Научная статья на тему 'Меры по борьбе с ложной нешудринговым заболеванием овощных культур'

Меры по борьбе с ложной нешудринговым заболеванием овощных культур Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
22
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Болезнь / капуста / мучнистая роса / эталон / Шавит Ф 72% и Курзат Р / Бордоская жидкость / биологическая эффективность. / Disease / Cabbage / Powdery mildew / Standard / Shavit F 72% and Kurzat R / Bordeaux liquid / Biological effectiveness.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хакимова Нигора, Абдурахмон Аллаёров

В статье представлена информация о применении мер по борьбе с болезнью в теплицах, где зафиксирована ложная мучнистая роса капустных овощных культур. Эти данные имеют большое значение в защите посевов капусты овощных культур от болезней в период вегетации, а также в выращивании обильного и качественного сырья из них.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Measures to fight against false un-shudring disease of vegetable vegetable crops

The article provides information on the application of measures to combat the disease in greenhouses, where downy mildew of cabbage vegetable crops was recorded. These data are of great importance in protecting cabbage and vegetable crops from diseases during the growing season, as well as in growing abundant and high-quality raw materials from them.

Текст научной работы на тему «Меры по борьбе с ложной нешудринговым заболеванием овощных культур»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Measures to fight against false un-shudring disease of vegetable vegetable crops

Nigora KHAKIMOVA 1 Abdurakhman ALLAYAROV 2

Tashkent State Agrarian University

article info

abstract

Article history:

Received September 2020 Received in revised form 15 November 2020 Accepted 30 November 2020 Available online 15 December 2020

Keywords:

Disease Cabbage

Powdery mildew Standard

Shavit F 72% and Kurzat R Bordeaux liquid Biological effectiveness.

The article provides information on the application of measures to combat the disease in greenhouses, where downy mildew of cabbage vegetable crops was recorded. These data are of great importance in protecting cabbage and vegetable crops from diseases during the growing season, as well as in growing abundant and high-quality raw materials from them.

2181-1415/© 2020 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Карамдош сабзавот экинларининг сохта ун-шудринг касаллигига царши кураш чоралари

_ аннотация_

Калит сузлар:

Касаллик Карамдошлар Сохта ун-шудринг Андоза

Шавит Ф 72% ва Курзат Р Бордо суюцлиги Биологик самарадорлик

Мацолада карамдош сабзавот экинларининг сохта ун-шудринг касаллиги цайд этилган иссицхоналарда касалликка царши кураш чоралари цулланилганлиги тугрисида маълумотлар берилган. Ушбу маълумотлар карамдош сабзавот экинларининг сохта ун-шудринг касаллиги билан вегетация даврида касалликлардан х,имоя цилишда ва улардан мул ва сифатли хомашё етиштиришда мухим ахамиятга эга булиб хисобланади

1 Candidate of Biological Sciences, Professor Tashkent State Agrarian University Tashkent E-mail: nigora.xakimova. @mail.ru

2 Doctor of Philosophy in Agriculture (PhD) Tashkent State Agrarian University Tashkent E-mail: allayarov a1986@mail.ru

Меры по борьбе с ложной нешудринговым заболеванием овощных культур

_ аннотация_

Ключевые слова:

Болезнь Капуста Мучнистая роса Эталон

Шавит Ф 72% и Курзат Р Бордоская жидкость Биологическая эффективность

В статье представлена информация о применении мер по борьбе с болезнью в теплицах, где зафиксирована ложная мучнистая роса капустных овощных культур. Эти данные имеют большое значение в защите посевов капусты овощных культур от болезней в период вегетации, а также в выращивании обильного и качественного сырья из них.

ДОЛЗАРБЛИГИ.

Жахон сабзавотчигида карамдош сабзавот экинлари (окбош карам, гулкарам, брокколи, Хитой карами, Пекин карами, баргли карам ва бошкалар) узига хос урин тутиб, 2017 йилда карамдош сабзавотлар экилган майдон 2,5 млн гектар атрофида булиб, етиштирилган карам ва карамдош сабзавотлар ми;дори эса 71,45 млн тоннани ташкил этган [FAOstat, 2017].

Узбекистонда мева-сабзавотларни етиштириш салмоги йилдан йилга ошиб, 2017 йилда 23 миллион тонна мева-сабзавот махсулотлари етиштирилди [Ш.Мирзиёев 2017]. Х,озирда республикамизда етиштирилаётган умумий сабзавот экинлари майдони буйича карамдош экинлар помидор ва пиёздан кейин учинчи уринни эгаллайди [ Остонакулов, Зуев, Цодирхужаев 2009] ва 2017 йилда карамдош сабзавот экинларини етиштириш микдори 904 минг тоннага етган [FAOstat, 2017].

Карамдошларнинг ватани Урта ер денгизи сохиллари хисобланиб, жуда кадимий экинлар тоифасига киради. Карамларнинг таркиби ози;а моддаларга бой булмасада, лекин минерал моддалар, витаминлар ва айни;са С витамини манбаи хисобланади [Герамисов ва б.1961].

Карамдош сабзавот экинлари усиш, ривожланиш ва са;лаш даврида бир ;атор вирус (Cauliflower mosaic virus, Turnip mosaic virus), бактериал (Pseudomonas syringae. pv. maculicola, Erwinia spp, Xanthomonas campestris pv. campestris) ва замбуруглар (Alternaria brassicae, Phoma lingam, Fusarium oxysporum f. sp. conglutinans, Verticillium dahliae, Sclerotinia sclerotiorum, Mycosphaerella brassicicola, Peronospora parasitica, Plasmodiophora brassicae, Pythium spp., Fusarium spp., Rhizoctonia solani) кузгатадиган касалликлар билан зарарланадилар. Бу касалликлар карамдош сабзавот экинларининг фа;ат хосилдорлигини камайтирмасдан, балки унинг сифатини хам пасайишига сабабчи булади. Шу туфайли бу экинларнинг хосилдорлигини ошириб, сифатини яхшилашда зарарли организмлар кузгатадиган касалликларга ;арши самарали кураш чораларини ишлаб чи;иш мухим ахамиятга эга [Хасанов ва б.2009].

Карамдошларнинг сохта ун-шудринг касаллиги куп таркалган, зарари жихатдан олдинги уринларда турадиган касаллик хисобланади. Бу касалликни намоён булиши уругни тупрокдан униб чи;ишидан бошланади ва бутун вегетация даврида давом этади. Касаллик истеъмолга хамда уруглик учун ажратилган майдонларда ва саклашга колдирилган карамбошларда кузатилади. Сохта ун-шудринг билан карамдошларнинг асосан уруг баргларини касаллантириб, катта зарар келтиради. Карамдош сабзавот экинлари етиштириладиган барча ерларда

учраши адабий манбаларда келтирилган (Тетеревникова-Бабаян, 1959; Кузиев, 1992).

ТАДКИКОТ МЕТОДЛАРИ.

Биз уз тажрибаларимизда карамдош сабзавот экинларида (о;бош карам, гулкарам, брокколи, хитой карами, кизил карам ва баргли карам) учрайдиган касалликларни тур таркибини ургандик.

Карамдош сабзавот экинларини касалликлари тур таркибини урганиш буйича тажрибалар 2016-2018 йилларда Тошкент вилояти Уртачирчи; тумани "Fresh Rose" маъсулияти чекланган жамияти сабзавотчилик хужалиги далаларида хамда карамдош сабзавот экинларида сохта ун-шудринг касаллигини кузгатувчисини тур таркибини ани;лаш ва лаборатория тажрибалари Тошкент давлат аграр университетининг Кишло; хужалик фитопатологияси ва агробиотехнология кафедрасида амалга оширилди.

Усимликлардан ажратилган касаллик ;узгатувчи замбуруг турларини ани;лаш учун МИКМЕД-5, МБС-2 бинокуляр микроскопидан фойдаланилди.

Замбуруг турларини ани;лаш учун Н.М.Пидопличко (1977), В.И.Билай (1977) ва бош;аларнинг ани;лагичларидан фойдаланилди.

Карамбош сабзавот экинларида ун-шудринг касаллигининг таркалиши ва ишлатилган фунгицид ва биопрепаратларнинг биологик самарадорлиги А.Е.Чумаков (1984) ва М.И.Дементьева (1985) усулларидан фойдаланилган холда амалга оширилди. Тад;и;от натижаларининг статистик тахлили Б.А.Доспехов (1985) усулида амалга оширилди.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ.

Карамдош экинларининг кучатларидаги сохта ун-шудринг касаллигига ;арши уругни дезинфекция ;илиб экиш, кучат ;алинлигини тугри олиш, касалликка чидамли навларни тугри танлаш керак деб хисоблаймиз.

Карамдош сабзавот экинларнинг кучатларидаги сохта ун-шудринг касаллигига ;арши Республикамизда ;ишло; хужалик экинларининг сохта ун-шудринг касалликларига ;арши ишлатиш учун рухсат этилган фунгицидларидан, лекин карамдош экинларда синалмаган Шавит Ф 72% с.э.г. ва Курзат Р н.кук. препаратларини турли концентрациялари касаллик ;айд этилган кучат етиштириладиган исси;хоналарда кулланилди.

Сохта ун-шудринг касаллиги ;айд этилган исси;хоналарда касалликка ;арши Шавит Ф 72% с.э.г. фунгицидининг 1 м2 ерга 0,15 г, 0,20 ва 0,25 г сарф меъёри, Курзат Р нам.кук. фунгицидининг 1 м2 ерга 0,25 г, 0,30 ва 0,35 г сарф меъёрлари ишлатилди. Андоза варианти сифатида 1% ли Бордо сую;лигидан фойдаланилди.

Назорат учун фунгицидлар сепилмаган майдончадаги кучатлардан фойдаланилди.

Фунгицидларни сепишдан олдин ва сепилгандан сунг 5 хамда 10 кун утгач касал ва соглом кучатларнинг хисоби олинди. Х,ар бир майдончадан 50 тадан усимлиги бор 5 тадан намуналар олинди. Х,ар бир намунадаги касал ва соглом усимликлар хамда касал усимликларнинг зарарланган баргларининг хисоби олиб борилди.

1-жадвалдан куриниб турибдики барча карамдош сабзавот экинларининг сохта ун-шудрингкасаллигига ;арши энг ю;ори биологик самарадорлик Шавит Ф 72% с.э.г. фунгицидининг 1м2 майдонга 0,25 г сарф меъёри кулланилган вариантларда кузатилди.

Бу вариантдаги биологик самарадорлик о;бош карамда 89,7%, гулкарамда 89,7%, кизилбош карамда 91,6%, хитой карамда 91,7%, брокколида 90,1% ни ташкил ;илди. Бордо сую;лиги кулланилган эталон вариантда бу курсаткич мос равишда 75,5%, 77,4%, 80,0%, 79,5% ва 78,4% га тенг булди.

Шу сабабли карамдош сабзавот экинларининг кучатлардаги сохта ун-шудринг касаллигига ;арши Шавит Ф 72% с.э.г фунгицидини 1м2 га 0,25 г меъёрини куллаш учун тавсия ;илиш мумкин.

1-жадвал

Карамдош сабзавот экинларининг кучатларидаги сохта ун-шудринг

касаллигига фунгицидларнинг таъсири

Тажриба Фунгицидлар Касалликн Касалликнинг Препаратлар

вариантлари -нинг сарфланиш меъёри, г/м2 итар^алиш и, % ривожланиши, % нинг биологик самарадорлиг и, %

2 3 4 5 6

О^бош карам

Шавит Ф 72% 0,15 16,1 7,5 76,7

с.э.г. 0,20 13,4 5,7 82,4

0,25 10,2 3,3 89,7

Курзат Р 0,25 17,3 8,9 72,4

н.кук.(Б) 0,30 15,5 7,1 78,0

(42+397,5) 0,35 14,8 6,2 80,8

Бордо суюк,лиги (андоза) 0.6 (мис купороси буйича) 16,7 7,9 75,5

Назорат - 49,5 32,3 -

Гулкарам

Шавит Ф 72% 0,15 16,2 7,3 75,0

с.э.г. 0,20 11,8 4,9 83,2

0,25 9,4 3,0 89,7

Курзат Р 0,25 15,9 7,2 75,3

н.кук.(Б) 0,30 12,7 6,1 79,1

(42+397,5) 0,35 13,4 5,0 82,9

Бордо 0.6

суюк,лиги (мис 15,3 6,6 77,4

(андоза) купороси буйича)

Назорат - 46,1 29,2 -

^изилбош карам

Шавит Ф 72% 0,15 3,1 1,7 82,1

с.э.г. 0,20 2,0 1,2 87,4

0,25 1,1 0,8 91,6

Курзат Р 0,25 6,7 2,1 77,8

н.кук.(Б) 0,30 3,0 1,8 81,0

(42+397,5) 0,35 2,2 1,3 86,3

Бордо 0.6

суюк,лиги (мис 5,6 1,9 80,0

(андоза) купороси буйича)

Назорат - 18,2 9,5 -

Хитой карами

Шавит Ф 72% 0,15 7,1 3,0 80,8

с.э.г. 0,20 3,9 2,1 86,5

0,25 3,6 1,3 91,7

Курзат Р 0,25 8,5 4,0 74,3

н.кук.(Б) 0,30 7,4 3,2 79,5

(42+397,5) 0,35 6,0 2,2 85,9

3 Бордо 0.6

суюк,лиги (мис 7,4 3,2 79,5

(андоза) купороси буйича)

Назорат - 21,3 15,6 -

Брокколи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Шавит Ф 72% 0,15 8,8 3,5 79,5

с.э.г. 0,20 7,9 2,7 84,2

0,25 4,6 1,7 90,1

Курзат Р 0,25 12,4 4,7 72,5

н.кук.(Б) 0,30 9,4 3,4 80,1

(42+397,5) 0,35 8,1 2,8 83,6

3 Бордо 0.6

суюк,лиги (мис 9,2 3,7 78,4

(андоза) купороси буйича)

Назорат - 25,6 17,1 -

АДАБИЁТЛАР

1. Герасимов Б.В., Осницкая Е.А. Вредители и болезни овощных культур.-М.:

Сельхозиздат, 1961.-79с.

2. Остонакулов Т.Э., Зуев В.И., Цодирхужаев ОД. Сабзавотчилик. Цишло; хужалик

олий укув юртлари талабалар учун дарслик. - Т.: 2009. - 460 бет

3. Кузиев Э.А.Защита растений от вредителей и болезней Автореф. дисс. док.

наук. -Киев: 1992. -17с.

4. Тетеревникова-Бабаян Д.Н.,Симонян С.А.-Мучнистая роса тыквенных растений

изд.Еревского университета, Ереван 1956.с.53-75.

5. Х,асанов Б. А. ва б. Сабзавот, картошка х,амда полиз экинларининг

касалликлари ва уларга ;арши кураш. Тошкент: "Voris-Nashriyot", 2009, 245 б.

6. Дементьева М.И. Фитопатология. -М.: Агропромиздат, 1985.-397с

7. Чумаков А.Е., Захарова Т.И. Вредоность болезней селькхозяйственнех культур, М."Агропромиздат", 1990. 128 с.

FAOstat, 2017. http://www.fao.Org/faostat/en/#data/OC

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.