Научная статья на тему 'МАТЕМАТИЧЕСКИЙ КРУЖОК В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ ОДИН ИЗ СРЕДСТВ РЕАЛИЗАЦИИ ЭЛЕМЕНТОВ ПРОФИЛЬНОЙ ДИФФЕРЕНЦИАЦИИ'

МАТЕМАТИЧЕСКИЙ КРУЖОК В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ ОДИН ИЗ СРЕДСТВ РЕАЛИЗАЦИИ ЭЛЕМЕНТОВ ПРОФИЛЬНОЙ ДИФФЕРЕНЦИАЦИИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
230
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВНЕУРОЧНАЯ РАБОТА / МАТЕМАТИЧЕСКИЙ КРУЖОК / КЛУБ МЛАДШИХ МАТЕМАТИКОВ / ПРОФИЛЬНАЯ ДИФФЕРЕНЦИАЦИЯ / ИНТЕРЕС К МАТЕМАТИКЕ / ЗАНИМАТЕЛЬНЫЕ УПРАЖНЕНИЕ / МАТЕМАТИЧЕСКИЕ РЕБУСЫ УЧАЩИХСЯ НАЧАЛЬНЫХ КЛАССОВ / EXTRACURRICULAR ACTIVITIES / MATHEMATIC GROUPS / CLUB OF JUNIOR MATHEMATICS / DIFFERENTIATION PROFILE / INTEREST IN MATHEMATICS / WORKING EXERCISES / MATHEMATICAL PUZZLE FOR TEACHING IT

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Махмудшехова Мавзуна Абдувалиевна, Рабиев Сатторберди, Джалилова Мавлуда

Авторы многих концепции пришли к единой мнение, что в основной школе профильная дифференциация может быть реализована через: а) кружковой занятие, б) факультативные курсы, в) классы с углубленным изучением математике и т.д. В начальных классах элементы этого вида дифференциации можно реализовать в математических кружках. Математические кружки являются одним из видов внеурочной работе по математике в начальных классах. Внеурочная работа по математике является составной частью всего учебного процесса, естественным предложением работе на уроке. Основные задачи внутренней работы следующие: углублять и расширять знания и практические навыки учащихся; развить логические мышления, смекалку, математическую зоркость; выявлять наиболее одарённых и способность детей, способность их дальнейшему развитию, вырабатывать интерес к математике; вовлекать детей в занимательные занятие, а этим укреплять дисциплину, воспитывать настойчивость, любовь к труду, организованность и коллективизм. Для более углублённой работы с детьми, проявляющими особый интерес к математике начиная с II-го класса организуют математические кружки. Занятия кружка должна проводиться систематический (2-3 раза в месяц), постоянным составом учащихся и по определенному плану. Обычно кружок организуются для учащихся параллельных классов одной школы или несколько школ (так называемый клуб юных математиков). На занятиях кружка детей знакомят с новыми приёмами вычислений, решения задач повышенной трудности, с некоторыми вопросами из истории математики и т.д. Как и в других видах внеурочной работы, здесь широко используются занимательные упражнение. В настоящее время широко используются такие формы проведения внеурочных занятий: математические вечера, кружок или клуб младших математиков, КВН (клуб весёлых и находчивых) и т.д. Правильная организация внеурочной работы по математике в значительной отношении будут способствовать всестороннему развитию умственных сил учащихся: их наблюдательность, любознательность, повышенный интерес к математике, которые являются благоприятным условием в дальнейшем реализации профильной дифференциации математики в последующих классах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Махмудшехова Мавзуна Абдувалиевна, Рабиев Сатторберди, Джалилова Мавлуда

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MATH CLUB IN PRIMARY CLASSES ONE OF THE WAYS OF REALIZATION OF PROFILE DIFFERENTIATION ELEMENTS

The authors of many concepts came to the unique opinion that in the basic school, profile differentiation can be realized through: a) club classes, b) elective courses, c) classes with profound study of mathematics, etc. In the primary classes, the elements of this kind of differentiation can be realized in math clubs. Math clubs are one of the kinds of extracurricular work on mathematics in the primary class. Extracurricular work on mathematics is one of the constituent parts of the entire educational process and a natural offer to work in the classroom. The main tasks of internal works are as follows: to deepen and expand the knowledge and practical skills of students; to develop critical thinking, wit, mathematic vigilance; identify the most talented and skillful children, their ability for further development and develop interest in mathematics; involve children in entertaining engagements, and thereby strengthen discipline, teach patience, love towards lab our, self-discipline and collectivism. For more in-depth work with children who show special interest in mathematics, starting from the second grade, math clubs are organized, the lessons of the club should be held regularly (twice and three times a month) by the constant composition of students according to a certain plan. Usually the club is organized for students in similar classes of one school or several schools (the so-called club of young mathematicians). In club lessons children are introduced to new methods of calculation, easy ways of difficult tasks solution and some questions from the history of mathematics, etc. As in other types of extracurricular work, entertaining exercises are widely used in club lessons. Nowadays, such kind of extracurricular classes is widely used including mathematicians’ evenings, a circle or a club of junior mathematicians, like CCR (a club of cheerful and resourceful persons) mathematicians. The correct organization of extracurricular work on mathematics in large respects will contribute to the all-round development of students’ intellectuality: their observation power, curiosity, increased interest in mathematics, which is a benevolent condition in the future realization of profile differentiation in mathematics in subsequent classes.

Текст научной работы на тему «МАТЕМАТИЧЕСКИЙ КРУЖОК В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ ОДИН ИЗ СРЕДСТВ РЕАЛИЗАЦИИ ЭЛЕМЕНТОВ ПРОФИЛЬНОЙ ДИФФЕРЕНЦИАЦИИ»

THE ESSENCE OF THE CONCEPT OF "PROFESSIONAL COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS", ITS STRUCTURE AND CONTENT

The article deals with the formation of the professional competence of future teachers in the context of the essence of the concept. It is emphasized that the effectiveness of the formation of the professional competence of future teachers is based on the role of pedagogy andpsychology, which isformed in the process of life of the teacher

Keywords: psychology, pedagogy, competence, competence, vocational training, communication, professional competence, pedagogical skills.

Сведения об автор:

Луфов Мансур Туймуратович - старший преподаватель кафедры социальной и профессиональной психологии Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафуров. E-mail- lufov@mail.ru; тел. (+992)92-812-91-99

Зайтметов Хусан Авасхонович- кандидат психологических наук, доцент кафедры социальной и профессиональной психологии Худжандский государственный Университет имени академика БГафурова, тел. (+992) 92-991-11-03; Е-та1: husein20@inbox.ru

About the author:

Lufov Mansur Tujmuratovich - the senior teacher of chair of social and professional psychology of Hujand state University named after academician B.Gafurov. E-mail: lufov@mail.ru. Tel:(+992)92-812-91-99;

Zaytmetov Husm Avaskhonovich - Chair of Social and Professional Psychology, Associate Professor of Psychological Sciences, Associate Professor of the Department of Social and Professional Psychology KhujandState Universitynamedafteracad.B.Gafurov; kv.35; (+992) 92-991-11-03; E-mail: husein20@inbox.ru

МАХфИЛИ МАТЕМАТИКИИ СИНФХОИ ИБТИДОЙ ЯКЕ АЗ ВОСИТАИ АМАЛИСОЗИИ ЭЛЕМЕНЩОИ ТАЪЛИМИ ТАФРЩАИ РАВИЯНОК

Махмудшехова М., Рабиев С.,

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуров

Цалилова М.Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Завку хаваси хар як фардро ба хисоб нагирифта аз таълим ва тарбия хеч гох натичаи дилхохро интизор шудан мумкин несг. Махз исгифодаи таълими тафрика дар мактаб имконият медихад, ки таълим дар асоси ба инобат гирифтани майорат, кобилият, истеъдод ва завку хаваси хонандагон ба рох монда шавад. Таълими тафрика имконият фарохам месозад, ки хонандагон нисбатан хуцро озод эхсос намоянд, атрофи масъалахои мухокимашаванда фикру андешаи худро иброз доранд, ба зиндагии мустакилона омода шаванд ва минбаъд аз руи равияи интихобкарда тахсилро идома диханд.

То имруз дар адабиётхои илмй-методии муосир намудри зерини тафрикаро пешниход месозанд: а) берунй; б) дохилй; в) равиявй; г) сатхй; д) чустучуи ва ж) бефосила [3].

Тафрикаи равиявй дар адабиёти муосири методй хамчун яке аз намудхои таълими тафрикавии математика ба шумор меравад. Дар ин замина консепсияхои гуногуни таълими тафрикаи касбии математика мавчуд мебошад. Масалан, муаллифони консепсияи якуми таълими тафрикавии математика (Г.В. Дорофеев, Л.В. Кузнетсова, С.Б. Суворова, В.В. Фирсов) зери тафрикаи равиявй «тафрика аз руи мазмун, таълими гуруххои гуногуни хонандагон аз руйи барномахои аз диди амикии баён фарккунандаи мавод, хачми маълумстхо ва хатто масъалахои берун аз барномаро мефахманд» [5. С.15].

Тахминан чунин фахмишро оид ба тафрикаи равиявии таълими математика (Ю.М. Колягин, Г.Л. Луканкин, М.В. Ткачева, Н.Е. Федерова) пешниход менамоянд: «Фардикунии таълим дар зинахои болоии мактаби миёна имконият медихад, ки хонандагон маълумшро бо самтхои гуногун, бо накшаю барномахои гуногун гиранд» [8. С.21].

Муаллифони муоинакунандаи консепсияи гуногуни тафрикаи равиявй дар мактабхои миёнаи асосй ба хулосаи ягона омаданд, ки амалисозии он тавассути: а) махфилхо; б) курсхои факултативй ва в) синфхои амикомузии махематикй ба ичро расонида мешавад. Дар синфхои болой тафрикаи равиявй тавассути курсхои интихобй ё синфхои равиявй амалй мегарданд.

Корхои беруназдарсй аз математика яке аз кисматхои таркибии хамаи раванди таълимй буда, давоми мукаррарии хадафхои дарс мебошад. Хадафхои асосии корхои беруназдарсй аз инхо иборат мебошад: амиксозию васеъшавии дониши хонандагон ва рушди малакахои амалии онхо; инкишофи тафаккури мантикй; зиракии математикй; мукарраркунии хонандагони ссхибисгеъдод ва кобилиятнок; инкишофи дурнамои хонандагон; пайдокунонии хавас ба математика; чалби хонандагон ба машгулиятхои шавковар;

бо хамин васила тарбияи интизомнокй, кавииродагй, хавас ба мехнат, ташкилогчигй ва коллективизм дар хонандагон.

Кайхо маълум гардидаасг, ки машкхои шавковар ва бозихои матемагикй метавонанд дар кудак илхоме оранд, ки воситаи истирохат шаванд, ки бо унсурхои варзиш, санъат ва дигар сохахо вобаста аст. Маводхои математикиро бояд чунон интихоб кард, ки боиси ангезиши хаваси онхо ба математика гардад. Барои халли ин масъала дакикахои дамгириро бо бозихои шавковари математикй гузаронидан лозим меояд. Ин заминаи мусоиде барои ташкили корхои беруназдарсии математикаи синфхои ибтидой мешавад.

Корхои беруназдарсии математика дар якчанд шакл амалй мешаванд: махфили математикй, хафта ва моххои математика, шабнишинихои математикй, мусобикахои гуногун, бозихо, викторинахо, озмунхои мактабй аз математика, нашри синфй ва мактабии математикй, махфили математикони хушбахт, саёхатхои математикй, хониши адабиёти илмй-оммавии математикй, тайёркунии моделхои математикй, супоришхои тобистонаи математикй ва гайрахо.

Яке аз шаклхои пахншуцаи корхои беруназдарсй махфили математикй мебошад. Масъалахои ташкил, мазмун ва методикаи кор дар адабиёти методй то андозае коркард шудааст. Дар онхо баъзе нишондодхо оиди ссхтори машгулиятхо, номгуи маводхо ва сарчашмахо, супоришхои хонагию эчодиро барои иштирокчиёни махфил метавонем дарёфт кард.

Дар фаъолияти махфили математикй ду самтро чудо кардан чоиз мебошад. Якум, асосан ба пайдо намудани шавки ибтидой ба математика; дуюм, амикомузии донишхои математикй ва дар хамгироии инкишофи ояндаи тафаккури математикй мусоидат менамояд. Самти якум пешбаранда дар ибтидои кор мебошад, ки хоси синфхои поёнй аст, самти дуюм мархилахои пасоянда, ки хоси синфхои боло аст.

Бинобар хамин барои корхои амик бо хонандагони хурдсол, ки хаваси бештар нисбати математика пайдо кунанд, аз синфи 2 сар карда бо онхо махфили математикиро ташкил намудан лозим меояд. Машгулияти махфилхои математикй системанок (мохе 2-3 маротиба) бо иштироки доимии гурухи хонандагон мувофики накша гузаронида мешавад.

Дар машгулиятхои махфил хонандагонро бо усулхои нави хисобкунй, тарзхои гуногуни халли масъалахои душвор, баъзе маводхои ибратбахш аз таърихи математика, маводхои шавковари математикй ва гайрахо шинос кардан мумкин аст Аъзоёни махфили математикй барои омодасозии рузномахои ба таърихи математика бахшидашуда (чашни зодрузхои олимони бузурги сохаи математика), гирдоварии маводхои гушаи математикй, инчунин омодасозй ба шабнишинихо, хафтахои математикй чалб карда мешаванд [2,7,9].

Новобаста аз шаклу мазмуни маводхо ва масъалахое, ки барои машгулиятхои махфил пешниход мешаванд, ба махфили математикй талаботхои зерин гузошта мешавад:

1. Маводи барои фаъолияти махфили математикй ба накша гирифташуда, бояд ба хадафхои барномавии синфе, ки ба махфил чалб шудаанд, мувофик буда, аз мархилаи рушди хонандагон берун набошад. Хрсобкунихо, халли масъалахо, созишхои геометрй ва гайра барои робитанокии донишхои назариявй бо малакахои амалй мусоидат намоянд.

2. Маводи махфил бояд бо назардошти пайдархамии омузиши фанни математика мусоидат кунад, то минбаъд барои дарки вобастагихои функсионалй замина бошад.

3. Мазмуни маводе, ки барои фаъолияти махфил интихоб мешавад, бояд мувофики омодагии зехнии хонандагон бошад, то онхоро боиси фаъолнокй омузиш намуда, имкони халли масъалахои асосии таълимй ва тарбиявиро фарохам оварда тавонад.

Барои самарнок ташкили фаъолияти махфили математикй маводхо ба чунин самтхо равона бошанд:

а) масъалахои барои инкишофи салохиятхои абстраксиякунй ва умумигардонй мусоидаткунанда: муайян намудани холатхои умумии навишти катори ададхои натуралй, адахои чуфт ва ток, дуракамаву серакама ва монанди инхо;

б) масъалахои ташаккулдихандаи тафаккури мантикии хонандагон: халли масъалахои мантикй, аз руйи кисматти ададхои додашуда, амали арифметикй ва чавоби машк пурра сохтани мисол, аз руйи ададхо ва чавоби мисол муайянкунии амалхои арифметикй, бо истифодаи фигурахои геометрии додашуда, сохтани фигурахои дигар (конфигуратсия) ва гайра.

В) масъалахое, ки барои ба хотир овардани коидахои маълум мусоидат менамояд. Масалан: оё хама вакт хосили чамъ ва ё хосили зарби ду адад аз хар кадоми он калон мешавад?

Г) масъалахои инкишофдихандаи тасаввуротхои фазогии хонандагон. Бо истифодаи чубчахо тасвир намудани контури фигурахои геометрй, бо тагйир додани мавкеи як ё якчанд чубча хосил намудани фигура ё адади дигар, халли масъалахои мазмуни геометрй дошта ва гайра.

Д) машкхое, ки барои ташаккули малакахои зудхисобкунй ва ченкунии хонандагон мусоидат менамоянд: лабиринтхои арифметикй, квадратхои шавковар, бозихо, чистонхо, машкхои амалие, ки бо ченкунии бузургихо алокаманданд ва гайра.

Е) масъалахои рунщдихандаи хотираву диккат, зехну маънавиёт

Мувофики capчamмaхoи илмй фаъолияти махфилхои мaтeмaтикй дap хама caмтхoи paвaнди таълим бояд ба накша г^ифта шавад. Фаъолияти махфилхои мaтeмaIикй бapoи ним^та ва ё coли xoниш ба накша г^ифта мeшaвaд. Бояд кайд ^д, ки бо нaзapдoшти фаъолияти махфид ва зapypaти во^и дap давоми гали xoниш ба он тaFЙиpoтx,o ва иловато вopид намудан лозим мeoяд.

Машгулиятхои махфили мaтeмaIикй дap шнфхои 2 ва 3 бо давомнокии 30-35 дакика ва дap cинфи 4 хамагй 35-40 дакика cypar мeгиpaд.

Намунаи маводи мamFyдияти махфили мaтeмaIикиpo, ки боиш ташаккули caдox,иягx,oи xoнaндaгoн оиди амалхо бо ададхои биcëppaкaмa (cинфи IV) нигapoнидa шудааст, мeopeм.

Накшаи машгулияти махфид:

1. Халли миcoлхoe, ки хангоми чамъ ва тapхamoн аз маводхои шaвкoвap истифода намудан гyвopo acr.

2. Халли мастадахсю, ки зapypaти эчoдкopист.

1. 1. Ададхои зepинpo ба намуди хocили чамъи чамъшавандахои paзpядй ифода нaмoeд: 2324, 3б7б8, 40503, 1009, 300040.

2. Arap хиаэб:

а) аз адади xypдтapини дypaкaмa 0F0з ë(ra бо адади xypдтapини чoppaкaмa ба итмом pacaд;

б) аз адади кaлoнтapини ^paxam 0F0з ë(Ta, бо адади xypдтapини чoppaкaмa ба итмом pac^

в) аз адади кaлoнтapини mampaxarn 0F0з ë(ia, бо адади xypдтapини хaфrpaкaмa ба итмом pacaд чанд адад гуфга мeшaвaд?

Чавоб: а) 991, б) 902, в) 2.

II. 1. Чop aдaдpo бо ycyли зepин чамъ кyнeд: (бо тapзи xanra)._

4 5 5 б c а н ч и ш

7 3 4 9 1 9

5 4 7 8 1 9

3 7 б 4 2 2

2 7 2 7

2 2 2 1 1 4 7

1 9

1 9

2 1 1 4

Ин чой хocили чамъи paкaмхoи xap кадом cyr^ (вохидхо, дахихо ва f.) адохида навишта шудааст. Ин хи^ро муаллим дap Taxra и^о кapдa ба xoнaндaю)н мохияти oнpo мeфaxмoнaд. Ба монанди дap боло и^ошуда чамъ кyнeд ва дypyстиaшpo caw^: 7899+3973+5977.

1. Чамъ кapдaни дах адад талаб кapдa шудааст: 1012, 1012, 1012, 1012, 1012, 1008, 1008, 1008, 1008, 1008.

Фи^ ^да г^д, ки хocили чамъ ин ада^о^о чй тaвp бо poхи куллай ва re хиcoб кapдaн мумкин

acr.

Нишондод: муаллим poхи xanpp ба xoнaндaгo)н нишон дода мeфaхмoнaд:

1 0 0 0 * 1 0 +1 2 * 5 + 8 *5 = 1 0 1 0 0

ë

1 0 0 0 * 1 0 + (1 2 + 8) * 5 = 1 0 1 0 0

2. Хocили чамъи ададхои зepинpo низ бо хамин тapз хиаэб кyнeд: 10125, 10125, 10125, 10125, 10250, 10250. Ш. 1. Бо истифодаи ycyли «пypкyнй» тapхpo и^о кyнeд: 1) 338-297 2) 5243-2995

,3ap миcoлхoи болой тapхкyнaндaхo бо ададхои rnnyxr наздиканд.

Бapoи H4pQH амалхои cyпopишхoи боло аз чунин ycyл истифода бypдaн мумкин acr:

1) З З в - 2 9 7 = З З в - З о о + З = 4 1

2) 5 2 4 З - 2 9 9 5 = 5 2 4 З - З о о о + 5 = 2 2 4 в

2. MиcQлxopo 6C ДУ тapз xan кyнeд:

1) 452-194 2) 1728-69З

Др ^cNiam дуюми мaшFyлияти мaxфил xaлли мacъaлaxoи мушкил дap нaзap дoштa мeшaвaд.

Macъaлaи 1. Фируз бa Фиpдaвc гуфг: «Лгар як мoшинчaaшpo бa мaн диxaд, мoшинчaxoи мaн as мoшинчaxoи ту ду бapoбap зиëд мeшaвaд.

He,-Iyфг Фиpдaвc, - бexтapaш ту бa шн як мoшинчaaтpo дex. Он rax микдори мoшинчaxoямoн бapoбap мeшaвaд».

Xap кaдoм бaчaxo чaндтогй мoшинчa дopaнд?

Xan: Фируз бa Фиpдaвc 1 мoшинчa диxaд, cnrox микдopи мoшинчaxoи Фиpдaвc дap мyкoиca мoшинчaxoи Фируз 2-то зиëд шуда, микцopи мoшинчaxoи бaчaxo бapoбap мeшaвaд. nac мoшинчaxoи Фируз aB мoшинчaxoи Фиpдaвc 2-то зиëд acx Лгар Фиpдaвc бa Фируз 1 мoшинчa диxaд, crncx фирк 2-гQ зиëд, яънe 2+2=4 мeшaвaд. Др ин мaвpид мoшинчaxoи Фируз ниcбaти мoшинчaxoи Фиpдaвc 2 мapoтибa зиëд мeшaвaд. nac, мoшинчaxoи Фиpдaвc 4-гQ мeшaвaд. Лз ин 4o, Фиpдaвc 4+1=5 мoшинчa, Фируз 5+2=7 мoшинчa дopaнд.

Чaвoб: Фиpдaвc 5 вa Фируз 7 мoшинчa дopaнд.

Масьалаи 2. Масофаи байни мактабу хона 2км 500м асг. Хонанда суи мактаб рохсинор шуда, дар муддаги соаг 1км масофа тай намуд. Барои тай кардани роки бокимонда 20 дакика вакт монд. Агар хонанда ба хамин суръат харакат кунад, у ба даре мерасад?

Хэл: соаг, 60 дак;: 5=12 дак;.

nac бapoи тaй кapдaни 1км 12 дaкикa capф мeшaвaд. Бapoи 1 км-и дигар 24 дaкикa вa 500 м бте б дaкикa мутсфик мecяд.

Бapoи тий кирдини 2 км 500 м xaмaгй 30 дикики викт кифoя acx Хмин^ 12+20=32 дикики pox гaштa мeтaвoнaд.

Чaвoб: Бo xaмин cypъaт xoнaндa би дapc мepacaд.

Сaмгxoи acocHH тишкили мaшFyлиятxoи мaxфилxoи мaгeмaтикии cинфxoи ибтидoй би мaзмyн ш мундирнч^ зaйл нигapoнидa мeшaвaнд:

1. Kaopи aдaдй, кoнyниятxo, peбycxo;

2. Macъaлaxoи «мaтнй» (мacъaлaxoи apифмeтикии клaccикй);

3. Mamm^ (aз oн чумш aлгapитмй);

4. ГeQмeтpия (мacъaлaxo oиди paмзй-тacвиpии тaфaккyp): «бypидaгиpй», «xaмчoякyнй», «кyшoдaкyнй» ш Faйpaxo);

5. KoмбиmaгQpикa (мacъaлaxo oиди интиxoби вapиaнтxo);

6. Xaëm a^o^y ибpaтбaxши эчoдкopoни мaтeмaтикa.

Xaмиm тирик; нaмyцxoи дигapи кopxoи бepymaздapcии мaгeмaтикaи cиmфxoи ибтидoй: виктcpиmaxo, мycoбикaxo, QBмyнxo, шaбнишиниxo, caëxaгxo, peфepaг ш иншo, pyзнoмaи дeвopй, xaфтaи мaтeмaтикй, шypoи мaгeмaтикoни xypдccл ви Faйpaxo зaмиmaи aмaлиcQBии элeмeнтxoи тaфpикaи paвиявй шуда мeтaвcнaнд.

AДAБИЁT

1. Бapиmoвa О.В. Уpoвmeвaя диффepeнциaция в oбyчeнии \namiiH\ шкQльникQв peшeнию гeкcICвыIx мaгeмaгичecкиx зaдaч

Дж... кщд. ne^ Hay*. - M.1993. -163c.

2. Бeлoшиcтaя Л.В. Meгcдикa oбyчeния мa[Ieмaгикe в нaчaльmoй шкcлe. Kypc лeкций: y4e6. nocoône для вуз® I Л.В.

Бeлoшиcтaя. - M.:BjiaAoc, 2007. -445c.

3. Гугев В.Л. Meгcдичecкиe ocmoвыI диффepeнциpoвamнoro o6Учeния мaтeмaгикe в cpeднeй шкcлe. Диc. Др. ne^ Hayrc. -

M., 1990. -364c.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Дeмeдoвa ТЕ., Чиmeвcкaя ЛИ. Mercprnca o6yчeния мaгeмaгики в нaчaльныx daccax. Kypc лeкциeй: roncal чacгнoй

методики. - Брянж БГУ,2011. -205c.

5. Дcpoфeeв ГВ., Kyзmeцoвa Л.В., Сyвcpoвa СБ., Фиpccв В.В. Диффepeнциaция в o6yчeнии мaгeмaтикe I/,Maгeмaтикa в

mme. -199о. - №4. - С.15-21.

6. Зайцев В.В. Математика для младших школьников. Методпособи для учителей иродителей-М.:Гуманит Издцентр

Владос, 2001-72с.

7. Истомина Н.Б. Методика обучения математике в начальной школе [текст]: Ассоциация 21 век, 2005. -546с.

8. Калягин Ю.М., Ткачева М.В., Фёдорова НВ. Профильная дифференциация обучения математики //Математике в школе: -

1990. -№4. - С.21-26.

9. Медотов А.А. Дифференцированный подход при формировании вычислительных умений учащихся 4-5 классов:

Автореф. Дис... канд. Пед Наук. - М., 1995. -16с.

10. Шадрина И.В. Обучение математики в начальных классах: Пособие для учителей, родителей и студентов педвузов. -М.:

Школь. Пресса, 2003.

МАТЕМАТИЧЕСКИЙ КРУЖОК В НАЧАЛЬНЫХ КЛАССАХ ОДИН ИЗ СРЕДСТВ РЕАЛИЗАЦИИ ЭЛЕМЕНТОВ ПРОФИЛЬНОЙ ДИФФЕРЕНЦИАЦИИ

Авторы многих концепции пришли к единой мнение, что в основной школе профильная дифференциация может быть реализована через: а) кружковой занятие, б) факультативные курсы, в) классы с углубленным изучением математике и т.д.

В начальных классах элементы этого вида дифференциации можно реализовать в математических кружках. Математические кружки являются одним из видов внеурочной работе по математике в начальных классах.

Внеурочная работа по математике является составной частью всего учебного процесса, естественным предложением работе на уроке. Основные задачи внутренней работы следующие: углублять и расширять знания и практические навыки учащихся; развить логические мышления, смекалку, математическую зоркость; выявлять наиболее одарённых и способность детей, способность их дальнейшему развитию, вырабатывать интерес к математике; вовлекать детей в занимательные занятие, а этим укреплять дисциплину, воспитывать настойчивость, любовь к труду, организованность и коллективизм.

Для более углублённой работы с детьми, проявляющими особый интерес к математике начиная с II-го класса организуют математические кружки. Занятия кружка должна проводиться систематический (2-3 раза в месяц), постоянным составом учащихся и по определенному плану. Обычно кружок организуются для учащихся параллельнътх классов одной школы или несколько школ (так называемый клуб юных математиков). На занятиях кружка детей знакомят с новыми приёмами вычислений, решения задач пов^тшенной трудности, с некоторыми вопросами из истории математики и т.д. Как и в других видах внеурочной работы, здесь широко используются занимательные упражнение.

В настоящее время широко используются такие формы проведения внеурочных занятий: математические вечера, кружок или клуб младших математиков, КВН (клуб весёлых и находчивых) и т.д.

Правильная организация внеурочной работы по математике в значительной отношении будут способствовать всестороннему развитию умственных сил учащихся: их наблюдательность, любознательность, повышенный интерес к математике, которые являются благоприятным условием в дальнейшем реализации профильной дифференциации математики в последующих классах.

Ключевые слова: внеурочная работа, математический кружок, клу б младших математиков, профильная дифференциация, интерес к математике, занимательные упражнение, математические ребусы учащихся начальных классов.

MATH CLUB IN PRIMARY CLASSES ONE OF THE WAYS OF REALIZATION OF PROFILE DIFFERENTIATION ELEMENTS

The authors of many concepts came to the unique opinion that in the basic school, profile differentiation can be realized through: a) club classes, b) elective courses, c) classes with profound study of mathematics, etc.

In the primary classes, the elements of this kind of differentiation can be realized in math clubs. Math clubs are one of the kinds of extracurricular work on mathematics in the primary class.

Extracurricular work on mathematics is one of the constituent parts of the entire educational process and a natural offer to work in the classroom. The main tasks of internal works are as follows: to deepen and expand the knowledge andpractical skills of students; to develop critical thinking, wit, mathematic vigilance; identify the most talented and skillful children, their ability for further development and develop interest in mathematics; involve children in entertaining engagements, and thereby strengthen discipline, teach patience, love towards lab our, self-discipline and collectivism.

For more in-depth work with children who show special interest in mathematics, starting from the second grade, math clubs are organized, the lessons of the club should be held regularly (twice and three times a month) by the constant composition of students according to a certain plan. Usually the club is organized for students in similar classes of one school or several schools (the so-called club of young mathematicians). In club lessons children are introduced to new methods of calculation, easy ways of difficult tasks solution and some questions from the history of mathematics, etc. As in other types of extracurricular work, entertaining exercises are widely used in club lessons.

Nowadays, such kind of extracurricular classes is widely used including mathematicians' evenings, a circle or a club of junior mathematicians, like CCR (a club ofcheerful and resourcefulpersons) mathematicians.

The correct organization of extracurricular work on mathematics in large respects will contribute to the all-round development of students' intellectuality: their observation power, curiosity, increased interest in mathematics, which is a benevolent condition in the future realization of profile differentiation in mathematics in subsequent classes.

Keywords: extracurricular activities, mathematic groups, club of junior mathematics, differentiation profile, interest in mathematics, working exercises, mathematicalpuzzle for teaching it.

Севедение об авторах:

Махмудшехова Мавзуна Абдувалиевна - старший преподаватель кафедры теория и методики начального обученияХГУ им. Б. Гафурова, Тел. (+992)928.42.00.24. Рабиев Сатторберди - к.и.н. доцент кафедры теории и методики начального обучения ХГУ им. Б. Гафурова, Тел. (+992)927263160.

Джалилова Мавлуда - старший преподаватель кафедры методики начального образования ТГПУ им. С. Айни. Республика Таджикистан, 734003, г Душанбе, проспект Рудаки, 121. E-mail: jmavluda@inbox.ru._ Тел. (+992)900758986.

About author:

Mahmudshekhova Mavzuna Abduvalievna - senior teacher of the department of theory and methods of junior classes in KhSU named after academician B. Gafurov. Tel: (+992)928420024

Rabiev Sattorberdi - Phd Docent of the department of theory and methods of junior classes in KhSU named after academician B. Gafurov. Tel: (+992)927263160

Jalilova Mavluda - teacher of theory of methodic for junior classes in TGPU named after S. Ayni. Tel: (+992) 900758986, E-mail: jmavludainbox.ru

УДК 681.1422, А-954 ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНТЕРНЕТ-ТЕХНОЛОГИЙ В ОБРАЗОВАНИИ

Ахмедова Б. С, Камолова Г.Р., Оддиева Ш.А.

Таджикский технический университет им. М.С. Осими

В настоящее время для конкурентоспособного специалиста любой области необходимо с помощью телекоммуникационных сетей интернета уметь быстро ориентироваться в информационном пространстве, максимально используя весь арсенал предлагаемой медиа продукции, интернета, видео, прессы. Кроме практических навыков владения разными медиа (компьютерной техникой, интернетом, современной видео, аудиоаппаратурой и др.), значительно актуализируется значимость результата и синтеза пространственной временной реальности, иметь способность «читать», интерпретировать и оценивать все медиа тексты, изложенные в каком-либо виде медиа, осуществлять и расценивать медийные сообщения.

В современном мире «интернет» имеет как неопровержимое преимущество, так и менее доступное для наблюдения негатив, которые нуждаются в изучении всех дисциплин. [1, с.116-119]

Естественно широкое использование возможностей компьютерных сетей могут быт связаны с многочисленными рядностями как субъективного, так и объективного характера. Характерная черта проблемы, которые возникают в подобных случаях, заключается в ограниченности доступа преподавателей, студентов к ресурсам сети. Это связано с целым рядом факторов таких как:

- отсутствие нужного материального обеспечения, недостаточное количество модемов и персональных компьютеров соответствующего класса;

- ограниченность времени работы в сети;

- отсутствие достаточно стойких и надежных каналов связи.

Исследованию использования интернет-технологии в сфере педагогического образования уделено значительное внимание в работах таких ученых как: Быков В.Е., Зимняя И.А., Капица С.П., Козлакова ГО., Мушер С.Л., Полат Е.С., Себрант А.О., Семенов А.Л., Таттур ЮГ, Филиппов В.М.,и ряд других ученых.

Сегодня большинство учебных заведений имеют возможность подключатся к сети Интернет в рамках разных государственных программ. С одной стороны, учебное заведение удовлетворяет свою потребность привлечения к открытому информационному пространству с помощью использования сети Интернета, с другой стороны оно начинает найти возможность для реализации образовательных целей и заданий. Главная цель и задание современной высшей школы — это развитие личности обучающегося, изменение и преобразование его качеств, создание и обеспечения условий для всех вузов для того, чтобы студент стал полноценным гражданином мирового информационного пространства [2, с. 68-85].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.