CC BY
20
Mr Milić Milićević, major, dipl. inž. Vladimir Bukvić, major, dipl. inž. Dr Vasili je Mliković, pukovnik, dipl. inž. Vojn» akademij«, Odsek logistikc.
Beograd
FORMIRANJE UPRAVLJAČKIH ODLUKA U VIŠEEŠELONSKIM SISTEMIMA ZALIHA POPRAVLJIVIH SKLOPOVA
UDC: 621-772 : 658.785]: 65.01 :519.673
Rezime:
U radu je razmatran mogući naćin formiranja upravljačkih odluka и viieeSelonskom sistemu zaliha popravljivih sklopova. Predloženi postupak sasioji se od: odredivanja vrednosii karakteristika funkcionisanja sistema zaliha popravljivih sklopova. formiranja tabele odlućivanja, formiranja modela vileatributnog odlućivanja i rangiranja varijanti slanja opravljenih sklopova. Postupak formiranja upravljačkih odluka zasnovan je na primeni metoda modelovanja i simulacije i odabranih metoda vilekriterijumske analize. Na taj način se и proces upravljanja и sloienom viieeSelonskom sistemu zaliha uvodi naučno zasnovano odlučivanje.
Ključne red: modelovanje. simulacija, viiekriterijumska analiza.
EXAMPLE OF A MODE OF FORMING CONTROL DECISIONS IN MULTIECHELON INVENTORY SYSTEMS OF MAINTAINABLE PARTS
Summary:
This article considers one possible mode of forming control decisions in multiechelon inventory systems of maintainable parts. The suggested procedure consists of determining the values of the characteristics of inventory system functioning, forming decision tables, forming a model of multiatribute decision making and ranking variants of repaired parts distribution. The control decision forming procedure is based on the modelling and simulation methods as well as on the shosen methods of multicriteria analysis, thus introducing science - based decision - making into the process of complex multiechelon inventory system control
Key words: modelling, simulation, multicriteria analysis.
Uvod
ViSeešelonski sistemi zaliha popravljivih sklopova spadaju u dinamičke, složene organizacione sisteme koji egzi-stiraju u uslovima vrlo čestih promena u okruženju. Ostvarivanje egzistencije si-
stema, njegovo funkclonisanje, pa i oje-govo kontinualno buduće funkeionisanje i njegov razvoj, oe mogu se racionalno odvijati bez stalnog dejstva upravljačkih akeija na sistem, radi promene njegovog stanja i stalnog phlagodavanja promen-Ijivoj okolini. Skup izabranih dejstava, iz
vojnotehniCki GLASNIK V2V32.
135
mnoštva mogućih, na sistem, kojima se menja njegovo ponaSanje, funkcionisanje ili razvoj, naziva se upravljanje, a ono se manifestuje kroz odlučivanje [4]. Ono predstavlja izuzetno složen proces i može biti dvojako: racionalno ili naučno odlu-Čivanje i intuitivno odlučivanje.
Složenost procesa odlučivanja obr-nuto je proporcionalna broju varijanti iz-medu kojih se vrši izbor i količina infor-macija о svakoj postojećoj varijanti. Izbor mogućih oblika delovanja vrši se na osnovu dobijcnih informacija. Odluka se donosi tek kada se dostigne potreban ni-vo informacija. Podacima, kao sirovim informacijama, nije potrebno raspolagati u neograničenim količinama, već u onim koje povećavaju kvalitet odlučivanja. U osnovi potrebno je raspolagati informaci-jama о promenama vrednosti osnovnih pokazateija (karakteristika) funkcionisa-nja sistema u zavisnosti od promene vrednosti faktora iz okruženja sistema koji ispoljavaju bitan uticaj na funkcionisanjc sistema.
Uzimajući u obzir složenost proccsa donošenja odluke u viSeeSelonskom si-stemu zaliha popravljivih sklopova, u га-du je prikazan jedan način formiranja upravljačkih odluka zasnovan na nauč-nom pristupu odlučivanju, uz neophodno respektovanje iskustva iz prakse. Osnov-ni cilj koji se pri tome želi postići jeste prikaz mogućnosti primene naučnih me-toda u procesu donoSenja odluke u viSeeSelonskom sistemu zaliha popravljivih sklopova. Osnovna pretpostavka od koje se polazi jeste da je primena naučnih me-toda u procesu donošcnja odluke u slože-nim sistcmima opravdana.
Načln funkcionisanja višeešelonskog
sistema zaliha popravljivih sklopova
VišeeSelonski sistem zaliha popravljivih sklopova koji se razmatra u radu sastoji se od dva nivoa snabdevanja u okvini kojih je izvršeno eSeloniranje popravljivih sklopova. Na prvom nivou snabdevanja popravljivi sklopovi su sme-šteni u perifemim skladiStima, dok su na drugom nivou delovi smešteni u central-nom skladištu. Pored skladišta, kao ele-menat sistema, pojavljuje se i radionica za opravku neispravnih popravljivih sklopova. Perifema skladišta su oslonje-na na centralno skladište koje se popu-njava iz neiscrpnog izvora snabdevanja. Ona nisu medusobno povezana i mogu se popunjavati jedino iz centralnog skladi-§ta. Zahtevi korisnika za popravljivim sklopovima dolaze samo na perifema skladišta, koja ih izdaju na utrošak uz za-menu. Ako neispravan popravljivi sklop ne zadovoljava uslove opravke, rashodu-je se. Neispravni popravljivi sklopovi koji zadovoljavaju uslove opravke šalju se u radionicu na opravku. Ako na zalihama u perifemom skladištu ne postoji traženi sklop, evidentira se nezadovoljena potra-žnja i formira red Ćekanja. Centralno skladiSte popunjava perifema skladišta tražcnim količinama sklopova, uz mo-gućnost delimične isporuke. Nezadovoljena potražnja u centralnom skladištu evidentira se i formira red čekanja. Centralno skladiSte se popunjava iz neiscrpnog izvora snabdevanja u potpunosti.
Opravljeni sklopovi se iz radionicc vraćaju u sistem, pri čemu, u odnosu na mesto i način njihovog vraćanja u sistem ešeloniranja, postoji više mogućih varijanti povratka. Opravljeni sklopovi mogu
136
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 2/2002.
se uputiti u perifemo skladiSte, u central-no skladište ili se može izvršiti njihova raspodela izmedu perifemog i centralnog skladišta. Postavlja se pitanje: na koji na-čin se dolazi do valjane odluke о toku opravljenih sklopova? To znači da je po-trebno upravnim organima u sistemu omogućiti da donose valjane odluke, od-nosno stvoriti im alat za pomoć u odluči-vanju. Da bi se došlo do odgovora na po-stavljeno pitanje neophodno je prvo ispi-tati karakteristike funkcionisanja višeešc-lonskog sistema zaliha popravljivih sklopova. Poznavanje tog sistema omoguća-va definisanje upravljačkih akcija koje je neophodno preduzeti pri nastupanju od-redene kombinacije vrednosti karakteri-stika funkcionisanja sistema. Medusobna uslovljenost odredenih kombinacija vrednosti karakteristika funkcionisanja sistema i upravtjačkih akcija može sc prika-zati u formi tabele odlučivanja. S obzi-rom na to da upravnom organu, pri dono-šenju odluke о upućivanju opravljenih sklopova iz radionice, stoji na raspolaga-nju vise varijanti toka opravljenih sklopova, neophodno je izvrSiti izbor najbo-Ije, pri čemu je potrebno prethodno defi-nisati kriterijume po kojima će varijante biti ocenjivane. Na osnovu toga može se defmisati jedan naCin formiranja upra-vljačkih odluka koji se sastoji od Cetiri koraka.
Korak 1. Odredivanje vrednosti oda-branih karakteristika funkcionisanja vise-eSelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova.
Korak 2. Definisanje upravljačkih akcija za odredene uslove funkcionisanja vi-SeeSelonskog sistema zaliha, odnosno for-miranje tabele odlučivanja.
Korak 2. Priprema za izbor najbolje varijante slanja popravljenih sklopova, tj. formiranje modela višeatributnog od-lučivanja.
Korak 4. Rangiranje varijanti slanja popravljenih sklopova i izbor najbolje varijante.
Odredivanje karakteristika funkcionisanja višeešelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova
Poznavanje promena karakteristika funkcionisanja sistema, u zavisnosti od promena ustova funkcionisanja, omogu-ćava upravnim organima da preduzimaju upravljačke akcije prc nego Sto stvamo dode do promena karakteristika funkcionisanja sistema. Od svih uslova u kojima sistem funkcioniše najčešće su od pre-sudnog uticaja poremećaji mogućnosti popune i poremećaji potražnje. Pored po-remećaja u okruženju sistema, na karakteristike funkcionisanja sistema svakako znatno utiču i vrednosti pojedinih para-metara višeešelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova, kao Sto su nominalni nivoi zaliha u skladištima na različitim stepenima ešeloniranja. Kao relevantne karakteristike funkcionisanja sistema zaliha mogu se izdvojiti: koeficijent popu-njenosti skladišta, broj zahteva i vreme Čekanja u redu čekanja, troškovi u sistemu i verovatnoća čekanja u redu do odre-denog vrcmena. lz skupa nabrojanih, s ob-zirom na značaj za upravnc organe u sistemu, izdvajaju se sledeće karakteristike: - koeficijent popunjenosti perifemih skladišta (KJ predstavlja odnos broja zahteva koji se zadovoijavaju bez čeka-nja prcma ukupnom broju zahteva. Po
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 2/2002.
137
svom značenju to je verovatnoća zadovo-Ijenja zahteva bez čekanja;
- srednje vreme čekanja zahteva и redu čekanja (W) predstavlja odnos ukupnog vremena čekanja i broja zahteva koji se nalaze u redu čekanja;
- ukupni troškovi и sistemu (LJ predstavljaju zbir troškova nabavke sklo-pova iz neiscrpnog izvora, troškova transporta, troškova skladiStenja i troSkova po-pravke. TroSkove jc pogodno prikazivati na godiSnjem nivou, a mogu se računati po strukturi za svaki elemenat sistema.
Odredivanje zavisnosti relevantnih karakteristika sistema od promene inten-ziteta potražnje popravljivog sklopa i promene nivoa zaliha u skladištima veo-ma je teško analitički opisati i rešiti. Kao jedan od mogućih načina reSavanja ove vrste problema nameće se modelovanje i simulacija, odnosno simulacije u kombi-naciji sa drugim metodama, najčeSće sta-tističkim, i operacionih istraživanja. Za odredivanje karakteristika funkcionisanja višeeSelonskog sistema zaliha popravlji-vih sklopova, primenom simulacije, neo-phodno je razviti model sistema.
Model se sastoji od jednog central-nog i četiri perifema skladiSta u kojima se drže popravljivi sklopovi odredenog tipa i radionice u kojoj se vrši opravka neispravnih popravljivih sklopova (slika 1). Perifema skladišta ftmkcioniSu po modelu (s, Q) upravljanja zalihama. Vreme ispostavljanja zahteva centralnom skladištu je slučajno promenljiva veličina opisana raspodelom verovatnoća. Tra-žnja za sklopovima na perifemim skladi-Stima predstavlja prost Poasonov proces. Na osnovu zahteva korisnika perifemo skladiSte izdaje sklopove na utroSak,
Legend«:
Tok ispravnih RD
Zkhttvi zs RD
------► SUnje RD ns regencracijg
— ■ ■ — *■ Tok regenerianih RD •.....♦ RasbodovMjC neispravnih RD
Si l - Model viieeSelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova
Ukoliko se oni nalaze na zalihama. Neza-dovoljena potražnja stavlja se u red čeka-nja, koji se prazni po principu FIFO. Istovremeno sa izdavanjem ispravnih sklopova vrSi se prijem neispravnih sklopova. Neispravni sklopovi koji, sa odre-denom verovatnodom zadovoljavaju uslove opravke, Salju se u radionicu na opravku, a u protivnom se rashoduju. Vreme slanja neispravnog sklopa u radionicu je sludajno promenljiva veličina, opisana raspodelom verovatnoda. Po pri-jemu sklopova iz centralnog skladiSta ili sa opravke, ako postoji red, obavlja se njegovo potpuno ili delimidno pražnjenje.
Centralno skladište funkcioniše po modelu (S, T) upravljanja zalihama. Po-puna centralnog skladiSta iz neiscrpnog izvora je potpuna, a vreme popune je slu-čajna veličina opisana raspodelom verovatnoda. Po prijemu sklopova iz neiscrpnog izvora red se prazni u potpunosti ili
138
VOJNOTEH4IČKI GLASNIK 2/2002.
delimično. Centralno skladište, na osno-vu zahteva, isporučuje sklopove perifer-nim skladištima, pri čemu postoji mo-gućnost delimične isporuke. Nezadovo-Ijena potražnja stavija se u red Čekanja. Red se prazni po principu FIFO. Vreme slanja sklopova perifernim skladištima je slučajno promenljiva veličina opisana raspodelom verovatnoća. Centralno skla-diSte može primati sklopove i iz radioni-ce, pri Čemu je postupak isti kao i pri pri-jemu delova iz neiscrpnog izvora.
Radionica za opravku sklopova oba-vlja defektaciju i, sa odredenom verovat-noćom, opravku neispravnih sklopova dobijenih od perifemih skladiSta. Vreme opravke sklopova je slučajno promenljiva veličina opisana raspodelom verovat-noća. Opravljeni sklopovi vraćaju se u centralno ili perifemo skladiSte, u zavi-snosti od definisane varijante slanja орга-vljenih sklopova. Vreme povratka орга-vljenog sklopa iz radionice u sistem je slučajno promenljiva veličina opisana raspodelom verovatnoća.
Nakon izvršenc opravke sklopovi se vraćaju u sistem po jednoj od sledećih varijanti:1
VI - svi opravljeni sklopovi se vra-ćaju u perifemo skladište iz kojcg su po-slati na opravku;
V2 - svi opravljeni sklopovi se usme-ravaju u centralno skladište;
V3 - polovina opravljenih sklopova se vraća u perifemo skladište iz kojeg jc poslata na opravku, a druga polovina se usmerava u centralno skladište.
Pre izvođenja eksperimenata na mo-delu izvrSene su odredene pripreme, od-nosno izračunate su i odredene vrednosti pojedinih parametara modela. Eksperi-menti na modelu su vršeni u uslovima promene intenziteta potražnje na perifernim skladištima i promene nivoa zaliha u perifemim i u centralnom skladištu. Za odredenu kombinaciju vrednosti nivoa
’ Varijante date u modelu predsuvljaju jednu od raogu-ćih kombinacija varijanti povraua opovljenih sklopova u sistem. Razlika između pojedinih kombmacija varijanti javlja se kod varijante V3. gde procenti sklopova koji se Salju u pojedi-na skladitta mogu biti različiti
VOJNOTEMNlCKJ GLASNIK 2/2002.
139
zahha u centralnom i pcrifemom skladi-štu i za izabranu varijantu slanja opra-vljenih sklopova vrSene su promene in-tenziteta potražnje na penfemom skladi-šru. Rezultati eksperimenata grupisani su prema definisanim karaktcnstikama i da-ti tabelamo, a zatim je grafički prikazana zavisnost karakteristika funkcionisanja od promene intenziteta potražnje za sve kombinacije nivoa zaliha u pcrifemom i centralnom skladiStu pri svim varijanta-ma tokova opravljenih sklopova. Na slid 2 dat je primer promene koeficijenta po-punjenosti perifemog skiadišta u zavi-snosti od promene intenziteta potražnje pri visokom nivou zaliha u centralnom i niskom nivou zaliha u perifemim skladi-štima, za sve tri varijante slanja opravljenih sklopova.
Formiranje tabele odlučivanja
Vrednosti karakteristika funkcionisanja višeešelonskog sistema zaliha po-pravljivih sklopova pružaju mogućnost formiranja tabele odlučivanja kao svoje-vrsnog alata za pomoć upravnim organi-ma pri donošcnju odluka. Tabelom odlu-čivanja se, za odredenu kombinaciju vrednosti nivoa zaliha u penfemom i centralnom skladištu i vrednosti intenziteta potražnje u penfemom skladiStu, da-je varijanta slanja popravljenih sklopova iz radionice.
Pri formiranju tabele odlučivanja karakteristike funkcionisanja, čije su vrednosti dobijene simulacijom, posma-traju se kao hijerarhijski strukturirani kri-terijumi. Koeficijent popunjenosti perifemog skladišta posmatra se kao kriteri-jum prvog nivoa značajnosti. Drngi nivo znaCajnosti dodeljuje se srednjem vreme-
nu čekanja u redu, dok se ukupni troško-vi u sistemu posmatraju kao kriterijum trećeg nivoa važnosti. Troškovi su na po-slednjem nivou po važnosti, u konkret-nom slučaju, upravo zbog karakteristika njihovih vrednosti debijenih simulacijom. Zbog relativno malih razlika izme-du troSkova po varijantama toka popravljenih sklopova, troSkove je vrlo teSko primeniti kao kriterijum za formiranje tabele odlučivanja. Kao osnova za formiranje tabele odlučivanja služi grafički pri-kaz rezultata simulacije. Prvo se za odredenu kombinaciju uslova (vrednosti ni-voa zaliha i vrednosti intenziteta potra-žnje) posmatraju vrednosti kriterijuma koeficijenta popunjenosti za definisane varijante. Ukoliko je po tom kriterijumu, za odredenu kombinaciju uslova, domi-naeija jedne od varijanti nad ostalima u potpunosti izražena, popunjava se odgo-varajuće polje u tabeli odlučivanja. Za nejasne situaeije po kriterijumu koeficijenta popunjenosti posmatra se vrednost kriterijuma srednjeg vremena čekanja u redu i, na osnovu njega, donosi se odluka о izboru varijante za datu kombinaciju uslova. Kao dodatni kriterijum, ukupni troškovi $e koriste samo u situaeiji ni-skog nivoa zaliha u centralnom, visokog u penfemom i malog intenziteta zahteva. Formirana tabeia odlučivanja data je u tabeli 1.
Formiranje modela za
višeatributno odlučivanje
Pri određivanju karakteristika funkcionisanja višeešelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova za izvodenje eksperimenata na modelu, definisane su tri varijante njihovog slanja. Formiranjem
140
VOJNOTEUNICKI G1.ASNIK 2/2002.
Tabela I
Tabela odlućivanja za varijante slanja popravljenih skhpova
Nivo zaliha u centralnom skladiStu Nivo zaliha u perifemom skladištu Intenzitet ootražnie
Mali Srednji Veliki
Nizak Nizak V2 V2 VI
Srednji VI VI VI
Visok V3 VI VI
Srednji Nizak V2 V3 VI
Srednii VI VI VI
Visok VJ V3 VI
Visok Nizak V3 V3 VI
Srednii VI VI VI
Visok V3 VI V3
tabelc odlučivanja stvaraju se uslovi za generisanje još jcdne varijante slanja popravljenih sklopova i to:
V4 - varijanta po kojoj se odluka о slanju popravljenih sklopova donosi na osnovu pravila iz tabelc odlučivanja.
S obzirom na to da upravnom orga-nu stoje na raspolaganju Četiri varijante slanja popravljenih sklopova, potrebno je odabrati varijantu koja, za date uslove funkcionisanja sistema, daje najbolje vrednosti karakteristika funkcionisanja sistema. To znači da se, kao kriterijumi za ocenu i rangiranje varijanti, mogu is-koristiti već ranije definisane karakteri-stike viSecšelonskog sistema zatiha opra-vljivih sklopova: koeficijent popunjeno-sti, ukupni godiSnji troSkovi i srednje vreme čekanja u redu. Kada su definisane varijante i odredeni kriterijumi potrebno je, na neki način, dobiti vrednost sva-kog kriterijuma za svaku varijantu. Problem odredivanja kriterijumskih vrednosti može da se reši simulacijom na već definisanom modelu višeeSelonskog sistema zaliha popravljivih sklopova.
U eksperimentima odredivanja kriterijumskih vrednosti varijanti zahtevi za
sklopovima imaju sezonske promene. U toku godine, u jednakim vremenskim in-tervalima, naizmenično se smenjuju ma-li, veliki i srednji intenzitet zahteva za sklopovima. Pri tome se svaka od nave-denih vrednosti intenziteta zahteva pona-ša po normalnom zakonu raspodele vero-vatnoda. Za dobijanje kriterijumskih vrednosti definisanih varijanti potrebno je izvrSiti Četiri eksperimenta, a u sva-kom od njih, pored vrednosti definisanih kriterijuma, kao izlazi dobijaju se i vrednosti srednjeg nivoa zaliha u centralnom skladiStu (YJ i srednjeg nivoa zaliha u si-stemu (YJ- Eksperimenti se ponavljaju dva puta, i to:
- u prvom ponavtjanju eksperimenta sva perifema skladišta startuju sa istim nivoom intenziteta potražnje;
- u drugom prolazu perifema skla-diSta startuju sa medusobno različitim ni-voima intenziteta potražnje.
Rezultati simulacije u prvom prolazu prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2
Rezultati simulacije и prvom prolazu
Kriterijumi Varijante slarja po jravljenih sklopova
VI V2 V3 V4
K. 0,9658 0,8899 0,9262 0,9664
L. 3783727 3889245 3834639 3804817
W 2,654 2,395 3,464 1,840
Yc 19 19 20 21
Y* 59 39 48 56
Perifema skladiSta
1. Y 10 5 7 9
W 2,654 2,395 3,464 1.840
2. Y 9 5 7 9
W 3,111 3,396 3,026 2,625
3. Y 11 5 7 8
W 2.828 2,942 3,377 3,616
4. Y 10 5 7 9
W 3,219 3.631 3.336 2,475
VOJNOTEHNIĆKl GLASNIK 2У2002.
141
U tabeli 2 su, pored vrednosti krite-rijuma za definisane varijante i srednjih nivoa zaliha u sistemu i u centralnom skladiStu, date i vrednosti srednjcg vre-mena čekanja u redu (W) i srcdnjeg nivoa zaiiha (Y) za sva četiri perifema skladišta. Navedene vrednosti daju se ra-di ocene stabilnosti funkcionisanja mo-deia višeešelonskog sistema zaliha opra-vljivih sklopova, a uporedivaće se sa re-zultatima ekspcrimenta u drugom prola-zu, kada perifema skladišta startuju sa medusobno različitim nivoima intenziteta potražnjc. Rezultati simulacijc, kada perifema skladiSta startuju sa razliCitim nivoima intenziteta potražnje, prikazani su u tabeli 3.
Uporedivanjem rezultata prvog i dru-gog prolaza i izračunavanjem procentual-nih razlika dobijaju se vrednosti u tabeli 4.
Analizirajući podatke iz tabele 4 za-ključuje se da su najmanja odstupanja kriterijumskih vrednosti, izuzev za sred-nje vreme Cekanja u redu, kod Cetvrte varijante slanja popravljivih sklopova. Mo-že se pretpostaviti da četvrta varijanta poseduje najveći stepen stabilnosti pri promeni uslova funkcionisanja višeeše-lonskog sistema zaliha popravljivih sklopova. Provcra stabilnosti sistema bio je osnovni razlog za ponavljanje simulacije sa promenjenim poCetnim uslovima, pa su zbog toga dalje korišćeni rezultati simulacije dobijeni u prvom protazu.
Iz analize dobijenih rezultata simulacije vidi se da su za varijantu slanja sklopova u centralno skladiSte srednji ni-voi zaliha u centralnom skladiStu i sistemu najmanji, ali su, istovremeno, troSko-vi najveći. Nizak srednji nivo zaliha u sistemu poslcdica ft niskih srednjih nivoa
Tabela 3
Rezultati simulacije и drugom protazu
Kriterijumi Varijante slanja po pravljenth sklopova
VI V2 V3 V4
K. 0.9787 0.9038 0,9408 0,9663
L. 3788012 3876886 3843318 3812500
W 2,5998 2.535 3,027 2,493
Yc 14 15 15 18
Y* 51 35 42 51
Perifema skladiSta
1. Y 8 5 7 9
W 2.598 2.535 3,027 2,493
2. Y 9 5 7 8
W 2.769 2,653 2.548 2,855
3. Y 10 5 6 8
W 2,876 2,390 2,406 3,636
4. Y 10 < 7 8
W 2,749 2,401 1,924 2,585
Tabela 4
Procentualne razlike izmedu kriterijumskih vrednosti dobijenih и dva ponavljanja eksperimenta
Varijante
VI V2 V3 V4
1,318075 1,537951 1,551871 0,010348
К 0,11312 0,317774 0.225821 0,20152)
W 2.0422 12,43523 12,61547 26,19334
Yc 26,31579 21,05263 25 14,28571
—Ул— 13.55932 10.25641 12,5 8.928571
zaliha u perifemim skladištima, što je i oCekivano pošto se popravljeni sklopovi Salju u centralno skladiStc. Takode, za ovu varijantu karakterističan je najmanji koefieijent popunjencsti perifemog skladiSta. Kada se popravljeni sklopovi upu-Cuju na osnovu pravila iz tabele odluči-vanja, dobija se najveća vrednost koefici-jenta popunjenosti i minimalna vrednost srednjeg vremena čekanja u redu, uz re-lativno niske ukupnc godiSnje troSkove u sistemu. Srednji nivo zaliha u centralnom skladiStu najveći je u odnosu na ostale varijante, pa je i srednji nivo zaliha u si-
142
VO/NOTEHNIČKJ GLASNIK 2/2002.
Tabela 5
Početna matrica modela viieatributnog odlučivanja
Kiiterijumi
K, L. W
V VI 0,9658 3783727 2,654
e .a. V2 0.8899 3889245 2,895
ЕГ я V3 0,9262 3834639 3,464
> V4 0,9664 3804817 1,840
W, 3 2 1.5
maks./min males. min min
stemu takođe visok. Analizirajući vred-nosti srednjih nivoa zaliha u centralnom i perifemim skladiStima, kao i u celom si* stemu, zaključuje se da su dobijene vred-nosti približne zadatim početnim vredno-stima. Može se zaključiti da procesni model daje rezultate koji se slažu sa oče-kivanim vrednostima, odnosno da postoji slaganje procesnog modela i modela.
Pored odredivanja kriterijumskih vrednosti neophodno je odrediti i vredno-sti težinskih koeficijenata kriterijuma. Vrednosti težinskih koeficijenata odrede-ne su u skladu sa znaćajem pojedinih kriterijuma koji im se pridaje u viSeešelon-skom sistemu zaliha popravljivih sklopo-va. Odredivanjem težinskih koeficijenata kriterijuma kompletiran je model viSea-tributnog odlućivanja čija je početna matrica prikazana u tabeli 5.
Rangiranje varijanti slanja
popravljenib sklopova
Za reSavanje problema viSeatribut-nog odlučivanja, u kojima se vrši rangiranje i izbor najbolje varijante, razvijeno je više metoda, medu kojima su najpo-znatije: ELECTRE, PROMETHEE, VI-KOR, MENOR, AHP i dr. Pored osnov-nih obeležja, svaka metoda ima svoje
specifidnosti i odredene zahteve u pogle-du definisanja parametara modela. Za rangiranje varijanti u deftnisanom modelu vi-Seatributnog odlučivanja iskorišćene su metoda analitičkih bijerarhijskih procesa (AHP) i metode PROMETHEE I do HI.
Kao rezultat sprovodenja metode AHP dobija se konaćan redosled varijanti slanja opravljenih sklopova (slika 3).
Poredak varijanti po metodi PROMETHEE prikazan je na slici 4.
Može se uočiti da varijanta V4, po kojoj se odluka о slanju popravljenih sklopova donosi na osnovu pravila iz ta-bele odlučivanja, zauzima prvi rang i po metodi AHP i po metodi PROMETHEE HI. Varijanta VI zauzima drugi rang po obe navedene metode, dok se poredak varijanti V2 i V3 razlikuje u zavisnosti od primenjene metode viSekriterijum-skog rangiranja. Postavlja se pitanje da li je ovaj poredak varijanti važeći samo za definisane vrednosti težinskih koeficijenata kriterijuma ili sa promenom vrednosti težinskih koeficijenata kriterijuma do-lazi i do promene poretka varijanti. Na-kon sprovodenja metode AHP sa izme-njenim težinskim koeficijentima kriterijuma može se izvesti sledeći zaključak:
SI. 4 - Poredak wrijanti po metodi PROMETHEE HI
VOJNOTEHNlCKJ CLASNIK 2J2002.
143
- ако težinski koeficijenti kriteriju-ша imaju iste vrednosti poređak varijanti je nepromenjen;
- pri povećavanju vrednosti težin-skog koeficijenta ukupnih troškova u od-nosu na ostale kriterijume poredak varijanti V4 i VI ostaje nepromenjen, ali dolazi do promene redosleda varijanti V2 i V3;
- ako se povećava vrednost težin-skog koeficijenta kriterijuma srednjcg vremena čekanja u redu, poredak varijanti se ne menja.
Na osnovu analize osetljivosti poret-ka varijanti na promenu vrednosti težin-skib koeftcijenata kriterijuma zaključuje se da dobijeno rešenje nije osetljivo na promene vrednosti težinskih koeficijenata kriterijuma, pa je dobijeni poredak varijanti potpuno upotrebljiv za dalju analizu.
Činjenica da varijanta slanja popra-vljenih delova po praviiima iz tabele od-lučivanja zauzima najviši rang mogla se i očekivati. Varijanta V4 reaguje na promene uslova funkcionisanja sistema, pa je logično da takva varijanta daje i najbo-Ije rezultate. Primenom varijante V4 do-bija se najbolji koeficijent popunjenosti, a korisnici provcdu minimatno vreme u redu čekanja uz relativno niske troSkove.
ZakJjučak
Za raziiku od prve tri varijante slanja popravljivih sklopova, koje se generi-
šu vrlo jednostavno, generisanje varijante V4 zahteva primenu određenih naučnih metoda, dosta znanja i vremena i može rezultirati znatnim troškovima. U torn smislu postavija se pitanje opravdanosti sprovodenja procedure generisanja pravi-la odlučivanja za slanje popravljivih sklopova. Činjenica da ova procedura daje najbolje rezultate ide u prilog opravdanosti ovakvog postupka. U svakom slu-čaju, ovakve složene analize treba spro-voditi u slučajevima kada se radi о veo-ma skupim sklopovima, о velikom broju sklopova ili о veoma značajnim sredstvi-ma na koja se ti sklopovi ugraduju. Pored toga, ovakve analize potrebno je raditi kada je u pitanju neizvesna popuna no-vim sklopovima.
Prikazani način samo je jedan od mogućih načina formiranja upravljačkih odluka. Dobijeni rezultati moraju se shvatiti uslovno, јег oni važe za defmisa-ne uslove funkcionisanja viSceŠelonskog sistema zaliha opravljivih sklopova.
Lilerotoro:
(1) MiikovTĆ, V.; Stonojevie, P : Analiza nekih karaktcristika funkcionisanja viSceictonskog ststema zaliha popnvljivih sklopova. VTG |/98.7-14. Beograd. 1998.
(2) Miliecv*. M.: Upravljanje Hubdcvaojem rezervnim delo-vima u hijcrartiijskiin organizacijama, magistarski red, VTA VJ. Beograd. 2000
(3) NikoliC. I.; Borovie S.: Vikkritenjumska optimizacija, CVS CVJ. Beograd 1996.
(4| Stanojevk. P ; MiSkovk, V: Teoretski pristup projektow nju wijantnih relenja organise!je sistema odiiavanja ma-terijalnih sredstava na logisttCkim ©snovama. studija, VTA VJ. Beograd. 1998.
144
VOJNOTEIINIĆKJ OLASK1K 2/2002.
