Научная статья на тему 'МАҲАЛЛАДА АҲОЛИНИНГ ТУРЛИ ГУРУҲЛАРИГА ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ КЎРСАТИШ'

МАҲАЛЛАДА АҲОЛИНИНГ ТУРЛИ ГУРУҲЛАРИГА ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ КЎРСАТИШ Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
66
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маҳалла / психологик хизмат / дунёқараш / хулқ-атвор / ҳаётга бўлган муносабат / эмоционал-иродавий.

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — Баратова Дилафрўз Шарифовна

маҳаллада аҳолининг турли гуруҳларига психологик хизмат кўрсатишнинг ижтимоий психологик механизмларини такомиллаштиришдан иборатдир

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲАЛЛАДА АҲОЛИНИНГ ТУРЛИ ГУРУҲЛАРИГА ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ КЎРСАТИШ»

МА^АЛЛАДА А^ОЛИНИНГ ТУРЛИ ГУРУ^ЛАРИГА ПСИХОЛОГИК ХИЗМАТ КУРСАТИШ

Баратова Дилафруз Шарифовна

Бухоро психология ва хорижий тиллар институти уцув ишлари ва илмий инновациялар буйича проректор. психология фанлари доктори, доцент

Аннотация: мауаллада ауолининг турли гурууларига психологик хизмат курсатишнинг ижтимоий психологик механизмларини такомиллаштиришдан иборатдир.

Калит сузлар: мауалла, психологик хизмат, дунёцараш, хулц-атвор, уаётга булган муносабат, эмоционал-иродавий.

Аннотация: заключается в совершенствовании социально-психологических механизмов оказания психологических услуг различным группам населения по соседству.

Ключевые слова: соседство, психологическая служба, мировоззрение, поведение, отношение к жизни, эмоционально-волевое.

Ab&ract: it consi&s in improving the social psychological mechanisms ofproviding psychological services to different groups of the population in the neighborhood.

Key words: neighborhood, psychological service, outlook, behavior, attitude to life, emotional-volitional.

Психологик хизмат йуналишининг назарий-илмий ва методологик асослари умумий психология фани шаклланиши билан боFлик узок тарихий илдизларга бориб такалади. К,олаверса, психологик хизмат жараёни дастлабки психологик тушунчаларнинг пайдо булиш ва ривожланиш даврлари билан бевосита боFликдир. Психологик хизмат тарихида онг ва унинг шахс фаолиятидаги урнига ахамият каратиш мухим ахамият касб этади. Жумладан, кишининг онги бизнинг теварак-атрофимизни куршаб турган олам хакидаги билимлар мажмуасидан таркиб топган. Унда субъект билан объект уртасида аник фаркланишининг уз ифодасини топиши, яъни одам «Мен» деган тушунча билан «Мен эмас» деган тушунчага нима тегишли эканини аник билади. Тирик организмлар дунёси тарихида биринчи булиб ундан ажралиб чиккан ва узини атроф мухитга карама-карши куйган инсон уз онгида ушбу карама-каршилик ва тафовутни саклаб келмокда. Жонли мавжудотлар ичида унинг узигина узини билишга, яъни психик фаолиятни узини тадкик этишга йуналтиришга кодир. Одам уз хатти-харакатларини ва умуман узини узи онгли равишда бахолайди. «Мен»нинг «Мен эмас»дан ажратилиши хар бир киши болалигида бошдан кечирадиган йул булиб, унинг узини узи англаши жараёнида юз беради. Бу жараёнга эса унга психологик хизмат курсатишда мухим ижтимоий омил сифатида карашни такозо этади.

Бугунги кунда айнан психологик хизмат муаммосига баFишланган ва унинг барча йуналишларини батафсил баён этишга кодир илмий адабиётлар етарли булмаса-да, бугунги кунда фан оламида ва жамият тараккиётида психологик хизмат муаммосининг зарурлигини курсата олувчи ва унинг «методологик илдизларини» асослаб бера олувчи илмий тадкикотларни алохида кайд этиш мумкин.

Умуман, махаллада психологик хизмат борасида ханузгача аник ва мукаммал тарзда ишлаб чикилган ва расмий тарзда тан олинган ягона илмий йуналиш ёки концепциянинг кабул килинмаганлиги аён булса-да, илFор Fарб психологлари, Марказий Хдмдустлик Давлатлари психологлари хамда

Узбекистан психологлари томонидан олиб борилган ва олиб борилаётган тадкикотлар мавжудки, улар кайсидир жихати билан психологик хизмат модели, мохияти, ахамияти, ва ижтимоий истикболлари хакидаги илмий- амалий тасаввурларимизни шакллантиришга асос булиб хизмат килиши мумкин.

Венгриялик психологлар Балинт ва М.Муранинг тадкикотларида психологик хизмат вазифасини аниклашга каратилган шахсларнинг уз ишидан коникишини таъминлаш ва уз ишидан (яъни уз фаолиятидан) коникмаслик холатини бартараф этиш йуллари курсатилади. Шунингдек, бу олимларнинг илмий талкинича, хар бир ишчи-ходимнинг уз ишидан коникиши унинг кайфиятини, фаоллигини таъминласа, ишдан коникмаслик эса корхонада юз берувчи айрим фавкулодда бахтсиз ходисаларнинг келиб чикишига сабаб булади. Дархакикат, бугунги кунда деярли барча корхоналарда бахтсиз ходисалар жуда куп учрамокда. Уни камайтириш ва олдини олиш эса, хамиша хам муваффакиятли хал килинаётгани йук. Бунинг учун эса, муаммонинг ижтимоий психологик илдизлари хакида чукуррок уйланса, юзлаб, балки минглаб одамлар хаёти, саломатлиги ва ижтимоий-рухий мавкеи саклаб колиниши мумкин. Бу уринда айтиш мумкинки, психологик хизматнинг ташкил этилиши энг биринчи навбатда корхоналарда юз берувчи бахтсиз ходисалардан сакланиш-химояланиш воситаси сифатида ута мухим ижтимоий ахамият касб этади. Афсуски, бундай хизматни ташкил этиш жуда купгина мехнат муассасаларида хозиргача ижтимоий муаммо булиб келмокда.

Юкорида таъкидлаганимиздек, Узбекистонда психологик хизмат тизимининг жорий этилиши куп тармокли ва кенг куламли жараён эканлиги билан алохида ажралиб туради. К,олаверса, хар бир ижтимоий тизимда психологик хизматнинг жорий этилиши шу тизимда фаолият юритаётган шахс ва ижтимоий тараккаиёт уЙFунлигини таъминлашга хизмат килади. Уйлаймизки, ушбу "таъминот" нинг канчалик мукаммал ва илмий тарзда ташкил этилиши шу худудда истикомат килувчи хар бир фукаронинг алохида шахс сифатидаги ижтимоий-психологик истикболларини белгилаб беришга хизмат килади. Шу маънода мазкур тадкикот ишимиз айнан Узбекистондаги махаллалар тизимида психологик хизматнинг урни ва ахамиятини алохида тадкик килиш ва шу тадкикот натижаларига асосланиб муайян илмий-амалий тавсияларини такдим этиш масьулиятини олганлиги билан бошка тадкикотлардан алохида ажралиб туради. Зеро, хар бир инсоннинг узига хос психологик табиатини билиш ва шу асосда унга таъсир этиш оркалигина унинг ижтимоий муваффакиятларини таьминлаш мумкин.

Махаллада психологик хизматнинг ижтимоий психологик муаммо сифатида урганилиши Узбекистонда муайян даражадаги психологик билимларининг бевосита амалиётда кулланилиши ва махаллада истикомат килувчи хар бир шахснинг узига хос ижтимоий-психологик истикболлари очиб беришда мухим ахамият касб этади. Чунки, инсонни билиш ва унинг ташки (реал) хамда ички (идеал) оламига адекват таъсир курсатиш ва шу таъсирлар оркали уни бошкариш мумкинлиги аник булсада, бу даражада турли хил ижтимоий, икдисодий, маънавий ва индивидуал психологик манфаатлар муштараклигига хам алохида эътибор беришга туFри келади. Айни пайтда хар бир инсоннинг шаклланиши унга хизмат курсатувчи тизимларнинг тулаконли илмий-амалий салохиятига бевосита боFликдир. Шу маънода психологик хизмат методологияси узининг шаклланиши ва тузилишига кура факат инсонга ва унинг бетакрор шахс сифатидаги ижтимоий-психологик тараккиётига бевосита хизмат килиши билан ахамиятлидир. Шу боисдан психологик хизматга булган эхтиёж тобора ортиб муайян даражадаги долзарблик касб этмокда.

Ахолининг турли гурухларига психологик хизмат курсатиш муаммоси жахоннинг турли давлатларида турли хил куринишларда ташкил этилаётганлиги кузатиш мумкин. Жумладан, Америкада "Гайденс" мактабининг Каунслинг хизмати, Францияда "Бине-Симон" мактаби, Чехословокияда "Психолог - маслахатчилар мактаби" Хитойда "Психологик саломатлик мактаби", Россияда И.В. Дубровина мактаби тажрибалари дунё олимлари томонидан алохида урганилмокда. Ушбу мактаб олимлари томонидан яратилган илмий мактаблар бугунги психологик хизмат амалиёти учун методологик асос сифатида хизмат килиши мумкин.

Хориж тажрибаси, Россия олимлари ва Узбекистонлик тадкикотчилар рахбарлигида олиб борилган тадкикот натижаларини хисобга олиб муайян максадлар асосида ташкил этиладиган психологик хизмат тизими узининг алохида максади, вазифалри ва тадкикот дастурига эга булиши лозим. Ушбу дастур оркали психологик хизматнинг бугунги холати ва келажакдаги истикболлари хакида тегишли тасаввурларни шакллантириш мумкин булади.

Психологик хизмат методологиясини А.Х.Маслоунинг инсонга бир бутун ёндашув концепцияси, Ч.Спирманнинг "Икки омил" ва Л.Терстон, Дж.Гилфорднинг "Мултифактор" назарияси, Б.Балинг ва М.Муранинг уз- узидан коникиш-назарияси, В.Н.Мясищевнинг муносабатлар тизими концепцияси, В.Мерлин, М.Русалов ва Б.Тепловларнинг индивидуал фаркланиш концепцияси, Р.Кэттеллнинг 16 омилли шахслилик профиллари концепцияси ва И.В Дубровина, Л.М Фридман, Д.Н.Битяновларнинг таълимда психологик хизмат концепцияларига асосланган холда шакллантириш ва ривожлантириш мумкин.

Психологик хизмат хакида олиб борилган барча умумназарий тахлиллар махаллада психологик хизмат тизими хакидаги умумий тасаввурларни кенгайтиришда хамда мазкур тадкикотнинг объекти, вазифалари хамда узига хос методик аппаратини яратишда мухим ахамият касб этади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Узбекистан Республикасининг Конституцияси. - Т.: "Узбекистан", 2008. -

40 б.

2. «Таълим т^рисида» Узбекистан Республикасининг Крнуни // Олий таълим Меъёрий хужжатлари / Академик С.С. Гуломов тахрири остида. - Т.: "Шарк", 2001. - Б. 3-18. '

3. Кадрлар тайёрлаш миллий дастури // Олий таълим меъёрий хужжатлари / Академик С.С. Гуломов тахрири остида. - Т.: "Шарк", 2001. - Б.18-52.

4. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги "20172021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Хдракатлар стратегиси т^рисида"ги ПФ 4947- сонли Фармони.

5. Узбекистан Республикаси Президентининг 2018 йил 2 февралдаги "Хотин-кизларни куллаб-кувватлаш ва оила институтини мустахкамлаш сохасидаги фаолиятини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари туFрисида" ПФ-5325-сонли Фармони.

6. Узбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 2 июлдаги "Оилавий-маиший зуравонликни профилактика килиш чора тадбирларини такомиллаштириш туFрисида"ги К,арори.

7. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 13 февралдаги "20192025 йилларда Узбекистон Республикаси ахолисининг рухий саломатлигини мухофаза килиш хизматини ривожлантириш концепциясини тасдиклаш туFрисида"ги ПК-4190-сонли карори.

8. Баротов Ш.Р. Психологик хизматнинг назарий ва амалий муаммолари. Бухоро, 2008.

9. Баротов Ш.Р и др. Психологическая служба образования: от теории к практике.(Учебно - методическое пособие). - Бухара: Дурдона, 2017. - 172 с.

10. Баротов Ш.Р Социально-психологические и научно-практические основы создание психологической службы в Узбекистане. Автореферат дисс.докт.психол. наук. - Т.,1998. - 37 с.

11. Баротов Ш.Р ва бошк. Экспериментал психология. - Магистрлар учун укув кулланма. - Т.: Фан нашриёти, 2008. - 108 б.

12. Баротов Ш.Р Укувчи шахси ва синф жамоасини психологик тахлил килиш усуллари. - Бухоро, 1993. - 29 б.

13. Баратова Д.Ш. Ахолининг турли гурухларига психологик хизмат курсатишнинг узига хос хусусиятлари. /Психология. илмий журнал. - Бухоро, 2016. №2. - Б. 73-75.

14. Немов.Р.С. Психология: Учебник для студ. выс.пед.учеб.заведений: В3к.-3-е изд. - М.: "Асискт Пресс", 2008. - 448 с.

15. Нишонова З.Т., Алимбаева Ш.Т., Сулаймонов. М. Психологик хизмат. - Т.: Фан ва технология марказининг босмахонаси, 2014.

16. Нишонова.З.Т. Психологик хизмат (укув кулланма) -Т.; 2006. - 156

17. Овчарова Р. Практическая психология образования. - М.: 2003.

18. Огнев И. Психологическая безопасность / Иван Огнев. - Ростов. н/д:

19. Феникс, 2007. - 605 с.

20. Оила психологияси. Г.Б.Шоумаров тахр. остида. - Т.: Шарк, 2001.

21. Основы психологии. Большая энциклопедия психологии. Все тайны поведения человека /Деннис Кун. - СПб.: Прайм - ЕВРОЗНАК, 2007.

22. Парыгин Б.Д. Социальная психология: Учебное пособие для вузов. - СПб: СПб, ГУП, 2003.

SPORTCHIYOSHLARGA PSIXOLOGIK XIZMAT KO'RSATISHNING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI

Baratov Xumoyin Sharifovich

Buxoro psixologiya va xorijiy tillar Intiituti ichki nazorat bo'limi boshlig'i

Annotatsiya: Ushbu maqolada sportchi yoshlargapsixologikxizmat ko'rsatishning o'ziga xos xususiyatlari masalasi yoritilgan. Respublikamizda sportga qaratilayotgan e 'tibor bilan birgalikda sportchilarga psixologik xizmat ko'rsatish vazifasi hozirgi kunning dolzarb masalasidir.

Kalit so'zlar: Sportchilar,kazusli vaziyatlar, ektiremal va tiressli vaziyatlar, emotsional holat.

Аннотatsiя: В данной статье описаны особенности оказания психологической помощи юным спортсменам. Наряду с вниманием, уделяемым спорту в нашей республике, остро стоит задача оказания психологической помощи спортсменам.

Ключевые слова: Спортсмены, чрезвычайные ситуatsiи, экстремальные и стрессовые ситуatsiи, эмоциональное состояние.

Ab&ract: This article describes the special features of providing psychological services to young athletes. Along with the attention paid to sports in our republic, the task of providing psychological services to athletes is an urgent issue today.

Key words: Athletes, emergency situations, extreme and tiressful situations, emotional tiate.

Bugungi kunda sportning futbol turini ommaviylashtirish dunyo hamjamiyati ijtimoiy siyosatining muhim yo'nalishlaridan biri etib belgilangan. Ta'kidlash joizki, jahonda bolalar va o'smirlar sportini rivojlantirish, iqtidorli bolalarni futbolga keng jalb etish, ularning sport maxoratini shakllantirish, psixologik holatni baholash, organizmni morfofunksional ko'rsatgichlarining rivojlanish darajasini aniqlash, jismoniy, texnik-taktik tayyorgarligini oshirishda qo'llaniladigan vosita va uslublardan amaliyotga tatbiq etish, o'quv mashg'ulotlarini ilmiy asosda tashkil qilish yuzasidan ko'plab ilmiy tadqiqot ishlari olib borilgan. Jahon ^andartlariga mos, raqobatbardosh sportchilami tayyorlash

- 16 -

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.