Научная статья на тему 'КУЗГИ АРПА ЯШОВЧАНЛИГИГА ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ'

КУЗГИ АРПА ЯШОВЧАНЛИГИГА ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
1077
53
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
кузги арпа / дуварак арпа / экиш муддатлари / минерал ўғитлар / Мавлоно / Болғали. / winter barley / alternate barley / sowing time / mineral fertilizer / Mavlono / Bolgali.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Зулайхо Рахимовна Яркулова

Кузги арпанинг Мавлоно ва дуварак Болғали навларининг яшовчанлии экиш муддатлари ва ўғитлаш меъёрларига боғлиқ ҳолда ўрганилган. Кузги Мавлоно, дуварак Болғали навлари суғориладиган ерларда 15-октябрда экилиши ўсимликларнинг энг юқори яшовчанлигини таъминлаши ҳамда Мавлона навини дуварак Болғали навига нисбатан яшовчанлигини юқори эканлиги аниқланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF SOWING DATES AND MINERAL FERTILIZER RATES ON THE SURVIVAL OF WINTER BARLEY

The viability of the varieties of winter barley Mavlono and two-handed Bolgali depending on the timing of sowing and fertilization rates was studied. It was found that the autumn sowing of the varieties of Mavlono, two-handed Bolgali on October 15 on irrigated lands provides the greatest survival rate of plants and provides a higher survival rate of the Mavlono variety compared to the two-handed Bolgali.

Текст научной работы на тему «КУЗГИ АРПА ЯШОВЧАНЛИГИГА ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА ЎҒИТЛАШ МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ»

КУЗГИ АРПА ЯШОВЧАНЛИГИГА ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА УГИТЛАШ

МЕЪЁРЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ

Зулайхо Рахимовна Яркулова

Бухоро давлат университети укитувчиси (PhD)

АННОТАЦИЯ

Кузги арпанинг Мавлоно ва дуварак Болгали навларининг яшовчанлии экиш муддатлари ва угитлаш меъёрларига боглик холда урганилган. Кузги Мавлоно, дуварак Болгали навлари сугориладиган ерларда 15-октябрда экилиши усимликларнинг энг юкори яшовчанлигини таъминлаши хамда Мавлона навини дуварак Болгали навига нисбатан яшовчанлигини юкори эканлиги аникланган.

Калит сузлар: кузги арпа, дуварак арпа, экиш муддатлари, минерал угитлар, Мавлоно, Болгали.

THE INFLUENCE OF SOWING DATES AND MINERAL FERTILIZER RATES ON THE SURVIVAL OF WINTER BARLEY

ABSTRACT

The viability of the varieties of winter barley Mavlono and two-handed Bolgali depending on the timing of sowing and fertilization rates was studied. It was found that the autumn sowing of the varieties of Mavlono, two-handed Bolgali on October 15 on irrigated lands provides the greatest survival rate of plants and provides a higher survival rate of the Mavlono variety compared to the two-handed Bolgali.

Keywords: winter barley, alternate barley, sowing time, mineral fertilizer, Mavlono, Bolgali.

Бугунги кунда дунёда арпа етиштиришда ресурстежамкор технологияларни куллаш хисобига сифатли ва мул хосил олишга катта ахамият берилмокда. Арпа етиштириш технологиясини такомиллаштириш, янги навларни яратилиши хамда уларни ишлаб чикаришга жорий этиш натижасида сунгги 16 йилда экилиш майдони кискарса-да, хосилдорлик ошиши хдсобига ялпи дон етиштириш узгармаган. Дунё буйича кузги арпа 1930 йилда 35 млн. га майдонга экилиб, ялпи хосил 40,8 млн т, хосилдорлиги 1,1 т/га, 1950 йилда мувофик холда 38,8 млн.га, ялпи хосил 46,1 млн. тонна, хосилдорлик 1,2 т/га, 2000 йилда 61,7 млн.га, ялпи хосил 141,9 млн. тонна, хосилдорлик 2,3 т/га, 2016 йилда 46,9 млн.га экилиб, ялпи хосил 141,2 млн. тоннани, хосилдорлик 3,01 т/га ни ташкил этган [1].

Дунёда галла етиштирувчи мамлакатлар арпа селекцияси, уругчилиги ва етиштириш агротехнологиясининг илгор усуллари, хусусан, экиш муддатлари ва

меъёрлари, угитлаш тизими, сугориш муддати ва меъёрлари хисобига дон хосилдорлиги ва сифатини ошириб бормокда. Озик-овкат хавфсизлигини янада мустахкамлашда бошокли дон экинлари, жумладан арпа навлари хосилдорлиги ва сифатини ошириш бугунги кундаги галлачиликдаги энг мухим ахамиятга молик вазифалардан бири хисобланади.

Республикамиз кишлок хужалиги тизими бугунги кунда тубдан янгиланиб бормокда. Барча тармоклардаги сингари, галлачилик сохасида хам кенг камровли тадбирлар амалга оширилиб, сохада замонавий агротехнологиялар хар бир тупрок-иклим шароитларида жорий этилаётганлиги натижасида бугунги кунда 8377 минг тонна дон хосили олишга эришилмокда. Республикамизни 2017-2021 йилларда янада ривожлаштириш буйича Хдракатлар стратегиясининг 3.3 бандида «...мамлакат озик-овкат хавфсизлигини янада мустахкамлаш, кишлок хужалигида ресурсларни тежайдиганзамонавий агротехнологияларни жорий этиш»га алохида эътибор берилган [2]. Арпа етиштириш агротехнологиясини такомиллаштириш борасида илмий изланишлар мухим ахамият касб этади.

Кузги дон экинларида уругларнинг униб чикиши, усимликларнинг кишлаб чикиши, усимликларнинг хосилни йигиштиришгача сакланиши (яшовчанлик) курсаткичлари хосил шаклланишида мухим ахамиятга эга [3; 300-б., 6; 12-б.]. Хрсилни йигиштириш давригача усимликлар сонининг сакланиши (яшовчанлик) айрим манбаларда экилган уруглар сонига нисбатан аникланса, бошка манбаларда униб чиккан майсалар сонига нисбатан аникланади. Тадкикотларимизда униб чиккан майсалар сонига нисбатан хосилни йигиштиришгача сакланган усимликлар нисбати буйича яшовчанликни аникладик.

Яшовчанлик жуда куп омилларга боглик холда узгаради. Арпа етиштиришда усимликлар хосилини йигиштиришгача сакланишига экиш муддатлари, меъёрлари, угитлаш, нам билан таъминланганлик, нав ва минтака тупрок-иклим шароити бевосита таъсир курсатади [3; 300-б., 4; 362-б., 5; 170-б. 6; 12-б.].

Уругларнинг дала шароитида унувчанлиги ва кишлаб чиккан усимликлар сони хосилни йигиштиришгача сакланган усимликлар микдорини белгилашда катта рол уйнайди.

Утказилган куп сонли тажриба натижаларига кура, кузги арпа навларининг хосилни йигиштиришгача сакланишининг юкори курсаткичи макбул муддатларда экилганда кузатилган [7; 198-б., 8; 98-б., 9; 100-б., 10; 18-б.]. Кузги бошокли дон экинларида яшовчанлиги униб чиккан майсаларга нисбатан олинганда уртача 55 -70% ни ташкил этсада, бу курсаткич жуда куп омилларга боглик булиши сабабли узгариб туради.

Тажрибаларимизда, Кашкадарё вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида арпанинг кузги Мавлоно ва дуварак Болгали навлари

ycHMHHKnapHHHHr amoBHaHnHrura экнm Myggaraapu Ba yFnraam Metëpnapu aMan gaBpu gaBOMHga ce3unapnu Tatcup KypcargH (1-^agBan). 3pTa 1-OKTfl6pga экнпгaн apnara HHCÔaraH 15-OKTfl6pga экнпгaн naHKannanapga ycHMnuKnapHHHr amoBHaHnnrn 6apna yFnraam ôyHHna BapuaHraapga MKppu ôynnmH Ky3arangH.

1-OKT^6pga экнпгaн apna ycHMnuKnapu 6apna yFHraam ôyHHna Bapuaffraapga XPCHHHH HHFHmTHpHmrana caK^aHumu 61,9 (yFHTcro) % gaH, 64,9% rana (OOH+N60) y3rapgu. By KypcaTKH^nap 15-OKTfl6pga экнпгaнrцa 68,8 % gaH 72,2% rana y3rapgu ëKH 1-OKT^6pga экнпгaн BapuaHraapra HHCÔaraH yFHTCH3 BapuaHTga 6,9% ra, Ooh+N180 Kr/ra BapuaHTga 7,6%ra Kyn 6yngu.

1-^agBa^

Apna Hae.iapii ycHM^HK^apiHHHr HmoBHaH^irura экнm MyggaT^api Ba yFHT^am Metëp^apHHHHr Tatciipii, (2009-2012 hh.)

3Kam Mygga T^apH YFHT^am Metëp^apu, Kr/ra 1 m2 ga ycHM^HK^ap cohh

yHHÔ HHKKaH Maflca^ap, goHa XOCH^HH liiiFiimTiipiim gaH o^giH, goHa HmoBnaH^ HK,%

MaBHOHO

1.X YFHTCH3 335.2 207,5 61.9

P90K60 ($oh) 345.0 221.3 64.1

Ooh+N60 346.6 225.1 64.9

Ooh+N120 345.8 221.5 64.0

Ooh+N180 346.1 212.8 61.4

15.X YFHTCH3 342.4 235.6 68.8

P90K60 ($oh) 350.0 241.7 69.0

Ooh+N60 351.5 246.4 70.0

Ooh+N120 350.8 251.7 71.7

Ooh+N180 350.1 254.1 72.5

1.XI YFHTCH3 327.4 215.6 65.8

P90K60 ($oh) 340.2 228.9 67.2

Ooh+N60 341.6 231.3 67.7

Ooh+N120 340.9 237.6 69.6

Ooh+N180 341.3 241.5 70.7

15.XI YFHTCH3 320.5 211.6 66.0

P90K60 ($oh) 326.4 226.3 69.3

Ooh+N60 325.7 235.6 72.3

Фон+К12о 326.5 237.1 72.6

Фон+N^o 325.9 239.7 73.5

Болгали

1.X Угитсиз 330.5 191,5 57.9

Р90К60 (фон) 335.4 203.2 60.5

Фон+N60 336.3 210.6 62.6

Фон+N120 335.7 215.8 64.2

Фон+^80 336.2 219.6 65.3

15.X Угитсиз 333.9 215.2 64.4

Р90К60 (фон) 338.3 227.6 67.2

Фон+N60 339.2 236.2 69.6

Фон+^20 337.7 239.9 71.2

Фон+N^ 336.9 245.3 72.8

1.XI Угитсиз 322.5 212.2 65.7

Р90К60 (фон) 330.3 224.7 68.0

Фон+N^ 331.8 231.3 69.7

Фон+N120 330.5 244.1 73.8

Фон+N180 331.4 250.4 75.5

15.XI Угитсиз 315.6 201.5 63.8

Р90К60 (фон) 320.6 216.2 67.4

Фон+N^ 321.7 227.3 70.6

Фон+N120 320.5 231.1 72.1

Фон+N180 320.9 235.0 73.2

Экиш муддатларининг 15-октябрдан 1-ноябрга кадар кечикиб бориши билан экиш муддатлари буйича усимликларнинг яшовчанлиги фоиз хисобида ва 1 м2даги усимликлар сони буйича камайиб бориши кузатилди. Экиш энг кечки муддат 15-ноябрда утказилганда 1-ноябрда экилган усимликларга нисбатан усимликларнинг яшовчанлиги фоиз хдсобида ва 1 м2 даги усимликлар сони буйича сезиларли камайганлиги кайд килинди. Бунга асосий сабаб 15-ноябрда экилган майсаларнинг тула тупланиш фазасига кирмасдан кишловга кириши хисобланади.

Кузги арпа экинзорида 1 м2даги усимликлар сони кишлов, усув даврлари давомида усимликларнинг ёруглик, сув, озика моддалар учун узаро ракобати натижасида камайиб бориши кузатилди.

Хулоса килиб айтганда, Кашкадарё вилоятининг оч тусли буз тупроклари шароитида арпанинг кузги Мавлоно, дуварак Болгали навлари сугориладиган ерларда 15-октябрда экилиши усимликларнинг энг юкори яшовчанлигини

таъминлаши хамда Мавлона навини дуварак Болгали навига нисбатан яшовчанлигини юкори эканлиги аникланди.

REFERENCES

1. http:/www.fao/world food situation/csdb/ru

2. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони

3. Атабаева X,., Кодирхужаев О. Усимликшунослик. -Тошкент, «Янги аср авлоди», 2006. -Б. 300.

4. Минкевич И.А. Растениеводства, М. Высшая школа. 1988.-е. 362.

5. Репко Н.В. Селекция озимого ячменя на продуктивность и зимостойкость. -Краснодар. -2009 -170 с.

6. Абдукаримов Д.Т., Ходжакулов Т.Х. Узбекистоннинг сугориладиган ерлари шароитида арпа навлари идеалининг асосий курсаткичлари // Кишлок хужалиги ишлаб чикаришида самарадорликни ошириш омиллари. Профессор-укитувчилар ва аспирантларнинг 51-илмий-хисобот конференцияси марузалар мазмуни. -Кашкадарё,1993. -12 б.

7. Калашников В.А. Влияние сроков посева и минеральных удобрений на урожайность и качество зерна озимого пивоваренного ячменя сорта Сармат // Современные принципы и методы селекции ячменя - сборник трудов научно-практической конференции. - Краснодар.-2007.- С.198-201.

8. Яркулова З. Экиш муддатлари ва маъданли угитлар меъёрларининг кузги арпа навларининг кишга чидамлигига таъсири. НамДУ илмий ахборотномаси, 2020 йил, 2-сон, 110-114 бетлар.

9. Яркулова З.Р., Халилов Н.Х. Влияние нормы посева и дозы минеральных удобрений на урожайность ячменя осеннего посева при орошении// «Вестник» Мичуринского государственного аграрного университета, г. Мичуринск, Россия, 2018, №2, С. 95-99.

10. Чуварлеева Г.В., Коротков В.М., Лесовая Г.М. Предшественники, сроки сева и урожайность озимого ячменя //Земледелие.-2010.-№6. - С.18-19.

11. Yarkulova Z., Khalilov N. Influence of Seeding Norms and Mineral Fertilizer Rate on the yield of Winter Barley// International Journal of Recent Technology and Engineering (IJRTE). ISSN: 2277-3878, Volume-8, Issue-3S, October 2019. P. 508-510

12. Яркулова З. Кузги арпа навларининг фотосинтетик потенциалига экиш муддатлари ва угитлаш меъёрларининг таъсири. Агро Процессинг журнали (Тадкикот уз) 7-сон, 2-жилд, Doi Journal 10.26739/2181-9904. 2020, 50-57 бетлар.

13. Yarkulova Z., Kadirov A. Optimization of Sowing Dates and Seeding Rates with Adaptive Control of The Technology of Cultivation of Winter Barley Varieties

Mavlono. Indian Journal of Agriculture Engineering (IJAE) Volume-1 Issue-1, May 2021, P.1-3

14. Яркулова З., Кадиров А. Оптимизация сроков посева и норм высева при адаптивном управлении технологией возделывания озимого ячменя сорта Мавлона. Сборник публикаций научного журнала ''Chronos'' «Естественные и технические науки в современном мире» Выпуск 2(29): М: Научный журнал ''Chronos'', 2020.-С. 13-15

15. Яркулова З., Кадиров А. Влияние сроков посева и норм минеральных удобрений на выживаемость сортов озимого ячменя. Сборник публикаций научного журнала ''Chronos'' «Естественные и технические науки в современном мире» Выпуск 3(31): М: Научный журнал ''Chronos'', 2020.-С. 34-39

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.