Научная статья на тему 'МАРКАЗИЙ ОСИЁДА VESPULA VULGARIS LINNAEUS, 1758 (HYMENOPTERA:VESPIDAЕ) ҲАҚИҚИЙ АРИСИНИНГ ЎРГАНИЛИШ ҲОЛАТИ'

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА VESPULA VULGARIS LINNAEUS, 1758 (HYMENOPTERA:VESPIDAЕ) ҲАҚИҚИЙ АРИСИНИНГ ЎРГАНИЛИШ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Пардақанотлилар / ҳақиқий ари / Vespidae / систематика / тарқалиши / тур.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Эргашева А.З., Мирзаева Г.С.

Ушбу мақолада Vespidae оиласининг Vespula vulgaris турини Марказий Осиё бўйлаб тарқалиши, уларнинг систематик ўрни ва морфологик хусусиятлари ҳамда ҳаёт тарзи тўғрисида қисқача маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАРКАЗИЙ ОСИЁДА VESPULA VULGARIS LINNAEUS, 1758 (HYMENOPTERA:VESPIDAЕ) ҲАҚИҚИЙ АРИСИНИНГ ЎРГАНИЛИШ ҲОЛАТИ»

УДК 595.798

МАРКАЗИЙ ОСИЁДА VESPULA VULGARIS LINNAEUS, 1758 (HYMENOPTERA:VESPIDAE) ХАКЩИЙАРИСИНИНГ УРГАНИЛИШХОЛАТИ

Эргашева А.З., Мирзаева Г.С.

Узбекистон Миллий Университети, afruzaergasheva@mail.com УзР ФА Зоология институти, mirzayeva.gulnora@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.11502587

Аннотация. Ушбу маколада Vespidae оиласининг Vespula vulgaris турини Марказий Осиё буйлаб таркалиши, уларнинг систематик урни ва морфологик хусусиятлари хамда хаёт тарзи тугрисида кискача маълумотлар келтирилган.

Абстрактный. В статье представлены краткие сведения о распространении Vespula vulgaris семейства Vespidae на территории Центральной Азии, их систематическом месте, морфологических особенностях и образе жизне.

Annotation. This article presents brief information about the distribution of the Vespula Vulgaris species of the family Vespidae throughout Central Asia, their systematic place and morphological characteristics and the way of life.

Калит сузлар. Пардаканотлилар, хакикий ари, Vespidae, систематика, таркалиши,

тур.

Ключевые слова. Перепончатокрылые, настоящие пчелы, Vespidae, систематика, распространение, виды.

Keywords. Winged ones, a real bee, Vespidae, systematics, spreading, get up.

Дунёда Vespidae арилар оиласи систематик жихатдан Hymenoptera туркумига бирлашиб хозирги вактда 5400 га якин ари турлари маълум, аммо уларнинг барчасида х,аёт шакллари бир хилликда эмас (Дадаев, 2015). Асосан икки: якка ва жамоа яшовчи арилар тоифаларига ажралади. Vespidae арилар колонияси уз ичига эркак ари, она ари киролича ва ишчи ариларни жамлайди, ишчи аёл ариларнинг барчаси она арига хизмат килади (Гуломов, 2019).

Х,ар бир минтаканинг географик жойлашиши ва унинг иклим шароитига мослашган узига хос Vespidae арилари ва популяциялари мавжуд. Бундай арилар узининг морфологик белгилари ва хужалик хусусиятлари билан бошка худудларда иклимлашган арилардан кескин фарк килади.

Vespula vulgaris - Европа ариси деб номланувчи умумий яьни хдкикий ари (1-расм).

1-расм. Vespula vulgaris арисининг вояга етган (имаго) эркак зоти.

Асосий хусусиятлари. Бу ари уясини куриш учун, ичи буш дарахтни, девор бушлигини, тош ёригини ёки хатто сутемизувчилар томонидан яратилган тешикларни

кидиради ва шунака жойларда ясайди.Битта колония сикли тахминан 6 -11 ой давом этади ва хар бир колония си клида 3000- 8000 атрофида личинкалар хосил булади.Бу зот жудаям ажойиб мослашиш кобилятига эга.Жуда нам жойлардан тортиб бог ва инсон иншоатлари каби суний мухитгача яшай олади (Курзенко,1995).

Таксономия. Бугунги кунда замонавий энтомологияси Vespula vulgaris ариси куйидагича таксономик тавсифланади. Hymenoptera - Пардаканотлилар туркуми Apocrita кенжа туркуми Aculeata инфра туркуми Vespoidea - катта оиласи Vespidae-оиласи Vespinae - кенжа оиласи Vespula - авлоди Vespula vulgaris- тури

Vespula vulgaris сузининг келиб чикиши хакида гапирадиган булсак, бу лотинчадан "умумий" деган маьнони англатади. Европа ариси яни оддий ари маьноларини х,ам беради

Морфологияси. Вояга етган ишчилар корин томон 12- 17 мм гача ва огирлига 84.1 ±19.1мг малика эса тахминан 20 мм узунликда булади.Унинг ташки куриниши сарик ва кора , деярли, бир бирига паралел булган сарик пронотал бантлар ва унинг корин кисмида кора нукта ва хдлкалар билан ажралиб туради. Малика ва ургочилар жуда ухшаш куринади. Уларни ажратиш учун юзидаги бир дона ханжарга ухшаш, кора нуктасидан билиш мумкин. Эркаклар орасида турларни ажратиш халигача муаммодир. Оддий куз билан бу турга мансуб эркак ариларни ажратиб булмайди. Уларни махсус кузатувчилар аниклай олади. (Potter, 1964).

Дунёда таркалиши. Vespula vulgaris бу Буюк Британия, Германия Хиндистон, Хитой, Туркия, Эрон, Монголия, Жанубий Корея, Япония, Янги Зелландия, Австралия, Малвид ороллари каби куплаб худудларда кенгтаркалган (2-расм).

2-расм: Vespula vulgaris арисининг дунё буйлаб таркалиши (https://www.gbif.org).

Марказий Осиёда таркалиши. Туркманистон, ^иргизистон ва ^озогистон худудларида учраши урганилган. 2010- йилгача Шимолий Америкада хам учраган аммо, молекуляр ва морфологик маьлумотлар шуни курсатдики, намуналар веспула вулгарис Шимолий Америкада vespula а1а^сепсюнинг таксономик синоними деб хисобланди.

Яшаш тарзи. Vespula vulgaris мухит учун юкори мослашиш куникмаларига эга.У куплаб яшаш жойларида шу жумладан даштда, утлокларда, табиий ва экилган урмонларда, бутазорларда, богларда ва хаттоки бинолар каби шахдр зоналарида, яшай олади.Бирок бу

хдрорат уртача даражада илик булишини талаб килади.Чунки бу ариларнинг озик овкат кидириш фаоллиги хдроратга боглик (Plotkin, 2010).

Бошка арилардан бешта ажралиб турадиган боскичлари содир булади купайиш даврида Уларнинг хар бири шунга ухшаш даврларда тахминан 30 35 кун давом этади. Колония апрел ойида бошланади.Чунки малика уянинг пойдеворини бошлайди ва хдрорат пасайганда дегенедератсия килинади. Колониянинг катталиги 3000 тагача личинкалар максимал 8000 личинкага кадар купаядиДиролича 24 кун давомида кунига 200 300 тухум ишлаб чикаради.

1-боскич; Якка боскич малика уя куради хужайн ариларни озиклантиради ва ишчиларнинг биринчи наслини кайта тарбиялайди.

2- боскич; тез усиш ишчилар малика урнини озука кучи сифатида алмаштирадилар.Малика энди хамшира хамда тухум ишлаб чикарувчисидир.Бу боскичда ишчилар сони жуда тез купаяди.

3- боскич;секин усиш,бунда деярли усиш камаяиб кетади чунки личинкалар озукаси камайиб кетади бу эса усиш суратига катта таьсир курсатади.

4- боскич; Колониянинг авж нуктаси ишчилар сони купайишдан тухтайди.Урнатилган хужайралар хаммаси малика хужайралари Эркаклар пайдо булади уругланмаган тухум хужайраларидан.Кейин хар бир ишчига овкатланиш даражаси ошади.Эркаклар ва кироличалар жуфтлашади ва малика бахорни кутади хамда биринчи боскич билан такрорлангандек пайдо булади.

5- боскич; малика улими ёки касаллиги туфайли юзага келиши мумкин.Колония бирлашиши бузилади.[ Pickett, Kurt M.; Wenzel, John W. (2004).]

Vespula уи/^аганинг уя куриш жараёни. Одатда буларнинг уялари мурт саргиш рангли когоздан тайёрланади.Сулак билан аралаштирилган ва чайналган ёгоч толаларии бирлаштириб уяни ясайди.Бу зотга мансуб ариларнинг уялари бошка турлардан анча фарк килади.Улар уяни жуда зич ва калин килиб тахлайди. Ишлаб чикарадиган суюклиги билан устидан шуваб чикишади [Aguiar, A. P.2013] (3-расм).

3-расм: Vespula vulgaris арисининг уяси.

Кичикрок уялар катта уяларга караганда калинрок канвертланган булади.Бу асосан ишлаб чикарилган иссиклик микдори уянинг хджмига мутаносиб булишига боглик.Уя канчалик катта булса у уянинг иликлигини саклаб колишда яхши булади.Уянинг оптимал

харорати 32 С атрофида булади.Бирок харорат оптимал хароратдан юкори булганда, ишчи арилар уяни канотлари ёрдамида совутиб туришади. Невский, (1929).

Хулоса килиб айтганда Vespula vulgaris арилари деярли хамма жойда накадар сайёрамизнинг балки Марказий Осиё мамлакатларида хам деярли хар бир бурчагида учрайди. Улар асосан одамлар ёнида жойлашишни афзал куради ва табиатда узига хос хусусиятга эгадир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Aguiar A.P. Order Hymenoptera. In: Zhang, Z.-Q. (Ed.) Animal Biodiversity: An Outline of Higher-level Classification and Survey of Taxonomic Richness (Addenda 2013)» (англ.) // Zootaxa / Zhang, Z.-Q. (Chief Editor & Founder). - Auckland: Magnolia Press, 2013. - Vol. 3703, no. 1. - P. 1-82. - ISBN 978-1-77557-248-0 (paperback) ISBN 978-1-77557-249-7 (online edition). - ISSN 1175-5326.

2. Курзенко Н.В. Сем. Vespidae - складчатокрылые осы / Н. В. Курзенко // Определитель насекомых Дальнего Востока России. Т. 4: Сетчатокрылые, скорпионницы, перепончатокрылые. Ч. 1. СПб. : Наука, 1995. С. 264-324.

3. Курзенко Н. В. Сем. Vespidae - складчатокрылые осы // Аннотированный каталог насекомых Дальнего Востока России. Т. 1: Перепончатокрылые. Владивосток : Дальнаука, 2012.- С. 415-423.

4. Гуломов П.Н., Х,асанов И.А., ^аюмов А.А. Узбекистон табиий географияси Тошкент, 2009. 122-128 б.

5. Dadayev S., Entomologiya. Guliston-2015 Б. 99 -101.

6. Hunt, J.H.; Baker, I.; Baker, H.G. "Similarity of amino acids in nectar and larval saliva: the nutritional basis for trophallaxis in social wasps". Evolution. (1982).

7. Pickett, Kurt M.; Wenzel, John W. (2004). "Phylogenetic Analysis of the New World Polistes (Hymenoptera: Vespidae: Polistinae) Using Morphology and Molecules". Journal of the Kansas Entomological Society. 77 (4): 742-760. doi:10.2317/E-18.1 . S2CID 85737989 .

8. Plotkin M., Hod I., Zaban A., Boden S.A., et al. (2010). Solar energy harvesting in the epicuticle of the oriental hornet (Vespa orientalis). Naturwissenschaften, 97, 12, 1067-1076.

9. Potter,N.B. (1964).A Study of the Biology of the Common wasp, Vespula vulgaris L,With Spisial Reference to the foraging Behavior.Bristol: Universitey of Bristol.pp.5-60.

10. Togni, O.C., Locher, G.A., Giannotti, E. &Silveira, O.T. (2014). The social wasp community (Hymenoptera, Vespidae) in an area of Atlantic Forest, Ubatuba, Brazil. Check List -Journal of Species List and Distribution, 10: pp.10-17.23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.