Научная статья на тему 'МАТЕМАТИКАНИ ЎҚИТИШДА ФАОЛ ВА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ'

МАТЕМАТИКАНИ ЎҚИТИШДА ФАОЛ ВА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

536
158
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИКАНИ ЎҚИТИШДА ФАОЛ ВА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АҲАМИЯТИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | CSPI CONFERENCE 3 | 2021

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

МАТЕМАТИКАНИ УЦИТИШДА ФАОЛ ВА ИНТЕРФАОЛ МЕТОДЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ АХДМИЯТИ

Д. Н Абдувалиева

Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика университети,

mega.dilsora@mail .ru

Умумий таълим мазмунининг асосида "универсал укув харакатлари" атамаси "урганиш малакаси", яъни субъектнинг янги ижтимоий тажрибани онгли ва фаол узлаштириш оркали узини ривожлантириши хамда узини такомиллаштириш кобилияти тушунилади [4]. Демак, педагог универсал укув (таълим) харакатларини шакллантиришга йуналтирилган укитиш приемлари, метод ва воситаларидан фойдаланишни режалаштириши керак. Замонавий психологик-педагогик адабиётларидаги бундай приемлар ва методлар иштирокчиларнинг узаро фаолиятига боглик равишда фаол ва интерфаол деб аталади.

Педагогик комусий лугатдан укитишнинг "метод", "усули", "восита" тушунчаларининг таърифларини келтирамиз [3].

Укитиш методи - укитувчи ва укувчилар орасидаги узаро фаолият жараёни булиб, бунинг натижасида таълим бериш мазмунида назарда тутилган билим, малакалар ва куникмаларнинг узатилиши ва узлаштирилиши амалга ошади.

Укитиш усули (приеми) - укитувчи ва укувчилар орасидаги муайян билимни, малакани ва куникмани узатиш ва узлаштиришга каратилган киска муддатли узаро фаолият хисобланади. Укитиш приемлари деганда укитиш методларини амалга ошириш жараёнида укитувчи ва укувчи уртасидаги узаро фаолиятнинг муайян операциялари тушунилади.

Укитиш воситаси деганда одатда укитувчи ва укувчиларнинг билимларни узлаштириш учун фойдаланилган моддий объект тушунилади.

Бугунги кунда укувчи узи мустакил максадлар куйишда, хулоса чикаришда, билимларни структуралаштиришда, янги объектларни тахлил килиш ва синтез килишда хамда урганилаётган элементлар уртасидаги узаро алокадорликларни урнатишда кийинчиликларга дуч келмокда. Тахсил олувчиларнинг билимларга бефарклиги, укиш-урганишни истамаслиги, билишга булган кизикишларининг паст даражада ривожланганлигини кайд этиб, педагоглар дарсларда турли укитиш метод ва приемларини куллашга харакат киладилар.

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

Педагогика фани ва амалиётида фаол укитиш методлари гояси янги эмас. Я.А. Коменский. И. Песталоцци, А. Дистервег, Г. Гегель, Ж.Ж. Руссо, Д. Дьюи каби буюк педагоглар унинг тамал тошини куйишган. Айтиш лозимки, муваффакиятли урганиш, аввало, узини билишга асосланади, деган фикр кадимги файласуфларнинг асарларида хам келтирилган.

Фаол таълим методларининг белгилари:

- тахсил олувчиларнинг фаоллиги бутун таълим жараёни давомида сакланади;

- вазифаларни мустакил куйиш ва куйилган вазифаларнинг ечимни мустакил излаш;

- урганишга юкори даражада рагбатлантирилганлик,мотивация

Фаол урганиш методлари цуйидаги шартлар асосида цурилади:

- асосан муаммони хал килиш йуллари буйича эркин фикр алмашиш мавжуд булган мулокот;

таълимнинг амалий (амалиётга) йуналтирилганлиги, уйин харакати ва ижодий характери;

- турли коммуникациялар;

- тахсил олувчиларнинг билим ва тажрибаларидан фойдаланиш, уларнинг ишини ташкил этишнинг идивидуал шакли;

- укитишга ва урганишга булган фаолиятга асосланган ёндашув [8].

М.М. Новик рахбарлигида бир гурух олимлар фаол укитиш методларининг

тавсифини, ва уларнинг таснифини такдим этишган [8]. Ушбу таснифлардан бири укитишнинг таклидий ва таклидий булмаган фаол методларга булинишини назарда тутади. Улар мувофик равишда машгулот шаклини белгилайди: таклидий ва таклидий булмаган (1-жадвалга каранг).

Укдтиш жараёнида педагог битта фаол методни танлаши ёки уларнинг бир нечтасидан фойдаланиши мумкин. Муваффакият танланган методларнинг ва дарсда куйилган вазифаларнинг тизимлилиги ва бир-бирига нисбатига (мос келишига) боглик.

Фаол укитиш методлари таълим жараёни иштирокчиларининг узаро фаолиятини таъминлайди. Уларни куллашда педагог ва тахсил олувчи орасида, тахсил олувчиларнинг узлари орасида ахборот олиш, кайта ишлаш ва куллашда "мажбуриятларнинг" таксимоти амалга оширилади. Тахсил олувчи томонидан фаол укитиш жараёни жиддий ривожлантирувчи юкни узида ифода этади

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

1 - жадвал

М.М. Новикнинг фаол укитиш методлари таснифи

Таклидий булмаган Таклидий

Уйинли Уйинсиз

Муаммоли маъруза; Тижорат уйини; Муайян/конкрет

муаммоли семинар; Вазият ва вазифаларни вазиятларнинг

икки киши биргаликда сахналаштириш тахлили;

маъруза; (ролларни ижро этиш); Жамоавий фикрлаш

олдиндан режалаштирилган Уйинли фаолияти

хатолари мавжуд маъруза; лойихалаштириш;

матбуот анжумани; таклид тренинги,

эвристик сухбат; матбуот анжуманлари,

укув мунозараси; дарслар-танловлар,

адабиётлар билан мустакил викториналар,

ишлаш олимпиадалар

Таълим жараёнида фаол укитиш методларини танлашда бир катор мезонларга амал килиш керак. Хусусан:

- математикага укитиш максад ва вазифаларига, тамойилларига риоя килиш;

- таълимда математика фанидан урганилаётган мавзунинг мазмунига мувофик келиш;

- тахсил олувчиларнинг имкониятларига мувофик булиш: ёшига, психик ривожланганлик даражасига;

- укитиш учун ажратилган шароит ва вактга мувофик булиш;

- педагогнинг имкониятларига мувофик келиш: тажрибасига, истакларига, касбий махорат даражаси, шахсий сифатларига [4].

Адабиётлар тахлили [1, 7] укитишнинг фаол методларига куйидагилар киришини курсатади:

1. Кейс технологиялари - моделлаштирилган ва воке (реал) вазиятлар тахлили ва ечимни излаш асосида курилади. Муаммонинг ягона тугри ечимини кидириш назарда тутилади.

2. Аник коидалар билан тартибга солинадиган ва муаммони ечиш учун мантикий занжирни ишлаб чикишни назарда тутмайдиган дидактик уйинлар. Уйинли укитиш методларини интерфаол таълим методлари каторига хам

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | CSPI CONFERENCE 3 | 2021

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologivalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

киритиш мумкин. Масалан, оммабоп уйинлар - саёхат, спектакллар, викториналар, ^ВЗ - интерфаол укитиш методларининг захирасидан олинган методлар хисобланади, чунки улар тахсил олувчиларнинг бир-бирлари билан узаро фаолиятини такозо этади.

3. Баскет методи - тахсил олувчи тарихий музейда экскурсия олиб борувчи гид ролини уйнайдиган вазиятга таклид килишга асосланади. Бу ерда унинг вазифаси хар бир экспонат (кургазмага куйилган нарса) хакида маълумот туплаш ва бошкаларга етказишдан иборат.

Фаол укитиш методларидан фойдаланишга тайёргарлик куришда тахлил килиш, таккослаш, хулоса чикариш ва кушимча адабиётлар билан мустакил ишлаш куникмалари такомиллаштирилади.

Математика дарсларида фаол укитиш методларидан фойдаланиш нафакат дарсларнинг самарадорлигини оширади, балки шахснинг ривожланишини хам уйгунлаштиради [5]. Фаол методлар асосан диалогга асосланган булиб, у ёки бошка (муайян) муаммони хал килиш йуллари буйича эркин фикр алмашишни такозо этади. Фаол таълим методи тахсил олувчиларнинг юкори даражадаги фаоллиги билан ажралиб туради. Фаол укитиш методлари, тахсил олувчиларни материални узлаштириш жараёнида фаол фикрлашга ва амалиётга чорлайди, бунда нафакат педагог, балки тахсил олувчилар хам фаол булиши назарда тутилади, [2].

Дарснинг хар бир боскичи учун дарс боскичининг муайян вазифаларини самарали ечиш имконини берувчи уз методи ва уни ташкил килиш учун уз шарт-шароитларидан фойдаланилади. Куйидаги жадвалга дарснинг боскичларини, биз хар бир боскичда куллашни тавсия киладиган тегишли эхтимолий куллаш мумкин булган фаол ва интерфаол методларни киритдик(2-жадвалга каранг).

2 - жадвал

Дарс боскичларидла укитишнинг фаол ва интерфаол методларини

Куллаш

Дарс боскичи номи Фаол метод номи Интерфаол

метод номи

Мотивация. "Етти ранглик гул" "Ярим овозда

(Цветик-семицветик), мухокама килиш"

"Буйига караб сафлан".

Google Scholar Scientific Library of Uzbekistan

Academic Research, Uzbekistan 16 www.ares.uz

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

Бу боскични ташкил килишда рагбатлантириш/ мотивация йулларини бир дарсдан бошкасига узгартириш керак. "Математик домино", "Ха" - "Йук", "Пантомима", "Юлдузчага ким тезрок етади", "Сукрот мунозараси", "Савол-жавоб".

Фаоллаштириш "Пашша", "Чуккиларни забт этмок". "Фикрлар савати", "Мия бурони", "Сукрот

Максадларни тахсил олувчиларга етказиш кейинги фаолиятни максадга мувофик бажариш имконини беради. Педагог тахсил олувчиларни дарс максадларини ифодалашга ургатади. "Математик банкир", "Донишманд бойуглилар", "Аклларнинг чуккиси". "Жавоблар шажараси", "Фикрлар галвири", "Математик занжирлар".

Янги билимларни бирламчи узлаштириш. "Математик баскетбол", "Расмлар чизиш", "Метео-башорат", "Чуккиларни забт етиш". "Экспертлар кумитаси", "Клиника", "Лабиринт", "Аквариум".

Рефлексия. Бу боскич укувчиларга янги олинган билимларни ажратиб олиш ва уларни кайси холатларда куллаш мумкинлигини аниклаш имконини беради. "Тригонометрия кул кафтида", "Давра сухбати", "Нуктаи назарни эгалла".

Адабиётлар ва педагоглар тажрибасини, фаол ва интерфаол укитиш методларидан фойдаланиб дарс ишланмаларининг тахлили, таълимда фаол ва интерфаол укитиш методларидан фойдаланиш буйича математика дарсини тайёрлашга методик тавсияларни тузиш имконини беради:

1. Фаол таълим методларидан коида, таъриф ёки алгоритм билан ишлашда фойдаланиш зарур.

2. Интерфаол укитиш методларидан фойдаланган холда дарсларни куриш тахсил олувчиларни бахолашнинг бахо куйилмайдиган тамойилларига асосланиши мумкин, чунки, бир томондан, гурухий иш жараёнида тахсил

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

олувчиларнинг шахсий ютукдари даражасини ажратиб курсатиш жуда кийин, иккинчидан эса, эркин очик изланиш ва ижодкорлик мухити билан дарснинг бундай табиати тахсил олувчиларнинг аклий, интеллектуал фаолияти учун кучли рагбат хисобланади.

3. Фаол ва интерфаол укитиш методларини куллашда асосий ролни, одатда, педагог эмас, балки тахсил олувчилар уйнайди, педагогнинг асосий роли эса - тьютор(тарбиячи-маслахатчи) вазифасини бажаришдан иборат булади.

4. Дарс бошида педагог муайян методни куллаш шарт-шароитлари хакида курсатма) бериши, гурухли ва индивидуал ишларни ташкил килиши, ишнинг асосий боскичлари коидаларига риоя килинишини назорат килиши, дарс охирида эса рефлексия килиши (мулохаза юритиши) лозим.

5. Фаол ва интерфаол укитиш методларини жорий килиш тахсил олувчиларнинг кунгилларини колдириш ва инкор этишларига йул куймаслик учун оддийдан мураккабга томон тамойили асосида бошланиши керак. Масалан, гурух булиб мухокама килишни (мия буронини) нисбатан оддий булган методлар каторига киритиш мумки ва сценарийли моделлаштиришни эса тарихий ва ижтимоий ахборот билан ишлаш билан илгоррок ишлаш методлари каторига киритиш мумкин.

6. Бир дарсда, дарснинг муайян боскичи масалаларини ечиш методларини синчковлик билан танлаш оркали купи билан 2-3 методдан фойдаланиш тавсия килинади.

7. Математика дарсларида фаол ва интерфаол укитиш методларидан фойдаланишнинг биринчи тажрибаси турли ташкилий муаммоларни келтириб чикариши мумкин, ва уларнинг бартараф килиниши асосан педагогнинг юкори сифатли курсатмалар малакасига богликлигини; методни танлаш тахсил олувчиларнинг индивидуал хусусиятларига богликлигини; биринчи дарс сезиларли метапредметли натижаларига олиб келмаслигини хисобга олиш керак.

8. Таклиф этилаётган фаол ва интерфаол укитиш методлари асосида дарсларга тайёргарлик купинча булажак дарснинг ахборот базасини пухта тайёрлаш билан боглик булиб, унинг бошида (ёки унинг давомида, масалан, кейслар билан ишлашда) тахсил олувчилар педагогдан тахлил киладиган муаммонинг мохияти хакида атрофлича ахборот олишлари керак.

Таълимда математика дарсларида фаол ва интерфаол укитиш методларидан фойдаланилганда педагогнинг урни тахсил олувчилар фаолиятини дарс максадларига эришишга йуналтиришдан иборат булади. Бундан ташкари, педагог дарс максадидан келиб чиккан холда нафакат хозир мавжуд метод ва

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

усулларни куллаши, балки янгиларини ишлаб чикиши, яъни таълим жараёнини такомиллаштириш ва модернизация килиш жараёнида фаол иштирок этиши хам мумкин [5].

Демак, таълида математика дарсининг турли боскичларида интерфаол ва фаол укитиш методларидан фойдаланган холда дарсга тайёргарлик куриш жараёнида укитувчи олдида муаммони ечиш учун бир неча укитиш методларини бирлаштириш имкониятлари очилади, бу эса, шубхасизки, тахсил олувчиларнинг билиш фаолиятини фаоллаштириш ва уларнинг математикага булган кизикишларини оширишга ёрдам беради

REFERENCES

1. Алиухина Т.Г. Активные и интерактивные образовательные технологии (формы проведения занятий) в школе: учебное пособие / Т.Г. Алиухина. - Н. Новгород: ННГАСУ, 2013. - 497 с.

2. Аксенова. Л.Н. Педагогика. Учебно - методическое пособие для студентов 1 ступени высшего образования / Л.Н. Аксенова. - М.: «Профессиональное обучение», 2014. - 397 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Бим-Бад Б.М. Педагогический энциклопедический словарь / Большая российская энциклопедия. / Б.М. Бим-Бад - М: ТЦ Сфера, 2002. - 107 с.

4. Козлова В.В. Фундаментальное ядро содержания общего образования / Рос. акад. наук, Рос. акад. образования; под ред. В.В. Козлова, А.М. Кондакова. -М.: Просвещение, 2011. - 79 с.

5. Муравьев Е.М. Общие основы методики преподавания математики / Е.М. Муравьев, В.Д. Симоненко - Брянск: Издательство БГПУ им. акад. И.Г. Петровского, НМЦ «Технология», 2000. - 235 с.

6. Новик М.М. Активные методы обучения: рекомендации по разработке и применению / М.М. Новик //СПб.: СПбГНЭУ, 2010. - 59 с.

7. Панина Т.С. Современные способы активизации обучения / Т.С. Панина, Л.Н. Вавилова. - М.: Изд. Центр «Академия», 2008. - 276 с.

8. A.J. Seytov, A.R. Kutlimuradov, R.N. Turaev,N.K. Muradov,A.A. Kudaybergenov, Mathematical model of optimal control of the supply canal to the first pumping station of the cascade of the Karshi main canal. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 8, Issue 3 , March 2021. India. ISSN: 2350-0328. pp. 16790- 16797. (№5, web of science IF=6,646)

Zamonaviv ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologivalarning dolzarb muammolari va vutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

9. А. V. Kabulov, A. J. Seytov & A. A. Kudaybergenov. Mathematical models of the optimal distribution of water in the channels of irrigation systems. International Journal of Mechanical and Production Engineering Research and Development (IJMPERD) ISSN(P): 2249-6890; ISSN(E): 2249-8001 Vol. 10, Issue 3, Jun 2020, pp. 14193-14202 (№5 Scopus IF = 9.6246)

10. Sh. Kh. Rakhimov, A. J. Seytov, D. K. Jumamuratov & N. K. Rakhimova. Optimal control of water distribution in a typical element of a cascade of structures of a machine canal pump station, hydraulic structure and pump station. India. International Journal of Mechanical and Production Engineering Research and Development (IJMPERD) ISSN (P): 2249-6890; ISSN (E): 2249-8001 Vol. 10, Issue 3, Jun 2020, pp. 11103-11120. (№5 Scopus IF = 9.6246)

11. A Zh Seitov, BR Khanimkulov. Mathematical models and criteria for water distribution quality in large main irrigation canals. Academic research in educational sciences. Uzbekistan. Ares.uz. Vol. 1. №2, 2020. ISSN 2181-1385. Pp.405-415. (№5, web of science IF=5.723)

12. А. Ж. Сейтов, Б. Р. Ханимкулов, М. Гаипов, О. Хамидуллаева, Н. К. Мурадов. Численные алгоритмы решения задач оптимального управления объектами каршинского магистрального канала. academic research in educational sciences volume 2 | ISSUE 3 | 2021 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24411/2181-1385-2021-00519. pp. 1145-1153. (№5, web of science IF=5.723)

13. А. Ж. Сейтов А. Р. Кутлимурадов Р. Н. Тураев Э. М. Махкамов Б. Р. Хонимкулов. Оптимальные управления водных ресурсов крупных магистральных каналов с каскадом насосных станций ирригационных систем. academic research in educational sciences volume 2 | ISSUE 2 | 2021 ISSN: 21811385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: (№5, web of science IF=5.723)

14. Seytov Aybek Jumayevich, Solaeva Mehribon Norimonovna, TadjibayevIkram Uralbaevich. The product of a function and its place in physics. Solid State Technology. Vol. 63 No. 4 (2020). (№5 scopus IF=0.3)

15. Aybek Jumabayevich Seytov, Mamatqobil Nurmamatovich Esonturdiyev, Obid Sherqul Ogli Qarshiboyev, Gulhayo Baxodirovna Quzmanova. academic research in educational sciences volume 1 | ISSUE 3 | 2020 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804. pp. 784- 788.

16. Ш. Х. Рахимов, А. Ж. Сейтов, М. Р. Шербаев, Д. Жумамурадов, Ф. Ж. Дусиёров. Структура базы данных и программные модули для моделирования управления водными ресурсами каскада насосных станций каршинского

Zamonaviy ta'limda matematika, fizika va raqamli texnologiyalarning dolzarb muammolari va yutuqlari

Toshkent viloyati Chirchiq davlat pedagogika instituti

магистрального канала. Мелиорация 2019 3(89) стр. 85-91. (№5, web of science IF=0.144)

17. А.В.Кабулов, А.Ж.Сейтов, А.А.Кудайбергенов, Критерий управления задач оперативного управления водными ресурсами объектов водохозяйственных систем. ILIM ham JAMIYET. science and society Scientific-methodical journal Series: Natural-technical sciences. Social and economic sciences. Philological scienes №2 2020. Pp.6-7.

18. Ш.Х. Рахимов, А.Ж. Сейтов, А.А. Кудайбергенов. Оптимальное управление распределением воды в магистральных каналах ирригационных систем. ILIM ham JAMIYET. SCIENCE and SOCIETY Scientific-methodical journal Series: Natural-technical sciences. Social and economic sciences. Philological scienes. pp. 8-10.

19. А.СЕЙТОВ. Оптимальные методы управления водных ресурсов в крупных магистральных каналах ирригационных систем. AGRO ILM - O'ZBEKISTON QISHLOQ VA SUV XO'JALIGI. Махсус сон. 2020. Ташкент. Стр. 84-86.

20. Mekhriban Salaeva, Kakhramon Eshkaraev, Aybek Seytov. Solving mathematical problems in unusual ways with excellent limits. European Scientific Conference. Пенза, 17 мая 2020 года рр. 254-257

21. Рахимов Ш. Х., Сейтов А. Ж., Кудайбергенов А. А. Критерии управления задач оперативного управления водными ресурсами объектов водохозяйственных систем. Abstracts of IX International Scientific and Practical Conference Kharkiv, Ukraine 2-4 August 2020. Стр. 125-131.

22. Сейтов А. Ж., Кудайбергенов А. А., Хонимкулов Б. Р. Моделирования двумерного неустановившегося движения воды на открытых руслах на основе проекционного метода. сборник докладов Республиканской научно -технической конференции «Инновационные идеи в разработке информационно-коммуникационных технологий и программных обеспечений» 15-16 мая 2020 года. САМАРКАНД. Стр. 60-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.