Научная статья на тему 'МАНБАШУНОСЛИК ҲАМДА ЎЗБЕК ДАВЛАТЧИЛИГИ ВА ҲУҚУҚИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДАГИ БАЪЗИ МУАММОЛАР'

МАНБАШУНОСЛИК ҲАМДА ЎЗБЕК ДАВЛАТЧИЛИГИ ВА ҲУҚУҚИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДАГИ БАЪЗИ МУАММОЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
манбашунослик / ўзбек давлатчилиги / Қадимий Турон / Мовароуннахр / Туркистон / тарихий-ҳуқуқий манбалар. / source studies / Uzbek statehood / Ancient Turan / Movarunnahr / Turkestan / historical and legal sources.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Аҳмедов, Музаффар

Мазкур мақолада манбашунослик ҳамда ўзбек давлатчилиги ва ҳуқуқи тарихини ўрганишдаги баъзи муаммолар муҳокама қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORIGIN AND UZBEK STATESHIP AND SOME IN THE STUDY OF LEGAL HISTORY PROBLEMS

This article discusses some problems in the study of source studies and the history of Uzbek statehood and law.

Текст научной работы на тему «МАНБАШУНОСЛИК ҲАМДА ЎЗБЕК ДАВЛАТЧИЛИГИ ВА ҲУҚУҚИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДАГИ БАЪЗИ МУАММОЛАР»

МАНБАШУНОСЛИК ХДМДА УЗБЕК ДАВЛАТЧИЛИГИ ВА ХУКУЬИ ТАРИХИНИ УРГАНИШДАГИ БАЪЗИ

МУАММОЛАР

Музаффар Ахмедов

Ижтиоий сиёсий фанлар

Институти ректори Тарих фанлари номзоди

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада манбашунослик уамда узбек давлатчилиги ва ууцуци тарихини урганишдаги баъзи муаммолар мууокама цилинган.

Калит сузлар: манбашунослик, узбек давлатчилиги, Цадимий Турон, Мовароуннахр, Туркистон, тарихий-ууцуций манбалар.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются некоторые проблемы источниковедения и истории узбекской государственности и права.

Ключевые слова: источниковедение, узбекская государственность, Древний Туран, Моваруннахр, Туркестан, историко-правовые источники.

ABSTRACT

This article discusses some problems in the study of source studies and the history of Uzbek statehood and law.

Key words: source studies, Uzbek statehood, Ancient Turan, Movarunnahr, Turkestan, historical and legal sources.

Узбек халкининг тарихи жуда бой ва кадимийдир. Зеро, узбек давлатчилиги тарихи уз илдизлари билан асрлар карига бориб такалади ва уч минг йилдан купрок даврни уз ичига олади. ^адимий Турон, Мовароуннахр, Туркистон худудида равнак топган давлатлар жахон маданиятини ривожлантиришда ёркин из колдирганлар. Узбек давлатчилиги ва хукуки тарихини урганишда тарихий манбаларнинг урни нихоятда юксак эканлиги хдкида х,еч кандай эьтироз булиши мумкин эмас. Холбуки, тарих кишилик жамиятининг конкрет тараккиёт йулини урганувчи бирдан-бир фан сифатида ижтимоий фанлар (фалсафа, сиёсий иктисодиёт назарияси, жамиятшунослик,

229

www.birunijournal .uz

адабиёт, хукукшунослик, давлат ва хукук назарияси ва тарихи, сиёсий таълимотлар тарихи тизимида мухим урин тутади»?

Шундай экан, тарихий-хукукий манбаларни урганиш араб алифбосида битилган туркий, форсий ва араб тилларидаги тарихий асарлар, машхур ёдномалар, илмий комуслар, манокиблар (арабча «манкаба» сузининг куплик шакли булиб, мактов истеъдод, яхшикхислатлар, хамду санолар маьносини англатади), тазкиралар, турли хил хужжатлар, ёрликлар, фармон-фармойишлар, шажаралар, вакфномалар, васикалар ва бошкалар тугрисида аник тасаввурга эга булиш узлигимизни англаш, ватанимиз, халкимиз, давлатимиз ва хукукимиз тарихига оид мукаммал билимларга эга булишимизни таъминлайди.

Ушбу, вазифаларни бажариш учун эса Узбекистон давлатининг тарихи, сиёсий талимотлар тарихи билан шугулланувчи хукукшунос мутахассислар манбашуносликни пухта ва мукаммал билишлари лозим. Масаланинг яна бир нозик, аммо хал этилиши мумкин булган жихати хам мавжуд булиб, бу хукукшуносларнинг араб ёзувини ёки форс, араб ва бошка шарк тилларини билмасликлари ёхуд шаркшуносларнинг юридик малумотга эга булмасликлари муаммосидир. Агар шаркшунослар ва хукукшунослар узаро хамкорликда илмий тадкикотлар олиб борсалар ёки улар иккинчи мутахассислик малумотларини астойдил эгаллашга жазм этсалар, нур устига аъло нур булар эди ва, шубхасиз, узбек давлатчилиги ва хукуки тарихининг кемтик ерларини имкон кадар тулдиришга уз улушларини кушиб савоб иш килган булар эдилар.

Манбашунослик тарих фанининг асосий ва мухим тармокларидан бири булиб, турли манбалар - моддий, этнографик, археологик ва ёзма ёдгорликларни кидириб топиш, улардан илмий фойдаланиш назарияси ва амалиёти устида тадкикот олиб боради. Тарихий манба деганда узок утмишда содир булган вокеа ва ходисалар, табиат ва жамиятнинг муайян боскичида руй берган кечмиш хакида тасаввур ва маълумотларни узида акс эттирган моддий ва маьнавий ёдгорликлар тушунилади.

Моддий ёдгорликлар туркумига кухна манзилгохлар, мозор ва хилхоналар, шахарлар, масжид-мадрасаларнинг бинолари, кадимий деворлар, касрлар ва кальаларнинг харобалари, сардобаларнинг колдиклари, уларда топилган турли ашё ва жихозлар, сугориш тизими иншоотлари, турли тангалар, уйиб ишланган хар хил суратлар, хайкаллар, тош ва бошка каттик предметлардаги ёзувлар киради.

Маънавий ёдгорликлар туркумига эса, узок умишдан колган кулёзмалар, одамларнинг туриш-турмуши ва урф-одатларини акс эттирувчи материаллар хамда одамлар онгида сакланиб колган анъаналар, аждодлардан авлодларга

230

www.birunijournal .uz

утиб келган ривоятлар, афсона ва халк огзаки ижоди кабилар киради. Хуллас, табиат ва жамият утмиши билан боглик булган хар кандай ашё ва малумотлар тарихий манба сифатидан намоён булиши мумкин.

Манбашуносликнинг асосий вазифаси турли фан сохаларига тегишли булган манбаларни топиш, уларни туркумларга ажратиш, чукур ва атрофлича тадкик килиш ва тахлил этиш, манбада акс этган ёки баён этилган вокеа-ходисалар, келтирилган фактлар ва далилларнинг аник ва объективлигини аниклашдан иборат.

Узбек манбашунослиги мактабининг асосчиси Б.А. Ахмедов тарихий манбаларни, уларнинг умумий хусусияти, утмишни узида акс эттиришига караб куйидаги асосий беш гурухга булиш мумкинлигини таъкидлайди:

1) моддий (ашёвий) манбалар жумласига ибтидоий одамлар истикомат килган ва дафн этилган жойлар, уларнинг мехнат ва уруш куроллари, бино ва турли иншоотлар (кальалар, касрлар, хаммомлар, карвонсаройлар) нинг колдиклари ва уй-рузгор буюмлари киради;

2) этнографик манбалар халкларнинг келиб чикиши билан боглик материаллар ва маълумотлар, масалан, халк, кабила ва уруг номлари, курол ва буюмларнинг накш ва безаклари, кишилар онгида, шунингдек огзаки ва ёзма адабиётларда сакланиб колган утмиш омиллари (урф-одат ва ананалар), кишиларнинг турмуш тарзи кабиларни уз ичига олади;

3) халк огзаки адабиёти маданиятнинг энг кадимги сохаларидан булиб, унинг илдизи ибтидоий жамоа ва илк давлатларнинг вужудга келиши даврига бориб такалади. Унинг баъзи намуналари кадимги юнон тарихчилари, шунингдек Табарий, Масъудий, Беруний, Фирдавсий, Ибн ал-Асир каби шарк олимлари асарлари оркали бизгача етиб келган. Камарс, Жамшид, Сиёвуш, Афросиёб хакидаги афсоналар, Тумарис ва Широк хакидаги кисса ва ривоятлар шулар жумласига киради. Ёзма адабиётнинг пайдо булишидан олдин мавжуд булган бу халк огзаки ижодиётида ижтимоий табакаларга мансуб кишиларнинг туриш-турмуши, манавияти урф-одати, айникса узок утмишда мавжуд булган ижтимоий муносабатлар ва уларни тартибга солиб туришда мухим урин тутган одат хукуки хакида кимматли малумотлар уз ифодасини топган;

4) лингвистик манбалар хам давлат ва хукук тарихини урганишда асосий манбалардан бири хисобланиб, мазкур муаммонинг ечимини топишда ута мухим омил сифатида хизмат килади. Тилимизда, аникроги, лугавий хазинамиз таркибида кадим утмишдан колган ижтимоий-иктисодий, айникса, сиёсий-маъмурий ва юридик атамалар: ябгу - хоконнинг биринчи уринбосари ёки бош вазир; тегин - тахт вориси, шахзода; сул кул эл кусай, унг кул эл кусай

231

www.birunijournal .uz

- Ba3upnHK MaHcaönapu , nafi^a epnu;; Mon - xupo^HHHr chhohhmh öynuö, gapoMaggaH onuHaguraH acocuH conu;; ko3h (mapuaT acocuga um ropmyBHH cygta); epnHK (onHH xyKMgopnap HHKapaguraH pacMHH ropuguK xy^^aT) x,aM ypHH эгannaгaн. ^oh xaMga xanK, ;aöuna Ba ypyr HOMnapu: ApaBOH, KaMnup paBOT, HyKyc, Xy^aönu, ^hhoö, HaÖMaH, MaHFHT, Capoö, Kaöunap KagHMHH MaHöanapuga Kynnaö ynpaö Typagu. EyHgaö aTaManap, myöxacu3, KHMMaTnu TapuxHH MatnyMOTnap xucoönaHHö, a^gognapuMH3HHHr HmuMOHH-cHecHH xaeTHHH ypraHHmga MyxuM OMHn öynuö xH3MaT KHnagu. YnapHHHr Kenuö HHKHmu Ba этнмоnогнflcннн эсa nuHrBucTHKa $aHH ypraHagu;

5) e3Ma MaHöanap TapuxHH MaHöanapHHHr MyxHM Ba acocuH Typugup. Ynap ^aMH^THHHr h^thmohh xaeTH, KHmunapHHHr y3apo MyHocaöaTnapu HaTH^acuga By^ygra KenraH Ba yma 3aMOHnapga cogup öynraH HmuMOHH-cHecHH Bo;ea Ba xogncanapHH aKC эттнpagн. Ey MaHÖanap y3öeK gaBnaTHHnuru Ba xy;yKHHH ypraHHmga KaTTa axaMH^T Kacö этagн.

E3Ma MaHÖanapHHHr Ma3MyHH, moxhath Ba xycycHtfragaH Kenuö, ynapHH hkkh rypyxra a^param MyMKHH. Ehphhhh rypyxra MaxannHH xyKgopnap Hu;apraH pacMHH xy^^aTnap: epnHKnap, HumoHnap, ^apMOHnap, HHO^rnoManap, Monu^BHÖ xhcoöot ga^Tapnapu, pacMHH e3umManap KaöunapHH KupuTHm MyMKHH.

Hkkhhhh rypyx эca, TapnxHH, reo-KoeMorpa^HK, öuorpa^HK acapnapgaH TamKun Tonagu.

H^THMOHH-cuecHH Ba HKTHcogHH MyHOcaöaTnapra oug MacananapHH ypraHumga pacMHH xy^^&Tnap, Monu^BHÖ xhcoö-khtoö ga^Tapnapu Ba e3umManap anoxuga axaMH^T Kacö этagн. PacMHH xy^^&Tnapga H^THMOHH-cuecHH xaeTHHHr MatnyM ropuguK maKnga Ba aKcapu^T xonnapga, y eKH öy HycxacuHHHr aHHaH, y3rapumcH3 ;aög этнnнmн KenTupunraH ganun Ba MatnyMOTnapHHHr xa;H;aTra akhh экaнnнгннн TacgHKnaögu.

Mucon Tapu;acuga KyHugaru ropuguK xy^^aTHHHr aHHaH HycxacHHH xaBona этaмнз:

«Tapux 975 HHn 10 KyH 3yn-;atga OHHga MeH, MaBnoHO fflafix XacaH Anu, mapuaT KOHyHnapura MyBO^u;, MynKnapuMHHHr xaKHKHH эгacн cu^aTHga y3 upogaM (Ma;cagHM)hh KyHugaruna öaeH этaмaн: «MeHra Terumnu Ba maxcHH MynKHM xucoönaHraH KynrHHa yönapHH y3 HHHra onraH, Eyxopo (maxpu) эcкн Kantacu Tam;apucuga MaBnoHO Amhphh Mac^ugu öyönaö ^oönamraH Ba MeHra Terumnu xoBnu-^oÖHMHHHr öapnacuHH öyTyHnaö ...xo®;a KanoH xo®;a homh öunaH Mamxyp öynraH... xo^a MyxaMMag HcnoM... $ap3aHgu ap-^yMaHgnapu... xo®;a Cag ^aHoönapura öy3unMac KOHyHnapu acocuga KaTtuaH Ba y3un-Kecun coTraHnurHMHH MatnyM KunaMaH; ymöy MynK Fapö TOMOHga ®;aMoa

232

www.birunijournal .uz

(фойдаланиладиган) йулга, шимолда исми шарифлари кайд этилган харидорнинг дуконларига, шарк ва жануб томондан Дарвеш угли Турсуннинг уйларига туташ булиб, .. .унга эгалик килишнинг тула хукукини мазкур харидор тасарруфи ва инон ихтиёрига тамоман топширдим хамда унинг бадалига (зарб этилган) уч юз соф янги кумуш танга олдим...». (Ва бу расмий тадбир) ишончли гувохлар иштирокида амалга оширилди, улар: Мавлоно Суфи, Мавлоно Шох Мухтасиб, хожа Хасаншох, хожа Хожи»' Шундай килиб, расмий хужжатлар ижтимоий-сиёсий хаётни малум юридик шаклда бевосита ва куп холларда айнан кайд этиши билан кимматлидир. Бинобарин, хужжатларни тадкик этишда, улар устида иш олиб боришда, аникроги, уларда баён этилган ижтимоий-сиёсий вокеа ва ходисаларни, у ёки бу малумотларни талкин этиш хамда улардан фойдаланиш жараёнида нихоятда эхтиёт булмок лозим. Бунда биргина хужжат ёки малумот билан чекланиб колмасдан, балки уларни бошка далиллар билан солиштириб киёсий урганиб, уларнинг тугрилиги ва холислигига ишонч хосил килган такдирдагина якуний хулосалар чикариш лозим. Шунинг учун факат биргина хужжата таяниб ижтимоий-сиёсий масала устида катьий фикр юритиш мумкин эмас.

Тарихий, биографик асарлар давлат ва хукук тарихи, сиёсий-хукукий таълимотлар тарихини урганишда, шубхасиз, асосий манбалардан хисобланади. Манбашунослик тарих фанининг бир катор ёрдамчи палеографик, дипломатик, гералдика, сфратистика, эпиграфика, нумизматика, метрология сохалари кулга киритган ютукларга таянади.

Манбаларни туркумлаш хакида фикр юритганда, шуни таъкидлаб утмок лозимки, хозиргача мазкур масала тугрисида аник бир коида ёки принцип ишлаб чикилмаган. Баъзи манбашунос мутахассислар уларнинг мазмуни ва мохиятидан келиб чикиб, яни манбада кайси масала баён этилганини назарда тутиб туркумлашни тавсия этсалар, бошка бирлари асарнинг яратилиши, яъни каерда ва качон ёзилганига караб туркумлашни макул курадилар. Яна бир гурух олимлар уларни турларига караб туркумлашни тавсия этадилар. Бундан ташкари, манбаларни муаллифнинг уз кули билан ёзилган асл нусхасига караб туркумлаш холлари хам учраб туради.

Биз бу уринда Узбекистон Республикаси Фанлар Академиясининг академиги буюк манбашунос олим Бори Ахмедовнинг фикрларига тула кушиламиз. Манба устида ишлашнинг хозирги боскичида, булардан факат биттасига, яьни манбаларни турларига караб туркумлаш коидасига таяниш максадга мувофикдир. Бошкалари эса, уз-узидан куриниб турибдики, манбани чукур ва атрофлича урганиш ва тахлил этиш вазифаларига тулик жавоб бера

233

www.birunijournal .uz

onMaHgu. EupuHHHgaH, $aKaT öupruHa, HmuMOHH-HKTHcogHH, cuecuH MagaHHH, xyKyKHH Ba my KaöunapHH axnHT ;aMpaö onraH eKH aHHaH öup MyaMMora öaFHmnaö e3unraH acap geapnu ynpaMaHgu.

PacMHH xy^®;aTnap: epnuKnap, ^apMOHnap, HHO^rnoManap, Ba;$HOManap, xhcoö-khtoö ga^Tapnapu, pacMHH e3umManap HmuMOHH-cuecHH xaeTHH öeBocuTa KaHg этagнnap. Ynapga gaBnaT opraHnapu, öom;apyB maKnu, TymyHHacu, Ty3unumu, xyKyKHH MyHocaöaTnap, xyKyKHH TaTöHK этнm Ba Kynnam xaMga xy;y; MaHöanapura oug KynrHHa KHMMaTnu MatnyMOTnap ynpaHgu. fflyHHHr ynyH xaM pacMHH xy^^aTnap gaBnaT Ba xyKyK Tapuxu, cuecHH-xyKyKHH TatnHMOTnap Tapuxu ^aHnapuHH ypraHHmga, öomKa TapuxuH MaHöanapra KaparaHga, y3HHHHr anoxuga MaBKeu öunaH a^panuö Typagu.

^yHOHHH, TapuxuH, reo KocMorpa^HK Ba öuorpa^HK acapnapgaH ^apKnu paBHmga, TapuxuH BOKeanap KeHrpoK Ba TynapoK epuTHnagu.

Ammo 3HKp этнnгaн MaHöanapHHHr aKcapu^THra xoc yMyMHH xycycutfraap xaM MaB^yg öynuö, ynapga KynrHHa BOKeanapHHHr öaeH этнnнmнga cyöteKTHB eHgamum, aHpuM MyxHM TapuxuH BOKeanapHH xacnymnaö KypcaTHm eKH öup TOMOHnaMa TanKHH Kunum xonnapu ynpaö Typagu.

fflyHHHr ynyH xaM öyHgaH acapnapgaH ^oHganaHraHga, ynapHH TanKHH KHnraHga xonucoHa eHgamyB пpннцнпннн egga TyTMOK KepaK.

TapuxuH, reo-KocMorpa^HK Ba öuorpa^HK MaHöanapgaH TamKapu, «Ha öup TypKyM MaHöanap xaM MaB^ygKH, ynap MaHöamyHocnHKga aöuorpa^HK acapnap (MaHOKuönap)' geö wpHTHnagu. A^cycKH, «KHH-aKHHnapra Kagap öyHgaH acapnapHHHr axaMH^TH KaMcuTHnuö KenHHgu.

EuHoöapuH, fflapK xanKnapu Tapuxu, xycycaH, Y3öeKucTOH gaBnaTH Ba xyKyKH, cHecHH-xyKyKHH TatnHMOTnap Tapuxu ycTHga hhmhh TagKHKOT onuö öopaeTraH onHMnap y3 hhmhh H3naHumnapuga MaHOKuönapra gHHHH-MHcTHK acapnap Tap3uga Ba yBaHcu«, cyxpaBapgu«, accaBHa, HaKmöaHgu«, HumTH« TapuKaTH HaMoaHganapuHHHr xaeTH Ta^cunoTHHHHr öaeHH cu^araga Kapaö KenraHnap.

^apxaKHKaT, öyHgaH e3Ma MaHöanap ^aKaTruHa maHxnapHHHr, pyxoHHHnapHHHr ounaBHH Tapuxu öaeHHgaH uöopaT öynuö KonMacgaH, öanKH ynapga ^aMH^THHHr HmuMOHH-HKTHcogHH, cuecuH-MatHaBuH xaeTHra oug, KonaBepca, xyKyKHH MaHöanapra Terumnu KHMMaTnu MatnyMOTnap, yTa 3apyp ^aKTHK MaTepuannap xaMga ropuguK xy^^aTnap Kynnaö ynpaHgu. Ma3Kyp axöopoTnap y3öeK gaBnaTHHnuru 3a xyKyKH TapuxHHH ypraHHmga MyxHM MaHöa öynuö xH3MaT Kunagu.

234

www.birunijournal .uz

Шу уринда хукмдорларнинг манокиблардан урин олган фармон ва ёрликларини, расмий ёзишмаларини алохида таъкидлаб утмок лозим.

Бундай юридик хужжатлар узбек мумтоз конунчилигининг аньанавий хукук ижодкорлиги принципларига амал килиб келганлигидан далолат беради.

Урта асрлар хукмдорлари фармон ва фармойишларининг умумий хусусиятлари шундан иборатки, уларнинг тузилиш тартиби бир-бирига жуда ухшаш булиб, мусулмон хукуки ижодкорлиги аньаналарини акс эттиради. Фармонда белгиланган мажбуриятларнинг ижро этилиши масалалари, баён этилган холатларнинг бажарилишидан буйин товлаш ёки унга узгартириш ва кушимчалар киритиш учун юридик жавобгарлик масьулияти аник курсатиб куйилган.

Хужжатлар мазмуни баён этилишидан олдин фармон берувчининг шахсияти, даражаси, макоми, мавкеи ва нуфузи ифода этилиб, унинг исмига кушиб ёзилади. Масалан, «Равзат ар-ризван» да Хуросон подшоси Хусайн Бойкаро фармони «Абулгозий Султон Хусайн Баходир» унвони билан бошланиб, бу ерда «Хусайн» хукмдорнинг исмидир. Унга «Абулгозий», «Баходир» каби нисбатлар кушиб ёзилган. Бошка бир хужжат, Абдуллахон II нинг фармонини олсак, унда хам биринчи хужжата хос булган хусусият акс этанлигининг шохиди буламиз, яни «Абулгозий Абдуллох Баходирхон сузимиз». Бу фармонда хам, юкорида таъкидлаб утилгани сингари, хукмрон Абдуллохнинг исмига «Абулгозий», «Баходир», «хон» нисбалари кушиб ёзилган Умуман олганда, одат тусига кириб колган бундай коидалар конунчилик фаолиятида катьий, аньанавий услубга айланиб колган.

Баъзи фармонларда хамду сано, мактовлар, эпитетлар ва араб элементлари шу кадар куп ишлатиладики, уларнинг хажми фармоннинг асосий мазмуни хажмидан хам бир неча бор купайиб кетади. Ушбу расмиятчиликдан сунггина фармон берилишидан кузланган асосий максад ифода этилади. Масалан, агар фармон ворислик хукуки масаласида чикариладиган булса, меросхурларнинг тулик исми, насл насаби ва баъзи уринларда уларнинг лакаблари ёки нисбалари хам аник курсатилади. Меърос мулкларнинг микдори, хажми, сифати, тавсифи, жойлашган ернинг номи ва худуди хамда олдин кимга тегишли булганлигини ифодалаш асосий шартлардан бири хисобланади!.

Шунинг билан бирга, мероснинг таксимланиш тартиби, унинг адолатли амалга оширилиши мустахкамлаб куйилади. Жумладан, Хожа Сад меросининг унинг ворислари булмиш угиллари Хожа Тожиддин Хасан ва Абдурахмон хожалар уртасида мол мулкнинг таксимланиши шариат нормаларига биноан «сулс-сулсон» кисмида белгилаб куйилган. Унда: «Ёш жаноблар амлок

235

www.birunijournal .uz

(MygKgap)Hu mapuar (KoHyHgapu)ra acocaH y3apo TaKcuMgaS ogcuHgap, cyroproggapHu эсa ynra SygcuHgap Ba yngaH hkkh (2/3) khcmhhh ygyr oragapu Ba KograH Sup khcmhhh (emn) khhhk uHugapu ogcuHgap», - geS TatKuggaHraH.

OapMOHHHHr oxupru KucMuga ygapHuHr aHHK SepugraH bokth, nugu, oöu KyHH KypcarugraH. Bat3H xoggapga эсa, yHHHr KaScu BaKTgaH SomgaS Kynra Kupum Myggaru x,aM SegrugaS KyöugraH. CyHrruga эсa, ^apMOHHH HHmo этгaн maxcHHHr TyguK ucmu, Hacg-HacaSu u^oga этнgгaн.

Xygoca KuguS myHu aÖTum MyMKuHKu, MaHSamyHocguK KaguMru gaBpgapgaH SomgaS to xo3upru KyHrana MatgyM Ta^puSa Ba KyHuKMagap xocug Kuggu. KyngaS e3Ma egropguKgapHuHr энг acocufigapu acg Hycxaga ^aKcuMuguacu, TaHKuguS Marau Ba ugMuS rooxgu Tap^uMagapu non этнggн. Typgu Ky^e3Ma ^oHggapu, My3eögap, KyTySxoHagap, apxuBgap xaMga maxcufi ^aMrapManapga caKgaHaeTraH e3Ma egropguKgapHuHr Karagorgapu TaBcu^ этнgнS эgoн KunuHgu. MatgyM gapa^aga MaHSamyHocguK coxacugaru aMaguö umgapgaH Kygra Kupu-TugraH Haru^agap MyafiaH coxa MyTaxaccucgapu ToMoHugaH yMyMgamTupuggu.

Ammo MaHSamyHocguK SySuna aMagra omupugraH umgap yMMoHgaH TOMHugup, my Ty^aögu Kegrycuga aMagra omupugaguraH umgap, ugMuS TagKuKoTnap ynyH энг Kygaö, MyHocuS Taxgug Ba TagKUK ycgySgapuHu aHuKgaS ogum xaMga umgaS nuKum, ygapHuHr энг 3aMoHaBuHgapu Ba caMapagopgapuHu uhmuh aMagueTTa TagSuK этнm gaBp TagaSugup.

236

www.birunijournal .uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.