Научная статья на тему 'МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ТАРҶУМАИ РУСИИ РОМАНИ "ДОХУНДА"-И С. АЙНИ'

МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ТАРҶУМАИ РУСИИ РОМАНИ "ДОХУНДА"-И С. АЙНИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
274
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАСРАТИ ТАРҷУМА / ТАРҷУМАИ БАДЕӢ / АДАБИЁТИ ТОҷИК / АДАБИЁТШИНОСИИ РУСӢ / ИЛОВА / ҲАЗФ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мурувватиён Ҷамила Ҷамол

Мақола ба масъалаҳои матншиносии тарҷумаи русии романи «Дохунда»-и С.Айнӣ бахшида шудааст. Таъкид мешавад, ки мавзӯи тарҷумаи осори С.Айнӣ ба забонҳои гуногуни халқҳои ҷаҳон хеле муҳим буда, дар ин замина пажӯҳишҳои зиёде анҷом дода шудааст, вале то ҳол таҳлили муқоисавии ду тарҷумаи русии «Дохунда»-и С.Айнӣ дар адабиётшиносии тоҷик баррасӣ нашудааст.Гуфта мешавад, ки мавҷудияти теъдоди зиёди тарҷумаҳои ҳамин осори С.Айнӣ, ки дар садаи гузашта ба табъ расидаанд, масъалаи ба истилоҳ касрати тарҷумаро ба миён мегузорад. Мақсади мақола дарк намудани падидаи касрати тарҷума дар мисоли ду тарҷумаи русии романи «Дохунда»-и С.Айнӣ мебошад, ки солҳои 1956 ва 1971 аз ҷониби тарҷумон, шарқшинос ва намоишноманавис О.Е. Эрберг анҷом ёфтаанд. Вобаста ба ин, таҳлили муқоисавии равишҳои тарҷумони рус барои ҳалли мушкилоте, ки ҳангоми аз тоҷикӣ ба русӣ баргардонидани ин асар ба вуҷуд меоянд, ба назар мерасад. Тафовути байни ду матни тарҷумаи романи «Дохунда» ошкор шуда, ҳамчунин собит мешавад, ки тарҷумаи осори бадеии аз тоҷики ба русӣ, ки дар садаи бистум сурат гирифтааст, аз руи як меъёр - матни муаллифи тоҷикро ба дарки хонандаи рус мувофиқ кунондан, сурат гирифтааст.Муаллиф дар ҷараёни таҳлил ба ин натиҷа мерасад, ки касрати тарҷума постулатҳои муайяне дорад, ки дар асоси онҳо романи «Дохунда» тарҷумаи нави онро тақозо мекунад ва муқоисаи тарҷумаҳои гуногун имкони эҷодии тарҷумонро боз мекунад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TEXTOLOGICAL PROBLEMS OF TRANSLATION OF THE NOVEL "DOKHUNDA" BY S. AINI INTO RUSSIAN

The article dwells on textological problems of translation of the novel "Dokhunda" by S.Aini into Russian. It is emphasized that the topic of translating the works of S.Aini into various languages of the peoples of the world is very relevant and a considerable amount of research has been carried out in this context, but so far a comparative analysis of two Russian translations has not been carried out in Tajik literary criticism. It is argued that the presence of a large number of translations of the same works by S.Aini, published in the last century, puts on the agenda the issue of the so-called translation plurality. Aini into Russian, carried out in 1956 and 1971 by the translator, orientalist and screenwriter O.E. Erberg. In this regard, a comparative analysis of the approaches of the Russian translator to solving the problems that arise when translating this work from Tajik into Russian seems relevant. The differences between the two texts of the translation of the novel "Dokhunda" are revealed, it is also proved that the translations of works of art from Tajik into Russian, made in the twentieth century, were carried out according to the same principle - to adapt the text of the Tajik author for the perception of the Russian reader...The article dwells on textological problems of translation of the novel "Dokhunda" by S.Aini into Russian. It is emphasized that the topic of translating the works of S.Aini into various languages of the peoples of the world is very relevant and a considerable amount of research has been carried out in this context, but so far a comparative analysis of two Russian translations has not been carried out in Tajik literary criticism. It is argued that the presence of a large number of translations of the same works by S.Aini, published in the last century, puts on the agenda the issue of the so-called translation plurality. Aini into Russian, carried out in 1956 and 1971 by the translator, orientalist and screenwriter O.E. Erberg. In this regard, a comparative analysis of the approaches of the Russian translator to solving the problems that arise when translating this work from Tajik into Russian seems relevant. The differences between the two texts of the translation of the novel "Dokhunda" are revealed, it is also proved that the translations of works of art from Tajik into Russian, made in the twentieth century, were carried out according to the same principle - to adapt the text of the Tajik author for the perception of the Russian reader. In the course of the analysis, the author comes to the conclusion that translation plurality has certain postulates, based on which the novel "Dokhunda" requires its new re-translation, and the comparison of different translations will open up the translator's creative potential.

Текст научной работы на тему «МАСЪАЛАҲОИ МАТНШИНОСИИ ТАРҶУМАИ РУСИИ РОМАНИ "ДОХУНДА"-И С. АЙНИ»

5.9.3. [10.01.08] НАЗАРИЯИ АДАБИЁТ 5.9.3. [10.01.08] ТЕОРИЯ ЛИТЕРАТУРЫ 5.9.3. [10.01.08] THEORY OF LITERATURE

ТКБ 891.550-1

DOI:10.51844-2077-4990-2022-3-95-105

Мурувватиён Цамила Цамол, доктори илми филология, сарходими илмии Институти забон ва адабиёти ба номи Рудакии АМИТ (Тоцикистон, Душанбе)

Мурувватиён Джамила Джамол, д.ф.н., главный научный сотрудник отдела современной литературы Института языка и литературы им. Рудаки Национальной академии наук Таджикистана (Таджикистан, Душанбе)

Muruvvatiyon Jamila Jamol, Dr. of Philology, chief researcher of the Institute of language and literature named after A.Rudaki under the National Academy of Sciences of Tajikistan (Tajikistan, Dushanbe), E-mail: Alika - xan@mail.ru.

Вожа^ои калиди: касрати тарцума, тарцумаи бадей, адабиёти тоцик, адабиётшиносии руси, илова, цазф

Мацола ба масъалацои матншиносии тарцумаи русии романи «Дохунда»-и С.Айни бахшида шудааст. Таъкид мешавад, ки мавзуи тарцумаи осори С.Айни ба забощои гуногуни халццои цацон хеле муцим буда, дар ин замина пажуцишцои зиёде анцом дода шудааст, вале то цол тацлили муцоисавии ду тарцумаи русии «Дохунда»-и С.Айни дар адабиётшиносии тоцик барраси нашудааст.Гуфта мешавад, ки мавцудияти теъдоди зиёди тарцумацои цамин осори С.Айни, ки дар садаи гузашта ба табъ расидаанд, масъалаи ба истилоц касрати тарцумаро ба миён мегузорад. Мацсади мацола дарк намудани падидаи касрати тарцума дар мисоли ду тарцумаи русии романи «Дохунда»-и С.Айни мебошад, ки солцои 1956 ва 1971 аз цониби тарцумон, шарцшинос ва намоишноманавис О.Е. Эрберг анцом ёфтаанд. Вобаста ба ин, таулили муцоисавии равишуои тарцумони рус барои уалли мушкилоте, ки уангоми аз тоцикй ба русй баргардонидани ин асар ба вуцуд меоянд, ба назар мерасад. Тафовути байни ду матни тарцумаи романи «Дохунда» ошкор шуда, цамчунин собит мешавад, ки тарцумаи осори бадеии аз тоцики ба руси, ки дар садаи бистум сурат гирифтааст, аз руи як меъёр — матни муаллифи тоцикро ба дарки хонандаи рус мувофиц кунондан, сурат гирифтааст.Муаллиф дар цараёни таулил ба ин натица мерасад, ки касрати тарцума постулатуои муайяне дорад, ки дар асоси онуо романи «Дохунда» тарцумаи нави онро тацозо мекунад ва муцоисаи тарцумауои гуногун имкони эцодии тарцумонро боз мекунад.

Ключевые слова: переводная множественность, художественный перевод, роман, таджикская литература, русское литературоведение, добавление, опущение

Статья посвящена текстологическим проблемам перевода романа «Дохунда» С. Айни на русский язык. Подчеркивается, что тема перевода произведений С. Айни на различные языки народов мира весьма актуальна и в этом контексте выполнено немалое количество исследований, однако до сих пор в таджикском литературоведении не проводился сравнительный анализ двух русских переводов. Утверждается, что наличие большого числа переводов одних и тех же произведений С. Айни, изданных в прошлом столетии, ставит на повестку дня вопрос о так называемой переводной множественности. Цель статьи - реализация феномена категории переводной множественности на примере двух переводов романа «Дохунда» С. Айни на русский язык, осуществленный в 1956 и 1971 гг. переводчиком, востоковедом и сценаристом О.Е.Эрбергом. В связи с этим представляется актуальным сравнительный анализ подходов русского переводчика к решению проблем, возникающих при передаче данного произведения с таджикского языка на русский. Выявлены различия между двумя текстами перевода романа «Дохунда», также доказано, что переводы художественных произведений с таджикского языка на русский в ХХ веке выполнялись по одному принципу - адаптировать текст таджикского автора для восприятия

95

МАСЪАЛАЦОИ МАТНШИНОСИИ ТАРЦУМАИ РУСИИ РОМАНИ «ДОХУНДА»-И

С. АЙНИ ТЕКСТОЛОГИЧЕСКИЕ ПРОБЛЕМЫ ПЕРЕВОДА РОМАНА «ДОХУНДА» С. АЙНИ НА РУССКИЙ ЯЗЫК

TEXTOLOGICAL PROBLEMS OF TRANSLATION OF THE NOVEL "DOKHUNDA" BY S. AINIINTO RUSSIAN

русского читателя. В ходе анализа автор приходит к выводу, что переводная множественность имеет определенные постулаты, исходя из них роман «Дохунда» требует своего нового повторного перевода, а сопоставление разных переводов откроет творческий потенциал переводчика.

Key words: translation plurality, literary translation, novel, Tajik literature, Russian literary criticism, addition, omission

The article dwells on textological problems of translation of the novel "Dokhunda" by S.Aini into Russian. It is emphasized that the topic of translating the works of S.Aini into various languages of the peoples of the world is very relevant and a considerable amount of research has been carried out in this context, but so far a comparative analysis of two Russian translations has not been carried out in Tajik literary criticism. It is argued that the presence of a large number of translations of the same works by S.Aini, published in the last century, puts on the agenda the issue of the so-called translation plurality. Aini into Russian, carried out in 1956 and 1971 by the translator, orientalist and screenwriter O.E. Erberg. In this regard, a comparative analysis of the approaches of the Russian translator to solving the problems that arise when translating this work from Tajik into Russian seems relevant. The differences between the two texts of the translation of the novel "Dokhunda" are revealed, it is also proved that the translations of works of art from Tajik into Russian, made in the twentieth century, were carried out according to the same principle - to adapt the text of the Tajik author for the perception of the Russian reader. In the course of the analysis, the author comes to the conclusion that translation plurality has certain postulates, based on which the novel "Dokhunda" requires its new re-translation, and the comparison of different translations will open up the translator's creative potential.

Агар бигуем, ки дар адабиётшиносии точик мавзуи бахшида ба хаёт ва фаъолияти асосгузори адабиёти нави точик Садриддин Айнй, ки «анъанахои адабиёти классикии точик» маънии зиндагиаш буд, чй дар садаи гузашта ва чи дар замони хозира беш аз хдр мавзуи дигар мавриди тахкик карор гирифтааст, иштибох нахохем кард [7,с.124].

Ба назар чунин мерасад, ки тамоми чанбахои халлокияти устод ба навъе мавриди тахкик карор гирифта, масоили мавчуда низ халли худро ёфтаанд, аммо имруз хам осори устоди бузурги калом чазби зехнхои илмиро катъ накардааст, «...ва бо онхо зиндагии човидонаи муаллифашон идома дорад» [10,с.9].

Осори у ба даххо забон-русй беларусй, украинй, эстонй, молдавй, казокй, туркманй, лахистонй, чехй, англисй, хиндй, фаронсавй, олмонй ва гайрахо тарчума шудааст. Тавре ки худи устод кайд мекунад, хамаи онхо ба «... як мавзуъ, дар доираи як мавзуъ тоб мехуранд. Хдмаи ин китобхо - дар бораи точикон ва Точикистон, дар бораи кишвари кухистоне, ки куллахои Помири он дар чахон сар ба фалак кашидааст, дар мавриди сарзамини бумие, ки дар гузашта тавассути лашкари бешумори истилогарон зери по гашта буд, дар бораи фарзанди ин сарзамин, ки дар асри VIII мелодй бо номи «точик» хонда мешуд» [3,с. 11].

Донишмандони бисёре дар мавриди онхо китоб, макола ё, такризхо навиштаанд, алокаи тарчумонхо ба осори нависанда кам нагардида, балки тарчумахои чадид доиман зохир ва тарчумахои кухнаи мавчуда низ аз нав мунташир мешаванд.

Албатта, мавзуе, ки барои бахс матрах мекунем, поённопазир аст ва наметавон гуфт, ки каблан мавриди таваччухи мухаккикон карор нагирифтааст. Масалан, хануз соли 2010 Г.К. Шералиева кушиш кардааст, ки масъалахои тарчумаи романи «Дохунда»-и С. Айниро дар заминаи маводи матбуоти чопии ^азокистон дар рисолаи илмиаш мавриди омузиш карор дихад.

Ин мухаккик омузиши мукоисавии худро аз руи маводи се забон анчом додааст: точикй -хамчун забони асл, русй - хамчун забони миёнарав ва забони казокй - хамчун забони тарчума. Г.К. Шералиева изхор мекунад, ки тарчумаи романи С. Айнй «Дохунда» аз чониби Омаргази Оспанов аз русй ба казокй анчом ёфта, соли 1970 ба нашр расидааст. Арзиши асари мазкур дар он аст, ки муаллиф сабаби асосии нуксонхои тарчумаи казокиро истифодаи тарчумаи нодуруст дар матни русй медонад. Масалан, у кайд мекунад: «баъзе носахехихо дар тарчумаи зарбулмасалхо аз «Дохунда». Мисоли инро мо дар тарчумаи зарбулмасали зерин мебинем:

«То реша дар об аст, умеди самаре %аст». «Пока корень у воды, есть надежда на плоды». «Тамыр суда турганда жемктен умiтiндi узбе».

Возех аст, ки тарчумаи казокии зарбулмасал барои муаллиф чандон бо муваффакият набуд. Пайгирии дакик ва зох,ирй барои асари тарчумашаванда зиёновар аст. Чустучуи лафзии наздик ба асл тарчумонро хатман ба шикаст мекашонад. <...> Мукоисаи тарчумаи русй бо тарчумаи

тах,туллафзии асли матн тахрифи маънои як дубайтиро собит мекунад. Бинобар ин, табиист, ки тарчумони ;азо; ба маънои матни асл наздик шуда натавонистааст» [26,с.20].

Мавзуи тарчумаи осори С. Айнй ба забонхои гуногун хеле мухим буда, дар ин замина як ;атор рисола б а миён омадаанд, ки тад;и;оти «Дузабонии бадей дар эчодиёти Садриддин Айнй: дар мисоли матнхои точикй ва узбекии «Марги судхур»-и У. Б. Абдуллоева [1], «Садриддин Айнй ва адабиёти фаронсавй: Оид ба мушкилоти муносибатхои адабии Шар;у Fарб дар мархилаи муосир»-и Д.Х. Бобоева [8], «Вохидхои фразеологии осори С. Айнй ва усулхои тарчумаи онхо ба забони русй»-и М.М. Мирзоева [15], «На;ши Садриддин Айнй дар тахким ва рушди робитахои адабии точику эронй»-и М.А. Сайфуллоева [18] аз чумлаи онхоянд.

Ахамияти ин осор дар он аст, ки хар яке аз онхо сахифаи тозаву ;аблан ношинохтаеро дар адабиётшиносии точик боз карда, ба замми ин муста;иман бо мушкилоти бехтар намудани омузиши касбии тарчумонхо дар мактабхои олй робита доранд.

Дар айни замон, тахлили му;оисавии осори насрии нависанда ба забони русй, бахусус романи «Дохунда»-ро дар айнишиносй бояд ба унвони доги сафед шинохт. Шояд ба ин далел аст, ки дар солхои охир осори С. Айнй ва дигар адибон ба забони русй мунташир нашудааст, агарчи дар ;арни ХХ осори у на танхо мунташир, балки пайваста тачдиди чоп мешуданд.

Албатта, хама ин тарчумахо аз хамдигар тафовут доранд, чун хар давру замон дорои талаботи хоса буда, дар он забон, сабку сали;а тагйир меёбад. Аммо «Агар ниёзхои мухити пазируфташуда дар иртибот бо вуруди насли нав, дар иртибот бо тагйирот дар мактаб ва равияхои адабй вучуд дошта бошад, асари асл дубора тарчума мешавад. Дар баъзе мавридхо такрори тарчума на аз руи зав;и адабй мумкин аст, балки бо далелхои дигар (масалан, манфиатхои тичоратй) анчом дода шавад [17,с.189]. П. Топер ба нафъи сершумории тарчума изхор доштааст, ки агар осори бадеии лафзй (каломй) аз сабаби тагйир ёфтани табиати забон басуръат кухна шавад, пас тарчумахо бинобар сабаби мохияти дуюминдарачаашон сареътар кухна мешаванд. «Нусхаи аслиро наметавон аз истифодаи адабй хорич кард, зеро он беназир аст; Хдр тарчума метавонад бо тарчумаи нав иваз карда шавад, зеро он дар сершуморй хамеша и;тидор дорад. Агар тарчума дигар ба унвони тарчума ;абул карда нашавад, пас умри тулонитаре мегирад» [19,с.44].

Вучуди теъдоди зиёди тарчума аз осори С. Айнй, ки дар ;арни гузашта ба табъ расида буд, мавзуи ба истилох сершумории тарчумаро дар дастури кор ;арор медихад. Дар ин росто, тахлили му;оисавии равишхои тарчумони рус барои халли мушкилоте, ки хангоми тарчумаи ин асар аз точикй ба русй ба вучуд меояд, бамаврид ба назар мерасад.

Ниёз ба чунин тад;и;отро надоштани огохй аз мушкилоти теъдоди тарчума аз маводи тарчумахои романи «Дохунда»-и С. Айнй ба забони русй мушаххас мекунад. Хддаф аз ин пажухиш баррасии дастабандии теъдоди тарчума ва татби;и ин падида дар мисоли ду тарчумаи романи «Дохунда»-и С. Айнй ба забони русй мебошад.

Нишонаи мухим барои кори мо осори илмии В. С. Виноградов, Н. К. Гарбовский, Т. А. Казакова, Р. Келлер, В. Н. Комиссаров, Л. Л. Нелюбин, П. М. Топер, Г. Т. Хухуни, Р. Р. Чайковский, К. И. Чуковский, В. Е. Шор ва дигарон мебошанд.

Хдма холатхои дар боло зикргардида ахамияти назариявй ва амалии мавзуи дар ин ма;ола тавассути мо ироашударо муайян мекунад. Омузиши ду матни тарчумаи романи «Дохунда» барои дарки консепсияи тарчумон дар сатхи микро- (шомили тахлили хусусиятхои лугавй, инъикоси макола ва накши воситахои синтаксисии матни сарчашма ва бозофаринии хусусиятхои услубии нусхаи асл) ва сатхи макро - (таъини чанд умумият - мазмунй, услубй, прагматикй), ки масъалаи хусусиятхои хамбошй ва хдмгиронй ин тарчумахоро баррасй мекунад, имкон фарохам меорад.

Худ С. Айнй то андозае донандаи чанд забон (полиглот) буд. У на танхо забони модарии худ, балки забонхои узбекй ва тоториро низ хуб медонист. Шавки С. Айниро нисбат ба забонхо мо метавонем дар сахифахои «Ёддоштхо" мушохида кунем, ки дар он чи гуна калимахои русиро эхтиёткорона гирд овардан, аввалин ашъори дузабонаи худро ба Нина - акробати сирки рус бахшидаи у тасвир шудааст. Хдмчунин Мулло Туроб аз "Ёддоштхо"-и С. Айнй низ, барои мехри беандозааш нисбат ба забони русй, ба куфр муттахам гардида, аз чониби муллохо берахмона ба ;атл расидааст: «... вацте ки муллоцо Мулло Туробро ба сабаби калимахои русиро навишта гирифтанаш аз мадраса баровардан хостанд, у барои эутиёт ба Самарканд камтар сафар намуд, навишта гирифтани калимахои русиро щм тарк кард ва навиштауои пештараашро

ба касе нишон намедодаги шуд, ба Пирак цам, царчанд, ки ба у дилаш пур буд, дар бораи забони руси кам гап мезад.

Лекин бо ин цама эцтиёткорицо цуцуми муллоцо ба у кам нашуд. Ба сабаби монеъ омадани цозикалон царчанд уро аз мадраса пеш карда натавониста бошанд цам, аз таццир кардани у, аз гап паррондан ба у боз намеистоданд. Х,ар гоц ки у аз миёнсарои мадраса (даромадгоцаш) мегузашт, «урус-урус», «афташ цам ба урус монанд шудааст» ва монанди ин гащои бемантицона мезаданд. Ва цол он ки афти у ба русцо цеч монанди надошт. У одами сиёцчецраи дуруштмуй буда, чашмони сиёуи калон дошт, ки аз русцо зиёдтар ба арабцо монанд буд.

Боре у аз Самарканд як цуфт калуш оварда будааст, ки дар як рузи борон ва лой пушида баромад. Вакте ки чашми муллоён ба ин пойафзоли у афтод, уро ба «дузди» туцмат карданд. Назар ба ацидаи онцо, ин гуна пойафзоли беовозро фацат дуздони шабрав мепушидаанд, ки дар вацти ба дузди рафтанашон социби хона пай набарад.

Масъалаи «дузд будани» Мулло Туроб хеле кашол ёфт. Муллоцо цар руз дар бораи «дузд будани у» далелцои нав ёфта мебароварданд» [28,С.168-169] // «После того как муллы, узнав про записи русских слов, хотели изгнать Мулло-Туроба из медресе, он из осторожности стал реже ездить в Самарканд, перестал записывать русские слова и больше никому не показывал свои прежние записи, даже с Пираком, пользовавшимся его доверием, он теперь мало говорил о русском языке.

Однако, несмотря на принятые им меры предосторожности, нападки мулл не прекращались. Хотя из-за вмешательства верховного судьи муллы и не смогли изгнать Мулло-Туроба из медресе, они не переставали унижать его и постоянно преследовали злыми нападками. Всякий раз, когда он проходил через входную арку, ему кричали вслед: «Урус... урус идет... он даже стал похожим на уруса» и другой такой же вздор. Между тем, Мулло-Туроб не имел никакого сходства с русскими. Это был смуглый человек с жесткими волосами и большими черными глазами, он скорей напоминал араба, чем русского.

Однажды Мулло-Туроб привез из Самарканда пару калош, надел их в дождливый день. Когда муллы заметили у него на ногах новую обувь, то стали называть его вором. По их мнению, подобную бесшумную обувь надевают лишь ночные грабители, чтобы хозяин дома не услышал их шагов» [3,С.246-247].

Садриддин Айнй мухаррири да;и;е буд, у хар тарчумаеро, ки ба забони точикй анчом меёфт, боди;;ат меомухт: «ва;ти нусхабардорй бояд тоза ва хоно навишт, ин хеле мухим аст. Сахифа тоза навишта шуда бошад, хоно - шумо худатон розй хохед буд, хохиши кор кардани бештару бештар пайдо мешавад. Беди;;атона навишта шуда бошад, касиф - ба худатон хуш намеояд. Бинобар ин хам, хангоми нусхабардорй хамеша як хаткуркунаку як чав;уро дар пеши худ нигох медорам: агар калимаеро тагйир дихам, онро аввал бо чав;у тоза карда, сипас тавассути хаткуркунак пок мекунам. Шумо низ ин корро ёд хохед гирифт. Адабиёт - чизи ноб, зебову зариф аст ва хамчунин бояд пок навишта шавад...» [20,с.94].

Бехтарин хислати устод - борхо тахрир кардани хар як асар буд, шояд ба тарчумони романи «Дохунда»-и у - шоир, мутарчим, шар;шинос ва филмноманависи рус Олег Ефимович Эрберг, ки ба хонандаи точик бо тарчумаи дигар асархои адабиёти классикии рус ба забони точикй шинос шудааст, низ хос будааст [9], зеро мутарчим борхо ба як тарчума руй оварда, ба матни мавчуда тагйирот ворид намудааст. Хдмин тари;, О. Е. Эрберг чандин маротиба ба матни тарчумашуда баргашт: "Дохунда", ки соли 1956 [4] ба чоп расида буд, маврид дигаргунихои каму беш ;обили таваччухе шуд, яъне, тавре ки тахлилхо нишон медиханд, матни тарчума доиман дар холи тагйир буд. Баъди хондани ин ду нашр аз чониби як тарчумон метавон дарк кард, ки чи ;адар мумкин аст бо сабкхои гуногун эхсоси мухталиферо баён кард. Дар тарчумае, ки соли 1956 ба табъ расида буд, тарчума осонтар хонда мешавад, он ба сабки худи С. Айнй наздиктар аст, маълум мешавад, ки дар нашри соли 1971 тарчума тагйир ёфтааст.

Омузиши тарчумахои такрории (сершумории тарчума) асар на танхо барои арзёбии сифати кори тарчумон, балки барои ба худи асар аз пахлуи дигар нигаристан кумак мерасонад. Бар асоси гуфтахои бунёдгузори мактаби тарчумаи шеъри русй Р. Чайковский сершумории тарчума монанди "далели хамбошии во;ей дар адабиёти тарчумашудаи ду ва ё зиёда тарчумаи як асл" аст [23,с.155], яъне - ин " матнхои тарчумае хастанд, ки "чомеа" - як ;атор матнхои "мутародифро" ташкил медиханд; чунин "чомеа" боз буда, маънои зухури к;аринах,ои чадидро дар назар дорад" [23,с.155]. Агар ба таври мушаххас гуем, "сершумории тарчума - ин муродифотест дар сатхи матн" [24].

Бешубха, сершумории тарчума барои адабиёт падидаи муфиде ба шумор меравад, зеро н атичаи омузиши матнхои гуногуни тарчумаи як асар имкони манзараи куллии пазирони осори адабиёти точикро дар адабиёти хорич фарохам меорад.

Бидуни б аррасии сифати тарчума, дар мисоли чанд порча аз нусхаи асл [3,с.7] ва матнхои ду тарчумаи романи "Дохунда", метавон тагйиротеро, ки ба матни тарчумаи соли 1971 ворид шудааст, баррасй кард.

Инак,

Нусхаи асл Чопи с.1956 ( руси) Чопи с.1971 (руси)

«Курсоре, ки ин дараро печонда гирифтааст, аз дур ба назаратон монанди як кухпорае намояд, ки ба дарунаш шикофе ва сурохе надошта бошад. «Горы, которые сдавили это извилистое ущелье, издали кажутся цельным кряжем, без единой расселины и прохода. «Издали кажется, что в горах, сдавивших это извилистое ущелье, нет ни единой расселины, не то что прохода.

(тарчумон феъли замони гузаштаи «сдавили»-ро ба феъли холи ягонаи «сдавивших» иваз мекунад, ки бо ёрии он хамзамонии амалро нишон медихад. Ин усул имкони тасавури комили кухсорро фарохам меорад. Илова бар ин, усули мазкур бояд хамчун ташхис (тимсол) ифода мегардид. Аммо ташхис махз дар ин порча чандон натича ба даст наовардааст, зеро тарчумон дар он му;оисаи «монанди як кухпорае намояд»-ро партофтааст. Хдм дар матни тарчумаи соли 1956, хам дар матни соли 1971 му;оисаи мазкур вучуд надорад. Тарчумон на дар нусхаи якуми тарчума, на дар нусхаи дуюми он ди;;ат надодааст, ки Айнй калимаи «кухсор» ва «як кухпорае»-ро истифода бурдааст)

Нусхаи асл Чопи с.1956 (руси) Чопи с.1971 (руси)

Х,ар гох аз Сари Ч,уй баромада ба пои ин кухпора расед, дар ру ба руятон монанди «оббурда» як шикофе мебарояд: Но подойдите к подножью их со стороны Сарыджуя, и перед вами откроется трещина похожая на русло ручья. Но подойдите к их подножью из Сарыджуя, и перед вами предстанет трещина.

(дар харду матн тарчумон му;оисаи «монанди «оббурда» - «похожую на вымоину» - ро аз матни аслй сарфи назар кардааст. Дар холати аввал ба чои калимаи «вымоина» мушобехи «похожая на русло ручья» истифода шудааст, ки он хам нодуруст аст. Дар холати дуввум муаллифи тарчума му;оисаи мазкурро истисно намудааст, хол он ки Айнй онро бо ма;сади чудо кардан, таъкид намудани зухурот, фасохат ва бадеият, истифода бурдааст)

Нусхаи асл Чопи с.1956 (руси) Чопи с.1971 (руси)

Дар аввали дидан шумо гумон мекунед, ки оби борон ба мурури замон аз куллаи кух ба поён шорида, рафта-рафта дили сангро чок карда ин рохро кофтааст. При первом взгляде на нее вам покажется, что дождевая вода, веками стекавшая с горных вершин к подножью, постепенно размыла каменистый склон. С первого взгляда вы подумаете, что это русло ручья, что дождевая вода, веками стекавшая с горных вершин к подножью, постепенно размыла каменистый склон.

Дар матни соли 1971 сабки тарчумаи тасвир то хадди имкон ба сабки С. Айнй наздик аст. Феъли «покажется» (гумон мекунед) ба феъли ш.ч. «подумаете» иваз шудааст. Тарчумон бо рохи дар шакли исм илова намудани «русло ручья» баёни муфассали фикрро медихад, дар натича хангоми тарчума бозсозии синтаксисии таркиби чумла ба амал омадааст. Вале тарчумаи мазкур ба сабки аслй наздиктар аст.

Нусхаи асл Чопи с.1956 (руси) Чопи с.1971 (руси)

Х,амин ки аз дахднаи рахна дарунтар меравед, фиреб хурдани худатонро мефа^мед ва мебинед, ки ин шикоф оббурда набуда, балки рох,и танги печ дар пече будааст, ки гуё устокорони хдрбй барои пинх,он доштани вай аз чашми душман дар калъаи чангие ин рох,ро сохтаанд» Но стоит только углубиться в эту трещину, как вы увидите, что это не промоина, а узкое ущелье с извилистой дорожкой, будто проложенной в крепости военными мастерами, чтобы скрыть ее от глаз неприятеля» Но углубитесь в трещину, и вы поймете свою ошибку и увидите, что это не промоина, по которому извивается узенькая дорожка, словно проложенная из крепости военными мастерами, желавшими скрыть ее от глаз неприятеля»

Дар ин порча он тасвире, ки дар асл мехонем, нодуруст баён шудааст. Дар тасвири Айнй рохи танги печ дар пече омадааст, ки аз дур чун оббурда (чу;урии обканда) ба назар мерасад. Дар матни тарчумаи соли 1956 мухтавои асл, сарфи назар аз мугла;ии услуб, дуруст баён шудааст. Дар матни тарчумаи соли 1971 бошад, пайвандаки «а» вучуд надорад: «ки ин шикоф оббурда набуда, балки ро\и танги печ дар пече будааст» - «что это не промоина, а узкое ущелье с извилистой дорожкой» (1956 г.) - «что это не промоина, по которому извивается узенькая дорожка» (1971 г.). Агар ба ин амали сахв аз нигохи забоншиносй бингарем, пас мебинем, ки пайвандаки «а» («балки») дар ин холат аъзохои чидаи чумларо бояд пайваст кунад, аз нигохи адабиётшиносй бошад, хангоми тахрири матни тарчумаи соли 1971 тарчумон ба камбудие рох додааст, ки пайдархамии тавсифи аслро дагалона вайрон мекунад. Аз руи нусхаи асл муаллиф гумон мекунад, ки дар руи санг пайи борон мондааст, дар асл бошад, ин рохи танги печ дар пече будааст, аммо аз нигохи тарчумон дар матни соли 1971 он чизеро, ки дидааст, оббурдае набудааст, ки аз он рохи танге печ мехурад.

Агар ин во;еиятро ба назар бигирем, ки тиб;и ;оидаи тарчума бештари калимахои аз чихати мухтавои маъной зиёдатй хазф мегарданд, дар ин сурат истифодаи тарчумон аз ин усул асос нахохад дошт. Ба эхтимоли зиёд, тарчумон, ба хотири таваччух ба ислохи сабк, пайдархамии тасвирро вайрон кардааст.

Хдмчунин лозим ба зикр аст, ки дар хар ду матни русй (бо ;азоват аз руи мисолхои зикршуда) тарчумон аз ухдаи тарчумаи бадеияти тавсифи манзара аз чониби Садриддин Айнй набаромадааст. Алалхусус, тасвири манзара дар романи "Дохунда" бадеияти хоси худро дорад.

Манзараи С. Айнй хам аз лихози чугрофй ва хам аз назари лирикй бой буда, таваччухи чиддиро та;озо мекунад. Дар ин порчахо ба вачд омадани нависанда аз дидани ба олами атроф хис карда мешавад, ки он дар тасвири зебоихои табиат зохир мегардад. Дар роман низ чунин тавсифоте аз манзара мавчуд аст, ки дар он 10 мавриди истифодаи му;оисаро метавон ташхис дод. Нависанда бо рохи му;оиса х,олатх,ои гуногунеро эчод кардааст, ки ба хонанда барои тасаввури образи муайян зарур аст.

Тасвири манзараи Дараи Нихон, ки дар ;исмати аввали китоб оварда шудааст, дар ;исми дуюми он ба худ маънои рамзй мегирад, ин холат дар тасвири зерин нихоят зебо ифода ёфтааст:

«Ёдгор умолк, словно задумался над тем, как ему найти путь спасения.

- Бежать! - вдруг ответил он сам себе. - Но куда? Нужно укрыться там, где никто не сможет меня выследить! Но где найти такое место?

Ёдгор ответил, озираясь по сторонам, как будто старался отыскать это счастливое место. Над ним простиралось бездонное небо, и ему вдруг захотелось обладать крыльями, чтобы взлететь в высь и, усевшись где-нибудь на высокой вершине горы или на краю облака, с презрением глядеть на землю - ту самую землю, которая принесла ему столько невзгод и, наконец, отняла последнее утешение - отца.

Тут взгляд его упал на дальние горы, и он невольно воскликнул:

- Дараи Нихан! Там моё счастье!» [4, с.210].

Во;еияти дар ;исмати дуюм дубора зикр гардидани Дараи Нихон, ки ;исмати аввал бо он о гоз шудааст, гувохи он аст, ки Садриддин Айнй дар насри худ чизеро бехуда ба кор набурдааст - хар тавсиф мантике дорад.

Аммо, хатто дар ин чо мо метавонем байни тарчумаву асл тафовуте пайдо кунем. Во;еият ин аст, ки нигохи Ёдгор, тавре ки дар матни русй тасвир шудааст, ба куххои дур намеафтад, балки у кухеро тасаввур мекунад, ки дар Дараи Нихон аст.

Барои фахмидани он, ки чиро дар назар дорем, аз нусхаи асл ва матни тарчумаи соли 1971 мисолхо меорем.

Мисол аз нусхаи асл:

«Дараи Нщон! Дар ин асно кууе ба назараш омад, ки дараи онро «Дараи Нщон» мегуфтанд.

- Ин аст цои ман! - гуфт» [3,с.118] Мисол аз матни тарчумаи соли 1971: «Тут взгляд его упал на дальние горы, и он невольно воскликнул: - Дараи Нихан! Там моё счастье!» [4, с.210].

Аз хамаи гуфтахои боло метавон натича гирифт, ки тарчумаи осори бадей аз забони точикй ба русй, ки дар ;арни ХХ анчом ёфтаанд, дорои хусусиятхои хосе хастанд - онхо дар хадди аксар барои дарки хонандаи рус мутоби; шудаанд. Гуфтахои боло бори дигар собит месозанд, ки сершумории тарчума барои адабиёт, махсусан барои адабиёти точик падидаи муфид аст, зеро дар натичаи тах;и;и матнхои гуногуни тарчумаи хамон як асар барои тасавури комили бардошт аз осори адабиёти точик тавассути адибони хоричй имконият фарохам меояд.

Барои та;вияти далелхо дар зер мисолхои бештаре меоварем, ки дар тарчумаи романи «Дохунда» ба забони русй номутоби;атии маъной, синтаксисй ва услубиро бо нусхаи асл пайдо кардан мумкин аст:

«Дохунда», 1960 г. (асл):

«Курсоре, ки ин дараро печонда гирифтааст, аз дур ба назаратон монанди як куупорае намояд, ки ба дарунаш шикофе ва сурохе надошта бошад. %ар гоу аз Сари Чуй баромада ба пои ин куупора расед, дар ру ба руятон монанди «оббурда» як шикофе мебарояд: дар аввали дидан шумо гумон мекунед, ки оби борон ба мурури замон аз цуллаи куу ба поён шорида, рафта-рафта дили сангро чок карда ин роуро кофтааст» [3,с.7]

«Дохунда», с. 1956 (матни руси):

«Горы, которые сдавили это извилистое ущелье, издали кажутся цельным кряжем, без единой расселины и прохода. Но подойдите к подножью их со стороны Сарыджуя, и перед вами откроется трещина похожая на русло ручья. При первом взгляде на нее вам покажется, что дождевая вода, веками стекавшая с горных вершин к подножью, постепенно размыла каменистый склон. Но стоит только углубиться в эту трещину, как вы увидите, что это не промоина, а узкое ущелье с извилистой дорожкой, будто продолженной в крепости военными мастерами, чтобы скрыть ее от глаз неприятеля» [2,с.5].

«Дохунда», с. 1971(матни руси):

«Издали кажется, что в горах, сдавивших это извилистое ущелье, нет ни единой расселины, не то что прохода. Но подойдите к их подножью из Сарыджуя, и перед вами предстанет трещина. С первого взгляда вы подумаете, что это русло ручья, что дождевая вода, веками стекавшая с горных вершин к подножью, постепенно размыла каменистый склон. Но углубитесь в трещину, и вы поймете свою ошибку и увидите, что это не промоина, по которому извивается узенькая дорожка, словно проложенная из крепости военными мастерами, желавшими скрыть ее от глаз неприятеля» [4,].

«Дохунда» (асл):

«Ин роуи пурпечууам чунон торик аст, ки гуё аз багали куу нацб зада бошанд.

Лекин ин роу монанди роууои зеризамини болояш пушида набуда, балки сар то сари бомаш монанди дутаиуои иморатуои баланд кушода мебошад ва аз он цо осмон менамояд; партави офтоб уец гоу ба замини ин роу наафтода бошад уам, дар нимрузи сари деворашро шаъшаадор мекунад ва дар сояи ин офтоби саридевори пеши пои худро дида метавонед» [3,с. 7]

«Дохунда», с.19 (матни руси):

«Здесь темно как в туннеле. Однако у этого туннеля нет потолка - вверху, словно между двумя рядами высоких строений, виднеется небо. Солнечные лучи никогда не проникают на дно ущелья, но в полдень они озаряют верхушки стен, и тогда в их отблесках можно различить под ногами тропу» [2,с.6].

«Дохунда», с. 1971(матни руси):

«Здесь темно как в туннеле. Однако в этом туннеле нет потолка: вверху, словно между двумя рядами высоких строений, виднеется небо. Солнечные лучи не проникают на дно, но в полдень они озаряют верхние уступы скал, и тогда в их отблесках можно различить путь под ногами» [3,7.

Дар рафти тахлили му;оисавй ба хулосае омадем, ки дар нашри тачрибаи романи «Дохунда» дар соли 1956 як ;атор иштибоху хато мавчуд буда, он тахрири чиддиро талаб мекунад. Барои он ки тарчума шакли мукаммал дошта бошад, зарурати тахрири нав ба миён омад, ки бо сарфи ва;ти зиёду мехнати фаровони тарчумон, нихоят, соли 1971 нусхаи тахрири тарчума ба табъ расид. Дар тахрири нав ислохоти назаррас ворид шуда буд. Тахлили му;оисавии ин ду матни тарчумаро метавон хамчун мавзуи омузиши филологхои чавон ;арор дод. Нашри соли 1971 тарчумаи романи «Дохунда»-и С. Айнй танхо нусхаи ба таври назаррас ислохшуда аст, аммо натичаи корро то хол комилан ;аноатбахш хисоб кардан мумкин нест.

Бо таваччух ба мохияти таркибии тарчума дар солхои 1950-1980, таъсири номатлуби тарчумаи тах,туллафз (он ба сифати худи адабиёт таъсири бад расонид), чунин ба назар мерасад, ки роман ха; дорад аз нав тарчума шавад.

Бешубха, тарчумаи осори адабиёти точик аз чониби тарчумонхои касбии рус барои рушди адабиёти точик ва муаррифии он дар тарчума ба забонхои дигар дорои ахамияти хосса мебошад. Ин тарчумахо таърих ва хусусиятхои ташаккули тарчумаи адабии ;арни гузаштаро нишон медиханд ва мо вазифадор хастем, ки онхоро на танхо хифз, бознашр, балки тах;и; намоем. Вале дар тачрибаи тарчумаи осори адабиёти тамоми миллатхо раванди «такрори тарчума», яъне сершумории тарчума вучуд дорад. Сершумории тарчума, дар навбати худ дорои фарзияхои муайяне мебошад, ки дар яке аз онхо гуфта шудааст: «во;еияти сершумории тарчума гувох бар нубуги асл аст» [2,С.179-198]. Бо назардошти фарзияи мазкур ба хулосае омадан мумкин аст, ки (мо дар бораи тарчумаи тамоми осори С. Айнй чизе намегуем) романи «Дохунда» тарчумаи нави такрории худро та;озо мекунад ва му;оисаи тарчумахои гуногун ба ганисозии неруи эчодии тарчумон мусоидат менамояд.

Муаллиф ба тадкдкд масъалахои матншиносии тарчумаи романи «Дохунда»-и С. Айнй пардохтааст. Ахамияти мавзуи мазкур аз он иборат аст, ки масъалаи сершумории тарчума дар мисоли маводи тарчумахои романи «Дохунда»-и С. Айнй ба забони русй то хол мавриди омузиш ;арор нагирифтааст.

Хддафи ма;ола - татби;и падидаи арзиши сершумории тарчума дар мисоли ду тарчумаи романи «Дохунда»-и С. Айнй ба забони русй аст, ки дар солхои 1956 ва 1971 аз чониби шоир, тарчумон, шар;шинос ва филмноманависи рус О.Е.Эрберг анчом ёфтааст.

Ма;ола аз ду ;исм - назариявй ва амалй иборат аст. Натичагирй ва холатхои бадастомада барои доираи васеи хонандагон ба назар гирифта шуда, инчунин метавонад дар амалияи тадриси донишгох, дар курсхои умумй ва махсуси назария ва амалияи тарчумаи адабй ва тах;и;и бештар дар мавриди масъалахои тарчумашиносй истифода гардад. Хулоса ва нукта^ои рисоларо дар осоре дар заминаи таърих ва назарияи тарчума, дар китобхо ва маводи дарсии оид ба асосхои назарияи умумии тарчума ва таърихи тарчума дар Точикистон метавон истифода бурд.

Муаллиф бо итминон гуфтааст, ки мавчудияти шумораи зиёди тарчумахои хамон як асари С. Айнй, ки дар ;арни гузашта интишор шудааст, масъалаи ба истилох сершумории тарчумаро дар дастури кор ;арор медихад. Дар ин росто, тахлили му;оисавии муносибатхои тарчумони рус барои халли мушкилоте, ки хангоми тарчумаи ин асар аз забони точикй ба забони русй ба миён омадааст, бамаврид хохад буд.

Дар ма;ола тафовути байни ду тарчумаи романи «Дохунда» ошкор шуда, хамчунин собит гардидааст, ки тарчумаи осори бадей аз забони точикй ба русй, ки дар ;арни ХХ сурат гирифтааст, аз руи принсипи мувофи; кунонидани матни муаллифи точик ба дарки хонандаи рус сурат гирифтааст. Сершумории тарчума барои адабиёти точик падидаи муфиде махсуб мешавад, зеро натоичи тах;и;и матнхои гуногуни тарчума аз хамон асар имкон медихад, ки манзараи кулли дарки осори адабиёти точикро дар адабиёти хоричй тасаввур кард. Дар рафти тахлил муаллифи ма;ола ба ин натича мерасад, ки сершумории тарчума дорои фарзияхои хосест, ки бар асоси онхо романи «Дохунда» ниёз ба тарчумаи навро дорад ва му;оисаи тарчумахои гуногун неруи эчодии тарчумонро боз мекунад.

ПАЙНАВИШТ:

1 . Абдуллоева, У. Б. Художественный билингвизм в творчестве Садриддина Айни: на примере таджикского и узбекского текстов «Смерть ростовщика»: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.01.03 / Абдуллоева Умедахон Бекмуродовна; [Место защиты: Тадж. гос. нац. ун-т]. - Душанбе, 2010. - 22 с.

2. Айни, С. Дохунда [Текст]: Роман / Пер. с тадж. О. Эрберга: - Сталинабад: Таджикгосиздат, 1956. - 399 с.

3. Айни, С. Дохунда; Роман. -Сталинобод: Нашрдавточик, 1960. - 475 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Айни, С. Собрание сочинений [Текст]: В 6 т.: Пер. с тадж. / [Ред. коллегия: К. С. Айни и др.]; [Вступ. статьи М. Асимова и И. Брагинского]. - М.: Худож. лит., 1971. - Т. 1: О моей жизни. Т. 1: Дохунда: Роман. - 1971. - 510 с.

5. Айни, С. Воспоминания [Текст] / Пер. с тадж. А. Розенфельд; Изд.подгот. А. Розенфельд [и др.]; [Акад. наук СССР. Лит. памятники].- М-Л.: Изд-во Акад. наук СССР. [Ленингр. отд-ние], 1960. - 1087 с.

6. Айни, С. Дохунда [Текст]: Роман / Пер. с тадж. О. Эрберга: Сталинабад: Таджикгосиздат, 1956. - 399 с.

7. Асимов, М. Слово об Айни. Вступ. статья: В кн. Н Айни, С. Собрание сочинений [Текст]: В 6 т.: Пер. с тадж./[Ред. коллегия: К. С. Айни и др.]; [Вступ. статьи М. Асимова и И. Брагинского]. - М.: Худож. лит., Т. 1: Дохунда: Роман. - 1971. - 510 с.

8. Бабаева, Д. Х. Садриддин Айни и французская литература: К проблеме лит. связей Востока и Запада на современном этапе: диссертация ... кандидата филологических наук: 10.01.03. -Самарканд, 1996. - 182 с.

9. Бадалов, Б.К. История переводов произведений Н.В. Гоголя и опыт сравнительно-типологического исследования в таджикской литературе: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.01.03 / Ин-т яз. и лит. им. Рудаки. Акад. наук Респ. Таджикистан. -Душанбе, 2004. - 26 с.

10. Брагинский, И. С. Садриддин Айни [Текст]: Жизнь и творчество. - 2-е изд., доп. - М.: Сов. писатель, 1978. - 246 с.

11. Виноградов, В. С. Перевод. Общие и лексические вопросы: [учеб.

пособие] / В. С. Виноградов. - [2-е изд., перераб.]. - М.: Кн. дом Ун-т, 2004. - 235 с.

12.Гарбовский, Н.К. Теория перевода: учеб. для студентов вузов, обучающихся по специальности «Лингвистика и межкультур. коммуникация» / Н. К. Гарбовский. - М.: изд-во Моск. ун-та (МГУ), 2004 (ОАО Можайский полигр. комб.). - 542 с.

13.Казакова, Т. А. Практические основы перевода. English ^ Russian: учебное пособие / Т. А. Казакова. - Санкт-Петербург: Перспектива: Союз, 2008. - 319 с.

14.Комиссаров, В. Н. Теория перевода (лингвистические аспекты) [Текст]: учебник для студентов институтов и факультетов иностранных языков / В. Н. Комиссаров. - Репр. изд. -М.: Альянс, 2013. - 250 с.

15.Мирзоева, М. М. Фразеологические единицы произведений С. Айни и способы их перевода на русский язык: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.02.22 / Тадж. гос. нац. ун-т. - Душанбе, 2002. - 22 с.

16.Нелюбин, Л.Л. Наука о переводе: история и теория с древнейших времен до наших дней: учебное пособие / Л. Л. Нелюбин, Г. Т. Хухуни; Российская акад. образования, Московский психолого-социальный инт. - М.: Флинта: Московский психолого-социальный ин-т, 2006 (Киров: Дом печати - Вятка). - 412 с.

17.Попович, А. Проблемы художественного перевода / пер. со словац. М.: Высшая школа, 1980. - 199 с.

18.Сайфуллаева, М. А. Роль Садриддина Айни в укреплении и развитии таджикско-иранских литературных связей: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.01.03 / Сайфуллаева Музайяна Атахоновна; [Место защиты: Худжан. гос. ун-т им. Б.Г. Гафурова]. -Худжанд, 2009. - 26 с.

19.Топер, П.М. Перевод в системе сравнительного литературоведения / П. М. Топер; Рос. акад. наук. Ин-т мировой лит. им. А.М. Горького. - 2. изд. - М.: Наследие, 2001. - 252 с.

20.Улугзода, С. Единение [Текст]: Избр. статьи и очерки. - Душанбе: Таджикгосиздат, 1963. - 200 с.

21.Федоров, А. В.Основы общей теории перевода: (Лингвист. пробл.). [Учеб. пособие для ин-тов и фак. иностр. яз.] / А. В. Федоров. - 4-е изд., перераб. и доп. - М.: Высш. шк., 1983. - 303 с.

22.Хухуни, Г. Т.Переводы Библии: история и современность [Текст]: учебное пособие / Г. Т. Хухуни, И. И. Валуйцева, А. А. Осипова; М-во образования Московской обл., Гос. образовательное учреждение высш. проф. образования Московский гос. обл. ун-т, Ин-т лингвистики и межкультурной коммуникации. - М.: МГОУ, 2014. - 121 с. 23.Чайковский, Р.Р. Основы художественного перевода (вводная часть): учебное пособие / Р. Р.

Чайковский; Северо-Восточный гос. ун-т. - Магадан: СвГУ, 2008. - 182 с. 24. Чайковский, Р.Р. Неисчерпаемость оригинала: 100 пер. "Пантеры" Р.М. Рильке на 15 яз. / Р.Р.

Чайковский, Е.Л. Лысенкова. - Магадан: Кордис, 2001. - 211 с. 25.Чуковский, К. И. Принципы художественного перевода / Статьи К. Чуковского и Н. Гумилева. - Петербург: Всемирная литература, 1919. -30 с.

26.Шералиева, Г. К. Роль периодической печати в становлении и развитии таджикско-казахских литературных связей во второй половине XX века: на примере переводов произведений С. Айни на казахский язык: автореферат дис. ... кандидата филологических наук: 10.01.10 / Шералиева Гульмира Казахбаевна; [Место защиты: Рос. - тадж. славян. ун-т]. - Душанбе, 2010. - 25 с.

27.Шор, В.Е. О завоеваниях советской переводческой школы (На материале переводов прозы Анатоля Франса) // Тетради переводчика. Ученые записки № 8. М.: Международные отношения, 1971. С. 37-54

28.Энсиклопедияи насри муосири точик. С.Айнй. Ёддоштх,о (чах,ор кисм). Иборат аз як китоб. Душанбе. Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи Миллии Точик, с. 2009. 680 с.

REFERENCES:

1. Abdulloeva, U. B. Artistic bilingualism in the work of Sadriddin Aini: on the example of the Tajik and Uzbek texts "Death of the usurer": abstract of dis. ... candidate of philological sciences: 10.01.03 / Abdulloeva Umedakhon Bekmurodovna; [Place of protection: Taj. state nat. university].

- Dushanbe, 2010. - 22 p.

2. Aini, S. Dokhunda [Text]: Novel / Translated from Tajik by O. Erberga: - Stalinabad: Tajikgosizdat,

1956. - 399 p.

3. Aini, S. Dokhunda; Novel. -Stalinobod: Nashrdavtojik, 1960. - 475 p.

4. Aini, S. Collection of works [Text]: In 6 volumes: Per. with taj. / [Ed. collegium: K. S. Aini and others]; [Intro. articles by M. Asimov and I. Braginsky]. - M.: Artist. lit., 1971. - Vol. 1: About my life. T. 1:

Dokhunda: A novel. - 1971. - 510 p.

5. Aini, S. Memories [Text] / Translated from Tajik by A. Rosenfeld; Ed. prepared A. Rosenfeld [and others]; [Acad. sciences of the USSR. Lit. monuments].- M-L .: Publishing house Acad. sciences of the USSR. [Leningr. department], 1960. - 1087 p.

6. Aini, S. Dohunda [Text]: Novel / Translated from Tajik O. Erberga: Stalinabad: Tajikgosizdat, 1956.

- 399 p.

7. Asimov, M. A word about Aini. Intro. article: In the book. N Aini, S. Collected Works [Text]: In 6 volumes: Per. with taj. / [Edited by K.S. Aini and others]; [Intro. articles by M. Asimov and I. Braginsky]. - M.: Artist. lit., V.1: Dokhunda: Novel. - 1971. - 510 p.

8. Babaeva, D. Kh. Sadriddin Aini and French Literature: On the Problem of Lit. relations between East and West at the present stage: dissertation ... candidate of philological sciences: 10.01.03. -Samarkand, 1996. - 182 p.

9. Badalov, B.K. The history of translations of works by N.V. Gogol and experience comparative typological research in the Tajik Literature: Abstract of the thesis. ... candidate of philological sciences: 10.01.03/ Inst. or T. them. Rudaki. Acad. Sciences Rep.Tajikistan.-Dushanbe, 2004. - 26 p.

10. Braginsky, I. S. Sadriddin Aini: Life and work. - 2nd ed., add. - M.: Sov. writer, 1978. - 246 p.

11. Vinogradov, V. S. Translation. General and lexical questions: [textbook] / V. S. Vinogradov. - [2nd ed., revised]. - M.: Prince. House of Univ., 2004. - 235 p.

12. Garbovsky, N.K. Theory of translation: textbook. for university students studying in the specialty "Linguistics and Interculturalism. communication" / N. K. Garbovsky. - M.: publishing house Mosk. un-ta (MSU), 2004 (JSC Mozhaisk polygraph. comb.). - 542 p.

13. Kazakova, T. A. Practical foundations of translation. English ^ Russian: textbook / T. A. Kazakova. - St. Petersburg: Perspective: Soyuz, 2008. - 319 p.

14. Komissarov, V. N. Translation theory (linguistic aspects): a textbook for students of institutes and faculties of foreign languages / V. N. Komissarov. - Repr. ed. - M.: Alliance, 2013. - 250 p.

15. Mirzoeva, M. M. Phraseological units of the works of S. Ayni and ways of their translation into Russian: abstract of dis. ... candidate of philological sciences: 10.02.22 / Taj. state nat. un-t. -Dushanbe, 2002. - 22 p.

16. Nelyubin, L.L. The science of translation: history and theory from ancient times to the present day: textbook / L. L. Nelyubin, G. T. Khukhuni; Russian acad. Education, Moscow Psychological and Social Int. - M.: Flinta: Moscow Psychological and Social Institute, 2006 (Kirov: Press House -Vyatka). - 412 p.

17. Popovich, A. Problems of literary translation / per. from Slovak M.: Higher school, 1980. - 199 p.

18. Saifullaeva, M. A. The role of Sadriddin Aini in strengthening and developing Tajik-Iranian literary ties: abstract of dis. ... candidate of philological sciences: 10.01.03 / Saifullaeva Muzayana Atakhonovna. - Khujand, 2009. - 26 p.

19. Toper, P.M. Translation in the system of comparative literature / P. M. Toper; Ros. acad. Sciences. Institute of world literature. Edited by A.M. Gorky. - 2nd ed. - M.: Heritage, 2001. - 252 p.

20. Ulugzoda, S. Unity]: Selected articles and essays. - Dushanbe:

Tajikgosizdat, 1963. - 200 p.

21. Fedorov, A. V. Fundamentals of the general theory of translation: (Linguist. Probl.). [Textbook. allowance for institutes and faculty. foreign languages] / A.V. Fedorov. - 4th ed., revised. and additional - M.: Higher. school, 1983. - 303 p.

22. Hukhuni, G. T. Bible translations: history and modernity: textbook / G. T. Khukhuni, I. I. Valuytseva, A. A. Osipova; Ministry of Education, Moscow Region, State. educational institution of higher education prof. education Moscow state. region University, Institute of Linguistics and Intercultural Communication. - M.: MSOU, 2014. - 121 p.

23. Tchaikovsky, R.R. Fundamentals of literary translation (introductory part): textbook / R. R. Tchaikovsky; North-Eastern state. un-t. - Magadan: SvSU, 2008. - 182 p.

24. Tchaikovsky, R.R. Inexhaustibility of the original: 100 per. "Panthers" R.M. Rilke in 15 lang. / R.R. Tchaikovsky, E.L. Lysenkov. - Magadan: Kordis, 2001. - 211 p.

25. Chukovsky, K. I. Principles of literary translation / Articles by K. Chukovsky and N. Gumilyov. -Petersburg: World Literature, 1919. -30 p.

26. Sheralieva, G.K. The role of periodicals in the formation and development of Tajik-Kazakh literary relations in the second half of the 20th century: on the example of translations of S.Aini's works into Kazakh: abstract of dis. ... candidate of philological sciences: 10.01.10 / Sheralieva Gulmira Kazakhbaevna; [Place of protection: Ros. - taj. Slavs. university]. - Dushanbe, 2010. - 25 p.

27. Shor, V.E. On the Conquests of the Soviet Translation School (Based on Anatole France's Prose Translations) // Translator's Notebooks. Scientific notes No. 8. M .: International relations, 1971.-P. 37-54

28.Encyclopedia of modern Tajik prose. S.Aini. Notes (four parts). It is a book. Dushanbe. Chief Scientific Editor of Tajik National Encyclopedia, 2009.- 680 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.