Научная статья на тему 'Кузги юмшоқ буғдойнинг янги маҳаллий тизмаларида маҳсулдорлик ва дон сифати кўрсаткичларини баҳолаш'

Кузги юмшоқ буғдойнинг янги маҳаллий тизмаларида маҳсулдорлик ва дон сифати кўрсаткичларини баҳолаш Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
4
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
юмшоқ буғдой / нав / тизма / оқсил / клейковина / ИДК кўрсаткичи / шишасимонлик. / bread wheat / variety / line / protein / gluten / IDK index / glassiness.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Дилмуродов Шерзод Дилмуродович

Ҳозирги кунда ер юзида содир бўлаётган иқлим ўзгариши, ҳаво ҳароратининг кўтарилиши ва қурғоқчиликнинг юзага келаётгани Ўзбекистон Республикасининг жанубий вилоятларида етиштирилаётган буғдойнинг (Triticum aestivum L.) дон сифатига салбий таъсир кўрсатмоқда. Ушбу муаммони ҳал этиш мақсадида юмшоқ буғдойнинг дурагайлаш йўли билан яратилган маҳаллий 23 та тизмалари дон сифат кўрсаткичлари андоза Гром ва Ғозғон навларига таққослаб ўрганилди. Юмшоқ буғдой тизмаларини назорат кўчатзорида экиб ўрганишдан асосий мақсад янги юмшоқ буғдой навларини яратиш билан бирга суғориладиган майдонларга мослашган, ҳосилдор, дон сифат кўрсаткичлари юқори бўлган тизмаларни ажратиб олиш ва агроэкологик нав синаш, рақобатли нав синаш кўчатзорларига ўтказишдан иборат. Танлаб олинган андоза навлар жорий йилда жанубий вилоятларда энг катта майдонга экилган. Тажрибада нав ва тизмалар 3 та қайтариқда жойлаштирилди ҳамда маълумотлар статистик таҳлил қилинди. Нав ва тизмаларнинг дон сифат кўрсаткичларидан оқсил миқдори, клейковина миқдори, клейковина кучланиш ўлчагич (ИДК) кўрсаткичи, дон шишасимонлиги каби муҳим кўрсаткичларига баҳо берилди. Генетик жиҳатдан дон сифати юқори бўлган тизмалар танлаб олинди ҳамда кейинги босқичга ўтказилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The assessment of productivity and quality of the grains of new local lines of winter wheat

The climate change, rising temperatures and drought taking place globally nowadays are affecting the quality of wheat (Triticum aestivum L.) grains grown in the southern regions of the Republic of Uzbekistan. In order to address this problem, researchers have compared grain quality indicators of 23 local lines of common wheat, bred by hybridization method, with standard varieties of ‘Grom’ and ‘Gozgon’. The main goal of the research into the wheat lines in the test nursery was to select high-crop, high-quality lines adapted to irrigated areas, as part of breeding new varieties of wheat and transfer to agro-ecological competitive variety. The selected standard varieties were planted in the largest area in the southern regions this year. In the experiment, the varieties and lines were placed in 3 replicates, and the data obtained were statistically analyzed. Important indicators of the quality of grain varieties and lines, such as the content of protein, gluten, Gluten Deformation Meter (IDK) index and grain vitreousness have been subject to evaluation. The lines of genetically high-quality grain after being selected were transferred to the next stage.

Текст научной работы на тему «Кузги юмшоқ буғдойнинг янги маҳаллий тизмаларида маҳсулдорлик ва дон сифати кўрсаткичларини баҳолаш»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-2-7 UDC: 633.111.1; 631.527.3

КУЗГИ ЮМШОК БУРДОЙНИНГ ЯНГИ МАХАЛЛИЙ ТИЗМАЛАРИДА МАХСУЛДОРЛИК ВА ДОН СИФАТИ КУРСАТКИЧЛАРИНИ БАХОЛАШ

Дилмуродов Шерзод Дилмуродович,

кишлок хужалиги фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), катта илмий ходим, Жанубий де^кончилик илмий-тадкикот институти, ORCID: 0000-0003-1671-8554, e-mail: s.dilmurodov@mail.ru

Кириш

Бугдойнинг (ТгШсыш авзйуыш Ь.) жах,он-даги коллекция навлари ва намуналари-ни урганиш, уларни мах,аллийлаштириш билан бир каторда синтетик селекция асосида олинган мах,аллий дурагай ашё-лар, тизмаларни х,ар томонлама урганиш, андоза навлардан юкори курсаткичга эга тизмаларни нав синовларига утказиш ва ишлаб чикаришга жорий килиш х,ам селекция йуналишининг асосий вазифаларидан бири х,исобланади [1, 58-б; 2, 35-б; 3, 114-б].

Хозирги кунда жах,онда етиштирилаёт-ган бугдой донининг 15-20% кучли бугдой талабига жавоб берса, 50-55% кучсиз буг-дойдир. Ушбу кучсиз бугдой унига 20-40% кучли бугдой кушилсагина сифатли нон бериши мумкин [4, 82-б].

Д.Т. Жураев ва бошкалар юмшок буг-дойнинг 100 та генотипини оптимал ва кечки муддатларда экиб, бошоклаш - пи-шиш давридаги иссикликнинг дон сифат курсаткичларига таъсирини урганишди [5, 64-б]. Яъни дон сифатининг юкори бу-лиши нав ва тизмаларнинг генетик хусуси-ятларига боглик булса-да, иссик шароитда дон сифати кескин пасайганлиги аниклан-ди [6, 136-б]. Ш. Хазраткулова ва бошка-лар 30 та бугдой генотипини турли хил тупрок ва ицлим шароитларида урганиб, дон сифатига ташки мух,ит омилларининг

Аннотация. ^озираи кунда ер юзида со-дир булаётаан иклим узаариши, цаво царора-тинина кутарилиши ва кургокчиликнина юза-аа келаётаани Узбекистон Республикасинина жанубий вилоятларида етиштирилаётаан бугдойнина (ТгШсит aestivum L.) дон сифатиаа салбий таъсир курсатмокда. Ушбу муаммони цал этиш максадида юмшок, бугдойнина дура-аайлаш йули билан яратилаан мацаллий 23 та тизмалари дон сифат курсаткичлари андо-за Гром ва Гозгон навлариаа таккослаб ураа-нилди. Юмшок бугдой тизмаларини назорат кучатзорида экиб ураанишдан асосий максад янаи юмшок бугдой навларини яратиш билан бираа сугориладиаан майдонлараа мослашаан, цосилдор, дон сифат курсаткичлари юкори булаан тизмаларни ажратиб олиш ва аароэко-лоаик нав синаш, ракобатли нав синаш кучат-зорлариаа утказишдан иборат. Танлаб олин-аан андоза навлар жорий йилда жанубий вило-ятларда эна катта майдонаа экилаан. Тажри-бада нав ва тизмалар 3 та кайтарикда жой-лаштирилди цамда маълумотлар статистик тацлил килинди. Нав ва тизмаларнина дон сифат курсаткичларидан оксил микдори, клейковина микдори, клейковина кучланиш улчааич (ИДК) курсаткичи, дон шишасимонлиаи каби муцим курсаткичлариаа бацо берилди. Генетик жицатдан дон сифати юкори булаан тизмалар танлаб олинди цамда кейинаи боскичаа утка-зилди.

Калит сузлар: юмшок бугдой, нав, тизма, оксил, клейковина, ИДК курсаткичи, шишаси-монлик.

ОЦЕНКА ПРОИЗВОДИТЕЛЬНОСТИ И КАЧЕСТВА ЗЕРНА НОВЫХ МЕСТНЫХ ЛИНИЙ ОЗИМОЙ МЯГКОЙ ПШЕНИЦЫ

Дилмуродов Шерзод Дилмуродович,

доктор философии по сельскохозяйственным наукам (PhD), старший научный сотрудник Южного сельскохозяйственного научно-исследовательского института

Аннотация. В настоящее время глобальное изменение климата, повышение температуры и засуха негативно сказываются на качестве зерна пшеницы (Triticum aestivum L.), выращиваемой в южных регионах Республики Узбекистан. Для решения поставленной задачи были изучены 23 местные линии мягкой пшеницы, созданные методом гибридизации, путем сравнения показателей качества зерна со стандартными сортами Гром и Гозгон. Основная цель изучения линий мягкой пшеницы в контрольном питомнике - выделение высокоурожайных, высококачественных линий, адаптированных к орошаемым территориям, в рамках создания новых сортов мягкой пшеницы и передачи на агроэкологическое конкурсное сортоиспытание. Отобранные стандартные сорта в текущем году были высажены на самой большой площади в южных регионах. В эксперименте сорта и линии были размещены в 3-кратной повторности, и полученные данные были статистически проанализированы. Оценивались важные показатели качества зерна сортов и линий, такие как содержание белка, клейковины, показатель измерителя деформации клейковины (ИДК) и стекловидность зерна. Линии зерна генетически высокого качества были отобраны и переведены на следующий этап.

Ключевые слова: мягкая пшеница, сорт, линия, белок, клейковина, показатель ИДК, стек-ловидность.

THE ASSESSMENT OF PRODUCTIVITY AND QUALITY OF THE GRAINS OF NEW LOCAL LINES OF WINTER WHEAT

Dilmurodov Sherzod Dilmurodovich,

Doctor of Philosophy in Agricultural Sciences (PhD), Senior Researcher,

Southern Agriculture Scientific Research Institute

Abstract. The climate change, rising temperatures and drought taking place globally nowadays, are affecting the quality of wheat (Triticum aestivum L.) grains grown in the southern regions of the Republic of Uzbekistan. In order to address this problem, researchers have compared grain quality indicators of 23 local lines of common wheat, bred by hybridization method, with standard varieties of

сезиларли таъсирини аницлади [7, 920-б]. Шунингдек, бугдойнинг 1000 та дон вазни, дон натураси кабиларнинг юцори булиши дон сифатининг ошишига ижобий таъсир цилади [8, 59-б].

E.L. Heffner ва бошцаларнинг тажри-басига кура, икки хил бипрентал бугдой навларининг дон сифат курсаткичлари геном селекцияси ва маркерларга асослан-ган селекция билан таццосланганда, геном селекциясида олинган натижалар аниц-лиги юцори булди [9, 2598-б]. Турли хил агроэкологик минтацада (D. Atanasova) бугдойнинг дон сифати курсаткичлари 16 та нав сифат даражасига кура 2 гурухга бу-либ урганилди ва минтацанинг клейковина мицдори узгаришига таъсири юцорили-ги аницланди [10, 122-б].

Эроннинг ёгин мицдори кам булган лалмикор худудида кузги юмшоц бугдой навларининг мослашувчанлиги фермер ху-жаликлари кесимида урганилганда, PATO/ CAL/3/7C//BB/CNO/5/CAL//CNO генотипи Гарбий Эрондаги баъзи фермер хужаликла-ри далаларига мос экин эканлиги, истиц-болли G'afg'az//F9.10/Maya"s" ва Momchil/ Katyal генотиплари эса мослашувчанлик даражаси юцорилиги аницланган ва яхши хосилдорликка эришилган. [11, 31-б].

Кузги юмшоц бугдойнинг цургоцчи-ликка чидамлилиги халцаро журналлар-да чоп этилган 283 та илмий мацоланинг мета-тахлили ёрдамида урганилди ва тах-лил цилинди. Бунда цадимий генотиплар, ёввойи диплоидлар, маданий диплоид-лар, тетраплоидлар ва цадимий гексапло-идларнинг цургоцчиликка чидамлилиги аницланди. Бундай генотипларнинг асо-сий афзалликлари илдиз биомассасининг юцорилиги, барг сатхининг кичиклиги ва юцори ер устки биомассаси билан боглиц эканлиги тадциц этилган [12, 127-б].

Ицлим узгариши билан боглиц такро-рий цургоцчилик бугдойнинг (Triticum aestivum L. ва T. turgidum L.) глобал мах-сулдорлигини чеклайдиган асосий омил-лардан биридир. Бутун дунёда цургоц-чиликка чидамли янги навлар яратиш ва

жорий этишда куплаб тадцицотлар олиб борилмоцда. Бироц х,амма генлар х,ам бир-дек цургоцчиликка чидамли эмас. Бундан ташцари, бугдой структуравий жих,атдан мураккаб ва катта геномга эга. Шундай экан, бугдой навларининг цургоцчиликка чидамлилик хусусиятини ошириш учун феномика, биокимё ва геномика методла-рини узаро боглиц х,олда урганиш яхши самара бериши таъкидланган [13, 936-б].

Австралия гермоплазмасидан сариц занг ва цунгир занг (кам даражада) касалликла-рига чидамли генлар мавжуд булган геноти-плар олинган. Занг касалликларига чидамлилик генлари комбинациялашган х,олда уз таъсирини курсатади. Yr18/Lr34 ва Yr29/ Lr46 генлари комбинациялари цунгир занг ва сариц занг касалликларига чидамлилик-ни назорат цилиши аницланди [14, 577-б].

Хиндистонда ицлим узгариши натижа-сида янги зараркунанда ва касалликлар пайдо булиши ярим пакана касалликларига чидамли бугдой навлари яратишга сабаб булди. Бугдой ишлаб чицаришда поя занги (Ug 99) каби касаллик цузгатувчила-рининг янги ирцлари эволюцияси жиддий ташвиш уйготмоцда. Усиб бораётган ах,о-лининг озиц-овцат мах,сулотларига булган эх,тиёжини цондириш учун бугдой ишлаб чицаришни 1,6 фоизга ошириш талаб эти-лади. Бунга эса биотик ва абиотик стресс-ларга чидамли бардошли навлар яратиш орцали эришиш мумкин [15, 292-б].

Репродуктив ривожланиш даврида цургоцчилик стресси бугдой бошогидаги донлар сони ва х,осилдорлигини кескин камайтириши мумкин, аммо ицлим узга-риши шароитида бундай таъсирнинг мик-дорий бах,оланиши номаълум. Марказий ва Шарций Европада бугдой навларининг цургоцчиликка чидамлилиги туфайли сацлаб цолинадиган х,осил 10-23% бул-ганлиги аницланган. Репродуктив риво-жланиш даврида цургоцчилик стрессига чидамлилик юцори х,осил олиш имкония-ти ва Европада ицлим узгариши шароити-да бугдой х,осилдорлиги барцарорлигини таъминлаши таъкидланган [16, 2550-б].

'Grom' and 'Gozgon'. The main goal of the research into the wheat lines in the test nursery was to select high-crop, high-quality lines adapted to irrigated areas, as part of breeding new varieties of wheat and transfer to agro-ecological competitive variety. The selected standard varieties were planted in the largest area in the southern regions this year. In the experiment, the varieties and lines were placed in 3 replicates, and the data obtained were statistically analyzed. Important indicators of the quality of grain varieties and lines, such as content of protein, gluten, Gluten Deformation Meter (IDK) index and grain vitreousness have been subject to evaluation. The lines of genetically high quality grain after being selected were transferred to the next stage.

Keywords: bread wheat, variety, line, protein, gluten, IDK index, glassiness.

Бугдойнинг вегетатив ривожланиш бос;ичида булган курго;чилик ёки шур стресси бошо;нинг ривожланишига сези-ларли таъсир курсатади х,амда бошо;даги донлар сони ва вазнини камайтириб, х,о-силдорлик пасайишига олиб келади [17, 1310-6].

Юмшо; бугдойнинг 8х8 диаллел дура-гайлаш натижасида олинган авлодларнинг бир бошо;даги донлар сони, бошо;чалар сони ва 1000 та дон вазни х,осилдорликка фенотипик ва генотипик ижобий корре-лятив богли;ликда эканлиги ани;ланган. Усимлик буйининг баландлиги дон х,осил-дорлиги билан генотипик ижобий корре-лятив богли;ликда булса, салбий фенотипик богли;ликда эканлиги кузатилган [18, 1778-б].

1950-2002 йиллар оралигида юмшо; бугдой етиштириш дастури доирасида 200 мингдан орти; дурагайлаш ишлари амалга оширилган булиб, ушбу дурагай ав-лодлардан 10 мингдан орти; тизмалар ер юзининг турли и;лим шароитларида си-наб курилиши натижасида 500 дан орти; янги юмшо; бугдой навлари яратилган х,амда 40 миллион гектардан орти; май-донга экилган [19, 104-б].

Бугдойнинг курго;чиликка чидамли-лиги куплаб генлар томонидан бош;ари-ладиган хусусиятлар жамланмаси булиб, уни тули; бах,олаш учун таш;и мух,ит

омиллари катта таъсир курсатади [20, 936-б].

Дунёда 220 миллион гектар майдонда бошо;ли дон экинлари етиштирилиб, юмшок; бугдой экини бу майдоннинг 30 фои-зини ташкил этади ва аксарият майдонлар абиотик омиллар таъсирига учрайди. Бурдой ривожланиш даврининг хар ;андай бос;ичида исси;лик таъсирига учраши мумкин. Бугдойнинг усиши ва ривожлани-ши учун уртача хаво харорати 18 - 250С бу-либ, 32 0С дан ошганда, салбий таъсир кур-сата бошлайди. Хаво хароратининг 320С дан ошиши репродуктив органларга кучли таъсир этиб, ривожланиш фазаларининг урта ва кечки бос;ичларида дон тулиш жараёнига катта салбий таъсир курсатади [21, 1711-б].

Б.И. Сандухадзе фикрига кура (2010), кузги юмшо; бугдойнинг дон сифатига кескин таъсир этувчи абиотик омиллар йиллар давомида тез-тез такрорланмай-ди. Дон сифатининг ю;ори булиши генетик хусусиятларга богли; булиб, бир хил агротехник тадбирлар утказилган ша-роитда узгарувчан булмайди [22, 64-б].

Материал ва методлар

Тажриба давомида фенологик кузатиш хисоб ва тахлиллар (Бутун иттифо; Усим-ликшунослик института ВИР, 1984) услуби буйича олиб борилди [23, 89-б]. Тажриба на-тижалари Б.А. Доспехов (1985) услуби асо-сида математик-статистик тахлил ;илинди [24, 231-б]. Тад;и;отда дала тажрибалари рендомизаялари схемаси GenStat 13 дасту-рининг Alpha lattice design асосида тузилди.

Тажриба даласида етиштирилган кузги бугдой донининг технологик сифат кур-саткичлари «Методические рекомендации по оценке качества зерна» [5], «Методы биохимического исследования растений» [3] услубий ;улланмалари, клейковина ми;дори ГОСТ 13586-1-68, дон шиша-симонлиги ГОСТ 10987-76, дон намлиги ГОСТ 13586-5-93, дон натураси ГОСТ 304055, 1000 та дон вазни ГОСТ 10842-89 буйича та;;ослаб урганилди.

Тад;и;от Каш;адарё вилоятининг Кар-ши тумани худудида жойлашган ДДЭИТИ

Кашкадарё филиалининг сугориладиган дала тажриба майдонида олиб борилди. Тажриба даласида юмшок бугдойнинг х,о-силдор, дон сифати юкори намуналари селекция кучатзорида 23 та тизма, андоза Гозгон, Гром навлари 3 кайтарикдан экиб урганилди. Хар бир делянканинг хисобга олинадиган майдони 10 м2 дан иборат.

Фенологик кузатишлар хар бир фаза-нинг бошланиши 10% усимликда ва ялпи 75% усимликда хосил булганда аниклан-ди. Хар бир нав ва тизма усимлиги буйи (10 тадан тулик усимлик буйи) урим-йигим олдидан улчаб олинди. Хосилдор-ликни аниклаш учун хар бир делянка се-лекцион комбайнда уриб олинди ва хосил-дорлик аникланди.

Тадк;ик;от натижалари

Республикамизнинг сугориладиган майдонларида юмшок бугдойнинг энг яхши навларини яратишда доннинг тарки-би ва унинг сифат курсаткичлари, ташки мухит ва агротехник тадбирлар бугдой сифатига кучли таъсир этади. Нав тупрок -иклим шароитида юмшок бугдойнинг дон хосилдорлигини урганиш мухим ахамият-га эга. Галлачиликда дон хосилдорлиги ва дон сифатини оширишда юкори махсул-дор навлардан фойдаланиш лозим.

Юмшок бугдой тизмаларини назорат кучатзорида экиб урганишдан асосий максад янги юмшок бугдой навларини яратиш доирасида сугориладиган май-донларга мослашган, хосилдор, дон сифат курсаткичлари юкори булган тизмаларни ажратиб олиш ва агроэкологик нав синаш, ракобатли нав синаш кучатзорларига ут-казишдан иборат.

Хосилдорлик тизими унсурлари каби бошокнинг узунлиги ва бошокдаги бошок-чалар сони, асосан, навдорлик хусусият-лари билан боглик булиб, бу бироз фарк билан белгиланган. Махсулдор тупланиш, бошокдаги донлар сони ва 1000 та дон вазни ташки мухит билан узаро алокада бул-са-да, хосилдорлик юкори булишида катта роль уйнайди.

Нав ва тизмалар хосилдорлиги 3 кайта-рикнинг уртача натижаларига кура 51,3-

89,8 ц/га, андоза Гозгон нави хосилдорлиги 75,7 ц/га ва Гром нави хрсилдорлиги 65,8 ц/га ни ташкил этди. Гозгон навида юко-ри хосилли 6 та тизма борлиги аникланди. Статистик тахлил натижаларига кура, андоза Гозгон нави билан бир хил хосилдор-ликни курсатган 4 та тизма ва паст хосилли 14 та нав ва тизмалар борлиги аникланди.

Олинган натижаларга кура, KRBW 18-29 тизмаси 89,8 ц/га, KRBW18-18 тизмаси 86,9 ц/га, KRBW18-14 тизмаси 86,7 ц/га юкори хосилдорликка эга экан-лиги аникланди ва танлаб олинди.

1000 та дон вазни. Навлар 1000 дона уруг вазнига кура 4 гурухга булинади:

1) жуда йирик донли - 50 г дан ортик;

2) йирик - 41-50 г; 3) уртача йирик - 31-40 г; 4) майда - 30 г дан кам.

Олиб борилган тад;и;от давомида нав-ларнинг 1000 дона дон вазни 1-гурухга тугри келадиган 1 та тизма KRBW18-19 борлиги ани;ланиб, 1000 та дон вазни 50,7 г ни ташкил этди. Иккинчи гурухга мансуб, дон огирлиги 41-50 г булган нав ва тизмалар сони 16 тани ташкил этган булса, уртача йирик донли 31-40 г булган нав ва тизмалар сони 8 тани ташкил этди. Минг дона дон вазни 30 г дан кам булган майда донли тизмалар борлиги кузатил-мади.

Андоза Гозгон навининг 1000 та дон ваз-ни 42,7 г ни ташкил этган булса, Гром нави-да бу курсаткич энг паст - 35,7 г эканлиги аникланди. 1000 та дон вазни андоза Гозгон навидан юкори булган 13 та тизма борлиги аникланди. 1000 та дон вазни юкори булган тизмалар селекциянинг кейинги боскичла-рида синаб куриш ва дурагайлаш ишларида фойдаланиш учун тавсия этилди.

Дон натураси доннинг тулалиги ва йи-риклигини курсатувчи хусусиятлардан биридир. Тажрибада нав ва тизмаларнинг дон натураси урганилганда, 762,6-821,0 г/л булганлиги кузатилди. Андоза Гром навининг дон натураси 783,4 г/л булса, Гозгон навиники 771,8 г/л эканлиги аникланди. Урганилган барча нав ва тиз-маларда дон натураси 750 г/л дан юкори булганлиги ;айд этилди. Дон натураси ан-

доза Гозгон навидан юкори булган 22 та тизма борлиги аникланди.

Бугдой дони таркибидаги о;сил ва клейковина микдори устириш шароити, кулла-нилган агротехника усуллари, нав ва бош;а омилларга богли;. Доннинг энг мухим си-фат курсаткичларидан бири - бу технологик сифат курсаткичлари булиб, унга дон таркибидаги о;сил, клейковина микдори, дон ял-тирок;лиги, намлиги, ИДК курсаткичи, нон хажми сингари курсаткичлар киради.

Тад;и;от доирасида нав ва тизмаларнинг дон сифат курсаткичларига хам бахо берилди. Юмшок бугдойнинг дон таркибидаги о;сил ва клейковина микдори нонбоплик ва озукавийликнинг асосий курсаткичлари хисобланади. Ушбу курсат-кичларни ошириш селекционер олимлар олдидаги асосий вазифалардан биридир. Дон таркибидаги о;сил микдори ани;лан-ганда, 14,4-18,9% оралигида булганлиги ;айд этилди. Андоза Гозгон навида о;сил микдори 15,8%, Гром навида 16,7% ни ташкил этган булса, KRBW18-10 тизма-сида 18,8%, KRBW18-25 тизмасида 18,0% эканлиги ;айд этилди ва танлаб олинди.

Дон таркибидаги клейковина микдори урганилганда, 22,5-29,2% ораликда бул-ганлиги кайд этилди. Клейковина мик-дори андоза Гром навида 26,2%, Гозгон навида 28,3% ни ташкил этган булса, 28% дан юкори булган 8 та тизма борлиги аникланди.

Урганилаётган навларнинг дон намлиги 7,2-8,8% ни ташкил этди. Одатда, уруглик бугдойнинг дон намлиги 14% дан кам бул-маслиги лозим. Биз олиб борган тажрибада дон намлиги анча паст эканлиги аникланди.

Нав ва тизмаларнинг ИДК курсаткичи дон таркибидаги клейковина сифатини курсатувчи хажми хисобланади. Нав ва тизмаларнинг дон таркибида клейковина микдори билан бирга унинг сифатига хам эътибор каратиш лозим.

Клейковина сифатини бахолашда ИДК-1 асбобидан фойдаланилди. Бунда нав ва тизмаларнинг клейковина сифати, яъни ИДК курсаткичи 0 дан 120 гача шкала билан бахоланади.

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Жадвал

Нав ва тизмаларнинг ма;сулдорлик ва дон сифат курсаткичлари

(Карши, 2019-2020 йиллар)

Хосил- 1000 Дон Оксил Клейко- Дон

№ Нав номи дорлик, та дон натураси, мик- вина ИДК шишаси-

ц/га вазни, г г/л дори, % микдори, % монлиги, %

1 F03F0H (ст) 75,7 42,7 771,8 15,8 28,3 95,4 64,7

2 Гром (ст) 65,8 35,7 783,4 16,7 26,2 80,6 64,7

3 KRBW18-10 79,3 40,1 786,3 18,9 28,2 84,2 64,3

4 KRBW18-11 78,2 40,1 794 16,1 26,4 82,4 60,7

5 KRBW18-12 66,3 37,8 820 17,3 28 118,6 73,3

6 KRBW18-13 70,7 36,1 806,3 16,3 25,7 95,2 77,3

7 KRBW18-14 86,7 43,1 785,9 14,9 28,1 107,3 54,3

8 KRBW18-15 77,4 43 786,1 14,9 28 87,1 44

9 KRBW18-16 70,1 44,1 780,6 15,4 27,6 98 53,5

10 KRBW18-17 69,5 39,3 811,2 16,3 27,3 99,4 65,7

11 KRBW18-18 86,9 39,9 821 15,5 29,1 99,3 62,3

12 KRBW18-19 74,7 50,7 806,7 16,2 25,8 85,7 71,7

13 KRBW18-20 57,3 38,5 814,4 16,4 28,2 99,5 76,7

14 KRBW18-21 82,3 49,6 801,2 15,4 28,6 97 49

15 KRBW18-22 66,8 49 808,2 15,4 22,8 86,5 64,3

16 KRBW18-23 68,1 47,6 808,2 14,6 22,5 92,4 45

17 KRBW18-24 67,7 49,1 803,3 14,7 26,4 101,2 68,3

18 KRBW18-25 51,3 44,7 762,6 18 23,8 118,4 70,3

19 KRBW18-26 65,7 40 798,7 17,3 27,5 102,6 59,3

20 KRBW18-27 64,7 37,7 793,5 14,7 24,2 98,2 53,3

21 KRBW18-28 79,4 43,6 802,2 14,4 27,2 108,6 70,3

22 KRBW18-29 89,8 45,1 815,6 15 29,2 85,6 69,3

23 KRBW18-30 65,7 44,5 809,6 15,6 25,4 98,2 45,7

24 KRBW18-31 65,2 41,4 808,8 15,7 26,1 81,1 51

25 KRBW18-32 76,5 43,9 809,9 15,3 26,8 84,8 60,7

Уртача 72,1 42,7 799,6 15,9 26,3 95,5 61,6

Энг юкори 89,8 50,7 821 18,9 28,2 118,6 77,3

Энг паст 51,3 35,7 762,6 14,4 22,5 80,6 44

ЭКФ ,05 3,69 2,3 10,5 0,97 2,5

ЭКФ 0 05 (%) 4,9 5,4 1,3 3,7 5,8

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

CV (%) 3,1 3,3 0,8

Навларнинг ИДК курсаткичи бах,олан-ганда, 80,6-118,6 ни ташкил этганлиги аницланди.

Натижаларга кура, навларда ИДК асбо-бининг 76-100 гача булган шкаласини курсатган, клейковина таснифи "кучсиз цоницарли" булган нав ва тизмалар сони 19 тани ташкил этди.

Долган барча нав ва тизмаларнинг ИДК курсаткичи 100 дан баланд булганлиги цайд этилди.

Бугдой дони магзининг консистенция-си (таркибий тузилиши) ташци куриниши-

нинг цирцимига цараб шишасимон, ярим шишасимон ёки унсимон булиши мумкин. Бурдой дони магзининг (таркибий тузили-ши) консистенцияси дондаги оцсил модда-лар ва крахмал доначаларининг богланиш шаклига боглиц.

Шишасимон бугдой донида умумий оцсил мицдори унсимон бугдой донига нисбатан юцори булади.

Бурдой дони магзининг консистенция-си (таркибий тузилиши) бурдойни цайта ишлаш жараёнидаги хусусиятларини бел-гилаб беради. Яъни шишасимон магизли

дон янчилганда олинадиган ёрма микдо-ри купаяди. Бу эса, уз навбатида, навли ун тортишда юкори самарадорликка эри-шишни таъминлайди.

Шишасимонликни аниклаш учун тан-ламасдан 100 та дон олинади. Уларнинг хар бири уткир тиг билан кундалангига уртасиданкесилади.Кесим консистенция-сига караб у ёки бу гурухга ажратилади. Шишасимонлик фоизларда ифодаланади.

Урганилган навларнинг дон шишаси-монлиги 44,0-77,3% ораликда булганлиги кайд этилди.

Хлорофилл микдори - бу усимлик бар-ги таркибида фотосинтез натижасида органик моддалар хосил булишида мухим омил хисобланади. Айрим усимликлар баргидаги хлорофилл микдори навларнинг генетик хусусиятига боглик холда кам ёки куп булиши мумкин. Шунингдек, хлорофилл микдори кулланилган агротехник тадбирлар асосида узгаради.

Олинган натижаларга кура, барг таркибидаги хлорофилл микдори

39,2-49,3% ни ташкил этди. Хлорофилл микдорининг дон хосилдорлиги-га богликлиги урганилганда, ижобий г = 0,35 коррелятив богликлик борлиги аникланди.

Олинган барча кимматли хужалик бел-ги ва хусусиятларнинг узаро коррелятив богликликлари урганиб чикилди. Дон хо-силдорлигининг юкори булишида усимлик буйи г = 0,26, охирги бугин узунлиги г = 0,10, хлорофилл микдори г = 0,35, 1000 та дон вазни г = 0,15, дон натураси г = 0,16 ижобий коррелятив богликликлар борли-ги аникланди.

Хулосалар

Назорат кучатзорида урганилган нав ва тизмалардан 4 та тизма агроэкологик нав синаш кучатзорида синаш учун танлаб олинди. ^ВШ18-14, ^ВШ18-18, ^ВШ18-21, ^ВШ18-29 тизмалар хосилдорлиги 80 ц/га, 1000 та дон вазни 45 г, дон натураси 800 г/л дан юкори, дон сифати андо-за навларга нисбатан юкорилиги сабабли танлаб олинди.

REFERENCES

1. Dilmurodov Sh.D. Podbor isxodnogo materiala dlya selektsii pshenitsiy ozimoy myagkoy dlya usloviy Uzbekistana na osnove izucheniya xozyaystvenno senniyx xarakteristik [Selection of initial material for breeding bread winter wheat for the conditions of Uzbekistan based on the study of economically valuable characteristics]. Agrarnaya nauka - Agricultural Science, 2018, no. 2, pp. 58-61.

2. Dilmurodov Sh.D., Zhabarov F.O. Selektsiya vysokourozhaynykh liniy ozimoy tvordoy pshenitsy s vysokim kachestvom zerna [Selection of high-yielding lines of winter durum wheat with high grain quality]. Molodoy uchenyy - Young Scientist, 2019, no. 31, pp. 34-38.

3. Dilmurodov Sh.D., Boysunov N.B. Selektsiya mestnykh gibridnykh liniy myagkoy pshenitsy na yuge Respubliki Uzbekistan [Selection of local hybrid lines of soft wheat in the south of the Republic of Uzbekistan]. Collection of materials, 2018, pp. 113-119.

4. Kovtun V.I. Vliyaniye selektsii na kachestvo zerna na yuge Rossii [Influence of selection on the quality of grain in the south of Russia]. Izvestiya Orenburgskogo gosudarstvennogo agrarnogo universiteta -News of the Orenburg State Agrarian University, 2010, vol. 3, no. 27-1.

5. Zhurayev D.T. et al. Zavisimost' produktivnosti ozimoy myagkoy pshenitsy ot sukhoveyev, nablyudayemykh v usloviyakh yuzhnykh rayonov Uzbekistana [Dependence of the productivity of winter soft wheat on dry winds observed in the conditions of the southern regions of Uzbekistan]. Byulleten' nauki i praktiki - Bulletin of Science and Practice, 2018, vol. 4, no. 10, p. 64.

6. Zhurayev D.T et al. Vliyaniye vysokoy temperatury v period "kolosheniya-sozrevaniya" na elementy urozhaya myagkoy pshenitsy [The effect of high temperature during the "earing-ripening" period on the elements of the soft wheat crop]. Agrarliyq g'iyiymdar seriyasiy - Series of Agricultural Sciences, 2017, p. 136.

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

7. Khazratkulova S. et al. Genotypex environment interaction and stability of grain yield and selected quality traits in winter wheat in Central Asia. Turkish Journal of Agriculture and Forestry, 2015, vol. 39, no. 6, pp. 920-929. DOI: 10.3906/tar-1501-24/.

8. Dilmurodov Sh.D., Boysunov N.B. Otbor produktivnykh liniy myagkikh pshenits iz gibridnogo pitomnika v usloviyakh yuzhnogo regiona Respubliki Uzbekistan [Selection of productive lines of soft wheat from a hybrid nursery in the conditions of the southern region of the Republic of Uzbekistan]. World Science: Problems and Innovations, 2018, pp. 58-60.

9. Heffner E.L. et al. Genomic selection accuracy for grain quality traits in biparental wheat populations. Crop Science, 2011, vol. 51, no. 6, pp. 2597-2606.

10. Atanasova D. et al. Influence of genotype and environments on quality of winter wheat varieties in Northern Bulgaria. Agricultural science and technology, 2009, vol. 1, no. 4, pp. 121-125.

11. Mohammadi R., Haghparast R. Evaluation of promising rainfed wheat breeding lines on farmers' fields in the west of Iran. International Journal of Plant Breeding, 2011, vol. 5, no. 1, pp. 30-36.

12. Li P. et al. Wheat breeding highlights drought tolerance while ignores the advantages of drought avoidance: A meta-analysis. European Journal of Agronomy, 2021, vol. 122. pp. 126-136. DOI: 10.1016/j. eja.2020.126196/.

13. Mwadzingeni L. et al. Breeding wheat for drought tolerance: Progress and technologies. Journal of Integrative Agriculture, 2016, vol. 15, no. 5, pp. 935-943. DOI: 10.1016/S2095-3119(15)61102-9/.

14. Bariana H.S. et al. Breeding triple rust resistant wheat cultivars for Australia using conventional and marker-assisted selection technologies. Australian Journal of Agricultural Research, 2007, vol. 58, no. 6, pp. 576-587. DOI: 10.1071/AR07124/.

15. Khan M.H. et al. Status and strategies in breeding for rust resistance in wheat. Agricultural Sciences, 2013, vol. 4, no. 6, pp. 292-301. DOI: 10.4236/as.2013.46042/.

16. Senapati N. et al. Drought tolerance during reproductive development is important for increasing wheat yield potential under climate change in Europe. Journal of experimental botany, 2019, vol. 70, no. 9, pp. 2549-2560. DOI: 10.1093/jxb/ery226/.

17. Maas E.V., Grieve C.M. Spike and Leaf Development of Sal-Stressed Wheat. Crop Science, 1990, vol. 30, no. 6, pp. 1309-1313. DOI: 10.2135/cropsci1990.0011183X003000060031x/.

18. Akram Z., Ajmal S.U., Munir M. Estimation of correlation coefficient among some yield parameters of wheat under rainfed conditions. Pakistan Journal of Botany, 2008, vol. 40, no. 4, pp. 1777-1781.

19. Rajaram S., Borlaug N.E., Van Ginkel M. CIMMYT international wheat breeding. Bread wheat improvement and production. FAO, Rome, 2002, pp. 103-117.

20. Mwadzingeni L. et al. Breeding wheat for drought tolerance: Progress and technologies. Journal of Integrative Agriculture, 2016, vol. 15, no. 5, pp. 935-943. DOI: 10.1016/S2095-3119(15)61102-9/.

21. Cossani C.M., Reynolds M.P. Physiological traits for improving heat tolerance in wheat. Plant physiology, 2012, vol. 160, no. 4, pp. 1710-1718. DOI: 10.1104/pp.112.207753/.

22. Sandukhadze B.I. Selektsiya ozimoy pshenitsy vazhneyshiy faktor povysheniya urozhaynosti i kachestva [Selection of winter wheat is the most important factor in increasing productivity and quality]. Dostizheniya nauki i tekhniki APK - Achievements of Science and Technology of the Agro-Industrial Complex, 2010. no. 11, 64 p.

23. Gradchininova O.D. et al. Izucheniye kollektsii pshenitsy. Metod. ukazaniya [Study of the wheat collection. Guidelines]. Leningrad, VIR, 1984, 89 p.

24. Dospekhov B.A. Metodika polevogo opyta [Methods of field experience]. 1985, pp. 231-233.

25. Sozinov A.A. et al. Metodicheskiye rekomendatsii po otsenke kachestva zerna [Methodological recommendations for assessing the quality of grain]. 1977, pp. 135-148.

26. Yermakov A.I. et al. Metody biokhimicheskogo issledovaniya rasteniy [Methods of biochemical research of plants]. Leningrad, Agropromizdat, 1987, vol. 143, 143 p.

Х,азраткулов Ш.У, ;-х.ф.ф.д., "Тошкент ирригация ва цишлок; хужалигини механизациялаш-тириш мухандислари института" МТУнинг Карши Ирригация ва агротехнологиялар институти "Ирригация ва мелиорация" кафедраси мудири.

Тацризчи:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.