Научная статья на тему 'МЕКСИКА БАНГИДЕВОНАСИ (DATURA INNOXIA MILL) ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ'

МЕКСИКА БАНГИДЕВОНАСИ (DATURA INNOXIA MILL) ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
49
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Мексика бангидевонаси / азот / фосфор / калий / ўсимлик бўйи / барг / мева. / Datura innoxia Mill / nitrogen / phosphorus / potassium / plant height / leaves / fruits.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Пўлатов, Сарвар Мустафоевич, Аминова, Шоира Фурқат Қизи, Мухитдинова, Нозима Фахриддин Қизи

Мақолада Мексика бангидевонаси (Datura innoxia Mill) ўсимлигининг ўсиши ва ривожланишига фосфорли ҳамда калийли ўғитларнинг Р90 К90 кг/га меъёри қўлланилган фонда аммиакли селитра (NH4NO3 – 34,6 % N), аммоний сульфат [(NH4)2SO4 – 20,5 % N], карбамид (CO(NH2)2 – 46 % N) каби азотли ўғитларни қўллашнинг таъсирига оид маълумотлар келтирилган. Ўсимликнинг ўсиши, ривожланиши, баргининг шаклланиши ва мева ҳосил қилишига фосфорли ҳамда калийли ўғитларнинг P90 K90 кг/га меъёри фонида азотли ўғитлардан аммоний сульфат ((NH4)2SO4) ни 120 кг/га меъёрда қўллаш мақсадга мувофиқ эканлиги аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Пўлатов, Сарвар Мустафоевич, Аминова, Шоира Фурқат Қизи, Мухитдинова, Нозима Фахриддин Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECT OF MINERAL FERTILIZER APPLICATION ON GROWTH AND DEVELOPMENT OF MEXICAN BANGIDEVONA (DATURA INNOXIA MILL)

The article describes the growth and development of the Datura innoxia Mill with ammonium nitrate (NH4NO3 – 34,6% N), ammonium sulfate [(NH4)2SO4 – 20,5% N] against the background of phosphorus and potassium fertilizers P90 K90 kg/ha, data on the effect of application of nitrogen fertilizers such as urea (CO(NH2)2 – 46% N). Against the background of the norm of P90 K90 kg/ha of phosphorus and potassium fertilizers for plant growth, development, leaf formation and fruit set, it was found expedient to apply ammonium sulfate ((NH4)2SO4) from nitrogen fertilizers at the rate of 120 kg/ha.

Текст научной работы на тему «МЕКСИКА БАНГИДЕВОНАСИ (DATURA INNOXIA MILL) ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 6

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J). SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

УУТ:633.88

МЕКСИКА БАНГИДЕВОНАСИ (DATURA INNOXIA MILL)

УСИМЛИГИНИНГ УСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА МИНЕРАЛ УГИТЛАР КУЛЛАШНИНГ ТАЪСИРИ

Пулатов Сарвар Мустафоевич

СДВУ Тошкент филиали катта укитувчиси, Аминова Шоира Фуркат кизи СДВУ Тошкент филиали магистранти Мухитдинова Нозима Фахриддин кизи

СДВУ Тошкент филиали магистранти

АННОТАЦИЯ

Мацолада Мексика бангидевонаси (Datura innoxia Mill) усимлигининг усиши ва ривожланишига фосфорли уамда калийли узитларнинг Р90 К90 кг/га меъёри цулланилган фонда аммиакли селитра (NH4NO3 - 34,6 % N), аммоний сульфат [(NH4)2SO4 - 20,5 % N], карбамид (CO(NH2)2 - 46 % N) каби азотли узитларни цуллашнинг таъсирига оид маълумотлар келтирилган. Усимликнинг усиши, ривожланиши, баргининг шаклланиши ва мева уосил цилишига фосфорли уамда калийли узитларнинг P90 K90 кг/га меъёри фонида азотли узитлардан аммоний сульфат ((NH4)2SO4) ни 120 кг/га меъёрда цуллаш мацсадга мувофиц эканлиги аницланди.

Калит сузлар: Мексика бангидевонаси, азот, фосфор, калий, усимлик буйи, барг, мева.

АННОТАЦИЯ

В статье для роста и развития дурман Мексиканский (Datura innoxia Mill) на фоне фосфорных и калийных удобрений применяли нитрат аммония (NH4NO3 - 34,6% N), сульфат аммония [(NH4)2SO4 - 20,5% N]. Р90 К90 кг/га, данные о влиянии азотных удобрений типа мочевины (CO(NH2)2 - 46% N). На фоне нормы фосфорных и калийных удобрений Р90 К90 кг/га для роста, развития, листообразования и завязывания плодов было признано целесообразным внесение сульфата аммония ((NH4)2SO4) из азотных удобрений из расчета 120 кг/га.

Ключевые слова: Дурман Мексиканский, азот, фосфор, калий, высота растений, листья, плоды.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ABSTRACT

The article describes the growth and development of the Datura innoxia Mill with ammonium nitrate (NH4NO3 - 34,6% N), ammonium sulfate [(NH4)2SO4 -20,5% N] against the background of phosphorus and potassium fertilizers P90 K90 kg/ha, data on the effect of application of nitrogen fertilizers such as urea (CO(NH2)2 - 46% N). Against the background of the norm of P90 K90 kg/ha of phosphorus and potassium fertilizers for plant growth, development, leaf formation and fruit set, it was found expedient to apply ammonium sulfate ((NH4)2SO4) from nitrogen fertilizers at the rate of 120 kg/ha.

Keywords: Datura innoxia Mill, nitrogen, phosphorus, potassium, plant height, leaves, fruits.

PecnySnuKaMro xygyguga gopuBop ycuMnuKnapHuHr KynnaS öbbohh Ba MagaHufi Typnapu ycuS puBo^naHagu Ba xpcun Sepagu, ynapgaH Sup KaTop KacarnuKnapra Kapmu Kypamumga KeHr ^ofiganaHum MyMKuH. fflyHra MyBo^uK xpnga, xygyg^apga öbbohh xonga ycaguraH gopHBop ycuMnuKnapHH MagaHufinamrapum, ynapHu eramrapum arpoTexHonoruacuHu hhmhh acocga umnaS HHKHm acocuga gopu MaxcynoTnapu xpM-amecuHu caHoaT MuKKuecuga umnaS HH^apum xo3upru KyHHHHr энг gon3apS MyaMMonapugaH Supu xucoSnaHagu.

MyaMMOHHHr ypraHH^raH^HK gapawaeii. Hhcoh x,aeraga gopuBop ycuMnuKnap anoxuga axaMuaraa эгa. ^opuBop ycuMnuKnap Hena acpnapgaH Sepu x,ap xun KacannuKnapuHu gaBonamga ^oöganaHuS, TaSoSarga MyxuM axaMuaTra эгa SynuS KenMoKga. CaSaSu, gopuBop ycuMnuKnapHuHr Tatcupu ynapHuHr TapKuSugaru anoxuga MogganapHuHr, MacanaH, anKonougnap, rnuKo3ugnap, э$нp Mofinapu Ba SomKanapHu MuKgopu SunaH acocnaHagu. Eat3u Supnapu Kynnu 3ax,apnu SynuS, ynap KaM MuKgopga gopuBopnuK xycycuarara эгa Synagu [3, 5].

^opuBop MeKcuKa SaHrugeBoHacu my3yMgomnap (Solanaceae) ounacura MaHcyS Sup fiunnuK ycuMnuK SynuS, yHuHr Syfiu 60-150 cM.ra eTaguraH yT ycuMnuKgup. noacu tuk ycyBHu, amunpoK eKu Krorum-SuHa^ma paHrau, cepTyK, afipucuMoH moxnaHraH. Eapru oggufi SaHgnu, KynpaHr-amun, TyxyMcuMoH eKu нyзнк-тyxyмcнмoн, yTKup ynnu, TeKuc Kuppanu eKu Hera Sup o3 yfiunraH Ba noaga KeTMa-KeT ^ofinamraH SynuS, SomHu afinaHrapyBHu eKKMcro xugu Sop. rynnapu fiupuK, ok, $aKar Sup Kena rynnafigu. rynKocanacu cepTyK, Sem Tumnu, mumraH Ba y3yH HaficuMoH, acoc kucmu MeBa SunaH Supra Konagu, rynTo^ucu Hafina maKnuga BapoHKacuMoH, Sem ramnu SynuS, ynnapu KafipunraH, oTanuru SemTa,

KHPHm

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

оналик тугуни юкорида жойлашган. Меваси - куп уругли, шарсимон, кулранг-яшил ёки кунгир рангли ва тиканли кусакча. Мексика бангидевонаси июль-октябрь ойларида гуллайди, меваси август ойидан бошлаб пишади. Усимликнинг хамма кисми захарли [1, 4].

Мексика бангидевонаси (Datura innoxia Mill) булиб, ушбу усимликнинг хосилдорлиги кулланилаётган угит тури ва меъёрига караб турлича булади. (NH4) SO4 угити 100 кг/гамеъёрда кулланилганда усимлик барги, гули, уруги ва пояси таркибидаги скополамин моддаси максимал даражада булиши куп йиллик тадкикотларда аникланган. Худди шу меъёрда CO (NH2)2 угити кулланилганда эса бир дона усимликдаги мевалар сони 28 донадан 36 донагача, меванинг огирлиги 60,5 грамгача булиши, фосфорли угит меъёрини 100 кг/га микдорида кулланилган фонларда азотли угитлар меъёрини 120 кг/га оширилса битта усимликдаги мевалар сони 26-38 донагача, меванинг огирлиги эса 58,559,3 грамгача булиши хам тадкикотларда аникланган [6].

Мексика бангидевонаси усимлигининг ривожаланиши нисбатан кечрок муддатларида унинг озикланишига булган талаби кучаяди. Шундан сунг озик моддалар энг куп максимал даражада узлаштириладиган давр деб юритилади. Куп холларда бу давр усимликлар томонидан энг куп курук биомасса тупланадиган муддатга тугри келади.

Купчилик усимликлар сингари Мексика бангидевонаси усимлиги озикланишини унинг биологик хусусиятларини хисобга олган холда бошкариш мумкин [7].

Тадкикот утказиш шароити ва услублари. Тадкикотларимизда аммиакли селитра (NH4NO3 - 34,6 % N), аммоний сульфат [(NH4)2SO4 - 20,5 % N] ва карбамид (CO(NH2)2 - 46 % N) каби азотли угитларининг 60, 90, 120, 150 кг/га меъёрлари фосфорли хамда калийли угитларнинг Р90 К90 кг/га меъёри кулланилган фонида Мексика бангидевонаси (Datura innoxia Mill) усмилигининг усиши, ривожланиши ва хосил элементларининг тупланиши урганилди. Тадкикотларимиз 2015-2018 йиллар мобайнида Тошкент давлат аграр университетининг укув тажриба участкаларида олиб борилди. Изланишларимизда минерал угитлар турлари ва меъёрларининг Мексика бангидевонаси усимлигининг буйи, хосил шохларининг сони, хосил булган мевалар сони ва огирлигига азотли угитларнинг турлари ва минерал угитларнинг таъсир этганлиги аникланди.

Тажриба даласидаги утказилган барча фенологик кузатувлар (уругларни униб чикиши, усимликнинг буйи, шохлар ва барглар сони, мева сони) ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

биометрик улчовлар "Дала тажрибаларини утказиш услублари" услубий кулланмаси асосида амалга оширилди [2].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Мексика бангидевонаси усимлигининг уругларини униб чикишидан то пишиб етилгунга кадар булган даврлардаги усиш жадаллиги, кулланилган азотли угитларнинг шакли ва меъёрларига боглик холда сезиларли узгарганлиги кузатилди. Масалан, усимликнинг буйи, шоналаш даврида угит кулланилмаган - назорат вариантида 50,8 см булган булса, бу курсаткичлар факат Р90 К90 кг/га ишлатилган вариантда 65,4 см.ни, курсатиб утилган (Р90К90) фонида азотли угитлар (N60 кг/га) меъёрида - аммиакли селитра (NH4NO3), мочевина (CO(NH2)2), аммоний сульфат ((NH^SO^ шаклида кулланилган делянкалардаги усимликларнинг буйи, юкоридагиларга мос равишда 73,2; 75,9; 78,4 см.ни ташкил этганлиги кайд этилди. Тадкикотларимизда курсатиб утилган фосфор ва калий (Р90 К90 кг/га) фонида азот меъёри (N120-150 кг/га) ошириб кулланилган вариантлардаги усимликларнинг буйи, азот меъёрига мутаносиб холда 89,5-93,6; 95,4-102,3 см.га тенг эканлиги аникланди.

Тадкикотларимизда сентябр ойида утказилган фенологик кузатувларда Мексика бангидевонасининг жадал суръатларда усиши ва хосил тугиши, кулланилган азотли угитлар меъёри ва шаклларининг таъсирида турлича булганлиги аникланди (1.IX). Усимликнинг буйини баландлиги угитсиз -назорат вариантда 62,5 см.га тенг булган булса, факат фосфор ва калий (Р90К90 кг/га) кулланилган фонда, бу курсаткичлар 74,8 см.ни ташкил этганлиги аникланди. Ушбу шароитда ва муддатда усимликларнинг буйини баландлиги, курсатиб утилган (Р90К90 кг/га) фонида азотли угитлар (N120 кг/га) меъёрида аммиакли селитра (NH4NO3), мочевина (CO(NH2)2) ва аммоний сульфат ((NH4)2SO4) шаклида кулланилган вариантларда тегишлича 107,6; 110,4 ва 118,3 см ташкил этганлиги хисобга олинди.

Шунингдек, фосфорли ва калийли угитларнинг Р90 К90 кг/га меъёри кулланилган фонда азотли угитлардан аммоний сульфатнинг 60, 90, 120, 150 кг/га меъёрларда кулланилиши бир дона усимликдаги барглар сонини 86,1100,2 донагача булишини таъминлаб, угитсиз назорат вариантига нисбатан 18,6-32,5 донага куп булганлиги аникланди. Фосфорли ва калийли угитларнинг Р90 К90 кг/га меъёрини узи кулланилган вариантда эса бир дона усимликдаги барглар сони 76,3 донани ташкил этди.

Фосфорли ва калийли угитларнинг Р90 К90 кг/га меъёри кулланилган фонда азотли угитлардан карбамид (CO(NH2)2 - 46 % N) нинг 60, 90, 120, 150 кг/га

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Metepgapga KyggaHugumu эса Sup goHa ycuMguKgaru Saprgap cohuhu 82,1-98,0 goHarana SygumuHu TatMuHgaS, yrHTCH3 Ha3opaT BapuaHTura HucSaraH 14,6-30,5 goHara Kyn Sygumura xu3MaT Kuggu.

A30THH yruTnapgaH aMMuaKgu cegmpa (NH4NO3) HuHr 60, 90, 120, 150 Kr/ra Metepgapu KyggaHugraHga Sup goHa ycuMguKgaru Saprgap cohh 80,3-95,5 goHaHH TamKug этн6, yruTcro Ha3opaT BapuaHTura HucSaraH 12,8-28,0 goHara Kyn SygumuHu TatMuHgagu.

Eup goHa ycuMguKga xpcug SygraH SaprgapHuHr KypyK Ba3Hu aHu^naHraHga энr w^opu KypcaTKunnap a3oTgu yFuTgapgaH aMMoHufi cygt^arauHr 150 Kr/ra Metepu KyggaHugraH BapuaHTga Ky3araguS, 33,8 rpaMHu TamKug этraн Sygca, yFнтcнз Ha3opaT Bapuamuga ymSy KypcaTKun 21,4 r., ^oc^opgu Ba Kagufigu yruTnapHuHr P90 K90 Kr/ra MetepuHu y3u KyggaHugraH $oHga эca 24,3 r. SygraHguru aHuKgaHgu. Ma3Kyp $oHga aMMoHufi cygt^aT yFuTuHuHr 90, 120 Kr/ra Metepgapu KyggaHugraH BapuaHTgapga Sup goHa ycuMguKga xocug SygraH SaprgapHuHr yMyMufi KypyK Ba3Hu 29,0-31,3 r. hu TamKug этgн.

KapSaMug yFrnu (CO(NH2)2 - 46 % N) HuHr 60, 90, 120, 150 Kr/ra Metepgapu KyggaHugraH Bapuarngapga Sup goHa ycuMguKgaru xpcug SygraH Saprgap cohu 25,5-32,0 r. hu TamKug этgн. YmSy a3oTgu yFuT $oHuga x,aM энr WKopu KypcaTKu^nap 150 Kr/ra MuKgopuga KapSaMug yFuTu KyggaHugraH BapuaHTga Ky3araguS, yFнтcнз Ha3opaT BapuaHTura HucSaraH 10,6 r. ra WKopu SygraHguru aHuKgaHgu.

AMMuaKgu cegmpa yFrnu (NH4NO3 34,6 % N) HuHr 60, 90, 120, 150 Kr/ra Metepgapu KyggaHugraH BapuaHTgapga Sup goHa ycuMguKgaru xocug SygraH Saprgap cohu 24,9-30,6 r. hu TamKug этgн. YmSy a3oTgu yFuT ^oHuga энг WKopu KypcaTKu^gap 150 Kr/ra MuKgopuga aMMuaKgu cegmpa yFmu KyggaHugraH BapuaHTga Ky3araguS, yFнтcнз Ha3opaT Bapuamura HucSaraH 9,2 r. ra WKopu SygraHguru aHuKgaHgu.

Ta^puSa gagacuga eramrapugraH MeKcuKa SaHrugeBoHacuHuHr xocugu (MeBagap cohu Ba ygapHuHr Maccacu) KyggaHugraH a3oTgu yFmgap Metepu Ba maKggapura SoFguK xpgga Typguna SygraHguru Kafig этнggн. MacagaH, Ta^puSa gagacuga a3oTgu yFmgapgaH aMMuaKgu cegmpa (NH4NO3) maKguga 90, 120, 150 Kr/ra Metepuga KyggaHugraH BapuaHgap ycuMguKgapgaru MeBagapuHu Ba ygapHuHr Maccacu a3oTgu yFm Metepura MyBo^uK xpgga 12, 16; 19; 24 goHa Ba 24,8, 33,9; 45,8; 52,6 r.Hu TamKug этгaн Sygca, Sy KypcaTKu^gap KapSaMug (CO(NH2)2) maKguga KyggaHugraH Bapuamgapga Terumguna 13, 18; 25; 22 goHa Ba 26,4, 37,3; 54,2; 51,6 r., aMMoHufi cygt^aT ((NH4)2SO4) maKguga WKopuga

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

курсатилган азот меъёрида кулланилган вариантлардаги усимликларда мутоносиб равишда 15, 20; 28; 26 дона ва 31,6, 42,2; 60,8; 55,5 г.га тенг булганлиги аникланди. Шуни алогида таъкидлаш керакки, азотли угитлар шаклидан катъий назар уларнинг меъёрини ортиб бориши билан усимликлардаги мевалар сони ва уларнинг массасини хам ортиб бориши кузатилди. Бунда, усимликнинг усиши, ривожланиши, мева тупланиши ва уларнинг массаси буйича энг макбул шароит N120 кг/га меъёрида P90 K90 кг/га фонида аммоний сульфат шаклида кулланилган вариантларда хисобга олинди.

ХУЛОСА

Мексика бангидевонасини Тошкент вилоятининг типик буз тупроклари шароитида етиштиришда кулланиладиган азотли угитларни шакллари усимликнинг усиши, баргининг шаклланиши ва мева хосил килишига таъсир курсатиб, фосфорли хамда калийли угитларнинг P90 K90 кг/га меъёри фонида азотли угитлардан аммоний сульфат ((NH4)2SO4) ни 120 кг/га меъёрида куллаш максадга мувофик эканлиги тадкикот натижалари асосида аникланди.

REFERENCES

1. Губанов И.А. Datura stramonium L. Дурман обыкновенный или вонючий //Иллюстрированный определитель растений Средней России. В 3т. М., Т-во науч. изд. КМК, Ин-т технолог. иссл., 2004. Т.3. с.164.

2. Дала тажрибаларини утказиш услублари. Тошкент. УзНИИХ. 2007. 145.

3. Матжанова Х,Д., Есемуратова Р.Х. Доривор мелисанинг фойдали хусусиятлари.// "Проблеми рационального использования и охрана биологических ресурсов Южного приаралья". VI Межд. науч. практ. конф. -Нукус, 2016. -С 173-174.

4. Чиков П.С. Атлас ареалов и ресурсов лекарственные ратений СССР. М:, «Картография», 1983. 340 с.

5. Шарипова Ф. О. Доривор усимликларнинг шифобахшлик хусусиятлари// "Биология ва кх. ютуклари, муаммолари ва истикболлари" мавзусида Республика илмий амалий конференцияси материаллар туплами - Урганч . УрДУ. 2018 -Б. 67-68.

6. Sangwan - Norrel B. S. Angrogenic stimulating factors in the anther and isolated pollen grain culture of Datura innoxia Mill// Journal of Experimental Botany. -1997.-

T.28.-C.843-853.

7. Schieder O. Somatik hubrids of Datura innoxia Mill// Molecular and General Genetics MGG. -2008. -T. 162. -0.112-119.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.