Научная статья на тему 'ЛЕКСИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИСПАН ТИЛИ АФФИКСЛАРИНИНГ ТРАНСПОЗИЦИОН ВА ФУКЦИОНАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ (ИСПАН ТИЛИ МИСОЛИДА)'

ЛЕКСИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИСПАН ТИЛИ АФФИКСЛАРИНИНГ ТРАНСПОЗИЦИОН ВА ФУКЦИОНАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ (ИСПАН ТИЛИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
94
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Лексик компетенция / аффикслар / сўз ясовчи аффикслар / транспозиция / фукционал хусусият / морфема / сўз ясаш кўникмалари. / Lexical competence / affixes / derivational affixes / transposition / functional attribute / morpheme / transpositional skills.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Sh. Achilov

Ушбу мақола аффикс сўз ясалиш моделлари асосида лексик компетенцияни шакллантиришнинг ўзига хос хусусиятларини ўрганишга бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Sh. Achilov

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSPOSITIONAL AND FUNCTIONAL PROPERTIES OF SPANISH AFFIXES IN IMPROVING LEXICAL COMPETENCE (ON THE EXAMPLE OF THE SPANISH LANGUAGE)

This article is devoted to the study of the features of the formation of lexical competence based on affixal word-building models.

Текст научной работы на тему «ЛЕКСИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИСПАН ТИЛИ АФФИКСЛАРИНИНГ ТРАНСПОЗИЦИОН ВА ФУКЦИОНАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ (ИСПАН ТИЛИ МИСОЛИДА)»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЛЕКСИК КОМПЕТЕНЦИЯНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИСПАН ТИЛИ АФФИКСЛАРИНИНГ ТРАНСПОЗИЦИОН ВА ФУКЦИОНАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ

(ИСПАН ТИЛИ МИСОЛИДА) Ачилов Шохрухбек Шарибжон угли

Узбекистон давлат жахон тиллари университети Таълим ва тарбия назарияси ва методика

кафедраси таянч докторанти https://doi.org/10.5281/zenodo.7185009

Аннотация. Ушбу мацола аффикс суз ясалиш моделлари асосида лексик компетенциями шакллантиришнинг узига хос хусусиятларини урганишга багишланган.

Калит сузлар: Лексик компетенция , аффикслар , суз ясовчи аффикслар транспозиция, фукционал хусусият , морфема, суз ясаш куникмалари.

ТРАНСПОЗИЦИОННЫЕ И ФУНКЦИОНАЛЬНЫЕ СВОЙСТВА ИСПАНСКИХ АФФИКСОВ В СОВЕРШЕНСТВОВАНИИ ЛЕКСИЧЕСКОЙ КОМПЕТЕНЦИИ (НА

ПРИМЕРЕ ИСПАНСКОГО ЯЗЫКА)

Аннотация. Данная статья посвящена изучению особенностей формирования лексической компетенции на основе аффиксальных словообразовательных моделей.

Ключевые слова: Лексическая компетенция, аффиксы, словообразовательные аффиксы, транспозиция, функциональный признак, морфема, словообразовательные навыки.

TRANSPOSITIONAL AND FUNCTIONAL PROPERTIES OF SPANISH AFFIXES IN IMPROVING LEXICAL COMPETENCE (ON THE EXAMPLE OF THE SPANISH

LANGUAGE)

Abstract. This article is devoted to the study of the features of the formation of lexical competence based on affixal word-building models.

Keywords: Lexical competence, affixes, derivational affixes, transposition, functional attribute, morpheme, transpositional skills.

КИРИШ

Хозирги замон тилшунослигида лексик транспозиция нафакат тилнинг суз бойлигини тулдириш жихатидан балки нутк жараёнида коммуникатив функсияни бажариш жихатидан хам тобора кенг урганилмокда. Бинобарин, янги лексик бирликлар сузловчи томонидан олдиндан режалаштирилган сузлар сифатида эмас балки нутк жараёнини амалга ошириш воситаси сифатида яратилади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

В. Бейнхауэра "Испан тилида атрофдаги вокеликни ураб турган нарса, ходиса ва жараёнларни бахолаш хамда муносабат билдиришда ёркин намоён буладиган лексик бирликлар асосан аффиксларнинг иштирокида шакилланади." дея такидлайди. Шунингдэк огзаки нуткни шакиллантириш хдмда лексик бойлигни оширишда транспозиция жараёнини тавсифловчи лингвистик елементлар сифатида аффикслар алохида ахамият касб этишини инобатга олган холда В. А. Плунгян " хар кандай тилда ,бир хил суз узаги одатда бир неча аффикслар билан бирлаштирилади, бир хил аффикслар эса куп маротаба бир неча суз узаклари билан бирлаштирилади" дея такидлайди.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Хозирги замон тилшунослигида аффикслар турфа маънога эга булган лексик бирликларни яратишда транспозиция жараёнини тавсифловчи мунтазам лингвистик элементлар мажмуи сифатида каралади.

Суз ясовчи аффикслар хдкида проф. А. Гуломов, жумладан, куйидагиларни ёзади: „Суз ясовчи аффикслар узак-негизга кушилиб, лексик маънони узгартириб, янги суз х,осил килади...

Лисоний бирлик булмиш морфеманинг (суз ясовчи морфеманинг) икки тури мавжудлиги маълум. Улар уз мох,ияти асосида бир-биридан фаркли булган тил бирликларини х,осил килади — суз ясовчилар лисоний бирликларни — лугавий бирлик (лексема)ни, форма (шакил) ясовчилар эса нуткий бирлик — суз шаклини х,осил килади. Шунинг учун х,ам транспозиция жараёнини тавсифловчи лигвистик элементлар, аффикслар иштирокида суз ясалиши тил лугат катламининг (лексик катламнинг) бойишида асосий усул х,исобланади.

Шу уринда айтиб утиш керакки „суз" деганда лексеманинг нуткда вокеланган х,олати тушунилади. Бошкача айтганда, суз нуткий бирлик х,исобланади. Шунга кура, „суз ясаш" („суз ясалиши") деб аталаётган х,одисани „лексема ясаш" деб аташ унинг мох,иятига мос келади. Шу нуктайи назардан, Ш. Рах,матуллаев уз ишларида „лексема ясаш " , „туб лексема" , „ясама лексема" , „суз ясовчи лексема" терминларини куллайди

Бирок тилшуносликда давом этиб келаётган анъанага мувофик „суз ясаш" („суз ясалиши") атамасини куллайверишни маъкул курдик. ^олаверса, лексема урнида „суз" атамасининг кулланиши бошка х,одисаларда х,ам кузатилади. Масалан, „сузнинг шакл ва маъно жихдти", „сузнинг аташ (номлаш) вазифаси", „ясама суз" ва б. Демак, лексема сузи урнида „суз" атамасини куллаш, х,озирча, умумий х,олат х,исобланади.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Суз ясаш куникмаларини такомиллаштириш деганда сузнинг морфема ташкил етувчиларини фарклаш назарда тутилади. Бундай куникманинг шакилланиши талабани турфа маънога ега булган ва суз ясаш функцияларини ифодаловчи микробирликлар дунёсига гарк килади , улар орасида номинативлик, конструктивлик, експрессивлик ва стилистика фаркланади.

Шуни таъкидлаш керакки, узакдан фаркли равишда афикслар одатда абстрактлик билан характерланади, шунинг учун х,ам аффиксларнинг маъносини аниклаш факат минимал контекст мух,итида - суз ёки суз шаклида такдим етилади. Мисол сифатида, суз х,осил килувчи кийматни ифодалаш максадида ишлатилиши мумкин булган испанча -епа кушимчасини келтириб утамиз:

Суз маънолари Мисоллар

От palabrería

Сифат galantería, pedantería

Харакат ва баёонот cacería, tontería

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Жой номи

cafetería, sastrería

Шу турдаги мисоллар, хамда тил материалларини кузатишларимиз шуни курсатадики, испан тилининг аксарият суз ясовчи кушимчалари полисемантик булиб, улар узак билан бирикканда намоён буладиган маъно хар хил булиши мумкин. Бизнинг фикримизча, испан тили огзаки нуткини укитиш лексик транспозиция жараёнини тавсивфовчи лигвистик элементлар сифатида суз ясовчи кушимчаларнинг ишлаш коидаларига асосланган булиши керак. Лексик транспозиция жараёнида юзага келадиган морфо-синтактик узгаришни амалга ошириш учун кушимча ва негиз уртасидаги алоканинг табиатини кузатиш асосида суз шакллантириш моделларини ишлаб чикиш ахамиятга моликдир.

Купгина тадкикотчилар томонидан кайд этилган асосий функциялардан бири суз ясовчи формантлар ва суз ясовчи маъно ташувчилар сифатида аффикслар гояси булиб, у транспозицион каторларда намоён булади: "одатда, суз икки семантик катламни ташийди, деб эътироф этилади ... (лексик ва грамматик), лекин суз учинчи семантик катламнинг ташувчиси хам була олиши мумкин масалан: маъно хосил килувчи суз агар лексик маъно битта сузга тегишли булса ва грамматик маъно бутун бир сузлар синфига тегишли булса, унда суз хосил килувчи киймат лексик киймат уртасида оралик деб тан олиниши керак булади

Аффиксларнинг енг мухим вазифаларидан бири мустакил маънони ифодалаш кобилияти булмаган такдирда хам суз хосил килиш кобилиятидир. Шаклдош кушимчалар суз шаклларини яратиш учун хизмат киладиган турли шаклдошларни, масалан, айрим сифатларнинг устма-уст даражасини хосил килиш учун ишлатиладиган -isimo кушимчасини уз ичига олади: bueno -buenísimo.

Яна бир мисол тарикасида - ero кушимчасининг семантик ва функционал хусусиятларини куриб чикамиз: куриб чикилаётган аффикснинг суз ясовчи маъносининг асосий компоненти "касб" aduanero, jornalero булиб, семантик богланиш тури ясовчи узакка бевосита боглик. "( obra ^ obrero, barba ^ barbero)." хосил килувчи узакли от билан белгиланган объектга нисбатан жой "( flor ^ florero, ropa ^ ropero).

Биз танлаган тил материали тахлили шуни курсатадики транспозицион каторларда суз ясалишининг махсулдорлик ва конуният характерига таъсир этувчи омил суз ясовчи аффикс ва ясовчи асоснинг семантик муносабатидир.

Суз ясовчи ва форма ясовчилар хакида проф. А. Гуломов, жумладан, куйидагиларни ёзади: „Суз ясовчи аффикслар узак - негизга кушилиб, лексик маънони узгартириб, янги суз хосил килади. Форма ясовчи аффикслар янги суз хосил килмайди, маънони кескин равишда узгартириб юбормайди, балки хар хил оттенкалар орттиради ва булар грамматик маънога эга булади"'. Бошка ишларда хам суз ясовчи ва форма ясовчилар деярли шундай таърифланади. Бундай таъриф ходисанинг мохиятини аник ифода этмаса-да („суз маъносини узгартиради", „маънони бошка килмайди" дейиш), суз ясовчи билан форма ясовчининг фаркини курсата олади.

Суз ясовчи элементларнинг функционал хусусиятларини урганиш уларнинг таснифловчи ёки аникловчи хусусиятни ифодалаш кобилиятини курсатади. Таснифловчи хусусият маънонинг кушимчалар ёрдамида узгариши жараёнида ифодаланади. Масалан, феъл узагига - miento кушимчасининг кушилиши иш-харакат, жараён, натижани

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

билдирувчи отларнинг куринишини келтириб чикаради: mover - movimiento, casar -casamiento, lavar - lavamiento.

Бу мисоллар нейтрал контекстдаги сифатловчи хусусиятни ифодалайди, лекин биз у ёки бу сузлардан фойдаланишда турли стилистик боглик контекстларга х,ам дуч келамиз ва уларда суз ясовчи шаклдош нут; услубини акс эттиради. Мисол тарикасида публицистикадан кичик парчалар ва услубий буёкли аффикслар асосида тузилган сузлардан фойдаланиладиган сузлашув нутки услубига оид мисоллар келтирамиз: Los mejores de la celeste y blanca fueron los dos mencionados, por ese chispazo de genio... (публицистик). Claridad sí que tuvo el conjunto de Bianco para marcar, tras un excelente cabezazo de Rubén Ramírez, el único gol (публицистик). Con su manaza volcó la taza. (сузлашув тилида). La saludó con un sombrerazo. (сузлашув тилида).

Испан аффиксларининг семантик ва функсионал хусусиятларини тавсифлашда, биз, биринчи навбатда, испан тилидаги кичрайтирувчи, катталаштирувчи, камайтирувчи, камситувчи ва эркаловчи кушимчаларига тегишли булган эмоционал бах,оловчи маънони ифодалаш кобилиятини кайд етишни мух,им деб х,исоблаймиз. камайтирувчи (-ito/-ita, -illo/-illa, -ico/-ica, -ete, -ín/-ina, -ejo/-eja, -uelo/-uela), катталаштирувчи (оte /- ota, -on/-ona, -azo/-aza). камситувчи (--orro/-orra, -ucho, -azo/-aza, -ote/- ota, -uza, -acho) га тегишли булган эмоционал ва бахоловчи маънони шакллантириш кобилиятини таъкидлашни мухим деб хисоблаймиз.

Лингводидактик максадларда биз лексик транспозиция асосида испан тили огзаки нуткини ургатиш учун лингвистик материал танлашнинг мух,им мезонлари сифатида аффиксларнинг мунтазамлик хдмда мах,сулдорлик тушунчаларини куриб чикишга этибор каратдик.

Мунтазамликнинг юкори коэффициенти шакллантирувчининг ишлаб чикарувчи асосни узгартириш оркали узига хос маъно кушиш кобилиятига асосланади. Купинча мунтазам аффикслар нафакат огзаки бутунликнинг бир кисми сифатида, балки алох,ида, суздан ташкарида х,ам маълум бир маъно билан богланади: "мунтазам аффикслар, коида тарикасида, сузловчи томонидан аник тан олинган ва суздан ташкарида фаркланадиган эркин маънога эга"

Транспозицион каторларда суз ясалишининг иккинчи мух,им мезони унумдорликдир: "бундай бирликлар мах,сулдор деб аталади ва улар маълум бир давр тилида янги бирликлар ясашда намуна булиб хизмат килади. Агар биз тилнинг алох,ида элементларининг (масалан, морфемаларнинг) мах,сулдорлиги хдкида гапирадиган булсак, биз уларнинг янги суз шакллари ва янги сузларни х,осил килиш кобилиятини назарда тутамиз " Е.С. Кубрякованинг сузларига кура, "мах,сулдорлик ... суз ясалиш каторининг микдорий характеристикаси: модел уз моделига кура тилда унлаб, хдтто юзлаб суз ясовчилар яратилганда унумли хисобланади" дея такидлайди.

Айрим аффикс гурух,лари учун конуният ва мах,сулдорлик тушунчалари бирлаштирилган булса, бу куп сонли суз ясовчилар билан ифодаланган ва х,озирги вактда янги сузларни яратиш кобилиятини саклаб колган тил материалини тах,лил килиш ва танлаш жараёнида биз эътиборимизни испан тилидаги префикс кушимчаларнинг унумдорлиги ва мунтазамлигига каратдик. Префиксация илдиздан олдинги суз ясовчи морфемалар оркали суз ясаш усули сифатида сузнинг лексик маъносини узгартиради. Префикслар билан ифодаланган маънонинг табиати узига хосдир: "сузга префикс

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кушилиши одатда сузнинг маъносини тубдан узгартирмайди, факат унга маълум бир маъно кушади"

Префикслар ва кушимчалар уртасидаги асосий фарклар уларнинг катта автономлиги. улардан фойдаланишни тартибга солувчи кам микдордаги чекловлар ва ишлаб чикарувчи асосдан нисбий мустакилликдир: "Улар флексиянинг таъсиридан мустакил булиб, сузнинг грамматик хусусиятлари хакида маълумот олиб юрмайди" Бу кушимчаларга нисбатан префикслар билан купрок ишлашга олиб келади. Бу тенденциялар, хусусан, испан тилига хосдир. Н.Д. Арутюнованинг таъкидлашича. испанча префикслар лексик семантикадаги транспозиция жараёнларини белгилайди.

Префиксларнинг ишлашини тахлил килиш уларнинг кенг комбинацион имкониятларини курсатади: "нуткнинг турли кисмларидаги сузларга бир хил холда бириктирилиши мумкин булган префикслар хам мавжуд. Бу, хусусан, испан тилида hacer - rehacer, unión - reunión, animado - reanimado.

Испан тилининг префиксларини танлаш, хусусан, уларнинг мунтазамлик даражасини аниклаш асосида амалга оширилади. Бунинг учун биз О.С.Суарес, Ф.Х. Риудаветс, Х.К.Агъяр ва Г.Родригесларнинг, испан тилининг префикс морфолексик муносабатларини белгиловчи 134109 дан зиёд мисолларини тахлил килиш асосидаги тадкикотларида келтирилган маълумотлардан фойдаландик. Энг кенг таркалган префикслар: des- , in-, re-, trans-, pre- (Suárez O.S., Carreras Riudavets F.J., Pérez Aguiar J.R., Rodríguez G.R. Relaciones morfoléxicas prefíjales del español// Procesamiento del Lenguaje Natural. URL: http://www.gedlc.ulpgc.es/art_ps/art36.pdf).

Шунингдек, биз испанча суффикслар лугатида келтирилган маълумотлардан фойдаландик (El Diccionario de sufijos de la lengua española (DISULE). URL: http://www.sufijos.lli.ulaval.ca/). Унда 29 000 дан ортик испанча сузларнинг расмий таркибий кисмлари буйича тахлил такдим этилган ва функционал, категорик ва лексик хусусиятлар ва уларнинг ишлаб чикариш имкониятлари келтириб утилган.

Лугатда кушимчалар туркум ва вазифавий маъно ифодалаш кобилиятига кура таснифланади. Шундай килиб, категорик маъно ифодаси куйидаги кушимчалар гурухларини белгилайди:

1. Номловчи деноминатив гурух (canadiense ^ Canadá; aromatizar ^ aroma; cotorrear ^ cotorra; gordura ^ gordo; azucarera y azucarero, a ^ azúcar; rápidamente ^ rápida ва бошкалар).

2. феълли гурух (lavadora ^ lavar; tiradero ^ tirar; recomendación ^ recomendar; estacionamiento ^ estacionar; х.к.).

3. Сонларга оид гурух (veintena ^ veinte; noventa ^ nueve; onceavo ,a ^ once; х.к.) (уша ерда).

Лугатда кушимчалар оркали кириб келган функционал маънолар тахлили берилган. Ишлаб чикувчиларнинг фикрига кура, функционал маъно кушимчаларнинг маълум бир грамматик категорияни ифодалаш кобилияти билан боглик. Шундай килиб, лугатда испанча кушимчаларнинг куйидаги функционал хусусиятлари таъкидланган:

- сузларда роднинг узгарувчанлик функцияси (azucarero, a ^ azúcar; onceavo, a ^ once; certísimo, a ^ cierto); (gordura ^ gordo; azucarer ^ azúcar; lavadora ^ lavar; recomendación ^ recomendar; veintena ^ veinte; aleta ^ ala); (tiradero ^ tirar; estacionamiento ^ estacionar; corpachón ^ cuerpo; х.к.);

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

- феъл ясалиш функцияси (aromatizar ^ aroma; cotorrear ^ cotorra);

- равишлар ясаш функцияси (rápidamente ^ rápida);

- сонларни хосил килиш функцияси (noventa ^ nueve) (уша ерда). МУ^ОКАМА

Суз ясалиш моделларининг функционал хусусиятларини аниклаш испан тилидаги суз ясалиш моделларининг суз ясалиш махсулдорлиги ва конуниятлари хакида етарлича тугри тасаввур беради. Бундан ташкари, лугатда суз ясовчиларни ифодалаш учун ишлатиладиган ва лингводидактик максадларда хам кулланилиши мумкин булган моделни тавсифлаш структурасини ишлаб чикишга имкон беради. Шундай килиб, узгарувчан родга эга булган от моделларида семантик асос билан чегараланган куйидаги гурухлар ажратилади:

Узгарувчан родли от суз бирикмаси доирасида суз ясовчи моделлари билан ифодаланган умумий маъно "муносабат" нинг асосий маъноси билан боглик булиб, феъл ва сонлардан от ва сифатларнинг шаклланишида намоён булади. ^олаверса, испанча аффиксларни танлаш биз томонимиздан уларнинг конуниятини, яъни статистик маъно сифатида микдорий тавсифини хисобга олган холда амалга оширилди. Бу хусусият "сузларнинг суз ясовчи бирликларни хосил килиш хамда лексик тахмин ва мустакил семантизация учун олд шартлар яратиш кобилияти" сифатида суз ясалиш маъноси тамойилини амалга ошириш билан бевосита богликдир О.С.Суарес. Ф.Х. Риудаветс, Х.К. Агъяр и Г. Родригес томонидан олинган маълумотларга таяндик. 134109 та шаклни камраб олувчи тил корпуси материали асосида суз ясовчи кушимчалари таксономиясини ишлаб чикиш жараёнида (Suárez O. S., Carreras Riudavets F.J., Pérez Aguiar J.R., Rodríguez G.R. Relaciones morfoléxicas prefíjales del español /Procesamiento del Lenguaje Natural. URL: http://www.gedlc.ulpgc.es/art_ps/art36.pdf.).. Улар нуткнинг турли кисмлари билан узаро таъсири, уларнинг семантик хусусиятлари ва замонавий испан тилида транспозитив моделларни ифодалаш частотаси буйича испан кушимчалари тупламини тайёрладилар. Мисол тарикасида -al кушимчасини киритувчи маколани келтирамиз. -al кушимчаси

Сифат ва отларни бошка отлар, сифатлар ва баъзан феъллар билан боглайдиган кушимча. Отдан ясалган сифатларда "муносабат, мансублик" (масалан, aspectual), аслиятдан сифат ёки хусусиятнинг мавжудлиги (масалан, toral), гурух, оилага мансублик каби маъноларни беради. (orquidal) ХУЛОСА

Хулоса килганда шуни таъкидлаш керакки, филолог талабаларга лексик транспозиция асосида испан тили огзаки нуткини шакллантириш жараёнида ушбу суз ясалиш моделларини узлаштиришнинг максадга мувофиклиги аник. Суз ясалиш моделларининг юкори конуниятлилик коэффициенти суз ясовчи хосил килиш жараёнида пайдо буладиган семантик хусусиятларни ва хосил килувчи асосни узгартириш жараёнида пайдо буладиган функционал ва расмий хусусиятларни тушуниш зарурлигини белгиловчи асосий омилга айланади. Бизнинг фикримизча. суз ясовчи шакллантирувчилар (кушимчалар ва префикслар) чет тилини укитиш объектлари каторига киритилиши керак. Уларнинг юкори даражада таркалиши шахснинг самарали шаклланишини таъминлайди ва чет тилининг коммуникатив компетенциясининг таркибий кисмлари, шунингдек, чет тил нутк фаолиятининг рецептив ва махсулдор турларини ривожланишига таъсир килади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Бундан ташкари, лексик компоненсияни чукур англашнинг суз ясалиш моделларини узлаштириш, у ёки бу суз ясовчи кайси грамматик туркумга мансублигини тан олишнинг урни яккол намоён булади. Бу грамматик, лексик, суз ясалиши, айрим холларда стилистик маъноларни тушунишга каратилган огзаки нуткни шакллантиришнинг окилоналигини белгилайди. Ушбу илмий иш аффикс суз ясалиш моделлари асосида лексик компетенцияни шакллантиришнинг узига хос хусусиятларини урганишга багишланган.

REFERENCES

1. El Diccionario de sufijos de la lengua española (DISULE). URL:http://www.sufijos.lli.ulaval.ca/introduccion/caracterizacion-de-los- sufijos/nexos-funcionales-y-nexos-categoriales/) ва автоматлаштирилган FLAPE (Flexionador y Lematizador Automático de Palabras del Español. URL: http://www.gedlc.ulpgc.es

2. Suárez O. S., Carreras Riudavets F.J., Pérez Aguiar J.R., Rodríguez G.R. Relaciones morfoléxicas prefíjales del español /Procesamiento del Lenguaje Natural. URL: http://www.gedlc.ulpgc.es/art_ps/art36.pdf.

3. А. Х,ожиев., Олий укув юртларининг филология факультетлари студентлари учун кулланма ТОШКЕНТ У^ИТУВЧИ 1989. 29-33 бетлар

4. Арутюнова Н.Д. Морфология ва суз ясалиши муаммолари: Испан тили материали асосида 303-бет

5. Арутюнова Н.Д. Морфология ва суз ясалиши муаммолари: Испан тили материаллари асосида. М.: Славян тиллари маданияти. 2007. 133-бет

6. Е. А. Земская словообразование как деятелъност, Москва, 2007, Современнйи русский язык

7. Кубрякова Е.С. Суз ясалиши. М . : Наука. 1965. 21-бет

8. Земская Е.А. Замонавий рус тили ва суз ясалиши. Дарслик.М .: Флинта. 2011. 36-бет

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.