Kriterijumi za ocenu varijantnih rešenja organizacije logističke podrške - pozadinskog obezbeđenja Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

Dr Vasilije Mišković,

pukovnik. dipt. ini. Dr Petar StanojevK,

major, dipt. ini. Vojnolehnitka akađemija VJ.

Beograd

KRITERIJUMI ZA OCENU VARIJANTNIH REŠENJA ORGANIZACUE LOGISTIČKE PODRŠKE - POZADINSKOG OBEZBEĐENJA

UDC: 355.41.001.26:65.01

Rezime:

V radu je prikazan naiin izdvajanja, definisanja, formalizaeije i struktuiranja kriterijuma za ocenu slolenih organizaciono-tehnoloških sistema. Izbor, definisanje, formalizaeiju i struktuiranje kriterijuma nije moguće izvršiti bez poznavanja samog organizaciono-tehnolo• škog sistema, problema, predmeta i cilja ocenjivanja, izbora modela ocenjivanja, metode za ocenu i rangiranje. U člartku su na primeru prikazani, u opStem obliku, mogući kriterijumi za ocenu i rangiranje varijanti organizaeije iogističkih - pozadinskih sistema. Izdvajanje, struktuiranje i prikaz kriterijuma za ocenu i rangiranje organizaeije logističkih - pozadinskih sistema, uradeno je radi sagledavanja sadriaja razmatranja, a manje zbog konačnih kriterijuma.

Ključne reči: kriterijum, ocena, logistićki sistem, višekriterijumska optimizaeija.

CRITERIA FOR THE EVALUATION OF LOGISTIC SUPPORT ORGANIZATIONAL VARIANTS

Summary:

The paper presents the way of choosing, defining, formalizing and structuring criteria for the evaluation of complex organizational and technological systems. Choice, definition, formalization and structuring of criteria are impossible to be realized without knowing the very organizational-technological system, problems, evaluation subject and objective, choice of an evaluation model, evaluation method and ranking. The paper gives a general form of possible criteria for the evaluation and ranking of organizational variants of logistic systems. Choice, structuring and presenting evaluating criteria as well as ranking of logistic systems organizations has been performed more for the sake of their review and less for the sake of giving final criteria.

Key words: criterion, evaluation, logistic system, multicriteria optimization.

Uvod

Problemi i ciljevi ocenjivanja, kao i modeli za ocenu složenih organizaciono -tehnoloških sistema (OTS), u koji spada logistički - pozadinski sistem, mogu biti razJičiti. Ono što je u ocenjivanju invari-jantno jeste neophodnost postojanja kri-

terijuma za ocenu. Kriterijumi nužno mo-raj u da postoje pri ocenjivanju OTS-a, što ne znači da u svakom modeiu ocenjivanja oni moraju biti strogo formalizova-ni. Da ii će i kako kriterijumi biti forma-lizovani zavisi od primenjenog modela ocenjivanja, a njegov izbor zavisi od ka-rakteristika OTS-a, od cilja ili ciljeva

22

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2001.

ocenjivanja, problema koji se tom prili-kom javljaju, itd.

Ako se u modelima ocenjivanja ne zahteva strogo definisanje, formalizova-nje i struktuiranje kriterijuma, to ne znači da oni ne postoje. Na primer, u modelu ocene gde se varijante OTS-a rangiraju na osnovu ekspertske ocene ranga, krite-rijumi se formalno ne pojavljuju. Medu-tim, da bi svaki od cksperata mogao da uspostavi sopstveni rang varijanti, uspo-stavlja i sopstvene kriterijume za ocenu i rangiranje varijanti. U ovom sludaju, kri-terijumi nisu identični kod svih eksperata, kao ni relativna važnost tih kriterijuma, ali je bitno da oni postoje.

Cilj ovog rada jeste da se izdvoje, struktuiraju i prikažu, u opštcm obliku, mogudi kriterijumi za ocenu i rangiranje varijanti organizacije logistidkih ~ poza-dinskih sistema. Dakle, sugeriše se šta bi pri ocenjivanju trebaio da bude predmet ocene, a ne daju se konačni kriterijumi. Uostalom, definisanje, formalizaciju i struktuiranje kriterijuma nije mogude iz-vršiti bez prethodno potpunog poznava-nja problema, predmcta i cilja ocenjivanja, kao i izbora modela ocenjivanja.1

Kada je u pitanju materijalna i zdrav-stvena podrška vojske, u različitim armi-jama u svetu, po najgrubljoj klasifikaciji, pojavljuju se logistidki sistcmi podrške i pozadinski sistemi podrške. Po kategori-jalno-pojmovnom odredenju pojam logi-stičke podrške i pojam pozadinske podr-ške kod nas nije jasno razgraničen. Osnovni uzroci tome su da su i logistidki i pozadinski sistem samo dva organiza-ciona oblika jednog istog sistema koji imaju istu namenu i cilj postojanja, i da u svetu ne postoje realni sistemi sa „di-stiirT oblicima organizovanja. Radi toga

1 Problem oceojivtnja i model* ocenjiv*nj* nije predmet ovog rad«

će u ovom radu pod pojmom Iogistička podrška biti podrazumevan sistem dija organizaciona struktura teži funkcional-noj, a pod pojmom pozadinska podrSka sistem čija organizaciona struktura teži departmanskoj (linijsko-štabnoj) organi-zacionoj strukturi. S obzirom na to da je namena i cilj postojanja ovakvih sistema ista, bez obzira na organizacione oblike, to su i kriterijumi za njihovu ocenu isti ili veoma slični. U ovom radu biće koriš-den termin iogistidki - pozadinski sistem vojske (LPSV).

Osnovne karakteristike logistidkih -

pozadinskih sistema vojske

Posmatrano u užem smislu LPSV predstavlja podsistem vojske koji ima za cilj da opsluži materijalne i zdravstvene potrebe vojnog sistema u celini. U Sirem smislu, on je specifičan uslužno-proi-zvodni sistem sa mnogo karakteristidnih dimenzija, namenjen za postizanje veli-kog broja sadržinski razliditih potciljeva za dije se potrebe mora formirati složena organizaeija, i koristiti Široka paleta raz-norodnih resursa. U tom smislu može se posmatrati kao složen OTS.

Do nedavno sc smatralo da se osnovna specifidnost ovog sistema ogleda u tome da on može funkeionisati u dva znatno razlidita stanja - ratnom i mirno-dopskom. Zakonitosti i zahtevi funkeio-nisanja u jednom i drugom stanju eviden-ino se razlikuju. Osnovni cilj, odnosno svoju svrsishodnost, ovaj sistem nedvo-smisleno postiže ako uspe da obezbedi nesmetano funkeionisanje u ratu. Zbog toga je rat referentno stanje sistema. Prema tome, mirnodopsko stanje može biti samo izvedeno stanje, koje sc mora karakterisati maksimalnom racionalizaci-jom i ekonomidnošdu funkeionisanja. Da-

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 1/2001.

23

nas se nameće potrcba za razmatranjcm i trećeg značajnog stanja - kriznog stanja, koje se karakteriše raznolikošću pojavnih oblika i intenziteta ispoljavanja. Potrebu za njcgovim razmatranjem inicirala su iskustva različitih zemalja, iskustva iz do* gađaja na tlu nekadašnjc Jugoslavije, per-mancntnih kriznih žarišta na nekim delo-vima teritorijc SRJ, ali i doktrinamih opredeljenja nekih armija relevantnih zc-malja, u kojima se vcć duže vreme ovakvo stanje razmatra. Pored navedcnog u ,,kri-zne situacije“ se mogu ubrojati i funkcio-nisanjc vojske u slučaju elementarnih ka-tastrofa. Proizilazi da su referentna stanja u kojima funkcioniše LPSV rat, krizno stanje i mir.

Zahtevi za biio kojim vidom matcri-jalnog iii zdravstvenog obezbedenja po svojoj prirodi toliko se razlikuju da se ovaj sistcm po tipu tehnologije može svrstati u pojedinačni, a tek u nekim slučajcvima u maloserijski i srcdnjeserij-ski tip.

Izbor karakteristicnih kriterijuma

za rangiranje i ocenu varijanti

organizovanja LPSV

Polazna osnova za odredivanje kriterijuma koji će biti uvršteni u model za ocenjivanje varijantnih rešenja organizovanja LPSV i njegovih podsistema - fun-kcija zasniva se na obuhvatu kriterijuma i principa koji se koriste za ocenu valjano-sti LPSV, kao i na kriterijumima koje za kvalitet materijalnih sredstava i uslužne delatnosti (LPSV predstavlja upravo ta-kav sistem, kao t svi drugi logistički sistemi) propisuju standardni ISO-JUS--SNO 9000 i 10000.2 Uporedni pregled * i

* Kriierijumi deflniiam terijom standarda ISO-JUS 9000

i 10000 navcdcni su umo redi uporcdcnja

ovih kriterijuma i principa koji se koriste kao kritcrijumi, prikazan je u tabeli 1.

U tabeli su namerno navcdeni „krite-rijumi - principi pozadinskog obezbede-nja“, jer se smatralo da se svaki od principa organizovanja pozadinskog obezbedenja može u odredenoj situaeiji pro glasiti i za kriterijum uspešnosti konkret-nog organizacionog rcšenja.3

Pregled kriterijuma u tabeli struktui-ran jc tako da su paralelno (po redovima) dati istovetni ili sadržajno istovetni krite-rijumi. Sadržaj i značenje ovih kriterijuma prikazan je u literaturi Kompara-tivna analiza. ISO 9000, N. Vujanović, tako da se neće opširnijc obrazlagati. Očigledna je izuzcina sličnost kriterijuma koji se primenjuju u sva tri slučaja.

Navcdene činjenicc govore o sveobu-hvatnosti, pogodnosti i opštoj prihvaće-nosti navedenih kriterijuma za ocenu va-Ijanosti - svrsishodnosti sistema koji se have podrškom sistema ,,osnovne“ delatnosti, u ovom slučaju onog dela vojnog sistema kome jc osnovni zadatak izvode-nje udara, odnosno pokreta, vatre i mane vra. To i jeste osnovni opredeljujući faktor za izbor konkretnih kriterijuma preko kojih bi sc merila valjanost varijantnih rcSenja u organizovanju LPSV. Mc-đutim, postoje i izvesne specifičnosti na koje posebno treba obratiti pažnju. To se odnosi na kriterijume cfektivnosti (koji opisuje postizanje osnovnog cilja postoja-nja nekog sistema - npr. za funkeiju održavanja to je operativna gotovost -raspoloživost tehničkih sredstava) i efika-snosti (koji opisuje koliko je ,,napora“ potrebno, odnosno kojom se brzinom i kolikim angažovanjem - utroškom re-sursa postiže cilj posmatranog sistema).

1 Juno t pexpuno nutgninticnic medu naCelima, phnei-pima. kriterijumima i ograni6enjima moguće je u sluCaju formu-inanja problema i odredenja odno&nof prcdmeia.

24

VOJNOTEHNIĆKI Gl-ASNIK 1/2001.

Tabela 1

Uporedni pregled kriterijuma i principa logističke podrške, pozodinskog obezbeđenja i ISO 9000i 10000

Kriterijumi valjanosti sistema logistifke podr&e Kriterijumi - principi pozadinskog obezbedenja Kriterijumi kvaliteta teh* niCkih sredstava i usluga po ISO 9000 i 10000

Efektivnost Efektivnost

Eflkasnost Eflkasnost

Integracija Integralnost Komunikacija

Autonomnost Autonomnost

Kontinuitet Neprckidnost Spremnost za odziv

Improvizacija - elastičnost Univcrzalnost

Tcritorijalnost Teritorijalna organizacija

Ekonomičnost Ekonomičnost, racionalnost

Realnost Brzprelazak na rat Opipljivost

Fleksibilnost ElastiCnost. adaptabilnost

Predvidanje Pokrctljivost Pouzdanost

Sigumost Jcdnostavnost Jedinstvo Pravovrcmenost Sigumost Kompetentnost Ljubaznost Verodostojnost

Nepodeljenost odgovomosti Jedinstvo informacionog sistema Priprema kapaciteta i teritorije za rat u mini Utvrdenost nadicžnosti i odgovomosti Pristup

Kao kriterijume za ocenu kvaliteta si-sterna logističke podrške, pojedini strani (vojni) autori eksplicitno navode posebne kriterijume efektivnosti i efikasnosti, a neki ih ne navode iako ih u praksi eviden-tno koriste. U nekim armijama ovi se kriterijumi odreduju kao osnovni - vršni za ocenu valjanosti sistema LPSV (kom-parativna analiza). To, kao i iskustva iz dosadaSnjc teorijc i prakse upravljanja posmatranim sistemom, navode na za-ključak da se pored navedenih kriterijuma za ocenu LPSV moraju uvesti i neki dodatni koji bi bliže odrediii valjanost pojedinih varijantnih rcSenja organizova-nja, ali i valjanost organizacije pojedinih funkcija LPSV.

Takode, važno je uočiti da u ovom slučaju može da se radi i o projektovanju

novog i ocenjivanju i reprojektovanju postojećcg LPSV. Da bi bili obuhvaćeni svi navedeni slučajevi ne može se direk-tno iz literature preuzeti jedan deo navedenih kriterijuma, jer oni, u stvari, činc principe - načela na kojima se grade modeli, odnosno moraju se isključivo za* dati unaprcd, pa su zbog toga invarijantni i nema potrebe za njihovim ocenjivanjem - odredivanjem. Načelno, u takve kriterijume - principe spadaju (što ne važi za svaki konkretan slučaj ocenjivanja):

- integracija - u potpunosti zavisi od generisanog varijantnog rešenja organizo-vanja. pa nije relevantan kao kriterijum;

- autonomnost - predstavlja princip na kojem se gradi model i mora se zadati unapred, pa kao kriterijum nije relevantan;

VOJNOTEHNIĆK1 GLASNIK 1/2001.

25

- kontinuitet - predstavlja princip na kojem se gradi model, jer bez njega nema smislenih varijantnih rešenja, pa kao kriterijum nije relevantan;

- teritorijalnost - u potpunosti zavisi od generisanog varijantnog rešenja orga-nizovanja, pa nije relevantan kao kriterijum;

- realnost - varijantna rešenja koja ne omogućavaju prelazak mirnodopske u ratnu armiju nema smisla razmatrati, jer se to mora podrazumevati kao uslov bez kojeg nije moguće projektovati ratnu armiju, pa nije relevantan kao kriterijum. Suštinski je već uključen kroz, u daljem tekstu. kriterijum jednostavnosti;

- predvidanje - obczbeduje se kroz uspeSno generisana varijantna rešenja or-ganizovanja, a suStinski je obuhvaćeno preko kriterijuma elastičnosti i fleksibil-nosti, pa nije relevantan kao kriterijum;

- sigumost - suštinski je uključen u kriterijum efektivnost, pa nije relevantan kao kriterijum;

- jedinstvo - to je princip koji je važio u JNA i opisivao stepen slidnosti i povezanosti jedinica JNA i TO po pitanju pozadinskog obezbeđenja. U današnje vreme može se tumačiti kao postulat o jedinstvenom pozadinskom obezbedenju ratne i mirnodopske armije, što je princip bez kojeg je besmisleno graditi bilo koje varijantno reSenje organizovanja u ovom slučaju;

- pravovremenost - predstavlja princip organizovanja, a suštinski je uključen u kriterijum efektivnost, pa nije relevantan kao kriterijum;

- nepodeljenost odgovomosti - u potpunosti zavisi od generisanog varijantnog rešenja organizovanja, predstavlja suStinski princip izgradnje organizacionih sistema, pa nije relevantan kao kriterijum;

- jedinstvo informacionog sistema -u potpunosti zavisi od generisanog varijantnog rešenja organizovanja, pa nije relevantan kao kriterijum;

- priprcma kapaciteta i teritorije za rat u miru - u potpunosti zavisi od generisanog varijantnog rešenja organizovanja, pa nije relevantan kao kriterijum;

- utvrđenost nadležnosti i odgovor-nosti - predstavlja temeljan princip orga-nizacije rada, pa nije relevantan kao kriterijum. Takođe, više je vezan za sistem PoOb, pa nije invarijantan;

- kompetentnost, ljubaznost i vero-dostojnost - predstavljaju početne premise projektovanja realnih uslužnih sistema, pa nisu relevantni kao kriterijumi.

Dakle, koncipiranje modela uspe-Snosti mora se zasnivati na obuhvatu celine funkcionisanja LPSV i njegovih delova. kao entiteta koji imaju odlike poslovnog - uslužnog sistema. Da bi se obezbedila invarijantnost, ukupna uspe-šnost LPSV - E(t) bi se mogla, uslovno, tumačiti kao funkcija efektivnosti (Ef), organizacione efikasnosti (Eo), ekonom-ske komponente (Ee) i efektivnosti ispu-njenja karakterističnih zahteva vojnog sistema (Ev):

E(t) = f (Ef, Eo, Ee, Ev)

Svaka od ovih komponenti istovre-meno odreduje uspešnost LPSV u obliku serijske veze. Fizički deo projektovanog sistema definiše se tehnoloSkim projek-tom, veze odreduju organizacionom -upravljačkom strukturom, a procesi ostvaruju upravljanjem. Na osnovama raščlanjivanja i analizc filozofije koncipi-ranja modela t iznetih kriterijuma, kao opšti kriterijumi za ocenu sistema LPSV mogu se odrediti: efektivnost, efikasnost.

26

VOJNOTEHNIĆKl OLASNIK 1/2001.

eiastičnost,4 fleksibilnost, troškovi, jed-nostavnost, polcretljivost.

Radi bližeg određenja, kriterijumi efektivnosti i ekonomičnosti govore sami za sebe, kriterijumi efikasnosti, elastično-sti i fleksibilnosti opisuju organizovanost (kvalitet projektovane organizacije), dok kriterijumi jednostavnosti i pokretljivosti predstavijaju kriterijumc specifične za os-tvarenje svrhe vojnog sistema kao celine.

Zbog svoje kompleksnosti na najvi-Sem nivou razmatranja, odnosno kada se bude posmatrao LPSV kao celina, ne preostaje ništa drugo već da se vrednosti ovih kritcrijuma ckspertski ocenjuju na osnovu pokazatelja varijantnih reSenja pojedinih funkcija. Međutim, na nižem nivou - nivou pojedinih funkcija LPSV, ovi kriterijumi se moraju razraditi i po mogućnosti svoje vrednosti dobiti putem korišćenja adekvatnih simulacionih ili analitičkih modela za proračun.

Opis kriterijuma

EFEKTIVNOST - služi za ocenu u kojoj men je LPSV u stanju da u toku funkcionisanja na predviđeni način i sa predvidenim intenzitetom zahteva, iste zadovolji. Po ovom kriterijumu sistem je potrebno oceniti u ratu, miru i kriznim situacijama. Kriterijumske vrednosti do-bijaju se modelovanjem.

EFIKASNOST - služi za ocenu ko-liko sistem ono Sto može da reaJizuje realizuje brzo i koliko je opterećenje pojedinih delova u sistemu. Kriterijum je opisan sa više potkriterijuma. Sve kriterijumske vrednosti se dobijaju modelovanjem.

ELASTIČNOST - služi za ocenu u kojoj men je sistem u stanju da na sebe

1 Etatitaosi i Aeksibtlrtosl sc u litcratuh tumft&e tu razl»6tc cutinc. U ovotn radu ih ireb* shvanti onako kako su ovde definisani

prihvati udare, odnosno u kojoj meri može da zadovolji potrebe pri ekstremno velikim zahtevima i pri gubitku dela svo-jih resursa. Ovaj kriterijum opisuje se sa više potkriterijuma, koji takode imaju svoje potkriterijume. Kriterijumske vrednosti za ovaj kriterijum izražavaju se na isti način kao i kod kriterijuma efektivnosti, a dobijaju se modelovanjem.

FLEKSIBILNOST - služi za ocenu u kojoj meri je sistem u stanju da se u toku funkcionisanja na predvideni način prilagodi konkretnoj situaeiji, u kojoj meri je sposoban da se prilagodi kriznim situacijama, i u kojoj meri je sposoban da se prilagodi (reorganizuje) za situaeije koje mogu nastati. Ovaj pokazatelj orga-nizovanosti sistema zavisi i od karakteri-stika kadra koji radi u sistemu, kao što su npr. obučenost za vršenjc različitih dužnosti, motivisanost, inventivnost, itd. Sa fleksibilnošću ima veze i broj jedinica ili resursa (organizovanih u pogodne -modularne celine) koji upravljanju stoje na raspolaganju u bilo kojoj situaeiji. Zbog toga je veoma tcško kvantifikovati sve aspekte ovog kriterijuma, pa je opisan sa više potkriterijuma, a kriterijumske vrednosti se dobijaju ekspertskom oce-nom i modelovanjem.

TROŠKOVI - pokazuju koliki re-sursi moraju biti angažovani da bi sistem imao karakteristike koje su predstavljene kriterijumskim vrednostima. Ovaj kriterijum opisan je sa više potkriterijuma, koji imaju svoje potkriterijume. Kriterijumske vrednosti za sve potkriterijume su brojevi u apsolutnom iznosu ili se izražavaju u operativno-proračunskim jedinicama. Kriterijumske vrednosti odreduju se modelovanjem. Važno je da se isti troškovi zaračunavaju kod svih varijanti, kako bi se moglo izvršiti uporedenje. Varijante koje zahtevaju znatno više tehnoloških elemenata (TE) i/ili zaposlenih, oči-

VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 1/2001.

27

gledno su skuplje, jer postoji značajna korelacija izmcđu nepromenljivih tro-škova i ukupnih troSkova funkcionisanja sistema. Preliminarno rangiranje varijanti može se izvršiti i samo prema nekim veličinama, npr. potrebnom broju zapo-slenih, broju TE, visini zaliha, itd., jer oni sigurno Čine većinu troSkova (A. A. Anders i dr., 1982). Proizilazi da se rangiranje varijanti po ovom kriterijumu može pouzdano izvrSiti uporedivanjem nepromenljivih troSkova, koji svoj iskaz imaju u broju potrebnih najznačajnijih tehnoloških elemenata (TE), visini mate-rijalnih rezervi i broju potrebnog ijudstva.

JEDNOSTAVNOST - služi za occnu mogućnosti sistema da na lak način prede iz jednog relevantnog stanja u dru-go, kao i to da se u sistcmu ostvari tok matcrijala i informacija najkraćim putem bez nepotrcbnog zadržavanja, suvišnih manipulacija materijalnih sredstava i nc* potrebnih obrada informacija. Ovaj krite-rijum opisan je sa više potkriterijuma, od kojih neki takode imaju svoje potkriteri-jumc kroz koje su izražcne kritcrijumske vrednosti kriterijuma. Vrednosti ovih potkriterijuma dobijaju sc modelovanjem i ekspertskom ocenom.

POKRETLJIVOST - služi za ocenu u kojoj meri je sistem u stanju da dislocira svoje resurse iz stacionarnih objekata, i vrši potrebne manevre resursima. Vrednosti potkriterijuma dobijaju sc modelovanjem.

Primeri stmktuiranja kriterijuma po

osnovnim funkeijama LPSV

Problem odredivanja kriterijumskih vrednosti, odnosno težnja da se kritcrijumske vrednosti izražavaju fizički merlji-vim veličinama, nameću potrebu postoja-nja izuzetno velikog broja kriterijuma.

Zbog toga se kriterijumi najčešće hijerar-hijski struktuiraju, kao što je uradeno i u ovom primeru.

U ovom radu dati su kriterijumi za ocenu i rangiranje varijanti LPSV za funkeiju održavanja i funkeiju snabdeva-nja i transporta (tabeie 2 i 3).

Na osnovu iznetog, neki od izabranih kriterijuma za occnu sistema održavanja, kao potcclinc LPSV, imaju odredene ka-rakteristike.

Kj - EFEKTIVNOST

Izrazi za izračunavanje operativne goto-vosti poznati su u teoriji, a zasnivaju se na ndnosu vremena kada se grupa ili jedno TS moglo angažovati, i vremena kada se to angažovanje zahtevalo. Rod vojnih sistema gde postoje gubici TS, bilo povratni ili nepovratni, i gde je cilj SOd-a još i spasavanje TS izvlačenjem i evakua-cijom raspoloživost se, uslovno, može odrediti kao odnos srednje vrednosti broja ispravnih sredstava NVO prema ukupnom broju sredstava NVO u nekom periodu.

Gubici sredstava NVO zbog nepra-vovremenog izvršcnja radnji održavanja u ratu odreduju sc kao i broj sredstava koja je zarobio neprijatelj u toku izvršenja ratnih dejstava.

K? - EFIKASNOST

Srednje vreme zastoja izražava se u dani-ma.

Iskorišćenje se izražava u procentima (vreme koriSćenja u odnosu prema potrebnom vremenu korišćenja).

Raspon optcrcćenja komandnih nivoa po broju informacija koje se moraju obraditi izražava se po čoveku u jedinici vremena.

28

VOJNOTEHNtCKI GLASNIK 1/2001.

Kriterijumi za ocenu sistema odrlavanja

Tabela 2

Kriterijum 0. nivoa Kriterijum 1. nivoa Kriterijum 2. nivoa NaCin odredivanja kriterijumskih vrednosti

Operativna gotovost srcdstava NVO u rmru Raspotolivosi sc mole odrediti kao odnos srcdnjc vrednosti broja is-pravnih sredstava NVO prema ukupnom broju sredstava NVO u nckom periodu. Gubici sredstava NVO zbog nepravovremcnog izvrienja radnji odrlavanja u ratu odreduju se kao broj srcdstava koja su zarobljcna.

Operativna gotovost sredstava NVO u knznoj situaciji

EFEK- TIVNOST Operativna gotovost srcdstava NVO u ratu Po vrstama srcdstava

Gubici sredstava NVO zbog ncpravo-vremcnog izvršenja radnji odrlavanja u ratu

Srcdnje vreme zastoja zbog održavanja kategorijc srcdstava NVO u miru

Srcdnjc vreme zastoja zbog odrlavanja kategorije srcdstava NVO u kriznoj situaciji

Srcdnje vreme zastoja zbog odrlavanja kategorije sredstava NVO u ratu Po vrstama sredstava

Procenat izvrfcnih preventivnih radova odrlavanja (od predvidenih) na katego-rijama srcdstava NVO u miru

EFIKAS- NOST Procenat izvrienih preventivnih radova odrlavanja (od predvidenih) na katego* rijama sredstava NVO u kriznoj situaciji Srcdnje vreme zastoja iz-ralava sc u danima. Iskori&enjc sc izralava u procentima (vreme korii-ćenja u odnosu na po-trebno vreme koriScc-nja).

Procenat izvršcnih preventivnih radova odrlavanja (od preavidenih) na katego-rijama sredstava NVO u ratu

Broj ljudi zaposten u upravnim orga-nima prema izvrSnim u miru Po svakom nivou posebno Raspon optcrccenja komandnih nivoa po broju informaeija koje se moraju obraditi izralava sc po Čovcku u jedinici vre-

Broj ljudi zaposlen u upravnim orga-nima prema tzviinim u ratu Po svakom nivou posebno

Raspon opterećenja komandnih nivoa po broju informaeija koje se moraju obraditi u ratu Svi komandni nivoi i organi za odrlavanje mena.

Raspon opterećenja komandnih nivoa po broju informaeija koje sc moraju obraditi u kriznim situadjama Isto

Raspon opterećenja komandnih nivoa po broju informaeija koje se moraju obraditi u miru Isto

Operativna gotovost sredstava NVO on ekstrcmno visokim tehnoloSkim za* ntevima (gubicima srcdstava NVO) Operativna gotovost izra-ćunava se na istovetan naćin kao i kod kriteri-juma efektivnost. Kada se misli nagubitke tchno-loSkih elemenata podra-zumevaju sc lincami gubici odredcnogproccnta.

ELAS* TIČNOST Operativna gotovost srcdstava NVO pn gubitku ichnoloSkih elemenata i rezervi rezervnih dclova do 10% Po vrstama sredstava

Operativna gotovost srcdstava NVO pn gubitku tehnoloSkih clcmcnata i rezervi rezervnih delova do 20%

VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 1/2001.

29

Kritcrijum 0. nivoa Kriierijum 1. nivoa Kriterijum 2. nivoa Natin odredivanja kriterijumskih vrednosti

Operativna golovost sredstava NVO pn gubitku tchnoloSkih elemenata i rezervi rezervnih delova đo 30%

FLEKS1* BILNOST Broj iedinica kojc dircktno slojc na raspofaganju (kojima se dircktno ko-manduje) komandnim nivoima u mini Po svakom nivou posebno Kritcriiumske vrednosti sc dobijaju modelova-njem

Broj jedinica koje direktno stojc na raspolaganiu (kojima se dircktno ko-manduje) Komandnim nivoima u ratu

Procenat kapaciteta koji dircktno stoje na raspolaganju (kojima se direktno komanduje) komandnim nivoima u mini

Procenat kapaciteta koji dircktno stojc na raspolacanju (kojima se dircktno komanduje) komandnim nivoima u ratu

Broj veza kojima se direktno ostvanijc komandovanje održavanjem po ko* mandnim nivoima

TROŠ* KOVI Broj oficira Nema Prcbrojavanjem

Broj podoftcira

Broj civiinih lica profesionalaca

Broj vojnika mehanitera

Broj tenkova za izvlačenje

Broj vučnih vozova do 20 t

Broj vučnih vozova do 50 t

Broj auto-dizalica do 10 t

Broj dizalica do 50 t

Broj dizalica preko 50 t

Broj pokretnih radionica

Broj vozita do 1,5 t za prevoz ekipa

Broj stacionamih punktova za odrtava-nje u mini

JEDNO- STAV- NOST Prelazak sa mimodopskog na ratno stanje - odnos voinog i po* pisnog fonda vozila - odnos mimodopskog i ratnog sastava - odnos broja goto* vih jedinica i ukupnog broja jedinica - odnos broja jedinica sa mimodopskim iezgrom i ukupnog broja jedinica - odnos broja jedinica - bez mimodopskog iezgra i ukupnog broja jedinica Vrednosti kriterijuma iz-raCunavaju se u vidu jed* nostavnih odnosa

30

VOJNOTEHNIČKJ CLASN1K 1/2001.

Kriterijum 0. nivoa Kriterijum 1. nivoa Kriterijum 2. nivoa Nadin odrcdivanja kriterijumskih vrednosti

JEDNO- STAV- NOST Prciazak na funkcionisanjc u kriznim situacijama Nema Vrednost kriterijuma odreduje se ekspertskom ocenom

Broj mcsta u liniji komandovanja gde se obraduju informacije, a taj nivo nema izvrtnih organa i ne realizuje održavanje Nema

Procenat tehnoloSkih zahteva koje u ratu može realizovati postojcdi sistem odriavanja bez mobiiizacije po katego-rijama sredstava NVO Po vrstama sredstava Vrednosti kriterijuma iz-radunavaju se u vidu jed-nostavnih odnosa.

Procenat tehnoloških zahteva koji se u mini rcalizuju van vojnog sistema od-ržavanja Nema

Procenat tehnoloSkih zahteva koji se u ratu realizuju van vojnog sistema od-ržavanja Nema

Srednji procenat kapaciteta koji se pre-liva sa višeg na nift nivo održavanja u ratu Po svakom nivou posebno

Broj jedinica nivoa odetjenja za održa-vanje koje mogu obavljati radove kori-steti armijsku pokretnu remontnu opremu

POKRE- TUI- VOST Broj ekipa za održavanie koje se mogu isturiti ^ednovremeno koristcdi armij-ska transportna sredstva Po svakom nivou posebno

Broj ekipa za održavanje koje se mogu isturiti jednovremcno u ratu

K§ - ELASTIČNOST

Operativna gotovost izračunava se na istovetan način kao i kod kriterijuma efektivnost. Kada se misii na gubitke tehnoioških elemenata podrazumevaju se lineami gubici odredenog procenta.

KS - FLEKSIBILNOST

Kriterijumske vrednosti dobijaju se mo-delovanjem.

K? - JEDNOSTAVNOST

Sve vrednosti potkriterijuma izračuna-vaju se u vidu jednostavnih odnosa. Drugi

potkriterijum odreduje se ekspertskom ocenom.

Neki od izabranih kriterijuma za ocenu sistema snabdevanja i transporta kao potceline LPSV, imaju odredene ka-rakteristike.

K? - EFEKTIVNOST

Kriterijumske vrednosti za ovaj kriteri-jum izražavaju se vcrovatnoćom koja se dobija kao odnos vremena kada je kori-snik obezbeđen dovoljnom koiičinom ma-terijalnih sredstava i ukupnog vremena posmatranja. Kriterijum je opisan sa tri potkriterijuma, koji imaju svoje potkrite-rijume. Kriterijumske vrednosti dobijaju se modelovanjem.

VOJNOTEHNIĆK! GLASNIK 1/2001.

31

Tabela 3

Kriterijumi zo ocenu sistema snabdevanja i transporta

Kriterijum 0. nivoa Kriterijum 1. nivoa Kriterijum 2. nivoa Nairn odredivanja kritcrijumskih vrednosti

Verovatnoća zadovoljcnja potreba po količini i vrcmcnu u miru Kritcrijumske vrednosti se izražavaju verovatnoćom ko-ja se dobija kao odnos vre-mcna kad je korisnik obc-zbeđen dovotjnom količinom materijalnih sredstava i ukupnog vremena posmatra-nja. Knterijumskc vrednosti sc dobijaju modclovanjcm.

EFEK- TIVNOST Verovatnoća zadovoljcnja potrcba po količini i vremenu u kriznim situaci-jama Po vrstama srcdstava

Verovatnoća zadovoljcnja potrcba po količini i vrcmcnu u raiu

Vremc realizacije zahteva Po vrstama srcdstava

EFIKAS- lskori&enje tehnoloških elemenata Po tehno!o$kim elementima

NOST Broj prctovamih mesta u liniji snabdevanja Po vrstama srcdstava Sve kritcrijumske vrednosti sc dobijaju modclovanjcm.

Raspon opterećenja snabdcvaCkih pun-ktova u Imiji snabdevanja Po vrstama sredstava

Raspon opterećcnja komandnih nivoa po broju informacija kojc $c moraju obraditi Nema

Verovatnoća zadovoljenia potrcba po količini i vremenu pn ekstrcmno vcli-kim zahicvima

ELAS- TIČNOST Verovatnoća zadovoljcnja potrcba po količini i vrcmcnu pri gubitku tchno-loSkih elemenata i matcrijalnih re-zervi 10% Po vrstama sredstava Ovaj kriterijum se opisujc sa ietiri potkritcrijuma. koji ta-kodc imaju svoje potkntcri-jume. Knterijumske vrednosti za ovaj kriterijum se izra-žavaju na isti način kao i kod kriterijuma efektivnosti. a dobijaju se modclovanjcm.

Verovatnoća zadovoljenia potreba po kotičini i vremenu pri gubitku tehnolo-Ških elemenata i matcrijalnih rczcrvi 20%

Verovatnoća zadovoljcnja potreba po količini i vremenu pri gubitku tehnofo-Skih elemenata i materijalnih rezervi 30%

FLEKSi- BILNOST Sposobnost uspostavljanja organizacijc u konkretnoj situaciji u okviru prcdvi-dcnog naćina funkcionisanja Ovaj kriterijum je opisan sa in potkritcrijuma, a kritcrijumske vrednosti se dobijaju ekspertskom occnom.

Sposobnost uspostavtjanja organizacije u kriznim situacijama Nema

Sposobnost uspostavljanja organizacije u nepredviđemm situacijama u ratu

Broj transportnih sredstava Po vrstama srcdstava

TRO* Broj manipulativnih srcdstava Po vrstama sredstava Kritcrijumske vrednosti za sve pofkritcrijume su brojevi u apsolutnom iznosu. Kritcrijumske vrednosti se odreduju modclovanjcm.

ŠKOVI Broj Ijudi Po specijalno-stima

Količina ešeioniranih matcrijalnih rezervi na opcrativnom i taktičkom nivou Po vrstama sredstava

32

VOJNOTEHNIČKl GLASNIK 1/2001.

Kriterijum 0. nivoa Kriterijum 1. nivoa Kriterijum 2. nivoa Nadin odredivanja kriterijumskih vrednosti

Prclazak sa mirnodopskog na ratno stanje - odnos voinog i po-pi snog fonda - odnos miroodop-skogiratnogsastava - odnos broja goto-vih jedinica i ukup-nog broja jedinica - odnos broja jedinica sa mirnodopskog jezgra i ukup-nog broja jedinica - odnos broja jedinica bez mimodop-skog jezgra i ukup-nog broja jedinica Za potkriterijume prclazak sa mirnodopskog na ratno stanje i odnos pokretnih i nepokretnih rezervi preko svojih potkritcrijuma kriterijumske vrednosti su kocfici-jenti. Kriterijumske vrednosti za ove potkriterijume do-bijaju se modelovanjem. Kriterijumske vrednosti za potkriterijume broj snabe-vačkih punktova u liniji snabdevanja u ratu. broj objedinjenih snabdevačkih

JEDNO- STAV- NOST Prclazak na funkeionisanje u kriznim situaeijama Nema punktova u liniji snabdevanja u ratu. broj mesta u liniji komandovanja gde se obra-duju informaeije. a taj nivo ncma izvrSnih organa i nc rcalizujc snabdevanje i broj nezavisnih mesta gde se prate materijalne rezerve su

Broj snabdevaćkih punktova u liniji snabdevanja u ratu Po vrstama sred* stava

Broj objedinjenih snabdevaikih punktova u liniji snabdevanja u ratu Nema

Odnos pokretnih i nepokretnih rezervj Po vrstama sred-stava brojevi koji izražavaju količi-nu. Vrednosti ovih potkrite-rijuma dobijaju sc modelova-mem. Kriterijumske vrednosti za potkriterijum prelazak na tunkeionisanje u kriznim situaeijama dobijaju se eks-pertskom ocenom.

Broj mesta u liniji komandovanja gde se obraduiu informaeije. a taj nivo ncma izvrsnih organa i ne rcalizujc snabdevanje Nema

Broj nezavisnih mesta gde sc prate materijalne rezerve Po svakom nivou

Odnos pokretnih i ukupnih rezervi

POKRE- TUIVOST Proccnat materijalnih rezervi koje se mogu pokrenuti transportnim kapacite-tima na dan Po svakom nivou

Procenat slobodnih transportnih kapa-citeta

K°2 - EFIKASNOST

Kriterijum je opisan sa pet potkriteriju-ma.

Kriterijumskc vrednosti za potkriterijum vreme realizaeije zahteva jc vreme u apso-lutnom iznosu od nastanka zahteva do zadovoljenja zahteva, dok se kriterijum-ske vrednosti za potkriterijum iskorišće-nje tehnoloških elemenata izražavaju koe-ficijentom iskorišćenja. Za potkriterijum broj pretovarnih mesta u liniji snabdeva-

nja kriterijumska vrednost je broj u apso-lutnom iznosu. Kriterijumske vrednosti za potkriterijum raspon opterećenja snab-devačkih punktova u liniji snabdevanja razlika su opterećenja izmedu punkta sa najvećim i najmanjim opterećenjem. Op-tcrećcnje snabdevačkog punkta izražava se u koiičini materijala za manipulaciju po čovcku na dan. Za potkriterijum raspon opterećenja komandnih nivoa po broju informaeija koje se moraju obraditi, razlika su opterećcnja između nivoa sa

vojnotehniCki GLASNIK 1/2001.

33

najvećim i najmanjim opterećenjem, gde se opterećenje izražava u broju informa-cija po čoveku na sat.

Sve kriterijumske vrednosti dobijaju se modelovanjem.

K° - ELASTIČNOST

Ovaj kriterijum opisuje se sa četiri potkri-terijuma, koji takode imaju svoje potkri-terijume. Kriterijumske vrednosti za ovaj kriterijum izražavaju se na isti način kao i kod kriterijuma efektivnosti, a dobijaju se modelovanjem.

K° - FLEKSIBILNOST

Ovaj kriterijum opisan je sa tri potkrite-rijuma, a kriterijumske vrednosti se dobijaju ekspertskom ocenom.

K? - TROŠKOVI

Ovaj kriterijum je opisan sa četiri potkri-terijuma koji imaju svoje potkriterijume. Kriterijumske vrednosti za sve potkriteri-jume su brojevi u apsolutnom iznosu, osim za potkriterijum količina ešelonira-nih materijalnih sredstava na operativnom i taktičkom nivou kod kojeg se kriterijumske vrednosti izražavaju u operativno-•proračunskim jedinicama. Kriterijumske vrednosti odreduju se modelovanjem.

Kj - JEDNOSTAVNOST

Ovaj kriterijum opisan je sa sedam potkri-terijuma. od kojih neki takode imaju svoje potkriterijume, kroz koje su izra-žene kriterijumske vrednosti kriterijuma.

Za potkriterijume pretazak sa mirnodop-skog na ratno stanje i odnos pokretnih i nepokretnih rezervi preko svojih potkrite-rijuma, kriterijumske vrednosti su koefi-cijenti. Kriterijumske vrednosti za ove potkriterijume dobijaju se modelovanjem. Kriterijumske vrednosti za potkriterijume broj snabdevačkih punktova u liniji snabdevanja u ratu, broj objedinje-nih snabdevaćkih punktova u liniji snabdevanja u ratu, broj mesta u liniji koman-dovanja gde se obraduju informaeije, a taj nivo nema izvršnih organa i ne realizuje snabdevanje i broj nezavisnih mesta gde se prate materijalne rezerve jesu brojevi koji izražavaju količinu. Vrednosti ovih potkriterijuma dobijaju se modelovanjem. Kriterijumske vrednosti za potkriterijum prelazak na funkeionisanje u kri-znim situaeijama dobijaju se ekspertskom ocenom.

Zaključak

Pri ocenjivanju OTS-a kriterijumi nužno moraju da postoje, aJi njihova formalizacija u svakom modelu ocenjiva-nja nije nužna. Formalizacija kriterijuma zavisi od primenjenog modela ocenjiva-nja, odnosno, u nekim modelima ocenji-vanja izbor i određivanje relativne važno-sti moguće je prepustiti ocenjivačima.

Izdvajanje, definisanje, formalizacija i struktuiranje kriterijuma zavisi od pro-blema, predmeta i cilja ocenjivanja, iz-bora modela ocenjivanja, primenjene me-tode za ocenu i rangiranje, a prvenstveno od samog OTS-a.

U ovom radu su izdvajanje, formali-zacija i struktuiranje kriterijuma za ocenu i rangiranje organizaeije LPSV prikazani

34

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2001.

Liittetura:

sa ciljem da se ukaže na to šta pri ocenjivanju treba uzeti u razmatranje, a ne da se daju konačni kriterijumi. Tek konkretizacijom probiema, predmeta i cilja ocenjivanja, izborom modela ocenji-vanja metode za ocenu i rangiranje za konkretni OTS moguće je izdvojiti i stniktuirati kriterijume za ocenu i rangiranje varijanti organizacije logističkih -pozadinskih sistema.

(1| Aodcrt. A. A. 1 dr.: Projektirovanije zavodov, Maiinouro-jenije, Motkva. 1982.

(2) Bn3arevM.S.:Uspetnortodržavanja,OMO.Bcograd.l988.

|3J Vujaaović. K.: Postavljanjc mtcma kvalitcta prema zahie-vimt tenje itaadarda JUS ISO 9000, F1RASO. Beograd. 1994.

|4| Beliiev, S. D.; Gurvii, F. G.: Matemautko-slatisttfcikie mclodi ckspertnih ocenok, S tat Mika, Motkva, 1980.

(5} JUS 9000 - Stamlartli za upravljanje kvalitetom i obezbedenje kvaliteia, SL SFRJ, br. 3691.

[6) Komparalivna anatiza PoOb VJ 1 logatitke podrike siratuh OS - uudija. GS VJ. Beograd, 1998.

VOJNOTEHN1ČKI CLASNIK 1/2001.

35