Ilm-fan va ta'limda innovatsion yondashuvlar, muammolar, takliflar va yechimlar
xalqaro ilmiy-amaliy anjumani
МАХДЛЛИЙ БУГДОЙ НАВЛАРИНИ ЭКИШ МУДДАТИ
З.Д. Холмуродова, Э.Р.Рахматов
Карши мухандисдик-икдтисодиёт институти
Аннотация: Хар цандай экин ва уар цандай нав уам ёруглик нурининг таъсирида усиб ривожланиб, тегишли уосилни шакллантиради. Лекин экинлар ва уларнинг навлари ёругликка нисбатан турли муносбатда булиб, узларида турлича ёруглик реакцияларини утказади
Калит сузлар:экиш, маёр, усимлик, вегитатсия, ранг, йуруглик, кузги, бауорги, дуварак, технологик, юмшоц, цаттиц, биологис, сифат, нав, хосил, ицлимлаштирилган, интенсиве, истицболли
TERM OF PLANTING OF LOCAL WHEAT VARIETIES
Z.D. Kholmurodova, E.R. Rakhmatov
Karshi engineering and economics institute
Abstract: Any crop and any variety grows and develops under the influence of light andforms an appropriate crop. But crops and their varieties have different attitudes to light and undergo different light reactions in themselves
Key words: planting, main, plant, vegetation, color, light, autumn, spring, wall, technological, soft, hard, biological, qualitative, variety, harvest, climate, intensive, promising
Дехдончилик амалиётида махаллий бугдой навларини уруглик навларига ёруглик реакцияларига амал дилмаслиги одибатида хар бир фермерлар мулжаллдаги хосилни ололмасдан, мавсум сунгида турли хил бахона ва сабабларини курсатишга харакат дилишади.
Шу сабабли хам экинлар вегетация даврининг давомийлиги буйича тезпишар, уртапишар, кечпишар ва биологик кузги, биологик бахорги, дуварак ва бошда турларга булинади.
Кузги бугдой устиришнинг энг мухим технологик усуллари-экиш муддатлари ва меъёрларини тугри белгилашдир. Аммо Кашдадарё вилояти шароитида юмшод ва даттид бугдой навларининг илмий асосланган экиш муддатлари ва меъёрлари жуда кам урганилган. Айнидса кейинги йилларда яратилган, идлимлаштирилган ва истидболли интенсив типдаги навларнинг узига хос етиштириш технологияси умуман ишлаб чидилмаган. Бу хол сугориладиган ерларда юдори ва сифатли дон хосилини етиштиришга салбий таъсир курсатмодда.
Айнидса бошодли дон экинлари, шу жумладан бугдой навлари ва турлари жуда хилма-хил булиб, бахоргиси кузда экилса, кузда ва дишда бошодлаб кетиб умуман хосил бермайди. Ёки кузги бугдой бахорда экилса, найчалаб бошод чидармайди.
11т-Гап уа ta'limda ¡ткп^зюп yondashuvlar, тиатто1аг, (акППаг уа уесЫт1аг
хаЦаго Пппу-атаНу ащиташ
Шунингдек, вегетация даври узок булган бугдой навлари кечиктириб экилса, тегишли ёруглик реакцияларини утказа олмаслиги окибатида дон хосили пуч, сифатсиз ва кам булади. Бундай холларда бугдойнинг самони донига нисбатан купайиб кетади. Бугдой жуда буйчан булиб, дон чикими пастлигича колади.
Одатда хосилдор бугдой навлари вегетация даврининг давомийлиги билан ажратиб туради. Шу сабабли хам бугдойнинг вегетация даври давомли булган навларни эрта кузда экиш лозимдир.
Хрзирги пайтда ^ашкадарё вилоятида юмшок бугдойнинг унумли бугдой, каттик бугдойнинг Бахт, Аликсандровка, истикболли Макуе-3 навлари кенг таркалган ва экилмокда. Интинсив типдаги бу навларнинг потенциал имкониятлардан тула фойдаланиш учун, уларнинг энг кулай, илмий асосланган экиш муддатлари ва меъёрларини урганиш ушбу технологик элементларни бугдой дон хосили ва сифатга таъсирини аниклаш мухим хисобланади.
Махаллий бугдойнинг Яксарт, Гозгон, Андижон-1, Краснадар-99, Хазрати Бешир, Эломон навлари ана шундай вегетация даври давомли ва хосилдорлиги юкори навлар хисобланиб, уларни октябр ойининг иккинчи ун кунлигида ва учинчи ун кунлигидан кечиктирмасдан экиш керак. Бундай навларнинг энг мухим нав хусусияти шундаки улар кургокчилик, гаремсел шароитларда хам кузда бошоклаб кетмайди. Бирок вегетация даври давомли а бугдой навлари хосилдор булиши билан бирга сув ва озик моддаларни хам куп талаб килади. Шунинг учун хам Яксарт, Гозгон, Андижон-1, Краснадар-99, Хазрати Бешир, Эломон навларининг уртача хосилдорлиги гектаридан 6070 центнердан кам чикмайди. Бугдойнинг ушбу навлари ётиб колишга ва касалликларга ута чидамли навлар хисобланади. Уларнинг вегетация даври 214 - 220, 220 - 225 кунни ташкил этади.
Бугдойнинг Санзар-8, Ёнбош, Унумли бугдой ва Интенсив каби тезпишпар навларининг вегетацион даври хам ёруглик реакциялари хам киска булиши сабабли хосилдорлиги кечпишар навларникига нисбатан камрок чикади ва гектарига 45-55 центнердан ошмайди.
Бугдойнинг Дельта, Юнна, Уманка, Купава, Крошка навлари уртапишар навлар хисобланиб, хосилдорлиги хакикатдан бирмунча узгарувчан булади. Ушбу навларнинг хосилдорлиги об-хавонинг узгарувчанлигига боглик равиш да гектаридан 70 центнергача узгариб боради.
Бугдойнинг вегетатция даври давомийлиги буйича хилма-хил булганлиги сабабли уларни экиш муддатларига хам жиддий эътибор каратиш лозим. Яъни вегетация даври узгарувчан булган бугдой навлари иложи борича эртарок экилиши керак. Агар бугдойнинг кечпишар навлари кечикиб экилса, донни тулик шаклланмасдан, пишиб етилмасдан колса, хосилдорлиги паст булади, сифати эса талаб даражасига жавоб бермайди.
Олиб борилган тажрибаларимиз натижаларидан маълум булдики, бугдойнинг хар бир нави макбул муддатларда экилганда, хосилдорлиги юкори, дони эса сифати юкори булади.
Ilm-fan va ta'limda innovatsion yondashuvlar, muammolar, takliflar va yechimlar
xalqaro ilmiy-amaliy anjumani
Шунинг учун хдм бyFдой нaвлapини экиш мyддaтлapи yлapни a^ctó хусусияти ^^обл^ган вегетадия дaвpининг дaвомийлигигa мое 6улиши кеpaк.
Фойдаланилган адабиётлар:
1.Mиpзaев О., Жумябоев З., Тypcyнов С. Maъдaн ^m^ap^^ кузги бyFдой нaвлapи x,оcилдоpлиги вa ypyFлapнинг экиш cифaтигa тaъcиpи. УpyF cифaтини ош^иш^^ биологик вa технологик acоcлapи (17-18 Map^. Тошкент - 1998, 109-110 б.
2.Aтaбоевa Х., Холиков Б. «Донли экинлap биологияси» // Т. 2003. 56 бет.
3.Хaлилов Н.С., Х^жвкулов Т.Х., Mycaев Т.С. Кузги Faллa экинлapи дон х,осили етиштиpиш технологияси. 1997, Caмapкaнд. 45 б.