Научная статья на тему 'ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ПАСТ ТЕПАЛИКЛАРИДА ҲАҚИҚИЙ АРИЛАРНИНГ (HYMENOPTERA: VESPIDAE) ТАРҚАЛИШИ'

ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ПАСТ ТЕПАЛИКЛАРИДА ҲАҚИҚИЙ АРИЛАРНИНГ (HYMENOPTERA: VESPIDAE) ТАРҚАЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
23
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Vespidae / Еumeninae / Polistes / тур / Зоогеографияси / арилар / тадқиқот. / Vespidae / Eumeninae / Polistes / species / Zoogeography / wasps / research.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — А.С. Юсупова, М.А. Ембергенов, М.Ж. Медетов

Ушбу мақолада Қорақалпоғистон паст тепаликларида ҳақиқиий арилар (Vespidae) турларнинг тарқалиши ва хўжаликнинг салбий ва фойдали ахамияти келтирилган. Олиб борилган тадқиқотлар натижасида ариларнинг (Vespidae) ўрганилган худудларда 5 турлар сони ташкил этиши аниқланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DISTRIBUTION OF REAL OSES (VESPIDAE) ON THE LOWS OF KARAKALPAKSTAN AND THEIR SIGNIFICANCE IN NATURE.

This article describes the distribution of species of true wasps (Vespidae) in the lowlands of Karakalpakstan, as well as their harm and benefits to the economy. Studies have shown that there are 5 species of true wasps (Vespidae) in the study areas.

Текст научной работы на тему «ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ПАСТ ТЕПАЛИКЛАРИДА ҲАҚИҚИЙ АРИЛАРНИНГ (HYMENOPTERA: VESPIDAE) ТАРҚАЛИШИ»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

УДК 595.798

ЦОРАЦАЛПОГИСТОН ПАСТ ТЕПАЛИКЛАРИДА ^АЦЩИЙ АРИЛАРНИНГ (HYMENOPTERA: VESPIDAE) ТАРЦАЛИШИ А.С. Юсупова

УзР ФА Зоология институти эркин тадкикотчиси М.А. Ембергенов

УзР ФА Зоология институти таянч докторанти e-mail: embergenov.m.a@inbox.ru М.Ж. Медетов УзР ФА Зоология институти катта илмий ходими, б.ф.д. e-mail: m.j.medetov@mail.ru https://doi.org/10.5281/zenodo.7366004

Аннотация. Ушбу мацолада Корацалпогистон паст тепаликларида ^ацициий арилар (Vespidae) турларнинг тарцалиши ва хужаликнинг салбий ва фойдали ахамияти келтирилган. Олиб борилган тадцицотлар натижасида ариларнинг (Vespidae) урганилган худудларда 5 турлар сони ташкил этиши аницланган.

Калит сузлар: Vespidae, Eumeninae, Polistes, тур, Зоогеографияси, арилар, тадцицот.

РАСПРОСТРАНЕНИЕ НАСТОЯЩИХ ОС (VESPIDAE) НА НИЗИНАХ КАРАКАЛПАКСТАНА И ИХ ЗНАЧЕНИЕ В ПРИРОДЕ

Аннотация. В этой статье описывается распространение видов настоящих ос (Vespidae) в низинах Каракалпакстана, а также их вред и пользу наносимых хозяйству. Исследования показали, что число настоящих ос (Vespidae) насчитываются 5 видов на исследуемых территориях.

Ключевые слова: Vespidae, Eumeninae, Polistes, виды, зоогеография, осы, исследования.

DISTRIBUTION OF REAL OSES (VESPIDAE) ON THE LOWS OF KARAKALPAKSTAN AND THEIR SIGNIFICANCE IN NATURE.

Abstract: This article describes the distribution of species of true wasps (Vespidae) in the lowlands of Karakalpakstan, as well as their harm and benefits to the economy. Studies have shown that there are 5 species of true wasps (Vespidae) in the study areas.

Key words: Vespidae, Eumeninae, Polistes, species, Zoogeography, wasps, research.

Кириш. Дунё фаунасида Vespidae оиласи ариларнинг 6 кенжа оила 256 авлодга мансуб 5274 тури маълум [2]. Полеарктикада 81 авлодга мансуб 1046 тур, Россияда бугунги кунда 31 авлодга мансуб 147 турлари учрайди [6]. Илгари 3 та кенжа оилага жамоа булиб яшовчи ёки кавок арилар (Vespidae), гулли арилар (Masaridae) ва (Eumenidae). Vespidae оиласи олтита: Vespinae, Polistina, Stenogastastina, Eumeninae, Masadinae ва Euparagiae каби кенжа оилалари сайёрамиз буйлаб кенг таркалган ) [2,3,4].

Vespidae лар айрим зарарли хашаротларнинг бир канча турлари сонини тартибга солишга муайян хисса кушадилар. Бундан ташкари кисман усимликларнинг чангланишида мухим саналади [1,2]. Сайёрамизнинг баъзи худудларида оила вакиллари бог зараркунандалари деб хисобланади, шунингдек хавфли хашаротлар тиббий дефинсиялар руйхатига киритилган. Арилар сайёрамиз био хилма-хиллигининг асосий

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

таркибий кисмларидан булиб, инсон экологиясида хаётий мухим урин эгаллайди. Х,исобланишича дунёдаги жами озик-овкатнинг учдан бир кисми ариларнинг чанглантиришига боглик экан. Ижтимоий хаёт тарзига эга ари турлари энг куп урганилган. Холбуки бу арилар дунё арилар фаунасиниг кичик бир кисмига тенг келади [3,5]. Турларнинг 90% дан купроги ижтимоий эмас ёки якка умиргузаронлик килишади.Одамлар асаларичилик билан биргаликда кишлок-хужалиги махсулотларини етиштириш баракали мул-хосилга олиб келишини урта асфлардан билишган ва утган асрдан бошлаб чангланиш хакида тушунчага эга булишди. Бугунга келиб арилар дунйода 400 мингга якин хосил турларини чанглантиради. Чанглантиришнинг аксарият кисми арилар зиммасига тугри келсада сунгги 15-20 йилда фойдали ариларнинг 50% дан купрок кисми касаллик, паразитлар ва экологик сбаблар туфайли инкирозга келди ва бу кишлок -хужалигига катта таъсир курсатди. Озик-овкат нархлариниг кутарилиши катта муаммога айланди. Бу биз инсонларнинг фойдали ариларга каттик богланиб колганимиздан дарак беради. Муаммони хал килиш учун бошка тур ариларини ишга ёлласак нима булади деган совалга илмий томондан жавоб топичимиз учун турларнинг янада яхши урганишимиз керак. Мукобил чанглантирувчи ариларга ватанимиз арилари яхши мисол була олади [2,3].

Арилар таркалиши ва ахамияти буйича илмий-тадкикотлар республикамиз худудларида А.Г. Давлетшина (1979), Т.Т. Кулумбетова (1999), Даминова (2004), Л.Кастро, Л.Двораклар (2009), Темрешев (2015), Буянжаргал (2016), ва М.В. Мокроусов, В.А. Зрянин (2015), ва бошкаларнинг илмий асарларида ариларнинг таркалиши, экологияси, уларнинг шаклланиши, хужаликдаги ахдмияти ва зарари буйича тадкикот ишларни кузатиш мумкин. ^оракалпогистон паст тепаликлари худудида хакикий ариларнинг таркалиши ва табиатдаги урни тулалигича урганилмаган. Шунинг учун ^оракалпогистон паст тепаликлари худудида хакикий ариларнинг таркалишини урганиш хам илмий ва амалий нуктаи назардан долзарб хисобланади.

Материал ва усуллар

Тадкикотлар 2020-2022-йилларда ^ора тау, Султан Уайс, ^усхона тау худудларида олиб борилди. Биоматериалларни йигишда хар хил тузоклардан фойдаланган холда олиб борилади (Палевой 2006; Хумала, Палевой 2009; Шлехтенок 2013), Малеза тузоги (Терешкин, Шеляхтенок 1989), Мёрике тузоги (Целищева 2013). Турларни аниклашда В.Л. Казенас (2016) усуллари кулланилди. Х,ашаротларни учиш даврида йигиш учун 30 см диаметрли букланадиган халка ва тадкикотчи харакатига мослаштирилган туткичга эга булган замонавий энтомологик турлардан фойдаланилди. Х,ашаротларни йигиш уларни учиш давомида хаво мухитида амалга оширилди. Йигилган материаллар 96 % ли спитрда пластмасса идишларда сакланди. Шунингдек МБС-109 бинокуляр, Мотик В 1-220А -1, SZM -161-TL, P122 DISSECING MICROSCOPE" микроскоплари фойдаланилди.

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

1-расм. Тадкикотлар олиб борилган худудлар харитаси.

Х,ашаротларни энтомологик тур ёрдамида йигиш усули куйидагича: энтомологик турининг майсалар, ёш бута ва дарахтлар юзаси буйлаб, силташ (микдорий хисоблаш - 50 ёки 100 булган холда) харакати оркали утказилади. ОЛИНГАН НАТИЖАЛАР

Арилар жамоа булиб яшовчилар хисобланишади. Х,ашаротларни улдириб озика тайёрлайди ва улар билан личинкаларини бокадилар.

Х,акийкий арилар оиласининг Vespinae кенжа оила вакиллари ишчилари деярли хар доим узларининг кироличаларидан пастрок булишади, масалан, полистлар наслининг вакилларида кирол ва ишчилар уртасидаги фарк деярли сезилмайди. Иклим шароитида яшовчи иккала оиланинг турларида, факат уругланган ургочилар кишлашади, бахорда улар янги уялар базасига учиб кетишади. Биринчи еркаклар ёзда ва ерта кузда тугила бошлайди. Наслларининг биринчи тулкини кироличанинг узи томонидан озиклантирилади ва улар имагога айлангандан сунг, уяни куриш ва янги авлодларни бокишда катнашадилар. ^ишга кадар барча еркаклар ва ишчилар улишади. Уялари чайналган ва ферментлар билан ишланган ёгочдан олинган когоздан килинган. Личинкалар хайвон озукаси билан озикланадилар (хар хил хашаротларнинг чайналган кисмлари, хам катталар, хам личинкалар, асосан капалаклар билан). Худда таркалган шу турдаги баъзи Vespula, Doliche Vespula, Polistes авлод вакиллари узига хос йирткишлар булиб, бир-бирига якин турлар уяларида яшайдилар (Курзенко, 2012) [5]. Hymenoptera - Пардаканотлилар туркуми Apocrita - кенжа туркуми Aculeata - Инфра туркуми Vespoidea - катта оила Vespidae-оила

Vespoidea лар бош оиласи олдинги елка ён бошлари орка томонидан канот капкогигача етиб боради, уйнагичлари бир бугимли, танаси туксиз, улар йирик ва турли

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

туман гурухни ташкил киладилар ва морфологик ва генетик белгиларига асосан бир нечта оилага булинади. Х,акикий арилар уртача даражада, нисбатан кичик формаси (2,5 мм дан) ёки жуда катта (45 мм гача).

Vespinae - кенжа оила

Vespinae ларнинг олдинги канотлари узинасига тахланади, танаси туксиз ёки сийрак тукли. Жамоа ва якка яшовчи турлари мавжуд. Х,ашаротларни улдириб озика тайёрлайди ва улар билан личинкаларини бокадилар. ^анотлари бир жуфт ёки бутунлай йоколган. Уйаларини деярли когоздон ясайди.

Авлод: Polistes (Latreille, 1802)

1. Polistes dominula (Christ, 1791)

Зоогеографияси: Хитой, Шимолий Африка, Ирон, Афгонистон, Иран, Туркменистон, Туркия, Чили, Австралия.

Х,озирги холати: Доимий тур.

Аникланган жойи ва вакти: (42° 3'29.77"С. 60°17'46.93"В., 17.08. 2021 й, 5?. 2$).

2-расм. Polistes dominula туридан тайёрланган коллекция намунаси

2. Polistes gallicus (Linnaeus, 1767)

Зоогеографияси: Палеартика. Европа табиатида кенг таркалган тур. Хрзирги холати: Доимий тур.

Аникланган жойи ва вакти: (42° 0'54.96"С. 60°38'47.47"В., 43° 9'12.50"С. 59°34'9.24"В., 17.08. 2021 й, 3?. 1$).

3. Polistes wattii Cameron, 1900 Зоогеографияси: ^адимги урта ер денгизи..

Х,озирги холати: Узбекистонга Туркманистондан кириб келган ва бутун Узбекистонга кенг таркалган адвентив тур.

Аникланган жойи ва вакти: (43° 9'38.73"С. 59°33'28.54"В., 42° 4'27.34"С. 60°17'11.70"В., 42° 0'55.45"С. 60°38'45.03"В., 15.08. 2020 й, 24?. 19$).

3- расм. Polistes wattii туридан тайёрланган коллекция намунаси Авлод: Vespa Linnaeus, 1758

4. Vespa orientalis Linnaeus, 1771 -Шаркий шершень

Зоогеографияси: Марказий Осиё, Х,инд-Малайзия, Якин Шарк, Шимолий Африкава Жанубий Европада кенг таркалган Осиётури. Инвазив тур сифатида у ^ушма Штатларнинг жанубига келиб, у ерда кенг таркалишни бошлади. Мексикага кириб келган (LynnS. Kimsey, 2012).

Х,озирги холати: Кенг таркалган тур.

Аникланган жойи ва вакти: (43° 9'38.73"С. 59°33'28.54"В., 42° 4'27.34"С. 60°17'11.70"В., 42° 0'55.45"С. 60°38'45.03"В., 7.09., 5.09. 2021 й, 14?. 9$).

4-расм. Vespa orientalis туридан тайёрланган коллекция намунаси Авлод Vespula Thomson, 1869

5. Vespula germanica (Fabricius, 1793) - Герман ариси Зоогеографияси: Траснпалеарктик. Х,озирги холати: Доимий тур.

Аникланган жойи ва вакти: (42° 3'29.77"С. 60°17'46.93"В., 43° 7'22.97"С.

5-расм. Vespula germanica туридан тайёрланган коллекция намунаси Таркалиши: Бу жуда шимолий ярим шарнинг, дастлаб Европа, Шимолий Африка ва Осиёдан, муътадил иклимга ега булган хамда Шимолий Америка, Жанубий Американи (Аргентина ва Чили), Австралия ва Янги Зеландияда кенг таркган. Vespula germanica оиланинг катта кисмидир ва баъзида когоз уклари деб аталади, чунки улар кулранг когозли уяларни курадилар. Дастлаб Vespula germanica Европа, Осиё ва Шимолий Африкада Нерсалда пайдо булди. Х,озирги кунда Антарктидадан ташкари хар бир китъанинг баъзи кисмларида топилиши мумкин.

Х,акикий ариларнинг хашаротларнинг турларини саклаб колиш учун уларнинг купчилигини алохида мухофаза килинадиган табиий объектлар руйхатига киритиш, тирик популяцияларнинг холатини кузатишни ташкил этиш, турларнинг яшаш жойларини химоя килиш ва уларда аник кесишни такиклаш таклиф этилади. Polistes авлоди арилар купинча турли хил капалакларнинг (тунлам, куя, куя, пилла куя ва ипак куртлари) куртларини туплайди ва уларни излаб усимликларни диккат билан текширадилар. Polistes watii турли хил капалаклар куртлари ва пилла хосил килувчи танга канотлилартукли куртларини улжа

59°23'9.59"В., 5.09. 2021 й, 19?. 12$).

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

килиши мумкин. Бу арилар кишлок хужалиги ва яйловлар зараркунандаларини фаол равишда овлайдилар. Натижада, бу арилар зарарли турлар сонини анча камайтирди. Vespa orientalis турининг турли хил тугриканотлиларни овлашини бир неча бор кузатилган. Х,а;ик;ий ариларининг ижобий фаолиятидан ташкари, салбий булиши мумкин. Шаркий шершень -ковокари (Vespa orientalis) асалариларни овлайди, уларнинг сонини камайтиради, бу асаларичиликка зарар етказади. Ушбу арилар хакида шикоятлар асаларичилар томонидан тез-тез келиб туради. Шунингдек арилар одамларга хам хужим килиб, одамлар соламатлигига жиддий таъсир килади ва айрим аллергик касалликларни кузгатадилар. Ариларнинг яна зарарли тарафларидан бири бу пишикчилик даврида куплаган меваларга зарар келтиришидир. Асосан яввойи арилар ичида Vespa orientalis ва Vespula germanica ва бошка шу каби ариларнинг меваларни зарарлаш холатлари купрок кузатилади. Мевалардан турли оила вакиллари хусусан олма, урик ,гилос, узум кабиларнинг зарарланиши купрок учрайди. Богдорчиликда бундай зарар келтирувчи хашоротлар хосилдорликка сеъзиларли таъсир курсатади. Урганилаётган худуд умумий флорага бой эмаслигини хисобга олган холда бу ерда таркалган хашаротлар хам кам хисобланади. Арилар энтомофаг булиши билан бирга баьзида узлари хам хашаротхур кушларга озука булиши мумкин.

Хулоса урнида шуни айтишимиз мумкунки Vespidae оиласи хашаротларининг хужалик ахамиятини салбий ва фойдали фаолиятини ажратиш мумкин. Фойдали турлардан усимликларни чангланишида ва зараркунанда хашаротларга карши курашда мухим роль уйнайди. Зарарли турлардан Шаркий шершень асаларичиликка катта зарар келтириши мумкин. Турларнинг таркалиш ареалларини тахлил килиш натижаларига кура, улардан Polistes, Vespa, Vespula каби авлодлари Голарктикада кенг таркалган турларга мансуб.

REFERENCES

1. Antropov A.V., Fateryga A.V. (2017). Superfamily Vespoidea. // Annotated catalogue of the Hymenoptera of Russia. Volume I. Symphyta and Apocrita: Aculeata. Proceedings of the Zoological Institute RAS. Supplement 6. SPb. - Р. 34-43.

2. Костылев, Ю. А. Материалы к познанию инсектофауны Алтая сем. Vespidae (Hym.) / Ю. А. Костылев // Сб. тр. гос. Зоомузея МГУ. — 1938. — Т. I. — С. 301-314.

3. Тобиас, В. И. Надсемейство Vespoidea — складчатокрылые осы. — Определитель насекомых европейской части СССР. Перепончатокрылые / В. И. Тобиас.

— Москва : Наука, 1981. — Т. 3, вып. 1. — С. 147-152.

4. Gould, W. P. Polistes Wasps (Hymenoptera: Vespidae) as control agents for lepidopterous cabbage pests / W. P. Gould, R. L. Jeane // Environmental Entomology. — 1984.

— V. 13, № 1. — P. 150-156.

5. Kurzenko N. V. Data to the fauna of the Aculeata of the Ussuri area (Hymenoptera: Sapygidae, Pompilidae, Vespidae) / N. V. Kurzenko, A. S. Lelej, A. Taeger // Biet. Ent. — 1995.

— V. 45, № 2. — P. 299-305.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.