Научная статья на тему 'МАКТАБГАЧА ЁШ ЎҚУВЧИЛАРДА АХЛОҚИЙ-МАДАНИЙ СИФАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ'

МАКТАБГАЧА ЁШ ЎҚУВЧИЛАРДА АХЛОҚИЙ-МАДАНИЙ СИФАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
25
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
ахлоқ / маданий сифатлар / маънавият / эътиқод / хулқ / мотив / индивидул тузилиш / билиш жараёнлари / ирода / конструктив ҳулқ-атвор

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Дилноза Қодирова

Ушбу мақолада кичик мактаб ёши ўқувчиларида ахлоқиймаданий сифатларни шакллантириш ва бу орқали уларнинг билим даражасини такомиллаштиришнинг психологик аспектлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАКТАБГАЧА ЁШ ЎҚУВЧИЛАРДА АХЛОҚИЙ-МАДАНИЙ СИФАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ ЎЗИГА ХОС ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 3 Issue 4 / December 2022

МАКТАБГАЧА ЁШ УКУВЧИЛАРДА АХЛОЦИЙ-МАДАНИЙ СИФАТЛАРНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ УЗИГА ХОС ПСИХОЛОГИК

ЖИХДТЛАРИ

Дилноза Кодирова Бухоро давлат университети

Аннотация: Ушбу маколада кичик мактаб ёши укувчиларида ахлокий-маданий сифатларни шакллантириш ва бу оркали уларнинг билим даражасини такомиллаштиришнинг психологик аспектлари хакида суз боради.

Калит сузлар: ахлок, маданий сифатлар, маънавият, эътикод, хулк, мотив, индивидул тузилиш, билиш жараёнлари, ирода, конструктив хулк-атвор.

SPECIFIC PSYCHOLOGICAL ASPECTS OF THE FORMATION OF

MORAL-CULTURAL QUALITIES IN YOUNG SCHOOL STUDENTS

Dilnoza Kadirova Bukhara State University

Abstract: In this article, we will talk about the psychological aspects of the formation of moral and cultural qualities in junior school age students and through this, the improvement of their level of knowledge.

Keywords: morality, cultural attributes, spirituality, behavior, motivation, individual structure, cognition processes, will, constructive behavior.

Мавзунинг долзарблиги. Шахснинг маънавий-ахлокий маданиятини шакллантиришга куйиладиган хозирги замон талабларини амалга ошириш муаммолари динамик характерга эга булиб, ижтимоий тузум тараккиёти билан богликдир. Бу муаммони фалсафа, этнография, этика, эстетика фанлари тадкик этади.

Маданият шахс камолотига моддий (техника, ишлаб чикариш тажрибаси, моддий бойликлар) ва маънавий (фан, адабиёт, санъат, маориф, дин, умуминсоний ва миллий маънавий-рухий кадриятлар) жихатдан таъсир этади. Моддий ва маънавий маданиятни унинг маънавий маданияти таъсирисиз, инсон онги ва фаолиятидан ташкари яратилмайди.

Моддий ва маънавий маданиятнинг узаро алокаси ва узаро таъсири натижасида аклан етук, ахлокан яхлит шаклланган шахс таркиб топади. Инсон бирор моддий бойлик яратар экан, аввало, унинг курилиши, ишлаб чикариш

жараёни ва таълим-тарбиявий натижасини уз онгида тасаввур этади, амалий ахамиятини олдиндан кура билади.

Шахс ташки олам, вокеа ва ходисаларни акл, идрок рухий холат, ички кайфиятлар оркали кабул килиб олиши жараёнида маънавий маданият ташкил топади. Юксак маънавий маданиятли инсонда ватанга мухаббат, самимий дустлик, инсонпарварлик, мехнатсеварлик, мустахкам эътикод, иймон, нафосат, ахлокий маданият сингари фазилатлар мужассамлашади. Унинг сифат даражаси кишиларнинг умуминсоний ва миллий кадриятларга халкнинг маънавий меросига булган муносабатларида намоён булади. Маънавий-ахлокий маданиятнинг негизи хисобланган умуминсоний ва миллий кадриятлар шахснинг ижтимоий тузумига муносабати, турли маърифий-маданий гоялар, тушунчалар, карашлар, тасаввурлар тизимининг махсулидир. Маънавий-ахлокий маданиятнинг мохиятини намоён этувчи объект шахс хисобланади. Шахс сифатида шаклланадиган укувчининг маънавий камолотида ахлокий маданиятнинг ахамияти бенихоя катта.

Бугунги ёшларда замонамизнинг энг машхур (ижобий маънода) кишиларига ухшашлик хохишини тугдирадиган ижобий намунанинг тарбиявий кучи укувчиларнинг (болаларнинг) таклид килишга мойиллигига асослангандир. Ёшлар, купинча, ота-оналарига, маълум бир ижобий ютукларга эришган кариндошларига, укитувчиларига ва машхур кахрамонларга таклид киладилар. Турли ёшдаги болаларга таклид килишга мойиллик турлича буади. Масалан, кичик ёшдаги болалар ижобий намунага хам, салбий намунага хам бабаравар таклид килаверади. Бунинг сабаби уларнинг турмуш тажрибасининг жуда камлиги, ирода кучининг нихоятда заифлиги, хиссиётларининг аклидрокидан устун туришидадир. Уларда тахлил килиш ва харакатларга танкидий куз билан караб бахо бериш хислатлари хали шаклланмаган буади. Болалар улгайиб борган сари уз теварак-атрофидаги катта ёшдаги кишиларнинг хатти - харакатларига тобора танкидий назар билан карайдиган буадилар. Шу ёшдаги болалар уз нуктаи назарларидан таклид килишга арзигулик деб билган кишиларнигина узлари учун намуна деб биладилар ва уларга эътикод куядилар.

Укувчиларда таркиб топтириладиган маънавий-ахлокий сифатлар ахлокий онг билан хатти - харакат уртасида бирлик буишини такозо килади. Бунинг маъноси шуки, хакконийлиги укувчиларга кунмакун уктириб борилган ахлокий-маънавий тушунчалар уларнинг хатти - харакатларида хам, улар катнашган жамоадаги узаро муносабатларда хам карор топмоги лозим. Укувчиларнинг маънавий-ахлокий тушунчалари факат дарс жараёнидагина эмас, балки кундалик турмушда хам синовлардан утиб шакллана боради. Шунинг учун таълим-тарбия жараёнида шундай шароит яратмок керакки, укувчилар сабот-матонат, кунт, ташаббускорлик, чидам курсата оладиган, киладиган ишларнинг жамият ва

I ГсОТ^^^^Н 71Л http://oac.dsmi-qf.uz

ватан учун зарурлигини калбдан тушунадиган бусинлар. Укувчиларга бериладиган билимлар мажмуи, шубхасиз, жуда катта тарбиявий кучга эгадир. Укувчиларда чинакам илмий дунёкараш асосларини яратишда, тугри хукм юритиш кобилиятини тарбиялашда маънавий-ахлокий сифатларга таяниб иш курилади.

Жамиятда юз бераётган жиддий ва чукур узгаришлар укувчилар шахсиятида хам акс этади. Энди унинг эхтиёжлари билим олиш билангина чекланмайди. Турли ахборот тизимлари, жумладан, интернетнинг шиддат билан ривожланиши бошка манбалардан куплаб ахборотларни олиш имконини бермокда. Бу манбалардан олинаётган ахборотлар хар доим хам укувчи маънавиятига ижобий таъсир килавермайди. Улар орасида ёшлар маънавиятига салбий таъсир утказадиган, бузгунчи ва вайронкор гояларни ташувчилари хам анчагина. Шуни хисобга олинса, укувчини маънавий жихатдан юксалтириш энг мухим вазифалардан бирига айланаётгани аён булади. Баён килинган мана шу холатлар укувчининг маънавий-ахлокий ривожланишига каратилган дастур ишлаб чикиш заруратини тугдиради. Мазкур дастурни ишлаб чикиш укувчиларнинг маънавий-ахлокий жихатдан такомиллаштиришни укув жараёнининг максад ва воситаларини укувчи ва укитувчиларнинг онгини узгартирмай туриб амалга ошириш мумкин эмас, деган фикрга асосланади.

Дастур укувчиларнинг маънавий-ахлокий усиши учун энг самарали усулларни. восита, максад ва вазифаларни боскичма-боскич англаш ва амалга оширишга асосланган. Дастурнинг максади укувчиларда хар кандай ижтимоий вазиятни тахлил килиш, маънавий-ахлокий кадриятлар асосида карор кабул килиш куникмаларини ривожлантириш, шунингдек, узи кабул килган карор асосида узини намоён килиш кобилиятини такомиллаштиришдан иборат.

Укув фаолияти жараёнида маънавий-ахлокий ривожланиш дастури

Максадлар вазифалар усуллар Воситалар

1-боскич

Маънавий-ахлокий Нутк;ни Риторик машклар; Предмет буйича

кадритялар ривожлантириш; Таянч схемаларни укув материаллари.

тугрисидаги Харакатлар тузиш;

тасаввурларни режасини тузиш Илмий

шакллантириш ва куникмасини тушунчаларни

ривожлантириш шакллантириш ва ривожлантириш; Тушунчаларни шакллантириш ва ривожлантириш. шакллантириш ва тахлил килиш.

2 боскич

MaHtaBHH-a^noKHH MatHaBHH-a^noKHH MyaMMonu Ha3apuH

KagpuaTnap acocuga KagpuaTnap acocuga Ba3uaTnapHH Taxnun Mamrynomap.

x,ynK-aTBopHHHr maxcuH xynoca KHnHm.

KoHcTpyKTHB Kunum KyHHKMacuHH CyxöaT, MyHoa3apa,

мoтнвaцнacннн maKnnaHTupum. gucnyrnap.

pHBo^naHTHpHm. fflaxcuM ^HKPHHH

ganHnnam

KyHHKMacuHH

puBo^naHTupum.

MataHaBHH-a^noKHH

^ynK-aTBopHHHr

KoHcTpyKTHB

MoTHBnapuHH

maKnnaHTupum.

3 öockhh

MatHaBHH-a^noKHH -^ynK-aTBopHHHr - maxcuH ycumHHHr ÄManuH

KagpuaTnap acocuga MataHaBHH-a^noKHH HHHgHBHgyan Mamrynomap Ba

y3nurHHH HaMoeH MoTHBnapuHH pyeöra gacTypuHH Ty3um. MycTaKun umnap

Kunum HHKapum - xH3MaT yHHHnapu,

KoÖHanuaTHHH KyHHKMacuHH TpeHHHr

puBo^naHTupum. maKnnaHTupum. aneMeHTnapu.

- KoHcTpyKTHB xynK- - y3HHH-y3H Taxnu

aTBopHH Kunum öyHHHa

maKnnaHTupum KyHganuK ropuTum

öyHHHa MamKnap. (aMangaru xynK-

- MatHaBHH-axgoKHH aTBopHH MatHaBHH-

puBo^naHum a^noKHH

^aapeHH puBo^naHum

pe^neKcuacu. MaKcagnapu,

- upoga cu^aTnapuHH Ba3H^anapura

puBo^naHTupum Kuecnaö Taxnun

3apypaTHHH aHrnam. Kunum.)

Ma3Kyp gacTypHHHr gacTnaÖKH öocKHHHga yKyBHunapgaru MaHtaBHH-axnoKHÖ KagpuaTnap TyrpucugarH TacaBBypnapHHHr maKnnaHHmH Ba puBo^naHHmu ynyH MaKcuMan gapa^aga KyMaKnamaguraH mapoHT aparnm 3apyp. YcMupnuK gaBpuga KorHHTHB ^apaeHnap, энг aBBano, Ta^aKKypHHHr maKnnaHHmH aKyHnaHagu. ffly gaBpga Ta^aKKyp HyTK öunaH y3un-Kecun ÖHpHKagu, öyHHHr Hara^acuga Ta^aKKyp Ba öomKa öunum ®:apaeHnapHHH TamKHn Kunumga acocHH BOCHTa öynraH hhkh HyTK maKnnaHHmH aKyHnaHagu. ffly ®;apaeHga TynaKoHnu Ha3apHH Ta^aKKyp maKnnaHagH. ffly öunaH öupra maxc unMHH gyHeKapamuHUHr acocH öynraH HnMHH TymyHnanapHHHr maKnnaHHmH $aon gaBOM этagн. ffly gaBpga Mynox,a3a MaHTHKura acocnaHraH TymyHHanap öunaH KunuHaguraH onepaцнanap Ba aKnuH xapaKaTnap maKnnapH y3Hn-KecHn TyrannaHagH. By ^apaeHnapHHHr öapnacuHH yH HyHanum

I fcclT^^^^HI 776 http://oac.dsmi-qf.uz

6yHHna Te3naram MyKMnH: Ta^aKKypHnHr TymyHnanap TapKnSn, HyTK nHTe-nneKra Ba xapaKarnnHr hhkh pe^acn. fflyHHHr ynyH xaM MaHtaBHH-axnoKHH KagpnaTnap xaKngarn TacaBBypnapHn maKnnaHTHpnm Ba KeHraHTHpnm 6yHHna Ba3H$anap HyTK HHTenneKTH, xapaKaTHHHr hhkh pe^acn Ba TymyHnanap annaparaHn pHBO^naHTHpnmra KaparnnraH.

Xynoca. Enp cy3 6nnaH anTraHga, MatHaBnaT TapSnacn 6apKaMon maxcHH TapSnanamgarn acocnn oMnrnapgaH 6npH 6ynn6, maxcHH xap TOMonnaMa rapMOHHK Tap6nanamra 3aMHH apaTagn. EnpoK, hhcohhh KaMonra eTKa3nmga xap 6np maxcra y3nra xoc MyHOca6aTga 6ynnm TatnHM-Tap6naHHHr acocnn TaMonnrnapn экaнпнгннн yHyTMacnnrnMro ho3hm.

Oonga^aHH^raH agaSneT^ap

1. Mнpзнeeв ffl.M. 3pkhh Ba ^apoBOH, geMoKparaK Y36eKncTOH gaBnaraHn SnprannKga 6apno этaмнз. - TomKeHT: Y36eKncTOH, 2016. - E. 14.

2. KapnMOB H.A. ^KcaK MatHaBnaT - eHrnnMac Kyn. -TomKeHT: MatHaBnaT, 2008.

3. AHaHteB E.r. O n^xo-TO^nec^x acneKTax coцнaпнзaцнн. - Mhhck: H3g-bo "YHnBepcnTeTcKoe", 2001.-321 c.

4. EecoBa A.K. ^yxoBHo-HpaBcTBeHHoe BocnnTaHne hhh-hocth b пpoцecce nnTepaTypHoro o6pa3oBaHna ynarnnxca: ^nc. ...KaHg. ncnxon. HayK. - M., 2000. - 176 c.

5. KpgnpoBa, m. (2022). MaKTa6rana emn yKyBHnnapnga maxcnn cn^araapHn maкппaнтнpнmнннг ncnxonornK ^nxaraapn. Science and Education, 3(5), 1346-1351.

6. Murtazoevna, K. D. (2022). PSYCHOCORRECTIONAL METHODS OF FORMING RELATIONSHIPS WITH CONFLICT ADOLESCENTS IN THE WORK OF SCHOOL PSYCHOLOGISTS. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 3(03), 23-28.

7. Izatovna T. S. Theoretical and Scientific Approach to the Psychology of Adolescent Twins in the Process of Social Adaptation //CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY. - 2022. - T. 3. - №. 2. - C. 51-57.

8. Izatovna, T. S. (2021). PSYCHOLOGICAL APPROACHES OF PARENTS IN THE UPBRINGING OF TWINS IN UZBEK FAMILIES. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(05), 82-87.

9. Risnawati, W. I., Astuti, M., Shaxlo, T., Dilafruz, I., & Dilnoza, K. Effect of Work Conflict, Work Stress and Satisfactionworking on Employee Erformance at PT. Federal International Financegroup (FIF-Group) Sidoarjo. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 4(4), 69-80.

I icclT^^^^H 777 http://oac.dsmi-qf.uz

10. Izatovna, T. S., & Murtazoyevna, Q. D. (2022). MAKTAB YOSHIDAGI EGIZAKLARNING O'QISHDAGI MUAMMOLARNI KORREKTSIYALASH YO'LLARI. TA'LIM VA RIVOJLANISH TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(3), 220-223.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.