Научная статья на тему 'МЕВАЛИ БОҒЛАРНИ АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ МИКРОБИОЛОГИК УСУЛНИНГ ҚЎЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ'

МЕВАЛИ БОҒЛАРНИ АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ МИКРОБИОЛОГИК УСУЛНИНГ ҚЎЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
21
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Рахмонова М.К., Ҳамдамов К.Қ., Тешабоев Х., Иброхимов Н.

Сегодня одна из самых актуальных задач - охрана здоровья населения и защита окружающей среды от вредного воздействия инсектицидов. В последние годы во многих странах широко используются биологические методы борьбы с вредителями, поскольку этот метод предполагает сохранение жизни человека и окружающей среды с помощью различных вредителей и микробиологических препаратов.Today, one of the most urgent tasks is to protect public health and protect the environment from the harmful effects of insecticides. In recent years, biological methods of pest control have been widely used in many countries, since this method involves the preservation of human life and the environment using various pests and microbiological preparations

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Рахмонова М.К., Ҳамдамов К.Қ., Тешабоев Х., Иброхимов Н.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

AGAINST MAIN PEST OF ORCHARDS IMPORTANCE OF APPLICATION OF MICROBIOLOGICAL METHOD

Today, one of the most urgent tasks is to protect public health and protect the environment from the harmful effects of insecticides. In recent years, biological methods of pest control have been widely used in many countries, since this method involves the preservation of human life and the environment using various pests and microbiological preparations

Текст научной работы на тему «МЕВАЛИ БОҒЛАРНИ АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ МИКРОБИОЛОГИК УСУЛНИНГ ҚЎЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ»

УУТ: 634.1

Рахмонова М.К., ц.х.ф.ф.д.

доцент Хрмдамов К. К,. катта укитувчи Тешабоев Х. талаба Иброхимов Н. талаба

МЕВАЛИ БОГЛАРНИ АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ЦАРШИ МИКРОБИОЛОГИК УСУЛНИНГ ЦУЛЛАШНИНГ АХДМИЯТИ

Аннотация: Сегодня одна из самых актуальных задач - охрана здоровья населения и защита окружающей среды от вредного воздействия инсектицидов. В последние годы во многих странах широко используются биологические методы борьбы с вредителями, поскольку этот метод предполагает сохранение жизни человека и окружающей среды с помощью различных вредителей и микробиологических препаратов.

Raxmonova M.K., q.x.f.f.d.

docent Hamdamov K.Q. great teacher Teshaboev X.

student Ibroximov N. student

AGAINST MAIN PEST OF ORCHARDS IMPORTANCE OF APPLICATION OF MICROBIOLOGICAL

METHOD

Abstract: Today, one of the most urgent tasks is to protect public health and protect the environment from the harmful effects of insecticides. In recent years, biological methods of pest control have been widely used in many countries, since this method involves the preservation of human life and the environment using various pests and microbiological preparations.

Кириш. Олма мевахури микдорини бошкаришнинг экологик хдвфсиз усулларидан фойдаланиш максадида олимлар томонидан бир нечта микроорганизмлар аникланган булиб уларнинг айримлари самарали

кулланилиб келмокда. Булардан вируслар (грануловир), бактериялар (Bacillusthuringiensis), замбруглар (Beauveria basiana), оддий микроспоридалар (Nosema carpocapsae) ва нематодлар (Steinernema carpocapsae, Steinernema feltiae, Heterorhabditis spp.) хисобланади. Шунингдек, олма мевахурига карши биологик курашчоралари сифатида вируслар ва нематодлар микробиологик воситалар сифатида кулланилмокда. Олма мевахури микдорини бошккариш буйича Новосибрскда утказилган тадкикотларда Фитоверм биопрепарати2 л/га сарф меъёрида кулланилганда олма мевахури микдорни 78-89% камайтириб, меваларнинг зарарланиши 0,7-2,1%, сакдаб колинган хосил 0,6-0,8 т/га ташкил этган.

Микробиологик препаратлар кимёвий препаратлардан фарк килиб, жуда купгина афзалликларга эга.

Бу биопрепаратлар иссикконли хайвонлар ва инсонларга зарарли таъсирининг пастлиги, табиатда учрайдиган фойдали хашаротларга безарарлиги, зараркунандалар уртасида касалликни юктириб тарката олиши, хашаротнинг келгуси авлодларига хам таъсир курсатиши ва бошкалардир.

Тадкикот натижалари:Х,озирги кунда ишлаб-чикарилётган энтомопатоген бактериал препаратлар асосан хар хил кристал хосил килувчи бациллюс турингиензис группаси асосидаги бактериялардан тайёрланади. Beta Pro - бактериал препарат булиб, тук кулранг тусдаги грануладан иборат, асосан Bacillus thuringiensis спора комплексдан ташкил топган. 1 грамм препаратда 100 млрд актив бактерия спораси ва кристаллари мавжуд.

Австралияда ишлаб чикарилган Beta Ргова липидоцидбактериал препаратларини олма мевахурига карши синаб куриш максадида турли сарф микдорларида лабаратория шароитида синаб курилди ва юкори самара берган сарф микдорари танлаб олиниб ишлаб чикариш тажрибаларида синовдан утказилди. Бунинг учун дастлаб лаборатория шароитида 2 литрлик шиша идишларга 10 донадан мевахурининг 2-3 ёшдаги личинкалари солинди. Биопрепаратдан турли хил сарф микдорларида (160 гр/га, 320 гр/га) ишчи аралашма тайёрланиб олингач хар бир вариантга бир хил микдорда пуркаб чикилди. Лабораторияда утказилган тадкикотларимиз натижаларининг курсатишича Beta Pro ва липидоцит препарати 160 гр/га сарф микдорида кулланилганда дори сепилгандан кейин 3 хисоб кунида Beta Pro препарати 320 гр/га сарф микдорида кулланилган вариантда эса биопрепарат пуркалгандан кейин 3 хисоб кунига келиб биологик самарадорлик назоратга нисбатан 61,0 % га, 7 хисоб кунида эса 90,0 % га ва 14 хисоб кунида 97,8 % гача етиши кузатилди

Кейинги вариантимизда, яъни синовдаги биопрепарат 320 гр/га сарф микдорида кулланилганда дори сепилгандан кейин 3 хисоб кунига келиб

биологик самарадорлик назоратга нисбатан 72,0 % ни ташкил килган булса, 7 кунида бу курсатгич 92 % ни ва 14 куни эса 100 % га етди. Лабораторияда утказилган тажриба натижаларидан асосланган холда препаратнинг кичик дала тажрибаларини утказиш учун тугри келадиган сарф микдорлари танлаб олинди.Янги препарат формасининг фарки -таркибидаги каолин сувда эрувчи ингредиент билан тулик алмаштирилганидир. У концентрланган лепидоциддан узок муддат сакланиши билан хам фаркланади.

Мамлатимиз шароитида микробиологик воситаларнининг олма мевахури микдорини бошкаришдаги самарадорилигини аниклаш максадида тадкикотлар утказилди. Тадкикотларни Андижон тумани Биокимёинтевсив МЧЖ ва Иэбоскан туманидаги ГДамбаров боги Ак.М.Мирзаев номли БУваВИТИ Андижон илмий-тажриба станциясида фермер хужалиги интенсив ва 4 йиллик махаллий богларида утказилди. Олма нави Семеренка ва Голдон «Голден делишес» Айдарет булиб, поли карлик М9 4х3 схема буйича экилган. Тажриба куйдаги вариантларда олиб борилди. Мева тугуш даврида микробиологик воситалардан Bacillus thuriengiensis асосидаги препарат (Бета ПРО, к. 0,32 кг/га, Лепидоцид 100 н.к. 1,2 кг/га); лар асосида утказилди. Х,ар бир вариантда учун 3 га майдонда 15 дона мевали дарахтлар буйича утказилди.

Микробиологик препаратни юкоридаги меъёрда гектарига 500 л.ишчи суюкликда дарахтларга 15 кун оралатиб икки маротабали ишлов асосида утказилди. Тажриба кузатувларни зараркунандалар сонини камайиши буйича назорат килинди.

Микробиологик препаратлардан Бета ПРО. п., Лепидоцид 100 с.п. биринчи ва иккинчи бор кулланилганда зараркунандаларга таъсиридан ташкари энтомофагларга таъсири хам урганилди.

Микробиологик препаратнинг Bacillus thuriengiensis асосидаги препарати богдаги баргуровчиларга карши кулланилганда 87,5-88,8 % юкори самарадорликка эришиш мумкин.

Адабиётлар:

1. А1. Саувач А.Х., Мусолин Д.Л. Биология и экология паразитических перепончатокрыл (Hymeneptera: Apocrita: Parasitica). Санкт-петербург. 2013.-С3.

2. Коладева Л.М. Определитель вредных и полезных насекомых и клещей плодовыягодимах культур в Ленинград. «Колос» 1984. С 32-33.

3. Штернщис М.В., Джалилов У., Андреева И.В.,Томилова О.Г Биологическая защита растенин "Колос" -Москва.: 2004. -С 101.

4. Хамраев А.Ш., Насриддинов К. Усимликларни биологик химоялаш. Халк мероси нашрёти. Тошкент

2003. 212 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.