнapaлии Accaмблeяи СЫЫ, Кyмитaи мyx,aфизaти мух,ити зист (ЮНЕП) caзмaн дaдa шуд. Дap caли 1973 нaмaяндaгoни Hn^o^ Caветй пешнихщ нaмyцaaнц, ки мacъaлax,aи ин бapнaмa aввaлин дapaчa x,иcoбидa мeшaвaнц:

1. Caбaбx,aи бaлaндшaвии ифлacшaвии x,aBo Ba o6

2. Aз нaв кapкapд Ba 6a nypparn истифaдaбapии mproBx^ caнaaтй.

3. Кopкapди методи мyшax,идa 6a хдтати биacфepa.(мaнитapинг)

Бa xoтиpи 6ernrap чaлбгapдaнидaни чaмeaи чax,aнй Ba мух,им бyцaни мacъaлax,aи мyx,aфизaти тaбиaт, x,aмкopиx,oи бaйнaлмиллaлй хдтмист.

Aз ин py, Accaмблeяи Гeнepaлии CMM caли 1972 5 июнpo pyзи бaйнaлмилaлии мyx,oфизaти мух,ити зист эълaн нaмyц.

Дap Ч^мх^ии Taчикистaн Mapкaзи миллии тaшaккyли aфкapи умум (MMTAy), мax,и мapти caли 1999 6a фaъалият шypyъ кapд. Кapмaндaни ин мapкaз aз cox,ax^ гyнaгyн ^an6 шyцa буданд, orao дap мyцдaти Ryro^ мaвoди итгилaoтии xy6epo тax,ия таму^ carnrc фaъaлияти xyцpa мyaйян кapдaнд. Mapкaзи илмй тaвaнист, ки диккaти тaмoми Bocmux^ axбapи aммaи чyмx,ypй, paA^, тeлeвизиaн Ba тaмами мaччaлaвy pyзнoмax,opo 6a мacъaлaи нaчoти Apaл, иcтифoдaи caмapaнaкй o6, мyнacибaти э^тëткapaнa ниcбaт 6a capBaix^ тaбий, ycynx^ caмapaбaxши иcтифaдaи o6 дap кишaвapзй, х,ифзи зaминx,a aз o6x^ зepизaминй, 6crraoKrnaB^ шypaбaндй, чaлб нaмaяд[5: 112c].

Бo мaкcaди бapтapaф нaмyцaни фaчeaи экoлoгии x,aквaи бax,pи Apan, ки фoчeaи кaлaнтapини экaлaгии acpи XX 6a rnyrnop мepaвaд, capвapaни ^y^ypHx^ Ошёи Mapкaзй 2б - мapти шли 1993 дap дap ^излypдaи (Kaзaкистaн) Фaнди Бaйнaлмилaлии Нaчoти Apanpo (ФБ^Н^ caзмaн дaдaнд.

Бapoи xa^ra ин мacъaлaи xapaктepи чaxoнй дaштa нaзap Ba cax^ arcap дaвдaт^aи чaxoн, тaшкидoтy мyaccиcaxoи гуногуни xopичй aз aн 4yrnna GMM, гyзaштa шyцaacт [4, c.85].

Moxи aктябpи caди 2002 дap шaxpи Дyшaнбe aз тapaфи capaни дaвлaтxoи Ocиëи Mapкaзй Kapop дap бopaи кapкapди бapнaмaи нaв, дap acora бapнoмaи ФБНA ,бapaи шлхои 2003 - 2010 ^бул кapдa шуц, ки вaзифa Ba фaъoдиягxoи мyшaxxacpo дap бехдошти мухити зисти ин xama пeшниxад нaмyц.

27-28 нoябpи caди 2019 дap Чyмxypии Точикистон мaшвapaти Пpeзидeнтxaи Ocиëи Mapкaзй бapгyзop гapдид, ки дap aн Пpeзидeнти Чyмxypии Точикистон, Acacгyзapи cynxy вaxдaти миддй Пeшвaи миддaт, Myxтapaм Эмoмaлй Рaxмaн 6a xaйcи Рaиcи xaзинaи бaйнaлмидaлии шчоти Бaxpи Apaл тaйин гapдид[6, c.53].

Точикистон дap ин carn* биcëp кapxaи нaзappacpa 6a an^orn дод^ дap микëcи чaxoн мaвкeи xyцpa ниcбaт 6a хифзи мухити зист мyaйян кapдaaст.

Яке aз кapxaи aнчoмдoдa ин Фopyми Бaйнaлмиддaлии aби тaзa 29-30 aBiycrn caди 2003 дap шaxpи Дyшaнбe шуда мaxcyб мeëбaд, ки вaкилoни 53 кишвap Ba 91 coзмoнxoи бaйнaлмидaлй шиpкaт вapзидaнд. Бa !arna66yra Пpeзидeнти Чyмxypии Точикистон, мyxтapaм Эмoмaлй Рaxмaн, 1aктябpи caди 1999 дap ичдогаяи 54 - уми GMM, caди 2003- caди aби тoзa эъдaн гapдид. Ин пeшниxaд aз тapaфи 148 дaвдaти чaxoн тapaфдopй кapдa шуц. Xaмзaмoн, Ч^оби Одй, мyxтapaм Эмaмaлй Рaxмaн дap ичлогаяи CMM кaйд кapдa буц, ки имpyз xap чapyм caкини caйëpa aз aби тaзaи нушокй тaнкиcй мeкaшaд, инчунин киcми зиëди онхо aз aби пaстcифaти aшaмидaнй истифoдa мeбapaнд. Дap ин caмт, 6o нaзapдoшти мухимияти мухити зист Ba экoлoгия 6o тaкaзaи зaмaн тaйи caлxaи истикдaдият тaFийpoтy идaвaxa oид 6a aкcap кaнyнгyзapиxaи хифзи тaбиaт вapид кapдa шyцaaнд, aз 4yrnna:

« Дap бapaи истифaдa Ba хифзи oлaми xaйвoнaг» (20. 07. 1994. №989). «flap баpaи хифзи xaвoи aтмocфepй»aз (1.02.1996.№229). «Дap бopaи xyцyxaи тaбиии мaxcyc мyxoфизaтшaвaндa» (13.12.1996).

«flap бapaи пapтовxaи истexcaдй Ba истeъмoлй» (10. 05.2002 . №44.).

«flap бopaи фaъaдияти o6y xaвoшинocй» (2.12.2002.№88). «Дap бapaи экcпepтизaи экoлoгй» (22.04. 2003. . № 20).

«flap бopaи ичoзaтнoмaдиxй 6a бaъзe нaмyцxaи фaъaдият»(17. 05. 2004.№37 ).

«flap бopaи мyxaфизaт Ba истифoдaи aдaми нaбaгoт» (29. 04. 2004. №529). Ba Faйpa кaбyд гapдидaaнд[3, c.92].

Бa бoвapии комид мeгaвoн гуфт, ки имpyз дap Ч,yмxypии Точикистон тaxкypcии мyкaммaли KOнyнгyзopиxoи coxaи хифзи тaбиaт мaвчyц мeбoшaнд, ки ин бaxpи xaлдy фacди caмapaбaxши мacoиди хифзи мухити зист Ba экология мycoидaт мeнaмoяд.

Яке aз xyчaтxoи мухиме, ки cиëcaти экологии mrnBappo мyaйян мecoзaд, ин «Бapнoмaи дaвдaтии тapбияи экологии axoдии Чyмxypии Точикистон» мeбoшaд. Зapypияти aндeшидaни тaдбиpxoи мyшaxxac бaxpи хифзи зaxиpaxoи тaбий, oкидoнa истифoдaбapию бapкapopкyнии онхо, aз coди 1992 дap Чyмxypии Точикистон шapoит фapoxaм oвapд [5, c.62].

Эъдон гapдидaни coлxoи 2005 - 2015 - «aмaлиëти об бapoи xaëт», 10- coдaи бaйнaлмидaлии aмaл «Об бapoи pyшди yCTyBop» (2018-2028) низ яке aз мacъaлaxoи xaмкopиxoи бaйнaлмиддaлй мaxcyб мeëбaнд. Имpyз экология Ba хифзи мухити зист яке aз caмгxoи чyцoнaшaвaндaи cиëcaт, иктиcoдиëт, тaффaкypи чaмъиятии мapдyм Ba caлoмaтии axoдй буд^ яке aз бypдбopиxoи дaвдaт 6a шyмop мepaвaд.

Бо мaкcaди бaлaнд бapдoштaни мaъдaниятy мaъpифaти экологии coкинoни кишвap, aз тapaфи вaзopaтy идopaxoи дaxддop чopaбиниxoи rnaxcyc гyзapoнидa шyцa истcдaaст. Ч,opй нaмyцaни фaнни экология дap мyaccиcaxoи тaxcилoти миëнaи умумй, тaшкиди кaфeдapxoи экология дap коддечу мaктaбxoи одй, нaшpxoи мaxcycи тeдeвизиoнй, чопи кигоб, дaстyp Ba мaкoдaxoи одимон дap ин 6axrn, aз зyмpaи бехдошти xoлaтxoи экологии кишвap Ba дap мaчмy чaxoнpo дap 6ap мeгиpaд.

Нигoxцopй Ba мyxoфизaти xaмaчoнибaи coкинoнy бoшaндaгoни кypaи apз, бaxpи pyшди тaмaддyни фapxaнги экологии нacди имpyзy фapдoи бaшap 6a шyмop мepaвaнд.

Бa aкидaи одимону мyxaккикoн: С Бoбoeв ,A. Дaвдaтов, «Биocфepa xoнaи тaмoми opгaнизмxoи зиндa 6a шyмop мepaвaд». Aз ин py, вaзифaи боэътимоди xap rnaxra бoxиpaдy зaкoвaтмaнд-ин хифз, Faмxopй Ba тозaю oзoдa нигох дoштaни фaзoи мухити фappoxy xaëтбaxши тaбиaти мyъчизaкopy биxиштоcoй Caйëpa rnaxcy6 мeëбaд.

АДАБИЁТ

1. Бобоев С.О. «Экология» / С.О. Бобоев., Ш.Р. Самидов., М.Б. Самиев. - Душанбе: «Ирфон», 2010.- 222 с.

2. Давлатов А.С - «Асосдои экология» // А.С.Давлатов. - Душанбе: «Матбуот», 2005.- 415 с.

3. Криксунов Е.А. «Экология» / Криксунов Е.А., Пасечник В.В., Сидорин А.П. «Дрофам», 1995 - 240с.

4. Забиров Р. Экология / Р. Забиров. Душанбе: «Эр-граф», 2013. - 479 с.

5. Максадов Х. Экологияи умумй / Х. Максадов., М Саидов., А Кодиров. Душанбе, «Эр-граф», 2012- 104 с.

6. Чернова Н.М., Общая экология / Н.М.Чернова, А.М. Былова. // Высшее педагогическое образование. -Издательство: Дрофа. 2004 - 416с.

7. Рассадкин Ю.П. Вода обыкновенная и необыкновенная / Ю.П. Рассадкин - Санкт-Петербург, Галерея СТО, 2008. -840 с.

МЕЖДУНАРОДНОЕ САТРУЛНЕСТВО О ЗАШИТЫ ПРИРОДЫ

В данной статьи рассматривается глобалные аспекты маждународное мирвого сообшество о зашиты придоры и природных ресурсов в свете постоновленое ООН, ЮНЕП,ЮНЕСО. В работе также освешаются вопросы охраны природы, в топ числе воды, земля, атмосфера в целом.

В работе сформулированы ряд существующих международных конвенции и комиссии по вопросам экологии, национальных фактов, международный фонд зашиты диких животных, причины возрастание загрязненые атмосферы, воды, обработка и переработка промышленных отходов,осуществление биоэкологическихмониторингов и. т.д.

Ключавые слова: атмосфера, биосфера, мониторинг, фонтебло, комиссия, трагедия, стокголм, фонд.

INTERNATIONAL COOPERATION ON NATURE PROTECTION

In this a ticle, the autho has p ovided specific data on global issues of inte national coope ation in the field of conse vation of natu al esou ces and esou ces in acco dance with the sessions and esolutions of the UN Gene al Assembly Committee on Envi onment.

The autho also p ovides info mation on natu e p otection, including wate, land and ai.

In this a ticle the issues of inte national confe ences and commissions on envi onmental p oblems of national pa ks a e conside ed by the Inte national Fund fo Conse vation of Animals and the causes of inc eased pollution of the atmosphe e and wate, and the t eatment of indust ial emissions by the envi onment.

Keywo ds: atmosphe e, bisphe e, monito ing, fontbole, commission, disaste , Stockholm, fund.

Сведения об авторах:

Хисайнов Д,Э., Мирзоев С,М., Холов С.А., Намозов А.К. - старший приподователь Кафедры химия и биология Кулябский государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: РТ.735360, г. Куляб, улица С. Сафаров 16. тел: (+992) 987898916

About the autho s:

Khisainov D.E., Mi zoev S.M., Kholov S.A., Namozov. A.K. - Senio Head of the Depa tment of Chemist y and Biology Kulyabsky State Unive sity named afte Abuabdulloh Rudaki. Add ess: RT.735360, Kulyab, S. Safaovsteet 16. tel: (+992) 987898916

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.