Automatizovani sistem podrške odlučivanju u procesima javne nabavke Текст научной статьи по специальности «Математика»

Profesor dr Siniša Borović,

dipl. inž.

Ministarstvo odbrane SCG, Beograd

Mr Nevenka Tanašćuk, dipl. mat.

NIS Jugopetrol, Beograd

AUTOMATIZOVANI SISTEM PODRSKE ODLUČIVANJU U PROCESIMA JAVNE NABAVKE

UDC: 658.715 : 519.863

Rezime:

Uposlednjoj fazi procesa javne nabavke komisija se susreće sa problemom izbora naj-boljeg ponuđa~a, odnosno onog ~ija ponuda u najvećoj meri ispunjava zahteve i uslove koji su navedeni u konkursnoj dokumentaciji. Mora se doneti odluka uz uva'avanje vise razli~itih, a ~esto i protivre~nih kriterijuma. Za resavanje ovakvih i sli~nih problema razvijen je ~itav niz metoda koje pripadaju oblasti visekriterijumske analize i rangiranja.Uzimajući u obzir karakteristike problema izbora ponula~a u procesu javne nabavke, iz skupa navedenih metoda izdvojena je metoda analiti~kih hijerarhijskih procesa (AHP), kao osnovna metoda za rangiranje ponula~a. Za eventualnu kontrolu izvrsenog rangiranja predla'e se familija metoda PROMETHEEI-II.

Klju~ne re~i: javna nabavka, postupak, kvalifikacija, kriterijum, ugovor.

AUTOMATIC DECISION SUPPORT IN A TENDER PROCESS

Summary:

In the last phase of a tender process, the Commission has a problem with choosing the best bidder, i.e. the one whose offer meets the highest requirements in the Tender documentation. A decision has to be made taking into account many different, and very often contradictory, criteria. For solving this one as well as similar problems, numerous methods, belonging to the multicriteria analysis and ranking, are developed. Taking in to account the characteristics of a problem imposed by choosing the bidder in a Tender process, one of the mentioned methods, the method of analytical hierarchy process (AHP) has been chosen as a basic method for ranking bidders. For the performed ranking control, the PROMETHEE I— II, method family is proposed.

Key words: tender, procedure, qualification, criteria, contract.

Uvod

Zakon o javnim nabavkama (ZJN) kao i druga zakonska i podzakonska akta, te op{ta akta Naftne industrije Srbije (NIS), uslovila su potrebu da se u procesu sprovo|enja javnih nabavki izradi je-dinstvena, nau~no zasnovana metodolo-gija, bazirana na vi{ekriterijumskoj anali-zi i automatizuje predložena metodologi-

ja, koristeći najsavremenija dostupna softverska dostignuća.

Budući da je to kod nas, relativno, nova materija i u praksi jo{ nedovoljno verifikovana, timski se pristupilo sveobu-hvatnom snimanju posla. Pri tome je po-sebno nagla{eno detaljno proucavanje i sagledavanje zakonskih i podzakonskih akata i regulative, kao i druge literature iz predmetne oblasti. Takole, obavljene

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

9

su konsultacije sa poznavaocima proble-ma, pre svega iz Uprave za javne nabav-ke i kori{}ena iskustva drugih pravnih li-ca koja podležu ovom zakonu. Celoku-pan posao realizovao je projektni tim a4°.

Analiza poslovnog procesa

OBLASTIPRIMENE PROCEDURA JAVNE NABAVKE

Procedure Zakona o javnim nabav-kama primenjuju se u oblastima nabavke dobara, radova i usluga.

Nabavka dobara obuhvata:

- kupovinu dobara (sa pla}anjem odjednom ili na rate),

- zakup dobara,

- lizing dobara (sa pravom kupovi-ne ili bez toga prava).

Ugovor o javnoj nabavci dobara može obuhvatiti i pružanje usluga, ako su one nužno vezane za isporuku dobara (montaža, prevoz, osiguranje ili druge usluge koje u konkursnoj dokumentaciji defmi{e narucilac).

Nabavka radova odnosi se na:

- izvođenje radova,

- projektovanje i izvođenje radova povezanih sa specificnim aktivnostima navedenim u Aneksu II Zakona,

- rad pri izgradnji građevinskog objek-ta, uzetog kao celina, koji ispunjava sve ekonomske i tehnicke uslove narucioca.

U predmetu ugovora o javnoj na-bavci usluga usluge su navedene u anek-sima I A i I B, koji su sastavni deo ZJN. Za razliku od nabavki dobara i radova kod nabavki usluga utvrđene su usluge pri cijem nabavljanju se ne primenjuju odredbe ZJN.

Imaju}i u vidu spektar delatnosti NIS-a, a i iz izloženog može se konstato-vati da su predmet javnih nabavki skoro sva dobra, usluge i radovi predviđeni ZJN, {to ovaj projekat cini izuzetno kompleksnim.

OSNOVNA NAČELA JAVNIH NABAVKI

Nacelo ekonomičnosti i efikasnosti predviđa obavezu narucioca da preduzme mere sa ciljem da obezbedi da se postu-pak sprovođenja javne nabavke i izbor ponuđaca vr{i u rokovima i na nacin pro-pisan Zakonom i sa {to manje tro{kova vezanih za realizaciju javne nabavke.

Nacelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima podrazumeva:

- da narucilac ne može da ogranici konkurenciju među ponuđacima,

- da subjekti koji su pripremali kon-kursnu dokumentaciju, ili pojedine njene delove, ne mogu nastupati kao ponuđaci ili kao podizvođaci niti mogu sarađivati sa ponuđacima pri pripremanju ponude,

- da narucilac ne može od ponuđaca da zahteva da kod javnih nabavki anga-žuje određenog podizvođaca, niti da iz-vede neku drugu transakciju, ako poseb-nim zakonom ili međunarodnim spora-zumom nije drugacije predviđeno, ili ako u konkursnoj dokumentaciji nije na-vedeno.

Nacelo transparentnosti podrazumeva da su informacije o elementima po-stupka nabavke dostupne svim zaintere-sovanim ponuđacima, da je postupak otvoren za uvid ponuđaca u svim svojim segmentima, i da su pravila uce{}a u po-stupku napisana razumljivo.

10

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

Nacelo jednakosti ponuđača predvi-đa zabranu naruciocu da odreduje uslove koji bi znacili:

- teritorijalnu diskriminaciju među ponuđacima,

- predmetnu diskriminaciju među ponuđacima,

- licnu diskriminaciju među ponu-đacima,

- diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđac.

VRSTEPOSTUPAKA UJAVNIM NABAVKAMA

Postupci koji predstavljaju pravilo u javnim nabavkama su:

- otvoreni,

- restriktivni,

- postupak sa pogađanjem (predsta-vlja izuzetak od opstih pravila).

Otvoreni postupak je postupak u ko-jem sva lica, koja imaju interes za dobija-nje ugovora o javnoj nabavci, mogu do-staviti svoje ponude u skladu sa prethodno definisanim zahtevima narucioca, predvi-đenim u konkursnoj dokumentaciji.

Restriktivni postupak sprovodi se u dve faze.

U I fazi zainteresovani ponuđaci podnose prijave za utvrđivanje kvalifika-cije. Uz prijavu ponuđaci podnose doka-ze o ispunjavanju propisanih statusnih, finansijskih, kadrovskih i tehnickih uslo-va. Rezultat zavrsetka prve faze je lista kvalifikovanih ponuđaca, koja može da bude utvrđena za period od jedne do tri godine, i koja je osnov za otpocinjanje druge faze postupka.

U II fazi kvalifikovani ponuđaci podnose ponude za konkretnu nabavku.

Postupak sa pogađanjem može se sprovoditi u dva slucaja.

Bez prethodnog objavljivanja, ako zbog:

- objektivnih razloga, ili iz razloga povezanih sa zastitom iskljucivih prava, nabavku mogu ispuniti samo određeni is-porucioci dobara, pružaoci usluga ili iz-vođaci radova;

- vanrednih okolnosti, odnosno zbog nepredviđenih događaja, narucilac nije mogao da postupi u rokovima odre-đenim za otvoreni i restriktivni postupak.

Posle prethodnog objavljivanja po-ziva za prijavljivanje za otvoreni ili restriktivni postupak ako:

- u otvorenom ili restriktivnom po-stupku uopste nije dobio ponude, ili su ponude neodgovarajuće ili neprihvatlji-ve, pod uslovom da se sadržina raspisane konkursne dokumentacije u osnovi ne menja. Narucilac mora da objavi obave-stenje da će ugovor biti dodeljen po po-stupku sa pogađanjem i da je u taj postupak ukljucio sve ponuđace cije su ponu-de bile date u otvorenom ili restriktiv-nom postupku i koje su bile u skladu sa zahtevom za priznavanje kvalifikacija;

- u izuzetnim slucajevima, kada zbog prirode nabavke narucilac ne može prethodno u celini da utvrdi cenu.

KONKURSNA DOKUMENTACIJA

Da bi se u postupku javne nabavke ostvario osnovni cilj, tj. nabavka dobara, radova ili usluga najboljeg kvaliteta, a koliko je moguće, uz sto povoljniju cenu, potrebno je vrlo pažljivo pristupiti pri-premi konkursne dokumentacije, u kojoj, pre svega, treba jasno, nedvosmisleno i sveobuhvatno definisati sve zahteve.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

11

Obim i sadržina konkursne doku-mentacije zavise od:

- vrste postupka koji se sprovodi,

- predmeta nabavke.

Odredbama Zakona propisani su

razliciti obavezni elementi konkursne do-kumentacije (konkursna dokumentacija može da sadrži i druge elemente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke, neophodni za izradu ponude), u zavisno-sti od toga za koju vrstu postupka se ona priprema.

KRITERIJUMIODL UČIVANJAI PONDERI

Prema Zakonu o javnim nabavkama najznacajniji opšti kriterijumi za ocenjiva-nje ponuda odnose se na ekonomski najpo-voljniju ponudu i najnižu ponuđenu cenu.

U okviru ove grupe ekonomski naj-povoljnije ponude, prema cl. 55 Zakona, predviđeni su sledeći kriterijumi:

1) rok isporuke dobara, ili izvrsenja usluga ili radova;

2) tekući troskovi;

3) troskovna ekonomicnost;

4) kvalitet i primena odgovarajućih sistema QA/QC ili standarda;

5) estetske i funkcionalne karakteri-stike;

6) tehnicke i tehnoloske prednosti;

7) postprodajno servisiranje i teh-nicka pomoć;

8) garantni period, vrsta i kvalitet garancija i garantovane vrednosti;

9) obaveze u pogledu rezervnih de-

lova;

10) postgarancijsko održavanje;

11) ponuđena cena;

12) mogućnosti tipizacije i unifikacije;

13) obim angažovanja podizvođaca,

i dr.

Specificni kriterijumi zavise, prven-stveno, od predmeta nabavke (dobra, usluge, radovi). Njihov izbor, rangiranje i dodeljivanje pondera zavisi od opredelje-nja komisije. Specificni kriterijumi, tako-đe, moraju biti opisani, vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju biti u logicnoj vezi sa predmetom nabavke.

Mogući specificni kriterijumi su:

1) tekući troskovi (održavanje, po-vezani troskovi i dr.);

2) kvalitet i primena odgovarajućih sistema kvaliteta;

3) estetske i funkcionalne karakteri-stike;

4) tehnicke i tehnoloske prednosti;

5) postprodajno servisiranje i teh-nicka pomoć;

6) obaveze u pogledu rezervnih de-

lova;

7) postgarancijsko održavanje;

8) mogućnost tipifikacije i unifikacije;

9) obim angažovanja podizvođaca;

10) obaveze u pogledu obuke radnika;

11) reference strucnih lica koja će biti angažovana (broj i vrsta);

12) posedovanje, vrsta i izdavalac ISO sertifikata, itd.

Razrađen je algoritamski blok-di-jagram tokova informacija i dokumen-tacije u procesu javne nabavke, a sagla-sno ZJN a4°. U ovom radu prikazan je samo deo blok-dijagrama (slike 8 i 9).

Rešenje problema primenom

višekriterijumske analize

U poslednjoj fazi procesa javne nabavke komisija se susreće sa problemom izbora najpovoljnijeg ponuđaca, tj. onog

12

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

cija ponuda u najvećoj meri ispunjava zahteve i uslove koji su navedeni u kon-kursnoj dokumentaciji. Mora se doneti odluka uz uvažavanje vi{e razlicitih, a cesto i protivrecnih kriterijuma. Poblem je trivijalan ako je konkurisao mali broj ponudaca, ili ako neveliki broj ponuda ispunjava sve zahteve i uslove iz konkurs-ne dokumentacije. Medutim, realne situ-acije su obicno složenije. Najce{će po-stoji veći broj ponudaca cije ponude za-dovoljavaju postavljene zahteve, pa se postavlja pitanje kako iz skupa približno jednako dobrih ponudaca odabrati najbo-ljeg, uz uvažavanje definisanih kriterijuma. Problem se dalje komplikuje cinjeni-com da nisu svi kriterijumi iste važnosti, niti im se dodeljuju iste vrednosti pondera, kao i cest slucaj kada vrednosti krite-rijuma nisu kvantitativne, već su izražene kvalitativno. Takode, i mi{ljenja svih clanova komisije nemaju istu težinu i znacaj.

Opisani problemi sa kojima se su-sreće komisija predstavljaju tipican zada-tak vi{ekriterijumske analize i rangiranja, sa sledećim karakteristikama:

- veći broj varijanti za odlucivanje -ponudaca,

- veći broj kriterijuma po kojima se donosi odluka,

- postojanje konflikta kriterijumima,

- nejednaka važnost kriterijuma,

- neuporedivost jedinica mere - vrednosti kriterijuma izražene su u razlicitim jedinicama mere,

- kvalitativne vrednosti kriterijuma - vrednosti pojedinih kriterijuma mogu se izraziti samo opisno.

Za re{avanje ovakvih i slicnih pro-blema razvijen je niz metoda koje pripa-

daju oblasti vi{ekriterijumske analize i rangiranja - Vi{eAtributnom Odluciva-nju (VAO).

Metoda VAO omogućava da se iz skupa ponudenih izabere najprihvatljivija varijanta a*, a na osnovu definisanih kriterijuma. U modelima VAO kriterijumi su zadati atributima. Postoji konacan broj unapred zadatih varijanti za izbor, pri cemu ne postoje eksplicitno definisa-na ogranicenja, već su ona ukljucena u atribute.

Model VAO odgovara lo{e struktui-ranim problemima i ima sledeću op{tu postavku:

(max){/i (x), /2 (x),..., fn (x), n > 2} uz ogranicenja:

x e A = [ai, a2,..., am ]

gde je:

n - broj kriterijuma (atributa),y‘ = 1, 2, n, m - varijante (akcije), i = 1, 2, m, fj - kriterijumi (atributi),j = 1, 2, n, a-varijante (akcije) za razmatranje, i = 1, 2, ..., m,

A - skup svih varijanti.

Pri tome su poznate i vrednosti fij svakog razmatranog kriterijuma fj, dobi-jene sa svakom od mogućih varijanti

ai:^=ја) OJ).

Model VAO se na ustaljeni nacin prikazuje preko matrice, koja se naziva matricom odlucivanja:

VAO je oblast koja se ubrzano raz-vijala u poslednjih dvadeset godina. Kao odgovor na rastuću kompleksnost real-nog sveta razvijani su razliciti modaliteti kretanja kroz realne probleme cija su glavna obeležja kompleksnost, dinamic-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

13

Tabela 1

Matrica odlucivanja

j i Kriterijumi

fi fj fn

Varijante Ai fii fij fin

Ai fii fij fin

Am fmi fmj fmn

Wj Wi Wj Wn

+/-

ne nabavke, iz skupa navedenih metoda izdvaja se metoda Analitickih Hijerarhij-skih Procesa (AHP), kao osnovna metoda za rangiranje ponuđača. Kao metoda za eventualnu kontrolu izvr{enog rangi-ranja predlaže se familija metoda PRO-METHEE I-II.

KARAKTERISTIKE MODELA VIŠEA TRIBUTNOG ODLUČIVANJA (VAO)

nost i viseznacnost. Razvijeno je vise metoda za resavanje problema VAO (po-sebno visekriterijumskog rangiranja), melu kojima se posebno mogu izdvojiti: ELECTRE, VIKOR, AHP, PROMET-HEE i dr.

IZBOR METODE ZA REŠAVANJE PROBLEMA

Za modele VAO, nezavisno od me-tode koja se koristi za resavanje problema, znacajni su sledeći aspekti:

- kvantifikacija kvalitativnih atributa,

- modifikacija atributa istog kriteri-juma,

- normalizacija i linearizacija atributa,

- definisanje težinskih koeficijenata kriterijuma.

Pri resavanju realnog problema, pored definisanja relevantnih kriterijuma, posta-vlja se pitanje izbora odgovarajućeg metoda. U savremenoj literaturi apostrofirana su dva kriterijuma kao posebno znacajna sa aspekta korisnika-donosioca odluke, u iz-boru visekriterijumskog metoda, a to su la-koća korisćenja i razumljivost.

Izbor najboljeg visekriterijumskog metoda u potpunosti je determinisan karakteri-stikama samog problema, nivoom kom-pleksnosti kao i iskustvom korisnika.

Kada su evidentirane sve varijante, bira se metod dovoljno reprezentativan, obuhvatan i kompleksan da vrsi vredno-vanje, selekciju i izdvajanje najboljeg ili traženog broja varijanti.

Uzimajući u obzir karakteristike problema izbora ponulaca u procesu jav-

Kvantifikacija kvalitativnih atributa

U realnim problemima koji se resa-vaju metodama visekriterijumskog rangi-ranja, priroda kriterijuma je cesto takva da kriterijumske vrednosti varijanti nije moguće izraziti brojnim vrednostima, već se one izražavaju opisno. Resavanje modela VAO u opstem slucaju zahteva korisćenje kvantitativnih brojnih podata-ka, tako da ih je, u slucajevima kada po-stoje kvalitativni (opisni) podaci, potreb-no pretvoriti u brojne podatke. U tu svr-hu razvijeno je i u praksi se primenjuje vise metoda, kao sto su linearna skala za kvantifikaciju kvalitativnih atributa i eks-pertsko ocenjivanje.

Kvantifikacija atributa koji imaju kvalitativna obeležja, primenom linearne

14

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

Linearna skala transformacija:

Izuzetno niska Niska Srednja Visoka Izuzetno visoka

1 2 3

5 6 1

Sl. 1 — Linearna skala kvantifikacije

skale transformacija, vrsi se jednostav-nim utvrdivanjem brojne vrednosti atri-buta u skladu sa prethodno definisanom skalom brojnih vrednosti (slika 1).

Ekspertske ocene su subjektivne ocene vrednosti pojedinih kriterijuma koje daju eksperti (~lanovi komisije), zasnovane na stru~nosti i iskustvu u datoj oblasti, a daju se u nekom rasponu ocena, na osnovu kojih se formira jedinstvena grupna ocena.

za max fj,

= 1 -

fj

fj

ili l«

za min fj ^ max fj

ili

У' /mil

j J J

f max f n

f max f m

r /•mir

Jii J j

za max fj,

za min fj ^ max fj

Normalizacija i linearizacija atributa

Normalizacija i linearizacija kriteri-jumskih vrednosti varijanti vrsi se radi uporedivanja kriterijuma razli~itih vrednosti i razli~itih jedinica mere. Osnovni smisao ove transformacije atributa jeste eliminisanje jedinica mere i svodenje kri-terijumskih vrednosti na bezdimenzional-ne vrednosti. Uobi~ajeno je da se u nekom od koraka metode VAO koristi neki od postupaka vektorske normalizacije ili linearne skale transformacije.

Vektorska normalizacija:

rij = -

fj

m

z fj

za max f,

r ,. = 1 - -

fij

Z f

za prevodenje min fi u max fi

I =1

I=1

gde su:

fjmax=max(fj, i=1,2,...,m); fjmin=min(fj, i =1,2,...,m).

Definisanje te'inskih koeficijenata

kriterijuma — pondera

Odredivanje relativnih težina kriterijuma u modelima visekriterijumskog odlu~ivanja uvek predstavlja specifi~an problem koji je neminovno praćen su-bjektivnostima. Ovaj postupak veoma je zna~ajan i ima bitan uticaj na krajnji re-zultat odlu~ivanja. Realni problemi naj-~esće nemaju kriterijume istog stepena zna~ajnosti, zbog ~ega je potrebno defi-nisati faktore zna~ajnosti pojedinih kriterijuma koristeći odgovarajuće težinske koeficijente (težine) ili tzv. pondere za kriterijume. Ako njihov zbir iznosi 1 to su normalizovane težine. Problemu odre-divanja težina kriterijuma mora se posve-titi posebna pažnja. Pretpostavlja se da

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

15

komisiju cini grupa eksperata koja radi na pripremi dokumentacije i na pripremi odluke, pa je problem određivanja težina kriterijuma moguće resiti primenom me-toda ekspertskog ocenjivanja.

KARAKTERISTIKEIZABRANIH METODA V A O

Metoda analitickih hijerarhijskih

procesa — AHP

Analiticki Hijerarhijski Proces (AHP), koji je razvio Tomas Saaty pocet-kom sedamdesetih godina dvadesetog veka, predstavlja alat u analizi odluciva-nja, kreiran da pruži pomoć donosiocima odluke u resavanju kompleksnih proble-ma odlucivanja u kojima ucestvuje veći broj donosilaca odluke, veći broj kriterijuma i u visestrukim vremenskim perio-dima. Razvijen je originalan softver iz klase sistema za podrsku odlucivanju Expert Choice. Metoda AHP provodi se kroz cetiri faze.

1. Struktuiranje problema sastoji se od dekomponovanja bilo kog složenog problema odlucivanja u seriju nivoa, pri cemu svaki nivo predstavlja manji broj upravljanih atributa.

2. Prikupljanjem podataka i njiho-vim merenjem otpocinje druga faza me-tode AHP. Donosilac odluke dodeljuje relativne ocene u parovima atributa, jed-nog hijerarhijskog nivoa i to za sve nivoe celokupne hijerarhije. Pri tome se koristi (do sada najpoznatija) skala devet tacaka. Zavrsetkom ovog procesa dobija se od-govarajuća matrica upoređivanja po parovima koji odgovaraju svakom nivou hijerarhije.

3. Procena relativnih te'ina je treća faza metode AHP. Matrica poređenja, po parovima, prevodi se u probleme određi-vanja sopstevenih vrednosti, radi dobija-nja normalizovanih i jedinstvenih sop-stvenih vektora, težina za sve atribute na svakom nivou hijerarhije.

4. Određivanje resenja problema podrazumeva nalaženje tzv. kompozit-nog normalizovanog vektora. Posto se odredi vektor redosleda vrednosti kriterijuma u modelu, određuje se, u okviru svakog posmatranog kriterijuma, redo-sled važnosti varijanata u modelu. Na kraju, izvodi se sveukupna sinteza problema, tako sto se ucesće svake varijante množi sa težinom posmatranog kriterijuma, a zatim se te vrednosti saberu za sva-ku varijantu posebno. Dobijeni podatak predstavlja težinu posmatrane varijante u modelu. Na osnovu dobijenih podataka za težine svih varijanata određuje se nji-hov poredak.

Pored opisanog osnovnog postupka metode AHP postoji i varijanta provođe-nja metode sa unapred definisanim kvan-titativnim kriterijumskim vrednostima va-rijanti i definisanim vrednostima pondera.

U slucaju izbora ponuđaca u proce-su javne nabavke postoje kvantitativne vrednosti kriterijumskih vrednosti vari-janti (to su vrednosti kriterijuma sadržani u ponudama) i definisane vrednosti pondera kriterijuma, pa se može primeniti varijanta metode AHP sa matricom odlu-civanja sa kvantifikovanim vrednostima kriterijuma. Procedura ove varijante AHP je određena na sledeći način:

1. Struktuiranje problema i formira-nje stabla potpuno su isti kao i u osnov-noj varijanti metode.

16

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

2. Za svaki kriterijum racuna se nor-malizovana vrednost njegovog pondera:

J n

IW

/=i

3. Za svaki kriterijum posebno racu-na se zbir kriterijumskih vrednosti vari-janti aj.

m

sj =I ai ,

i=1

a zatim se elementi matrice a-■ transfor-

4

mišu u elemente

aj

aij j = m-, (j = 1,...,n)

I aij

i=1

koji predstavljaju učešće svake varijante u okviru posmatranog kriterijuma.

Za kriterijume za koje se odreduje mi-nimalna vrednost sabiraju se reciprocne vrednosti kriterijumskih vrednosti varijanti.

4. Sveukupna sinteza problema iz-vodi se tako što se ucešće svake varijante množi sa težinom posmatranog kriteriju-ma, a zatim se te vrednosti saberu za sva-ku varijantu posebno. Dobijeni podatak predstavlja težinu posmatrane varijante u modelu. Na osnovu dobijenih podataka za težine svih varijanata odreduje se nji-hov poredak.

Skup metoda PROMETHEEI—III

Skup metoda PROMETHEE - Preference Ranking Organization METHods for Enrichment Evaluation, razvio je J. P.

Brans sa svojim saradnicima 1984. godi-ne i one se neprestano usavršavaju. Me-tode su namenjene za rangiranje eleme-nata nekog skupa pri višekriterijumskom odlucivanju.

Metoda PROMETHEE I daje parci-jalni poredak elemenata ili varijanata, PROMETHEE II odreduje potpuni poredak, a metoda PROMETHEE III daje in-tervalni poredak elemenata. Familija me-tode PROMETHEE zasnovana je na uop-štavanju pojma kriterijuma sa šest tipova generalizovanih kriterijumskih funkcija, i na osnovu njih defmisanim matematic-kim relacijama za rangiranje. Metoda omogućava i uvodenje težina za pojedine kriterijume. Postupak provodenja metode sastoji se od sledećih koraka:

1) Formiranje pocetne matrice - po-cetne matrice za VAO.

2) Izbor tipa generalizovane kriteri-jumske funkcije u skladu sa defmisanim tipovima generalizovanih kriterijumskih funkcija.

3) Odredivanje višekriterijumskog indeksa preferentnosti na osnovu vredno-sti jednokriterijumskih indeksa preferent-nosti dobijenih u zavisnosti od tipa gene-ralizovane kriterijumske funkcije.

4) Definisanje relacija rangiranja u zavisnosti od tipa metode i rangiranja varijanti.

Arhitektura informacionog

podsistema za javne nabavke

Postavljanjem arhitekture odrede-nog Informacionog PodSistema (IPS) gradi se i podloga za koordinirani razvoj aplikacija i baze podataka, a u skladu sa potrebama neposrednih korisnika i raspo-loživim resursima. Dizajniranje arhitekture informacionog podsistema za JN ba-

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

17

zira se na Modelu podataka i Modelu funkcija. Informacioni podsistem JN sa-drži module i procese ~iji je opseg defi-nisan grupama poslovnih funkcija.

Definisanje baze maticnih kataloga obuhvata:

- organizacione jedinice (delovi NIS-a kao i niži nivoi),

- poslovne partnere (ponuda~e),

- ugovore,

- izvestavanje iz mati~nih kataloga:

- interaktivno,

- batch.

Definisanje baze kriterijuma odluci-vanja cine:

- opsti kriterijumi,

- potkriterijumi nižih nivoa,

- izvestavanje po osnovu kriterijuma:

- interaktivno,

- batch.

U fazi pripreme konkursne doku-mentacije tenderska komisija definise

kriterijume za ocenu prispelih ponuda, a u skladu sa karakteristikama predmeta javne nabavke.

Na slici 2 dat je primer razloženog kriterijuma sa prvog nivoa.

Obrada kriterijuma obuhvata:

- evidentiranje kriterijuma za kon-kretnu nabavku,

- odredivanje težina izabranih krite-rijuma,

- normalizaciju kriterijuma,

- zaklju~ivanje kriterijuma.

Saglasno ZJN u fazi pripreme ten-

derske dokumentacije dodeljuju se i vrednosti pondera kriterijuma, odnosno odreduje se relativna važnost svakog kriterijuma. Procedure visekriterijumskog rangiranja uslovljavaju normalizaciju kri-terijuma (o ~emu je bilo vise re~i u po-glavlju Normalizacija i linearizacija atri-buta). Na slici 3 dat je primer normalizo-vanih vrednosti pondera kriterijuma.

Sl. 2 — Primer razlozenog kriterijuma sa prvog nivoa

18

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

Sl. 3 — Primer normalizovanih vrednosti pondera kriterijuma

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

19

Obrada ponuda obuhvata:

- interaktivno evidentiranje ponuda,

- interaktivno pretraživanje ponuda,

- verifikaciju ponuda,

- zakljucivanje ponuda.

U drugoj fazi rada komisije prispele ponude se otvaraju i evidentiraju u bazi podataka, nakon cega se vrsi njihova ve-rifikacija. Na slici 4 dat je primer verifi-kacije ponuda.

Izbor najpovoljnijeg ponuđača obu-hvata:

- odredivanje kriterijumskih vred-nosti,

- VKR - poredak ponuđaca,

- graficki prikaz poretka ponuđaca,

- stampu poretka ponuđaca,

- stampu međurezultata po pojedi-nacnim kriterijumima.

U sledećoj fazi obrade JN vrsi se unos vrednosti kriterijuma za svaku ponu-du pojedinacno, pri cemu se koristi i skala za kvantifikaciju. Na slici 5 dat je primer forme za unos vrednosti kriterijuma.

Nakon unosa vrednosti kriterijuma za sve verifikovane ponude realizuje se opcija visekriterijumskog rangiranja, ko-

Sifra ponude 1-1- Kvalitet servera 1-2-1 Maticna ploca 1-2-2 Procesor 1-2-3 Memorija 1-2-4 Hard disk 1-2-5 Graficka kartica 1-2-6 Modem 1-2-7 CDDVD

1— 3- Kvalitet monitora

1 -4- Kvalitet stampaca 1 -5- Kvalitet ostale opreme

2— Rok isporuke

3— Nacin placanja

4— Garantni rok

5— Vreme odziva servisa

6— Reference dobavljaca

7— Ukupna nabavna cena

P1

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

0,00

Pregled verifikovanih ponuda

Pregled svih ponuda

Skala za kvantifikaciju

—11 □

Izuzetno g visoka

Visoka — 7

- G

Srednja — 5

- 4

Niska — 3

- 2

Izuzetno__^

niska

- G

Sl. 5 — Forma za unos vrednosti kriterijuma

20

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

ja rezultira tabelarnim poretkom ponuđa-ca, kao i grafickim prikazom.

Na slikama 6 i 7 prezentiran je tabe-larni i graficki prikaz ponuđaca respek-tivno.

Kontrola rezultata visekriterijum-skog rangiranja ponuđača realizovana je, za sada, u DOS okruženju, pri cemu je primenjen skup naucnih, u praksi verifi-kovanih metoda PROMETHEE I—III.

Javne nabavke (JN) obuhvataju:

- evidentiranje podataka o JN,

- izvestavanje po osnovu JN:

- interaktivno,

- batch.

Arhiviranje podataka o JN obavlja se u bazi podataka, i na osnovu njih vrsi se odgovarajuće izvestavanje koje je: za-

I' HUKUMKraHJPJACA

Uputstvo 1

SIfr.i Pcnicfe LkiWJ

№ 1 Op4(Xi/l8ftS4fH]

И

P4 1 0,290532810601

Sl. 6 — Tabelarni poredakponuđača

Sl. 7 — Grafički prikaz ponuđača

konom propisano, operativno i obuhvatno izvestavanje poslovodstva.

Zakon o JN obavezuje arhiviranje podataka.

Operativno izvestavanje obuhvata:

- zakonom propisani obrazac A za podnosenje podataka o JN,

- zakonom propisani obrazac B za podnosenje podataka o JNMV(Javne Nabavke Male Vrednosti),

- specifikacije ponuda,

- specifikaciju JN po: vrsti postup-ka, vrsti predmeta, predmetima, ponuđa-cima, datumu i sl.

Izvestavanje poslovodstva specifici-ra se iz operativnih izvestaja ili se defini-su novi izvestaji shodno zahtevima.

Priprema i izrada konkursne doku-mentacije, prema planu, treba da se koli-ko to bude moguće, tipizuje i automatski priprema.

Ona obuhvata:

- javni poziv za oglasavanje u „Slu-žbenom glasniku RS“ i dnevnom listu,

- uputstvo ponuđacima i obrazac ponude,

- uputstvo i obrazac za kvalifikaciju,

- obrazac izjave o prihvatanju uslo-va iz javnog poziva i konkursne doku-mentacije,

- opste uslove ili model ugovora,

- obrazac sa elementima profakture,

- obrazac garancije za ponudu,

- obrazac garancije za dobro izvrse-nje posla,

- tehnicku dokumentaciju.

Budući da se ocekuju zakonske iz-

mene, aktivnosti u vezi s automatizaci-jom pripreme konkursne dokumentacije odložene su za kasnije.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

21

Model podataka informacionog

sistema

Osobine modela

Pri kreiranju modela podataka koji se odnosi na poslove JN u NIS-u ruko-vodilo se osnovnim nacelima izrade inte-gralnog modela podataka jednog infor-macionog sistema, a to su:

- sveobuhvatnost - model podataka sadrži sve bitne podatke neophodne za uspesno odvijanje poslovnih procesa;

- jednoznacnost - svaki podatak u sistemu se obuhvata samo jedanput;

- verodostojnost - radi izbegavanja mogućih gresaka i drugih nedostataka in-tencija je da se podaci obuhvataju, po mogućnosti, na mestu njihovog nastanka;

- nezavisnost - model podataka je nezavisan od postojeće organizacione strukture poslovnog sistema i odražava realnost samog poslovanja;

- fleksibilnost - model se gradi na bazi snimljenog postojećeg stanja, ali omogućava prilagođavanja i dopune koje proisteknu iz eventualnih izmena ili pro-sirenja funkcija poslovanja;

- efikasnost - sadržaj modela podataka pruža dovoljno informacija da se iz njega mogu relativno brzo i lako dizajni-rati baze podataka, odnosno entiteti i pri-padajući atributi;

- model je nezavisan i od hardvera i softvera, kao i nacina na koji će biti reali-zovana baza podataka.

Opseg modeliranja

Modeliranjem je obuhvaćeno kom-pletno poslovanje vezano za JN, iako će se realizacija automatizacije odvijati po segmentima. Logicki model podataka za projekat JN rađen je korisćenjem CASE

alata ERwin (programski paket ERwin je proizvod U. S. firme PLATINUM tehno-logy). ERwin podržava IDEF1X i IE (Information Engeenering) metode, a podaci modelirani ovim metodama lako su prei-nacivi u relacioni model podataka na ko-me se zasnivaju relacione baze podataka. Pomoćnim alatima, u okviru CASE alata, moguće je pregledati i stampati razlicite delove ERM dijagrama, a sto je od po-sebnog znacaja za deo tima za realizaciju projekta.

Opsti nivo modela sadrži:

- dijagram entiteta i veza (The Entity Relationship Diagram - ERD), tj. pregled entiteta i njihovih veza;

- relacioni model (The Key Based model - KB) koji obuhvata skup infor-macija o entitetima iz modela sa posta-vljenim kljucevima.

Niži nivo modela sadrži:

- detaljni model atributa (The Fully Attributed model - FA) sa opisima poda-taka;

- transformacioni model (The Transformation Model - TM).

Ovakav nacin organizacije podataka omogućava automatsko, efikasno i brzo izvestavanje o entitetima, atributima i re-lacijama na svim nivoima.

Budući da NIS, kao i svi njegovi or-ganizacioni delovi, imaju automatsku ob-radu, to su maticni katalozi već definisa-ni, pa se neće, ovom prilikom, detaljnije razmatrati. To su, pre svega: katalog ko-risnika projekta, katalog organizacionih jedinica, katalog poslovnih partnera i ka-talog ugovora.

Ostali najkarakteristicniji entiteti iz domena javnih nabavki odnose se na: kriterijume odlucivanja, status tendera, ponude i javne nabavke.

22

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

23

о

ZVESTAJ O DODELJENIM -► I JGOVORIMA

15. DODELA UGOVORA O JN

■ Odluka o dodeli ugovora

■ Obaveštavanje ponuđača

■ Obrazloženo izveštavanje

■ Javno oglašavanje o dodeljenim JN

■ Zaključivanje ugovora

^AAAAAAAAAAAAAAAAAt

16. ARHIVIRANJE I

izveStavanje

■ Obaveštavanje za JU

■ Izveštavanje poslovodstva

■ Operativno izveštavanje

■ Arhiviranje podataka

ћААААААААААААААА/

K R A J

Sl. 9 — Blok-dijagram dodele ugovora o javnim nabavkama

24

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

Realizacija izvođackog projekta

Logicki model podsistema JN, defi-nisan glavnim projektom, cini osnovu re-alizacije konceptualnog modela JN u in-formaticki model, a koji daje podrsku po-slovnim procesima praćenja JN u NIS-u.

Budući da su JN, zbog sistema za-stite informacija, relativno zatvoren si-stem, to je realizacija uradena na PC, od-nosno Client-Server platformi. Aplikaci-je su objektno orijentisane sa Access 2002 bazom podataka.

Izvodacki projekat odvijao se kroz sledeće faze:

1) Fizicki dizajn. Osnovni zadatak ove faze je analiza mogućih pristupa u realizaciji logickog dizajna, a obuhvata i aktivnosti:

- integraciju logickog modela sa modelom mreže, hardverom i softverom,

- topologiju izvrsavanja (lokacija programa i procedura),

- konfiguraciju i nacin rada komu-nikacione mreže, kao i procenu izvodlji-vosti transakcija,

- help-desk koordinaciju,

- back-up i recovery proceduru, za-stite i sl.

- standarde (razvoj i okruženje).

2) Implementacija fizickog dizajna obuhvata razvoj programa i procedura na razvojnom okruženju.

3) Testiranje se poklapa sa fazom razvoja softvera i odigrava se na testnom okruženju, cija je konfiguracija približna ciljnoj, tj. produkcionoj.

4) Obuka korisnika. Tim za realiza-ciju projekta treba da izvrsi obuku odrede-nog broja kadrova, koji će ciniti bazu in-struktorskog kadra za dalju obuku clanova tenderskih komisija. Ova faza obuhvata, takode, i izradu odgovarajućih korisnickih uputstava za rad sa Projektom JN.

5) Uvodenje podsistema. Ova faza obuhvata aktivnosti uvodenja projekta na selektovanim lokacijama, obuku odgova-rajućeg kadra, produkciono testiranje, kao i defmitivnu predaju projekta sa pri-padajućim uputstvima i drugom doku-mentacijom.

Projekat je u najvećem delu realizo-van i već se primenjuje u praksi, a pred-stoji kompletiranje izvestajnog modula, kao i zvanicna primopredaja korisniku.

Zaključak

Savremene racunarske tehnike i teh-nologije omogućavaju automatizaciju aktivnosti i procesa koji se odnose na javne nabavke, uz primenu naucno zasnovanih metoda visekriterijumske analize i odlu-civanja. Dosledna primena pomenute tehnologije treba da omogući jednostav-niji, efikasniji i objektivniji rad tenderske komisije, kao i koordinaciju i sinhroniza-ciju delovanja svih njenih clanova.

Znacaj je utoliko veći sto je automati-zovana relativno nova oblast privredne ak-tivnosti, pri cemu su primenjene najnovije, naucno zasnovane i u praksi proverene me-tode visekriterijumske optimizacije.

Projekat je razvijen tako da se može primeniti u razlicitim slucajevima nabav-ke dobara, usluga i radova, a ne samo u javnim preduzećima.

Literatura:

a1° Nikolić I.; Borović, S.: Visekriterijumska optimizacija, Beograd, 1996.

a2° Borović, S; i Đukić, R.: Priprema odluke u nabavci tehnic-kih sredstava primjenom familije metoda PROMETHEE, Beograd, 1988.

a3° Brans, J. P.: A Familly of Outranking Methods in Multicriteria Analysis, Operational Research ’84, North Holland, 1984. a4° Automatizacija JN u NIS-u, Projektni tim, 2003.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

25